ЗОСОВ ЈЕ ОБЈАВЉЕН У „СЛУЖБЕНОМ ГЛАСНИКУ“
Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања. Закон је објављен у „Службеном гласнику “ 15.07.2011.г., и ступа на снагу осмог дана по објављивању.
ИЗ ЂАЧКИХ КЛУПА КОД МАТИЧАРА
SKLOPILI BRAK: Melisa i Armin
Osim što je po mnogo čemu specifična, posebno zbog „sibirske klime“ i velikog broja stogodišnjaka, Pešterska visoravan neobična je i po tome što ovdašnji mladići, mahom srpske nacionalnosti, ne mogu da se ožene, neki drugi, uglavnom mladi Bošnjaci, brak sklapaju čim izađu iz osnovne škole.
Nisu retke ni veridbe u sedmom ili osmom razredu.
I dok srećnici koji uspevaju da „na vreme“ nađu nevestu, slave i organizuju velike svedbe, „srpske neženje“, od kojih većina ima više od 40 godina, zadovoljavaju se devojkama sa severa Albanije kojima ne smetaju njihove godine, peštersko bespuće, i teški seoski poslovi…
Brakovi se sklapaju obično „tiho“, bez svadbi i matičara, jer većina snajki iz Albanije čeka srpsko državljanstvo i nema sve papire potrebne za venčanje.
Među „osnovcima“ koji su upravo sklopili brak, su i Armin Ragipović iz Žabrena i Melisa Višković iz Fiulja koji su se verili još dok su bili đaci, a sudbonosno „da“ izgovorili su sa nepunih 16 godina.
– Nismo išli u istu školu, ali smo se poznavali, sviđala mi se puno, viđao sam je i na vašarima, nisam hteo da čekam da Melisa ode za nekog drugog, ona je pristala, a ni njeni nisu bili protiv, mislim da ćemo imati lep brak i dosta dece – kaže mladoženja Armin koji je ostao na Pešteru da sa ocem Senadom, majkom Ismetom, sestrom Albinom i suprugom Melisom obrađuje porodično imanje i nastavi porodičnu tradiciju.
– Dobre devojke su svuda na ceni, posebno ovde na Pešteru, pogotovu ako su, kao moja snajka, lepe, a još iz dobre porodice. Čim sam shvatio da je Melisa zapala za oko mom Arminu, odmah smo otišli kod njenih roditelja i zaprosili je. Kad su deca završila školu pravili smo veliku svadbu, sad smo svi srećni, jer su Armin i Melisa „na vreme“ rešili najvažnije životno pitanje. Možda su po godinama mladi, ali po shvatanjima i pogledima na život nisu, siguran sam da će biti odgovorni i dobri roditelji – kaže Arminov otac Senad.
Miraz u zlatu
Roditelji budućih supružnika najčešće se prvi put sreću na čuvenim pešterskim vašarima gde, dok su njihova deca u kolu, pod šatrama, dogovaraju sklapanje braka, svadbu, finansijske obaveze i budući život svojih sinova i ćerki. Mladi najčešće poštuju dogovor starijih, a i kasnije u životu čine sve da se ne razvedu i da ne razočaraju svoje roditelje. Mlade devojke kao miraz obično donose niske dukata i drugi zlatni nakit, često vredan i po 50.000 do 100.000 evra, koji se čuva i ostavlja za buduće generacije.
Ovo dvoje mladih nisu jedini Pešterci koji su u brak ušli, a da su još maloletni, još mnogo Pešteraca u bračne vode stupilo je sa 16. godina. Svi su imali podršku roditelja, većini „ranooženjenih“ išlo je na ruku to što se u ovom kraju roditelji „još pitaju“ sa kime će se prijateljiti, pa mladi teško mogu da pogreše.
VESTI
ДОГОВОР МИНИСТАРСТВА И ФПУ
На састанку представника Министарства просвете и науке и Факултета примењених уметности договорено је да се студенти са остварених 60 ЕСП бодова упишу без плаћања школарине, односно да им се новац врати уколико су школарину већ платили.
