ЛЕТЊИ КАМПОВИ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ У ПЕТНИЦИ
U Istraživačkoj stanici „Petnica“ u toku su letnji kampovi za srednjoškolce. U naredna dva meseca planirano je 16 kampova, uključujući jedan medjunarodni i dva terenska na Debelom brdu i planini Povlen.
Letnji kampovi za srednjoskolce u Petnici
U Istraživačkoj stanici „Petnica“ (ISP), kod Valjeva, u toku su letnji kampovi za srednjoškolce, saopšteno je zi te naučne ustanove za rad sa talentovanim djacima i studentima.
„Led su probila“ 64 polaznika iz BiH i Srbije zainteresovana za istoriju, računarstvo, astronomiju i hemiju, koji će u Petnici boraviti do 17. jula.
U naredna dva meseca planirano je 16 kampova, uključujući i medjunarodni kamp Petnica International, kao i dva terenska kampa na Debelom brdu, na planini Povlen.
Svrha tih seminara je, kako je saopšteno, „učenje, učenje i samo učenje“ i oni „nemaju za cilj bilo kakva naučna otkrića“.
Na letnjim kampovima učestvuju polaznici samostalnih istraživačkih projekata, koji su se za to pripremali kroz zimske teorijske i prolećne metodološke seminare.
Precizirano je da su ideje za te istraživačke projekte dali sami polaznici seminara, koje su razmatralni stručni saradnici Istraživacke stanica Petnica, koji će mladim „petničarima“ pomagati u realizaciji njihovih ideja.
Takodje je saopšteno da Istraživačka stanica „nastoji da široj javnosti ukaže na to koliko su ti mladi ljudi pametni, vredni i željni dokazivanja, sa nadom da će društvo imati sluha za potrebe mladih, obrazovanih i pametnih ljudi“.
Od 1982. kroz Istraživačku stanicu „Petnica“ prošlo je nekoliko hiljada talentovanih djaka i studenata iz zemlje i inostranstva.
(Beta)
ПОДВИЗИ МАЈКЕ И ЋЕРКЕ НА ПУТУ ДО ДИПЛОМЕ
Za jaku volju ne postoje prepreke
KARAVUKOVO – Ana Stanimirović iz Karavukova biće od jeseni đak prestižne Gimnazije u Sremskim Karlovcima. Vest je, sama po sebi, utoliko važnija što Ana od rođena boluje od takozvanog Aspergerovog sindroma, posebnog oblika autizma, ali je uprkos tome na prijemnom bila među prvih deset učenika po broju bodova iz srpskog jezika
Ana se u slobopdno vreme ne odvaja od kompjutera i svoje loptice
Do tog velikog uspeha, nezabeleženog na ovim prostorima, Ana je došla najviše zahvaljujući upornosti hrabre majke Stojanke, velikog i strpljivog borca, koja je svu pažnju poklonila ćerki, od najranijeg detinjstva svakodnevno odlazeći s njom u zabavište, a potom i u prva četiri razreda osnovne škole.
Ana kaže kako na prijemnom nije imala tremu i da je bila sigurna u sebe. Za odlikašicu u osnovnoj školi ni zadaci nisu bili teški pa da je od 120 mogućih osvojila čak 112,5 poena. Istovremeno, mama Stojanka kaže da su u Gimnaziji u Karlovcima naišli na veliko razumevanje direktora Radeta Zejaka i profesora kojima je drago što će imati takvu učenicu u svojoj školi. Majka Stojanka već je spremna da, kao i do sada, ćerku požrtvovano podrži i da od jeseni zajedno postanu građani Sremskih Karlovaca u nekoj podstanarskoj sobi.
– Govorili su mi da je smestim u đački dom, ali ona nije toliko samostalna da bi mogla bez mene. Nudili su i meni da s njom budem u domu, ali nam je to finansijski nepovoljnije jer dom ima samo u Novom Sadu, pa ako se izračunaju prevoz i gužva u autobusima – što mojoj Ani nikako ne odgovara – odlučili smo da nađemo sobu, pa da završimo i gimnaziju – kaže sa smeškom majka Stojanka.
Upornošću savladavaju sve prepreke: Ana sa mamom Stojankom
U porodici Stanimirović zaposlen je samo otac, radnik u zemljoradničkoj zadruzi. Imaju baštu i svi vredne ruke. Osim Ane imaju i mlađeg sina. Ana je bolesna od rođenja, a majka Stojanka je uverena da je to posledica teškog porođaja.
Međutim, roditelji su se trudili da Ana prati drugu decu u odrastanju. Ana je mogla da krene u zabavište samo sa majkom koja ju je pratila svakodnevno i pomagala vaspitačima. Zatim je četiri godine s njom išla u osnovnu školu. Posle je devojčica stekla drugarice i drugove, bila je prihvaćena i osamostalila se toliko da sa društvom ide u školu.
– Veoma mnogo joj je pomogao psiholog profesor Igor Bem iz Odžaka kod koga smo išle godinu dana svakodnevno posle zabavišta. Zavolela je Igora koji je znao kako da stekne njeno poverenje jer su mnogo pričali, radili vežbe koordinacije… Tako smo napredovale iz godine u godinu i sada sam jako zadovoljna jer smo ostvarile više nego što sam ja ikad mogla i da pomislim – priča ponosna majka Stojanka.
Ana je odlična iz srpskog, engleskog, istorije, geografije i drugih predmeta. Za gradivo i predmete za koje je potrebna dobra memorija može se takmičiti u znanju čak i sa najboljim đacima. Takođe, dobro se snalazi i sa informatikom i ne rastaje se od računara i jedne loptice koju stalno drži ili je ispred nje na stolu. Iz matematike i fizike je na inkluzivnom nivou. Međutim, ni u učenju tih predmeta ne izostaju njeni napori da zasluži dobru ocenu, a ne da joj bude poklonjena.
