Правна питања и одговори

Макета будуће савремене школе

Влада велико интересовање за упис деце у основну школу „Драган Лукић“ која се гради на Бежанијској коси, па су већ формирани разреди. Ова школа обара све рекорде јер ће бити, по свему судећи, изграђена за сто дана, примиће око 850 ђака, а прво звоно, очекује се, уредно, 1. септембра.

Деца са Бежанијске косе, друге и треће месне заједнице, али и из других делова Новог Београда имаће привилегију да похађају најмодернију школу у Београду, а вероватно и у Србији.

– Школа има капацитет 847 ученика и 15. августа ћемо знати приближан број ђака – каже Љиљана Шипетић, педагог ОШ „Драган Лукић“. – Интересовање је велико, али није било колективног преласка комплетних одељења из осталих школа, како су неки очекивали. Имамо случајеве да су уписали децу родитељи који су се у Нови Београд доселили из других градова Србије.

Нови објекат увелико ће растеретити рад суседних школа „Јован Стерија Поповић“ (која је радила у три смене), „Милан Ракић“ и „Борислав Пекић“. На површини од 7.224 квадрата школа ће имати 32 учионице, библиотеку, салу, фискултурну халу (величине 15 пута 26 метара), гардеробу са тушевима, кухињу, трпезарију и тоалете са мозаик плочицама. Ђаци ће учити наставу у најсавременијим рачунарским, природњачким и језичким кабинетима.

Ипак, највећа предност ове школе биће спортски терени. Поред грандиозне фискултурне сале, ђаци ће имати на располагању и игралиште (величине 30 пута 60 метара), атлетску стазу (дужине 80 метара) са трибинама, терен за кошарку, одбојку, рукомет и скок удаљ. Млађа деца уживаће на травнатом терену.

Комплетни грађевински радови (конструкција, зидање и малтерисање) комплетно су завршени, као и прикључци објекта на градску инфраструктуру (водовод, канализацију и јаку струју). Готови су и спортски терени, а у наредних месец дана остало је да се ураде фини, унутрашњи радови.

НАСТАВА

Школа ће имати целодневну наставу и продужени боравак.

Заинтересовани родитељи могу се обратити Александри Брајовић Зоранић, директору нове школе, која ће до коначног завршетка радова радити у школи „Борислав Пекић“. Више информација на телефон 3181-484

А. К. – Б. Б.

Šumarice… Jednodušna podrška da 21. oktobar postane državni praznik

Ne pamti se kada je neka inicijativa dobila zdušniju podršku u Srbiji, od one kojom su čitaoci Pressa predložili da se 21. oktobar, datum masakra u Šumaricama, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu

predsednik SANU Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Potpis… Nikola Hajdin / Antifašizam… Žarko Obradović

Dugačkom spisku javnih ličnosti koje su potpisale ovu inicijativu pridružili su se i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Hajdin je za Press istakao da 21. oktobar treba da bude dan pomirenja.

– Datum kada se dogodio zločin u Kragujevcu možemo da shvatimo kao dan pomirenja među Srbima. To je ružno sećanje, ali moramo da živimo s njim, jer život ide dalje – rekao je Hajdin.

S njim se složio i ministar prosvete Žarko Obradović, koji je podsetio zbog čega je veoma važno da se ovaj dan obeležava:

– Datum masakra u Šumaricama treba da se obeležava kao Dan sećanja na sve žrtve u Drugom svetskom ratu. To je dan kada je ubijeno mnogo nedužnih ljudi, među kojima je bilo i dece, a sve to radi ostvarivanja nekakvih ideja koje su suprotne osnovnim principima čovečanstva kao što su mir, razumevanje solidarnost, ravnopravnost. Za mene taj datum ima dvostruku dimenziju… S jedne strane, on je značajan jer pokazuje sav apsurd takozvanih velikih ideja do kojih se dolazi preko ubistava. S druge, to je datum kada treba da se setimo da su srpski narod i svi građani Srbije bili deo antifašističkog pokreta. To je činjenica na koju svi treba da budemo ponosni i da je dostojanstveno obeležimo – ističe Obradović.

Da podsetimo, svi zainteresovani za ovu inicijativu mogu da se potpišu svakog radnog dana u našoj redakciji od 10 do 17 sati, u Kragujevcu na Đačkom trgu, kao i kod dopisnika našeg lista širom Srbije.

