ДОВОЉНО ИНДЕКСА ЗА СВЕ
(slika iz arhiva)
– Posle prvog upisnog roka na fakultetima Beogradskog univerziteta ostala su slobodna 864 mesta, od čega 283 za budžetske i 581 za samofinansirajuće studente.Prema podacima Rektorata BU, Mašinski fakultet će moći da upiše još 63 redovna i šest samofinansirajućih studenata, Rudarsko-geološki 50 plus 35, TMF 39 plus 25, Poljoprivredni četiri plus 172, Šumarski 37 plus 67, Matematički četiri plus 26, a Fizički 61 budžetski i 25 samofinansirajućih studenata. Na Učiteljskom fakultetu slobodno je još 25 mesta na budžetu. Pravoslavni bogoslovski će moći da upiše još 123 samofinansirajuća brucoša, Stomatološki još pet, Fizičku hemiju 19, a na Biološkom je nepopunjeno samo jedno mesto, takođe na samofinansiranju.
Na Univerzitetu u Novom Sadu ostalo je slobodno 1.255 budžetskih mesta i 2.042 za samofinansirajuće studente. Poljoprivredni fakultet će moći da upiše još 119 samofinansirajućih brucoša, Filozofski 40 budžetskih i 121 samofinansirajućeg studenta, Tehnološki 24 samofinansirajuća, Pravni još 235 takođe samofinansirajuća studenta. Na Fakultetu tehničkih nauka nepopunjeno je 34 mesta na budžetu i 97 na samofinansiranju, na Akademiji umetnosti 31 plus devet, Građevinskom 51 plus 24, Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ 63 plus 177 i Pedagoškom četiri plus 111. Učiteljski fakultet će moći da upiše još sedam studenata koji će plaćati školovanje, a Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja još 39 samofinansirajućih brucoša.
Drugi rok od 1. septembra
Kandidati koji u prvom upisnom roku nisu uspeli da dođu do indeksa imaće novu šansu u septembru. Prijavljivanje za polaganje prijemnog ispita će biti od 1. do 3. septembra, a prijemni će biti održani od 5. do 7. septembra, prema rasporedu koji budu objavile visokoškolske ustanove.
Danas
СТУДЕНТИ ПРОМОВИШУ ЛЕПОТЕ И ОБИЧАЈЕ СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Istraživački kamp u Temskoj okupio mlade iz sveta
PIROT – Selo Temska kraj Pirota po četvrti put je domaćin učesnicima Istraživačko-edukativnog kampa “Stara planina 2011”. Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Učesnici kampa radili su na prikupljanju podataka za seosku monografiju, istraživali floru i faunu i običaje ovog kraja i okoline, istoriju Temske, učestvovali u ekološkim akcijama.
Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije
Smešteni su u prostorijama Osnovne škole i minulih dana kroz kamp je prošlo više od 200 studenata koji su naišli na lep prijem meštana. Među njima je desetak studenata volontera iz Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije… Oni su uradili mural na zgradi stare školske zgrade sa porukom da se sačuva Stara planina. Organizovan je i drugi festival staroplaninskih jela, kao sastavni deo kampa.
Jedan od koordinatora kampa Marko Šćiban kaže da je ovo četvrti kamp zaredom u Temskoj i jedan je od najvećih istraživačkih kampova u Srbiji.
– Najviše je studenata biologije. Kroz kamp je u proteklih petnaestak dana prošlo preko 200 studenata. Sa nama su kolege volonteri iz inostranstva. Meštani Temske su nas dobro prihvatili još od prve godine. Glavni ciljevi kampa su prikupljanje podataka za monografiju sela. Naišli smo na mnogo toga novog i interesantnog. Zadovoljni smo uslovima boravka, smeštajem i ishranom – kaže Šćiban.
Mirjana Neorčić i Debora Santo su studenti druge godine biologije u Novom Sadu. Drugi put su u kampu. Kažu da je dobro društvo i atmosfera i da su imali dosta vremena za istraživanja koja će im koristiti na fakultetu.
– Bili smo na Zavojskom jezeru. Istražujemo mrave, a usput smo skupljali i insekte za našu zbirku – kaže Debora, dok Mirjana dodaje da je ona istraživala guštere i zelembaće.
– Stara planina je idealna za istraživanje. Dosta smo radili na terenu. Lepo je u kampu, a hrana je odlična – kaže Mirjana.
Apsolvent biologije sa ekologijom iz Niša Aca Đurđević kaže da je drugi put u kampu koji je dobro organizovan i da su ih meštani lepo prihvatili.
– Istraživao sam bube i insekte i nailazio na neke zaista retke vrste – kaže Đurđević.
Marija Slović je apsolvent biologije iz Kragujevca. I prošle godine je bila u ovom kampu. Njena oblast je botanika.
– Nosim pozitivna iskustva odavde. Imali smo dragocenu pomoć mnogih meštana. Posebno mi se dopao ovaj festival staroplaninskih jela – kaže Marija.
Sa studentima Univerziteta iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša su i volonteri iz inostranstva – Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije…
Tokom boravka uradili su mural na školskoj zgradi. Student iz Poljske Natali Niževska završava Američke studije i psihologiju u Gdanjsku. Prvi put je ovde zajedno sa ostalim volonterima iz inostranstva.
– Već nekoliko leta putujem Balkanom i bila sam na bugarskoj strani Stare planine. Ovde je veoma interesantno s obzirom na to da je dosta studenata sa strane – kaže Natali.