Студенти друге и треће године основних академских студија у школској 2010/2011. години, који имају 60 ЕСП бодова биће уписани, а осталим студентима друге и треће године са остварених 60 бодова, који су уписани и платили школарину, новац ће бити враћен у последњем кварталу у 2011. години, саопштило је Министарство просвете Србије.
У саопштењу се наводи да је ово договорено на састанку представника Министарства просвете и науке и управе Факултета примењених уметности.
Састанку су присуствовали министар Жарко Обрадовић, државни секретар Радивоје Митровић, представници Факултета примењених уметности, декан Владимир Костић Дивац, секретар Славица Трифуновић и студент продекан Илија Лазаревић.
РТС
ДОВОЉНО ИНДЕКСА ЗА СВЕ
(slika iz arhiva)
– Posle prvog upisnog roka na fakultetima Beogradskog univerziteta ostala su slobodna 864 mesta, od čega 283 za budžetske i 581 za samofinansirajuće studente.Prema podacima Rektorata BU, Mašinski fakultet će moći da upiše još 63 redovna i šest samofinansirajućih studenata, Rudarsko-geološki 50 plus 35, TMF 39 plus 25, Poljoprivredni četiri plus 172, Šumarski 37 plus 67, Matematički četiri plus 26, a Fizički 61 budžetski i 25 samofinansirajućih studenata. Na Učiteljskom fakultetu slobodno je još 25 mesta na budžetu. Pravoslavni bogoslovski će moći da upiše još 123 samofinansirajuća brucoša, Stomatološki još pet, Fizičku hemiju 19, a na Biološkom je nepopunjeno samo jedno mesto, takođe na samofinansiranju.
Na Univerzitetu u Novom Sadu ostalo je slobodno 1.255 budžetskih mesta i 2.042 za samofinansirajuće studente. Poljoprivredni fakultet će moći da upiše još 119 samofinansirajućih brucoša, Filozofski 40 budžetskih i 121 samofinansirajućeg studenta, Tehnološki 24 samofinansirajuća, Pravni još 235 takođe samofinansirajuća studenta. Na Fakultetu tehničkih nauka nepopunjeno je 34 mesta na budžetu i 97 na samofinansiranju, na Akademiji umetnosti 31 plus devet, Građevinskom 51 plus 24, Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ 63 plus 177 i Pedagoškom četiri plus 111. Učiteljski fakultet će moći da upiše još sedam studenata koji će plaćati školovanje, a Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja još 39 samofinansirajućih brucoša.
Drugi rok od 1. septembra
Kandidati koji u prvom upisnom roku nisu uspeli da dođu do indeksa imaće novu šansu u septembru. Prijavljivanje za polaganje prijemnog ispita će biti od 1. do 3. septembra, a prijemni će biti održani od 5. do 7. septembra, prema rasporedu koji budu objavile visokoškolske ustanove.
Danas
СТУДЕНТИ ПРОМОВИШУ ЛЕПОТЕ И ОБИЧАЈЕ СТАРЕ ПЛАНИНЕ
Istraživački kamp u Temskoj okupio mlade iz sveta
PIROT – Selo Temska kraj Pirota po četvrti put je domaćin učesnicima Istraživačko-edukativnog kampa “Stara planina 2011”. Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Učesnici kampa radili su na prikupljanju podataka za seosku monografiju, istraživali floru i faunu i običaje ovog kraja i okoline, istoriju Temske, učestvovali u ekološkim akcijama.
Kamp na Staroj planini okuplja studente biologije, ekologije, turizma i geografije
Smešteni su u prostorijama Osnovne škole i minulih dana kroz kamp je prošlo više od 200 studenata koji su naišli na lep prijem meštana. Među njima je desetak studenata volontera iz Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije… Oni su uradili mural na zgradi stare školske zgrade sa porukom da se sačuva Stara planina. Organizovan je i drugi festival staroplaninskih jela, kao sastavni deo kampa.
Jedan od koordinatora kampa Marko Šćiban kaže da je ovo četvrti kamp zaredom u Temskoj i jedan je od najvećih istraživačkih kampova u Srbiji.