Violeta Nedeljković

Ово јединствено друштво, кроз које је прошло 26.000 чланова, скоро четири деценије окупља љубитеље ове наукеЛетња школа математике на Сребрном језеру – учење, рекреација и забава

Успешни млади математичари који нас сваке године обрадују са неколико медаља и похвала са светских такмичења, углавном су дугогодишњи чланови математичког друштва „Архимедес” које већ 37 година окупља љубитеље ове науке разних узраста. Теодор фон Бург, један од данас најуспешнијих српских младих математичара данашњице, шести на светској ранг-листи, још од трећег разреда основне школе баш у „Архимедесу” решава логичке и математичке проблеме.

До сада су сарадници овог друштва радили готово са 40.000 деце, а многи од њих су побрали најсјајније медаље или зарадили титуле магистара и доктора наука на угледним светским универзитетима.

Не може се рећи када би талентовано дете требало да почне да се додатно бави математиком. „Архимедесови” стручњаци раде са старијим предшколцима и основцима, али и са успешним средњошколцима.

– Веома је важна умешност наставника и њихова способност да мотивишу и заинтересују дете за рад. Сваки задатак који ученик решава мора да има неку сврху. Математика није баук, већ занимљива игра која се игра по одређеним правилима – каже професор Богољуб Маринковић, директор друштва „Архимедес”.

Према његовим речима, наставници су у великој мери заслужни за успех својих ђака.

– Деца морају да науче да користе књигу и да схвате да се математика не учи гледањем. Интернет и разни компјутерски програми имају своје предности, али нема ништа без свеске и оловке – наглашава професор Маринковић.

Друштво „Архимедес”, кроз које је прошло 26.000 чланова, многи називају „математичким драгстором”, јер је отворено готово нон-стоп и његови сарадници су увек спремни да свима помогну.

Већ 37 година сваког 1. септембра „Архимедес“ расписује конкурс за пријем ђака у математичку школу, која траје целе школске године и завршава се у мају. Постоји више програма рада, а издваја се такозвани повишени, у којем уче „олимпијци”, махом кандидати за државне екипе на међународним такмичењима.

У оквиру дописне школе, Архимедес” шаље писане лекције које ђаци обрађују појединачно или као група, уз ангажовање својих наставника.

Око 120 младих љубитеља математике управо су се вратили са традиционалне летње школе одржане на Сребрном језеру и на Тари..

– У оквиру ове школе деца мало уче, мало се забављају и рекреирају. Свих 10 дана деца пре подне имају по два часа, а по подне је резервисано за математичке радионице. Последњег дана одржавамо тест да видимо колико су напредовали. Примамо само основце и млађе средњошколце – каже наш саговорник и додаје да су предавачи у ове школе долазили чак и са универзитета из иностранства.

Математички турнир, „Мислиша“, Интернет и дописна олимпијада, такмичења су која представљају круну годишњег рада овог друштва. Тада, хиљаде заинтересованих талената, а не само „архимедовци“, седају за клупе и одмеравају снаге. Само у „Мислиши” ове године је учествовало 35.660 ученика.

Следеће недеље три најуспешнија математичара који су се доказали у првој фази међународног математичког турнира градова отпутоваће на Урал, на Летњу конференцију турнира градова.

– Конференција је нешто између такмичења и истраживања, које траје десетак дана. На почетку ђаци бирају одређену тему и из те области решавају задатке. Многима је ово такмичење занимљивије од Олимпијаде и Балканијаде – објашњава професор Маринковић.

Све што их занима о математици, ђаци, студенти и професори могу да нађу у библиотеци овог друштва која има више од 26.000 књига и 5.500 часописа, а многи од њих се не могу наћи нигде у Србији. Такође, ово друштво је издало више од 300 разних публикација, билтена, брошура, збирки задатака…

———————————————-

У Русију без подршке Министарства просвете

Колико држава води рачуна о талентима говори чињеница да ове године само троје ученика путује на међународну Летњу конференцију турнира градова у Русији, престижно такмичење на коме је Србију до сада представљало по пет-шест учесника. За одлазак на овај далеки пут Министарство просвете и науке није издвојило ни динар, а сносило је само пет одсто трошкова математичког турнира на којем се надметало око 600 ученика из 120 основних школа Републике Србије.

Ј. Попадић

Од октобра ће академци морати да положе све предмете да би остали на буџету. О трошку државе школоваће се само студенти са „очишћеном“ годином.Студенти од октобра неће више моћи да „преносе“ испите и уписују наредну годину са мање од максималних 60 бодова, ако хоће да остану на буџету. Бруцоши коју су овог лета уписали факултете прва су генерација која ће морати да положи све испите да би уписала другу годину о трошку државе. Исто ће да важи и за њихове старије колеге.

