ПРОШЛИ И ОНИ КОЈИ СУ ИМАЛИ 0 БОДОВА
У четвртак други круг
Упис у средње школе почео је у среду, а ђацима је ове године, у просеку, било потребно бар четири бода више за жељену школу, него претходној генерацији. Тако, рецимо, у појединим гимназијама ни максималних сто бодова није било довољно за упис. У ”италијанском” одељењу Треће београдске гимназије последњи на листи има 100,98, а у природно-математичком одељењу новосадске Гимназије ”Јован Јовановић Змај” последњи примљени освојио је рекордних 113,75 бодова (изнад 100 су поени са такмичења)!
ПРОШЛИ ОНИ КОЈИ СУ ИМАЛИ НУЛА БОДОВАУКУПНО 167 ученика имало је нула бодова из математике, а 309 није урадило ниједан задатак из српског језика. Али, и за њих има места у школама где је мало интересовање.Тако се, на пример, у првом кругу нико није пријавио за смерове за полагача облога, кровопокривача и стаклоресца у Грађевинској школи.
Ученици се жале како је због лаког пријемног праг знања подигнут, па су многи добри ђаци завршили у школама које су на листи жеља ставили на зачеље. Калкулисали су бројем бодова који су прошле године били потребни за одређене смерове, па су се многи прерачунали и завршили у школама које нису желели. Тако су поједини одлични ученици са готово 80 бодова распоређени у машинске школе.
И ове године, најтраженија су била огледна одељења у туристичким, угоститељским, медицинским, правним и економским школама, као и поједине гимназије.
-Праг за упис је подигнут, јер је тест био другачији него раније, подељен по нивоима знања. Прошле године из српског су ученици просечно освојили 11,5 а ове године 13,89, а из математике је просек са 11,42 подигнут на 13 поена – објашњава Лазаревић. – У већини школа у којима је интересовање велико, потребно је више бодова него пре. Рекордер је Ваздухопловна академија, у којој је праг на смеру авиотехничара подигнут за 18 бодова у односу на прошлу годину.
Прошле године највећа гужва била је у огледном смеру за кувара београдске Угоститељско-туристичке школе, где је на једно место конкурисало седам осмака.
– Ове године интересовање је још веће, али још нисмо добили прецизан број од Министарства. Долазе нам родитељи и деца која су желела да се упишу, а нису успела. Жао ми је, али физички не можемо да примимо никога преко броја – каже Милијанко Портић, директор школе. – Последњи на листи за туристичког техничара има 91 бод, а кулинарски техничари имају између 79 и 95 поена. За кувара су била потребна минимум 73 бода.
Традиционално, огромно је интересовање и за Фармацеутско-физиотерапеутску школу, где је доњи праг за фармацеутског техничара био чак 97,48, а за физиотерапеутског четири бода мање. За банкарског службеника у Правно-пословној било је потребно 93,50, а за исти смер у Првој економској 2,5 бода више.
ДРУГИ КРУГ
ЗА 5.621 ученика који у среду нису уписани, остало је 13.292 места у другом уписном кругу. Они ће у четвртак моћи да предају нове ”листе жеља”, а у суботу ће да буду распоређени у школе које имају још слободних места.
И. МИЋЕВИЋ
КАД НИ 100 БОДОВА НИЈЕ ДОВОЉНО ЗА УПИС
Upis u trećoj beogradskoj gimnaziji(foto D.Jeremović)
Budući i ugostitelji i zdravstveni radnici uniforme za praktičnu nastavu plaćaju do 6.000 na upisu. – „Đački dinar” se i dalje traži, ali nije obavezan
Bivši osmaci hrlili su juče u gimnazije i srednje stručne škole, nestrpljivi da okončaju borbu za stolicu, napokon postanu učenici prvog razreda i, sa prebrinutom brigom, uživaju u ostatku raspusta. Manji deo najmlađe generacije srednjoškolaca nije iskoristio prvi dan upisa, procenjuju direktori škola i napominju da se prvi upisni krug završava danas. Još neupisani budući prvaci, od 8 do 15 sati, školama treba da dostave čitko popunjen obrazac za upis u prvi razred, svedočanstvo o završenoj osmoletki, uverenje o položenom završnom ispitu, izvod iz matične knjige rođenih, lekarsko uverenje, potrebno za pojedine obrazovne profile, i diplome sa takmičenja.