Studenti su uživali u staroplaninskim jelima
Elena Gajego je iz jednog malog mesta kraj Barselone u Španiji. Studira telekomunikacije.
– Htela sam da upoznam nove ljude, kulturu i običaje i da sklopim nova prijateljstva – kaže Elena.
Student istorije umetnosti iz Češke Romana Bohankova je sa prijateljima iz drugih zemalja radila mural na jednom od zidova škole.
– Upoznala sam studente iz mnogih gradova u Srbiji, ali i mnoge meštane sela koji su prema nama bili jako ljubazni. Probali smo brojne specijalitete ovog kraja poput sira i rakije, jeli proju. Festival jela je bio pravi praznik. Uživali smo – kaže ona.
Naučni radnik iz Beograda dr Miroslav Demajo je od samog početka sa studentima u kampu u Temskoj
– Dobro je da volonteri iz inostranstva dođu ovde i da dobiju potpuno drugačiju sliku o našoj zemlji. Veoma je važna ta saradnja i razmena iskustva. Važni su kampovi kao produžetak školovanja, a studenti sami dolaze do nekih saznanja – kaže Demajo.
Dobri domaćini
I ovoga puta domaćini su se potrudili da studentima bude što prijatniji boravak.
– Stalno su bili na terenu i pored istraživanja učestvovali u ekološkim akcijama. Organizovali smo i festival staroplaninskih jela, želeći da im pokažemo jela koja su pomalo zaboravljena. Na trpezi su bile proje, pite, pogače, jagnjeće pečenje, janija, punjena paprika, sarma, razne vrste hleba, proizvodi od mleka i meda, razne vrste kolača, specijalitet ovog kraja “bel muž”. Najbolje domaćice su nagrađene – kaže predsednik Saveta MZ Tomislav Pančić.
BLIC
О ТРОШКУ ЈАГОДИНЕ НА ЛЕТОВАЊУ 3.000 ЂАКА
JAGODINA – Više od 3.000 učenika osnovnih i srednjih škola iz Jagodine letovaće o trošku gradske uprave po deset dana na moru u Crnoj Gori ili Grčkoj, izjavio je gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma.
Letovanje je počelo i đaci se smenjuju svakih deset dana – osnovci u Buljaricama a srednjoškolci u Paraliji.
„Već pet godina svi koji završe četvrti razred neke srednje škole u Jagodini ili su iz Jagodine, letuju deset dana u Grčkoj o trošku budžeta grada, a sedam godina osnovci, koji završe četvrti i osmi razred, u Crnoj Gori“, rekao je Marković tokom susreta sa grupom maturanata srednjih škola koja je otišla na letovanje u Paraliju.
On je dodao da je do sada na ovaj način na moru boravilo više od 20.000 učenika jagodinskih škola. „Mladi su za nas zakon“, naveo je Marković i dodao da „niko više ne može da prekine besplatno slanje učenika Jagodine na more jer za to postoji pozicija u budžetu grada“
„Taj neko, ako bude prekinuo ovu tradiciju ogrešiće se o mlade ljude“, rekao je Marković, i istakao da je „više od trećine učenika, na ovaj način, prvi put videlo more a veliki je broj i onih koji ne znaju da plivaju“.
Marković je podsetio da je ove godine o trošku grada na kraćem odmoru u Grčkoj boravilo i 800 penzionera Jagodine a u septembru će na letovanje ići i nekoliko stotina neudatih devojaka i neoženjenih momaka starijih od 38 godina.
Autor:
Agencija Tanjug
СВЕ МАЊЕ УЧЕНИКА
У Пчињском округу, након завршетка уписа ученика у средње школе, остало непопуњено 425 места, а 225 ђака није наставило школовање. Први пут гимназија „Борисав Станковић“ у Врању уписала мање ученика од прописане квоте. На природно-математичком смеру недостаје 20 ђака.Након завршетка уписа у средњим школама у Пчињском округу остало је 425 празних места. Најбољим ученицима је најинтересантнија фармација. За природне науке у Гимназији у Врању нема довољно ђака.
„Трендови су на друштвеним наукама, природне су у другом плану. Гледано из дубине, далеке перспективе, сада треба студирати техничке науке, електронику“, каже Драган Илић, директор Гимназије „Борислав Станковић“ у Врању.
Гимназија је добра основа за наставак школовања, али је готово немогуће наћи посао само са том дипломом. У Пчињском округу 1.520 гимназијалаца тражи посао.“Све друге школе су имале кампању за упис, док се Гимназија ослањала да ће попунити места предвиђена планом уписа. Мислим да Гимназија није имала добар маркетинг па је због тога остало непопуњених места“, каже Јовица Стевановић, председник уписне комисије.
Број ученика у средњим школама опада, за годину дана само их је у Врању седамдесеторо мање. У пољопривредној школи, за техничара пољопривреде, уписано је десет, а школа предвића 48 места. Техничка школа је била атрактивнија, и у њој су попуњена сва места.
Александар Стојковић каже да је уписао Техничку школу, јер му се допада, а и може лакше да након завршетка нађе посао.
Славиша Анђелковић, директор Техничке школе каже да је предност ове школе што након стицања дипломе ученици постају мајстори који могу самостално да раде свој посао.
Поједине школе остаће без неких одељења, јер је потребно минимум 15 ученика. Бујановачка средња стручна школа уписала је 108 ђака мање, а за занимање трговац само су два ученика заинтересована.