– Najviše je studenata biologije. Kroz kamp je u proteklih petnaestak dana prošlo preko 200 studenata. Sa nama su kolege volonteri iz inostranstva. Meštani Temske su nas dobro prihvatili još od prve godine. Glavni ciljevi kampa su prikupljanje podataka za monografiju sela. Naišli smo na mnogo toga novog i interesantnog. Zadovoljni smo uslovima boravka, smeštajem i ishranom – kaže Šćiban.
Mirjana Neorčić i Debora Santo su studenti druge godine biologije u Novom Sadu. Drugi put su u kampu. Kažu da je dobro društvo i atmosfera i da su imali dosta vremena za istraživanja koja će im koristiti na fakultetu.
– Bili smo na Zavojskom jezeru. Istražujemo mrave, a usput smo skupljali i insekte za našu zbirku – kaže Debora, dok Mirjana dodaje da je ona istraživala guštere i zelembaće.
– Stara planina je idealna za istraživanje. Dosta smo radili na terenu. Lepo je u kampu, a hrana je odlična – kaže Mirjana.
Apsolvent biologije sa ekologijom iz Niša Aca Đurđević kaže da je drugi put u kampu koji je dobro organizovan i da su ih meštani lepo prihvatili.
– Istraživao sam bube i insekte i nailazio na neke zaista retke vrste – kaže Đurđević.
Marija Slović je apsolvent biologije iz Kragujevca. I prošle godine je bila u ovom kampu. Njena oblast je botanika.
– Nosim pozitivna iskustva odavde. Imali smo dragocenu pomoć mnogih meštana. Posebno mi se dopao ovaj festival staroplaninskih jela – kaže Marija.
Sa studentima Univerziteta iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša su i volonteri iz inostranstva – Poljske, Španije, Češke, Hrvatske, Rusije, Slovačke, Belgije…
Tokom boravka uradili su mural na školskoj zgradi. Student iz Poljske Natali Niževska završava Američke studije i psihologiju u Gdanjsku. Prvi put je ovde zajedno sa ostalim volonterima iz inostranstva.
– Već nekoliko leta putujem Balkanom i bila sam na bugarskoj strani Stare planine. Ovde je veoma interesantno s obzirom na to da je dosta studenata sa strane – kaže Natali.
Studenti su uživali u staroplaninskim jelima
Elena Gajego je iz jednog malog mesta kraj Barselone u Španiji. Studira telekomunikacije.
– Htela sam da upoznam nove ljude, kulturu i običaje i da sklopim nova prijateljstva – kaže Elena.
Student istorije umetnosti iz Češke Romana Bohankova je sa prijateljima iz drugih zemalja radila mural na jednom od zidova škole.
– Upoznala sam studente iz mnogih gradova u Srbiji, ali i mnoge meštane sela koji su prema nama bili jako ljubazni. Probali smo brojne specijalitete ovog kraja poput sira i rakije, jeli proju. Festival jela je bio pravi praznik. Uživali smo – kaže ona.
Naučni radnik iz Beograda dr Miroslav Demajo je od samog početka sa studentima u kampu u Temskoj
– Dobro je da volonteri iz inostranstva dođu ovde i da dobiju potpuno drugačiju sliku o našoj zemlji. Veoma je važna ta saradnja i razmena iskustva. Važni su kampovi kao produžetak školovanja, a studenti sami dolaze do nekih saznanja – kaže Demajo.
Dobri domaćini
I ovoga puta domaćini su se potrudili da studentima bude što prijatniji boravak.
– Stalno su bili na terenu i pored istraživanja učestvovali u ekološkim akcijama. Organizovali smo i festival staroplaninskih jela, želeći da im pokažemo jela koja su pomalo zaboravljena. Na trpezi su bile proje, pite, pogače, jagnjeće pečenje, janija, punjena paprika, sarma, razne vrste hleba, proizvodi od mleka i meda, razne vrste kolača, specijalitet ovog kraja “bel muž”. Najbolje domaćice su nagrađene – kaže predsednik Saveta MZ Tomislav Pančić.
BLIC