Ana je iz godine u godinu sve veći borac
– Moja Ana je iz godine u godinu postajala sve veći borac. Ne predaje se lako, uporna je i marljiva i verujem da će biti dobar đak u gimnazije i jedini gimnazijalac kod nas, a možda i u svetu, koji kroz školu i kroz život ide sa takvim henikepom – kaže Anina majka Stojanka Stanimirović.
ДАНАС СРБИЈА ОБЕЛЕЖАВА ДАН НАУКЕ
Ovogodišnja tema Dana nauke, koji će danas po prvi put biti obeležena u Srbiji, je upoznavanje javnosti sa mladim naučnicima iz Srbije, najavili su organizatori.
Nikola Tesla, veliki naučnik i pronalazač
Odlukom vlade iz avgusta 2010. godine, dan rođenja naučnika Nikole Tesle, 10. jul, proglašen je Danom nauke u Srbiji.Centar za promociju nauke Srbije će obeležiti 10. jul aktivnostima čiji je cilj promovisanje mladih naučnike Srbije koji su postigli značajane rezultate u svom dosadašnjem naučnom radu.Prema rečima direktorke Aleksandre Drecun, nadležnosti Centra, koji je počeo sa radom pre nekoliko meseci, su promocija i popularizacija nauke i naučno-tehnoloških rezulata i dostignuća u zemlji i svetu.Drecun je dodala da će za dve godine, u Bloku 39, na Novom Beogradu biti sagrađena zgrada Centra, čija se izgradnja i opremanje finansira iz kredita Evropske investicione banke.
КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПОСЛОДАВЦУ АКО КАСНИ ПЛАТА!
Poslodavci koji tri meseca ne isplate zarade mogli bi u zatvor
– Konačno!
Socijalno-ekonomski savet odlučio je da Vladi predloži izmene zakona kako bi poslodavci koji tri meseca radnicima ne isplaćuju plate snosili krivičnu odgovornost. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić nakon sednice Saveta je kazao da je to na nivou inicijative, kao i da tokom javne rasprave treba da budu definisani uslovi za uvođenje tog krivičnog dela.
– Uvođenje krivičnog dela bio bi jedan od načina da država ne mora svake tri-četiri godine da povezuje radnicima staž – rekao je Ljajić.
Kurir
КРИВИЧНА ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕИСПЛАЋЕНЕ ЗАРАДЕ?
РТВ 
Социјално економски савет Србије одлучио је данас да Влади Србије предложи доношење измене закона о допуни кривичног законика да послодавци, који три месеца не исплаћују плате, сносе кривичну одговорност. Министар рада и социјалне политике Расим Љајић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је у питању „тек иницијатива“ и да њена реализација треба да прође одређен пут који укључује јавну расправу.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Антанацковић је рекао да идеја кривичне одговорности постоји у многим земљама, али да, када је реч о Србији, треба узети у обзир разлоге због којих послодавац не исплаћује зараде, односно да ли је то можда, зато јер има превелика потраживања од државе и других субјеката.
Савет је разматрао Социјално-економски споразум за који је Љајић рекао да је његова примена задовољавајућа и да се развија позитивном динамиком, с тим да у појединим његовим деловима има, како је рекао, одређених кашњења.
Љајић је рекао да је за првих шест месеци ове године уложено 20 милијарди динара подстицајних средстава у приоритетне привредне гране, а до краја године ће бити инвестирано још 35.5 милијарди динара.
Према његовим речима, из Фонда за развој инвестирано је осам од планираних 17,7 милијарди динара, а као једна од преузетих обавеза је и повезивање стажа, што је учинило 13.000 запослених, док их је 91.000 још у процесу.
Љајић је навео да је у плану и оснивање Развојне банке до краја године, као и измиривање обавеза државе према послодавцима за послове и услуге где су, како је рекао, приметна одређена кашњења.
Једна од важних обавеза је и дефинисање предлога износа неопорезивог дела зараде на 10.000 динара што би се примењивало од четвртог квартала ове године, истакао је Љајић.
Он је додао и да је неопходно донети измене закона о социјалном и здравственом осигурању.
Поводом радне верзије закона о штрајку, министар је казао да тај законски акт није био предмет разговара Социјално економског савета.
Он је, међутим, казао да би тај закон могао доћи на дневни ред у септембру, с тим да се, како је рекао, он неће наћи у процедури без сагласности свих социјалних партнера.
Председник Савеза самосталног синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић је казао да је задовољан применом Социјално-економског споразума, и као позитивно оценио формирање локалног Социјално-економског савета у Нишу, док је, према његовом мишљењу то што нису потписана три гранска пословна уговора до 1. јула, како је било планирано.
Атанацковић је казао да Унија није задовољна износом неопорезивог дела зарада. Он је рекао да би, можда, били задовољни уколико би тај договор почео одмах да се примењује. Атанацковић је казао да је непримерено уопште опорезивати минималне зараде и заложио се за ревизију пореских закона.
Љајић је напоменуо да није задовољан функционисањем Одбор за утврђивање репрезентативност синдиката и Уније послодаваца, па ће зато, како је рекао, убрзо бити формирана радна група која ће радити на припреми закона који ће регулисати ту област.
Представници Савета су данас потписали Меморандум о разумевању и сарадњи са Делегацијом Економско-социјалног савјета Републике Српске.