Neizbežan trošak – i do 6.000 hiljada dinara – na samom upisu sačekao je buduće i ugostitelje i zdravstvene radnike, kao i uzimanje mera za obavezne radne uniforme, koje će nositi u toku praktične nastave. Obaveštenje da roditelji mogu priložiti 2.000 dinara, i više, za „đački dinar” – istaknuto je gotovo u svakoj školi, ali ovaj namet ne sme biti uslov za upis.
– Nema redova ni čekanja. Još ne verujem da sam „za dlaku” ostvario želju i upisao ogledno odeljenje administratora računarskih mreža, sa ukupno 97,5 bodova, a poslednji primljen prvak imao je 97 poena – radovao se Stefan Stanišić, od juče đak prvak Elektrotehničke škole „Nikola Tesla” u Beogradu.
Najmlađom generacijom „Tesle” i jagmom za mesto predavači su prezadovoljni, a direktorka Rada Kamban ističe da je, u poređenju sa prethodnim godinama, za 14 poena viši minimalan broj bodova za upis i da je svim primljenim prvacima ova škola bila prva ili druga želja. Slično je u Tehničkoj školi u Čačku, gde je juče upisano 90 prvaka, a najtraženiji smerovi su elektrotehničar računara i arhitektonski tehničar.
Slobodnih mesta nije ostalo u Trećoj beogradskoj gimnaziji, koja je i ove godine u vrhu liste škola koje je najteže upisati. U matematički smer primila je 120 prvaka, među kojima je najlošiji osvojio 98,48 poena. Poslednji, 93. na listi, za upis u društveni smer ima 97,5 bodova.
– Najteže je bilo upisati dvojezično odeljenje za italijanski jezik. Od 23primljena đaka, prvi je zavredeo 125,5, a poslednji 100,98 bodova. Sa ukupno 114,25 poena, među prvim sam gimnazijalcima italijanskog odeljenja Treće gimnazije – kaže Marija Mihajlović.
Sva mesta su popunjena u po tri odeljenja matematičkog i jezičkog smera i u jednom odeljenju sportskog odseka Užičke gimnazije. Najveća konkurencija bila je na prirodnom smeru, gde je upisni prag 89 bodova. Poslednji prvak na društvenom smeru ima 88,12 poena.
– Nismo to očekivali, jer je ranijih godina bilo obrnuto i uveliko u korist „društvenjaka”. Upisaćemo dosta dobru decu – kazao je Saša Stanojević, profesor Užičke gimnazije i član upisne komisije, komentarišući da nije bilo gužve ni problema.
Osim gimnazijskih smerova, ekonomski, pravno-birotehnički i medicinski smerovi i ove godine su među najtraženijima.
– Iako najviše prvaka Prva ekonomska škola u Beogradu prima u smeru ekonomski tehničar, sa 92,16 bodova nisam lako uspela da zauzmem mesto – kazala je Milica Stojiljković, koja je na školovanje došla iz okoline Prokuplja.
Babički smer u Medicinskoj školi „Beograd” bio je četvrta želja Nine Marković, koja ne namerava da se prebaci na neki drugi smer, svesna da ginekološko-akušerske sestre uvek nedostaju kod nas i u svetu.
– Naručila sam uniformu koja košta 1.900 dinara. Kupila sam i komplet udžbenika za prvi razred za 8.300 dinara – pohvalila se buduća babica.
Za radnu uniformu, na upisu, prvaci u smerovima kulinarski tehničar, kuvar i poslastičar, u beogradskoj Ugostiteljsko-turističkoj školi morali su da izdvoje 3.800 dinara. Njihovi vršnjaci primljeni u odeljenja ugostiteljskih tehničara i konobara za teget pantalone i prsluk, belu košulju ili bluzu i leptir mašnu, za dečake, odnosno ešarpu, za devojčice, izdvajaju 6.000 dinara.
Najprijemčiviji smerovi najmlađoj generaciji istoimene škole u Nišu bili su kulinarski i turistički tehničar.
– Tri odeljenja budućih kuvara nedovoljno je da primimo sve zainteresovane. Pokušavaju roditelji, mole da se proširi lista da bi deca mogla da ostvare prvu želju i postanu đaci kulinarskog smera, ali nemamo mesta – objasnila je Ljiljana Stojanović, direktorka niške Ugostiteljsko-turističke škole.
——————————————————————
Drugi upisni krug
Bivši osnovci koji posle prvog upisnog kruga u prvi razred srednje škole ostanu neraspoređeni danas treba da popune nove liste željenih škola, vodeći računa da to budu kuće znanja u kojima je ostalo mesta. Informacije o slobodnim mestima dostupne su nasajtu www.upis.mp.gov.rs, a raspoređivanje učenika po školama i smerovima u drugom upisnom krugu obaviće se 16. jula.
