Правна питања и одговори

Beograd — Apsolventi od jeseni gube pravo na mesto u studentskim domovima. Novi Zakon o visokom obrazovanju i Bolonjska deklaracija ne prepoznaju status apsolventa.Apsolventi se ne školuju na budžetu i samim tim nemaju pravo na konkurs.Prošlogodišnji apsolventi poslednja su generacija koja je imala mogućnost da konkuriše za mesto u domu Među studentima koji nisu iz Beograda, a studiraju u prestonici, ima na hiljade njih koji dok ne diplomiraju žive u nekom od studentskih domova.

Jelena Petrović, apsolventkinja Fakulteta političkih nauka, već četiri godine, otkako je iz Ćuprije došla u Beograd na osnovne studije, živi u studentskim domovima.

Kako kaže, sada će morati da sa drugaricama iznajmi stan. Ipak, biće joj teško zbog finansija, jer sama ne zarađuje, pa će joj roditelji pomagati koliko mogu.

„Sobu sam u domu plaćala 1.060 dinara mesečno, a stan će sigurno biti i deset puta skuplji“, kaže Jelena, koja je u roku davala ispite na fakultetu, a ostala su joj još samo četiri do diplome.

Novi zakon ne prepoznaje kategoriju apsolventa, odnosno studente koji su na takozvanoj produženoj školskoj godini.

„Po bolonjskom sistemu podrazumeva se da studenti polažu ispit za ispitom i daju godinu za godinom u roku i da im ne ostaje ništa za polaganje nakon što odslušaju predavanja. Studenti na svim godinama se svake jeseni rangiraju, a to da li će dobiti smeštaj u nekoj od ustanova zavisi od bodova i od toga da li su na teretu budžeta“, objašnjava Miroslav Sarić, šef službe smeštaja u Studentskom centru Beograda.

Prema rečima Zorana Trninića, pomoćnika ministra prosvete i nauke, apsolventi nemaju pravo da konkurišu za mesto jer njihov status uopšte ne postoji prema novom zakonu.

B/92

Измене треба да донесу већу дисциплину

Изменама Закона о образовању смањиће се масовни изостанци средњошколаца. У средњим школама више од 40 милиона неоправданих часова годишње

Сваки средњошколац годишње, у просеку, побегне са 150 до 200 часова. Помножено са бројем ђака у 528 државних стручних школа и гимназија – наставници од септембра до јуна у дневнике упишу више од 40 милиона изостанака!

Али, ученици навикли да беже из школе кад год је ”густо”, ако треба да одговарају или раде писмене вежбе, мораће да промене навике! Влада Србије усвојила је измене закона о основама образовања, које по хитном поступку иду у скупштинску процедуру, да би могле да буду примењене наредне школске године. У писању измена учествовали су и сви репрезентативни просветни синдикати, јер је управо закон био међу главним разлозима последњег штрајка.

Једна од измена је да ће дисциплинске мере према ђацима да буду оштрије, па неће моћи без последица да беже из школе.

Број максимума неоправданих смањен је са 30 на 25, а ученици ће бити кажњени ако прекрше овај број. Крајња мера моћи ће да буде и избацивање из школе, што сада није могуће.

Према досадашњим процедурама, директор је имао улогу судије за прекршаје. Непрестано шаље позиве, саслушава родитеље, ђаке, морају да се формирају тимови психолога и за најмањи прекршај неког детета. Наставник не може да избаци ученика са часа и да га пошаље код директора на разговор како год да се на часу понаша.

А када се сабере број неоправданих и часови изгубљени због штрајка, ђаци су прошле године више провели ван школе, него у учионицама.

И. МИЋЕВИЋ

„Вечерње новости“

Измењени наставни програми

Национални просветни савет ће на седници у уторак разматрати предлог измена наставних програма у гимназијама, који би требало да се примењују од наредне школске године. Реч је о програмима за сва четири разреда на општем, друштвено-језичком и природно-математичком смеру, док програми у математичким и филолошким гимназијама неће бити мењани. Ови програми, ако буду усвојени, биће заправо „прелазни“ и важиће само за једну генерацију гимназијалаца, с обзиром на то да се очекује да целовита реформа стартује од школске 2012-2013. године.

Како се чуло на последњој седници НПС-а, промене у програмима неће бити радикалне јер за то, не само да нема времена, већ и зато што још нису донети образовни стандарди за крај гимназијског образовања. Речено је и да су измене неопходне, јер у гимназије од септембра улази генерација која је основну школу завршила по такозваним реформисаним програмима, који морају да буду усаглашени са средњошколским.

Нови програм биће донет за страни језик, а драстичне промене требало би да претрпи и програм информатике, јер је у претходних осам година настава из ових предмета у основној школи била другачије организована, а ниво знања ученика је много већи него што је то био случај са ранијим генерацијама. Међутим, нејасно је да ли ће и када бити донети и нови уџбеници за стране језике и информатику за први разред гимназија.