Међу студентима се може чути да ће вероватно тражити да се ово правило још једном одложи, јер, како коментаришу, многи предмети још нису довољно реформисани и нереално је да све испите положе у кратком року. Кажу, градиво појединих предмета није смањено, већ су само предавања са два скраћена на један семестар. А то за академске значи исто обавеза у дупло краћем року.

Према речима Мише Живића, председника Студентске конференције универзитета Србије, студенти, бар како сада ствари стоје, не припремају за јесен штрајк налик прошлогодишњем, јер имају обећање факултета да ће се у наредну годину уписивати по истим правилима игре као и претходне.

ОПАСНОСТ

Како би одржали број буџетских студената, за које факултети од државе добијају више него од самофинансирајућих студената, постоји опасност снижавања критеријума на испитима да би што више студената остало на буџету.

– Нови услови очекују нас тек школске 2011-2012. године – објашњава Живић. – Прошле године је договорено да и академци са више од 48 бодова могу да се школују о трошку државе и надамо се да ће тако и остати.

Његов колега Милан Поповић, студент проректор, објашњава да ће се са Министарством просвете и науке још разговарати. Треба да се утврде услови под којима ће студенти који су на основу положених испита освојили између 48 и 52 поена, настављати студије о трошку државе.

А према речима проректорке за наставу Универзитета у Београду проф. др Неде Бокан, БУ ће се за бољу пролазност на испитима и већи број студената борити управо реформом наставе.

– Неки факултети су раније почели са реформама и већ имају боље резултате. Електротехнички, Архитектонски, Математички и Факултет за физичку хемију, рецимо, имају више од 30 одсто студената који дипломирају у року, што је веома добар резултат – каже проф. Бокан.

Са друге стран постоје факултети на којима поједине испите током године успе да положи мање од трећине студената.

И. М.

Док се већина младих Новосађана спрема за излазак у град, студент Мирослав К. (23) свако вече око поноћи долази до СУП-а на Булевару краља Петра I. Овај младић за новац чека у реду испред ове зграде, где људи проводе по целу ноћ како би ујутру што пре дошли на ред да предају папире за израду нових докумената.

Уз Мирослава, на редовима у Полицијском управи зарађује још неколико Новосађана. Ту је суграђанин који 20 динара наплаћује кувану кафу из термоса, као и момак који је спреман да отрчи по цигарете или донесе храну.

У зависности од типа документа за који чека и да ли је за једну особу или породицу, варира и ценовник. Мирослав К. за личну карту чекање наплаћује око 1.500 динара.

На идеју да за друге људе, за новац чека у реду, овај младић дошао је приликом израде његових докумената, јер га је једна госпођа замолила да узме број и чека и за њу. Убрзо је схватио да су људи вољни да ту услугу плате, па је дао оглас у којем је написао да услужно чека у реду, оставио свој број телефона и посао је кренуо.

– Сада баш има много посла, јер људи путују на летовања и требају им пасоши, па радим шест дана, односно ноћи у недељи – кроз смех прича овај студент Факултета техничких наука.

Он наглашава да не ради ништа незаконито и да пола сата пре него што његов клијент треба да се појави у СУП-у, позове га телефоном да дође и преда документа. Долазећи на радни задатак, Мирослав каже да иако не иде у луди провод, свако вече испред СУП-а неко се потруди да буде као на журци.

– Људи су напети, па се потуку. Ноћи су хладне, смрзнемо се, огладнимо, а да не говорим колико је тешко изгурати цело вече без одласка у тоалет. Ово је право мучење – прича Мирослав док се психички спрема да још једну ноћ проведе чучећи испред зграде СУП-а или ако му се посрећи, седећи на клупи.

– Дођем између 22 сата и поноћи, упишем се у списак и чекам. Често се запитам шта ми све ово треба, а онда се сетим да су ми родитељи пензионери, да ја студирам и да морам све трошкове сам да платим – објашњава он.

Мирослав каже да овако може да заради солидну суму која му покрива основне месечне трошкове. Такође, каже да се не плаши да ће му покретање електронског заказивања термина умањити број клијената, јер како верује, у Србији и даље много људи не користи интернет

Време брже пролази кад се спремају испити

– Мирослав К. каже да су људи који га зову у помоћ генерално неповерљиви. „Хтели би да им помогнем, а неће на пример да ми повере документа. Да би се уверили да их нећу покрасти или побећи са њиховим изводима и држављанствима, као гаранцију им дам моју личну карту или индекс”, каже Мирослав који се и за испите током летњег рока спремао испред СУП-а, па се дешавало да са „посла” трчи ујутру директно на факултет.

В. Ђурић