Milenija Simić Miladinović
УЗ ИНДЕКС И КЊИГЕ
Осуда академске заједнице условљавања уписа бруцоша на Високој техничкој школи. На неким факултетима самофиансирајући студенти добијају бесплатне књиге. Важе и скрипте и фотокопиране књиге.Условљавање уписа бруцоша Високе техничке школе Нови Београд куповином комплета уџбеника у износу од 9.000 динара, изазвало је осуду академске јавности. Упис у ову високошколску установу је завршен, књиге су купљене, али по свему судећи због овог условљавања биће посла и за просветну инспекцију. И док се чека на извештај инспектора на факултетима и високим школама истичу да је „везивање“ уписа са куповином „уџбеника“ недопустиво и да би просветна инспекција требало да реагује.
У Београдској пословној школи кажу да максимално излазе у сусрет студентима и да уџбенике могу да плате на десет рата. Уколико не желе, академци не морају купити књиге које издаје школа, већ сами бирају материјал из кога ће спремати испит. Цена комплета уџбеника се креће од 15.000 до 20.000 динара.
– Ружно је условљати упис куповином уџбеника у време тешке финанисијске ситуације за већину студената и њихових родитеља – каже Илија Самарџић, директор Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија. – Наши студенти могу да користе и књиге које штампа Економски факултет, али и скрипте и фотокопиране књиге. Максимално изалазимо у сусрет и када је уплата школарине, па академци могу платити прву рату тек у децембру, а остатак и на крају школске године.
На Правном факултету сви самофинансирајући студенти добијају уџбенике бесплатно. У октобру академци добијају распоред полагања испита и код ког испитивача, па тачно знају из ког уџбеника треба да спремају градиво. Међу будућим правницима има и оних који уче из скрипата, а комплет књига за прву годину кошта мање од 10.000 динара.
– Сви самофинансирајући студенти и првих 40 бруцоша на ранг листи добијају комплете уџбеника – каже проф. др Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Недопустиво је било какво условљавање. Својим студентима кажем да се материја коју предајем налази у више од 300 књига и да уче одакле желе, само да дођу спремни на испит. Просечна цена уџбеника на нашем факултету је око 1.500 динара.
И декан Саобраћајног факултета проф. др Слободан Гвозденовић каже да факулетети не смеју условљавати студенте на било који начин. Цене књига су од 500 до 1.000 динара, а студенти могу учити из скрипата или фотокопирати уџбенике.
– Код нас не постоје класични уџбеници, већ практкуми и радне свеске које коштају 300 до 400 динара – каже проф. др Живослав Тешић, професор Хемијског факултета. – У спремању испита студенти могу користити стручну литературу, а те књиге су јако скупе и коштају од 4.000 до 7.000 динара. Студенти их могу узети из факултетске библиотеке, где постоји 20 до 50 књига за сваки предмет.
ИНСПЕКЦИЈА
У Републичкој просветној инспекцији кажу да ниједна високошколска установа не сме условљавати упис и излазак на испит куповином уџбеника. Они поручују студентима и родитељима да сваки такав случај пријаве просветној инспекцији. Како кажу, до сада није било таквих пријава, а у конкретном случају Високе техничке школе инспекција ће предузети одговарајуће мере.
Б. БОРИСАВЉЕВИЋ
ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ ДОЖИВЕЛО ФИЈАСКО
За годину дана примене инклузивног образовања у школском систему Србије уочен је низ проблема, и општа је оцена да васпитачи и учитељи нису довољно припремљени да би тај процес могао да се спроводи квалитетно, на корист све деце у разреду, показала је анкета београдског Института за педагошка истраживања (ИПИ).“Више од 80 одсто васпитача и 70 процената учитеља оценило је у истраживању да се не осећају професионално спремним да раде у редовној настави и да наставу прилагоде условима инклузивног образовања“, рекла је Танјугу научни саветник ИПИ Слободанка Гашић Павишић.
Васпитачи и учитељи немају одбојност, већ бојазан
Она је истакла да васпитачи и учитељи већином немају одбојност према раду са децом која имају сметње у развоју.
„Имају, међутим, бојазан због тога што се не осећају сигурним у професионалном погледу, јер просто не знају како са том децом да раде на најбољи начин, да ти ђаци буду задовољени у својим посебним образовним потребама, а да истовремено и образовне потребе друге деце буду испуњене на квалитетан начин“, рекла је Гашић Павишић.