За све остале предмете, стари програм, који није мењан од почетка деведесетих, требало би да буде само „прочишћен“, растерећен сувишних и превазиђених садржаја. Чланови НПС-а су на последњој седници истакли да неће прихватити измене које су ван постојећег програма, јер би то подразумевало и нове уџбенике.

И док део чланова НПС сматра да су, какве-такве, промене у гимназијским програмима нужне, други сматрају да ће то само унети пометњу.

Радивоје Стојковић, члан НПС-а и председник Заједнице гимназија Србије, подсећа на став овог удружења да је потребно најпре донети стандарде постигнућа ученика, па тек онда мењати гимназијске планове и програме. Он сматра да би промене требало да буду поступне и да важе за све.

– И у специјализованим гимназијама планови и програми нису мењани од деведесетих, а наставник нема слободу да изабере шта ће предавати. Програм српског језика за први разред на природно-математичком смеру у гимназијама је скоро истоветан програму тог предмета у математичким гимназијама. Не видим оправдање да програм буде мењан само у делу гимназија и да из тога буду изостављене филолошке и математичке гимназије – каже Стојковић за Данас.

Он наводи да је много већи проблем то што још нису усвојени наставни програми за други, трећи и четврти разред општеобразовних предмета за девет огледних профила у средњим стручним школама.

За ове образовне профиле НПС је у септембру прошле године усвојио, само за школску 2010/11. годину, програме општеобразовних предмета за први разред, да не би дошло до проблема у регуларном почетку школске године за ове ученике. Важење програма је орочено само за једну школску годину, јер Министарство просвете тада није доставило НПС-у евалуацију огледа, нити комплетне програме општеобразовних предмета за све разреде већ само за први.

Због летње паузе која следи, засад је неизвесно када ће Савет разматрати ове програме. НПС је поново затражио од Министарства да достави евалуацију огледних образовних профила, после незваничне информације да велики број ученика у огледним школама ове године није положио стручну матуру.

В. АНДРИЋ

Мада је крајњи рок за истицање коначних резултата завршног испита на крају основног школовања недеља, ти резултати практично су били познати већ јуче, с обзиром на то да су прошли сви роковиза подношење приговора на бодовање тестова. Због тога су се јуче уписивали прваци примљени у школе за таленте, а остатак овогодишње популације свршених осмака у понедељак и уторак од 8 до 15 часова предаваће у својим дојучерашњим основним школама листе с 20 жеља за наставак школовања.

Није на одмет још једном подсетити осмаке на то да при попуњавању листе са жељама за наставак школовања не забораве на реалност, то јест на бодове које су сакупили по основу успеха из основне школе и на завршном испиту. Оријентације ради, било би добро да у Информатору, који је и ове године издао „Просветни преглед”, погледају с колико су се најмање бодова претходних година на које смерове уписивали њихови претходници и да тек листе жеља усаглашених с могућностима и наведене према редоследу важности за сваког ученика предају у својим дојучерашњим основним школама.

Будуће средњошколце подсетићемо и на то да уз листу са жељама за наставак школовања треба да покажу и лекарско уверење о испуњавању здравствених услова за наведене смерове, за све образовне профиле осим гимназијских, за које нису потребна.

Ове листе на огласним таблама основних школа наћи ће се у суботу, 9. јула, када ће ученици од 8 до 15 часова моћи да провере да ли су све њихове жеље тачно унете у централну базу података Министарства просвете и да евентуално траже да се унесу исправке. Коначне листе ученичких жеља школе ће објавити сутрадан, 10. јула, а распоред ученика по средњим школама на огласним таблама основних школа наћи ће се 13. јула, када ће се, као и сутрадан, 14. јула, распоређени ученици и уписивати у своје нове школе.

Они који у првом уписном кругу не буду распоређени ни у једну школу, на преостала места у средњим школама моћи ће конкурисати већ 14. јула, подносећи поново листе са својим жељама, али овај пут те жеље ће бити омеђене расположивим местима у средњим школама. Распоред ученика у другом уписном кругу на огласним таблама основних школа биће објављен 16. јула, када ће се ови ученици и уписивати, а тим уписом биће завршен и овогодишњи уписни рок у средњим школама.

Д. Девечерски

Места има више него довољно

Да подсетимо још једном и свршене осмаке и њихове родитеље на чињеницу да места у средњим школама има више него довољно, с обзиром на то да је завршни испит, без којег се у средњу школу не може уписати, полагало нешто мање од 75.000 осмака, а у средњим школама има чак 86.000 места. То значи да ће септембар дочекати око 11.000 празних средњошколских клупа. Од свих места тек свако четврто је у трогодишњим смеровима, док су три од четири школске клупе у гимназијама или четворогодишњим смеровима средњих стручних и школа за таленте.