Законом од 2009. године предвиђено је увођење инклузије у све нивое школског система, а за годину дана њене примене, као једна од препрека уочена је неприпремљеност васпитача и учитеља за рад у овим условима.
Гашић-Павишић је подсетила да будући учитељи и васпитачи у току свог редовног школовања за време студија, нису стекли довољно знања и вештина за рад са децом која имају сметње у развоју.
Такође, ни обука коју је организовало Министарство просвете и науке није била довољна, рекла је она и указала да је проблем припремљености стручног кадра за рад у инклузивном образовању пратећа појава и у земљама које су много раније почеле тај процес.
Инклузија не обухвата само децу са сметњама у развоју
Инклузија, како је подсетила саветница ИПИ, не обухвата само децу са сметњама у развоју, него и децу из маргинализованих средина, неуспешне ђаке, децу из интерно расељених средина и све оне који из социјалних разлога имају проблема у школи.
Искуство говори да би требало бар годину дана пре увођења инклузије, да се спроведе обука учитеља, наставника за тај рад, рекла је саветница ИПИ и указала на још неке препреке – недовољну опремљеност школа, број деце у васпитној групи…
„Ако имате у разреду 30 ђака и једно дете чије је понашање такво, да није у стању да седи у клупи, више је напољу него у учионици, мора да се води рачуна о његовој безбедности када је ван, а учитељ не може да остави разред и да истрчи за тим дететом, онда су ту заиста тешки услови“, објаснила је Гашић Павишић једну од ситуација са којима се сусрећу просветни радници.
Закон предвидео, пракса демантовала
Она је као додатну препреку навела и то што учитељу или васпитачу није обезбеђена додатна помоћ, што је иначе предвиђено законом, али није реализовано.
„Предвиђено је да постоји педагошки асистент, лични асистент, још једна особа, може бити и родитељ, која треба да буде у групи или разреду за подршку детету и наставнику“, рекла је саветница ИПИ.
За успешну инклузију, такође, недостаје и стручна литература, али и индивидуална пажња да би њихове образовне потребе биле задовољене, навела је она.
„То тражи и другачију методичку организацију наставе у школама, јер углавном више не функционише фронтална настава, требало би да буде индивидуализована, диференцирана, да се задаци одређују према могућностима сваког детета, а не само деце са сметњама у развоју. Али ми смо по свим анализама далеко од тога да наша школа, без обзира на инклузивност, узима у обзир индивидуалне карактеристике, могућности, ниво ученика“, рекла је Гашић Павишић, координаторка управо завршеног истраживања о препрекама у спровођењу инклузије током претходне школске године.
РТВ
ФОН И ФАРМАЦИЈА СЕ НАЈВИШЕ ИСПЛАТЕ
ISTRAŽUJEMO Kako najlakše do dobrog posla
BEOGRAD – Oko 50.000 ljudi sa fakultetskom diplomom se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne službe za zapošljavanje. Računajući dužinu vremena koju provedu čekajući na posao, ali i na početne plate koje ih čekaju na prvom radnom mestu, trenutno su najmanje perspektivni Stomatološki i Arhitektonski fakultet, na kojima su i najveće školarine na Beogradskom univerzitetu. S druge strane dilomirani farmaceuti i diplomirani inženjeri Fakulteta organizacionih nauka brzo dolaze do posla i imaju veoma pristojne plate.
Farmaceuti se zapošljavaju u roku od šest meseci
Godišnja školarina na Stomatološkom fakultetu iznosi 220.000 dinara, a na Arhitektonskom 240.000 dinara. S obzirom na to da je prosečna dužina studiranja u Srbiji oko osam godina, logična je pretpostavka da će prosečan student bar dva puta platiti ovu školarinu tokom studija. Tako, na primer, diplomirani stomatolog 4.500 evra koje je dao za školarinu tokom studiranja, kroz platu će u svojoj struci moći da zaradi tek za šest do sedam godina od preuzimanja diplome. Na evidenciji biroa rada stomatolozi posao čekaju oko četiri godine, a i kad se zaposle u početku zarađuju vrlo skromno.
– Odradila sam staž koji nije plaćen u domu zdravlja, ali i na to sam čekala skoro godinu dana. Posle toga sam pauzirala još pola godine i sada radim kod privatnika, pošto nemam novca da otvorim svoju ordinaciju. Radim na procenat i kada najviše imam posla mogu mesečno da zaradim od 200 do 300 evra. Bila sam relativno dobar student i završila sam fakultet za osam godina – kaže za “Blic” Milena P. (32) iz Beograda.
Ivan Jovanović
