ПРВИ УТИСЦИ
Матиш, ипак, лакши
Београдски осмаци показали су добре резултате на пробном тестирању за полагање мале матуре. Иако су задаци били непознати и тражили логичко размишљање и повезивање чињеница, будући средњошколци су показали да могу добро да ураде и задатке, за које нису научили решења напамет из збирки.Иако су ђаци после полагања изјавили да им је српски био лакши од математике, резултати показују другачије. У већини школа ученици су имали више бодова из математике, а разлог слабије урађеног теста из српског језика је, по оцени наставника, што нису пажљиво читали дате одломке, текстове, извештаје…
У ОШ „Бановић Страхиња“ само три ученика се нису појавила на „генералној проби“ завршног испита. Професори су задовољни како су се ученици показали и истичу да су резултати слични као прошле године.
– Имали су по 15 или 16 бодова по предмету, што су врло добри резултати, с озбиром да је максималан број поена 20 из сваког теста – каже Горан Вилотијевић, директор школе. – Иако се у медијима помињалао да им је математика била тежа, резултати које су показали говоре супротно.
И у ОШ „Светозар Марковић“ су задовољни успехом својих ђака, али како наводи директор Драги Лукић увек може боље. Најмањи број бодова био је шест из једног предмета, а највећи 20. Од 84 осмака, на полагању се појавило 76 ученика. Просечан број бодова из српског био је 13, а из математике 13,2.
– Наши ђаци су солидно урадили пробни тест и имају, у просеку, између 12 и 13 бодова – каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“. – Углавном су сви правили исте грешке, што се посебно односило на српски језик. Проблем је што не прочитају пажљиво задатак, јер се тражи разумевање текста. Деца која континуирано вежбају имали су по 18-19 поена, док су они који узимају књигу непосредно пре полагања имали и мање поена.
ПРАВИ ТЕСТ
Прави испит знања свршени осмаци ће имати 23. и 24. јуна, када ће полагати завршни испит из српског, односно математике. Пробни тест је помогао ђацима да разбију трему и да виде како ће то све изгледати на правом полагању. Мала матура ће се, као и пробна, полагати у фискултурним салама, школским ходницима и холовима.
Бранка Борисављевић
ПРОБНУ МАЛУ МАТУРУ ПОЛАГАЛО 99 ОДСТО ЂАКА
На пробно полагање мале матуре прошлог викенда изашло је 99 одсто ђака, а у школама у Србији се до краја недеље сумирају резултати тестова из српског, односно матерњег језика и математике, изјавио је данас помоћник министра просвете Зоран Костић.Пробна мала матура прошлог викенда није одржана у 65 основних школа, а тамошњи ђаци ће своје знање моћи да провере на тестирању предстојећег викенда у суботу, 21. маја.
Помоћник министра просвете подсетио је да полагање мале матуре није обавезно, али да је већина, 99 одсто ђака, изашло да провери своје знање и стекне сигурност пред званично полагање завршног испита. „Према утисцима ђака тестови на пробној малој матури нису били тешки. Могуће је освојити највише 20 бодова по тесту, а доста ђака освојило је више од 15 поена“, рекао је помоћник министра.
Он је навео да се пробна мала матура прошлог викенда полагала у укупно 1246 основних школа. До краја недеље треба да сумирају резултате тестирања, како би се утврдило које области су ђацима проблематичне и на чему треба додатно радити.
Мала матура регуларно ће се полагати 23. јуна из српског, односно матерњег језика и 24. јуна из математике. Сутрашње, пробно полагање за ђаке није обавезно. Ове школске године први пут се уместо квалификационих испита за упис у средње школе полаже завршни испит на крају осмог разреда, мала матура. Она ће се бодовати за упис у средње школе, а ове године неће се много разликовати од досадашњих квалификационих испита.
Полагаће се тестови из српског, односно матерњег језика и математике. Предвиђено је да ове школске године на тестовима из српског језика и математике осмаци имају 50 одсто потпуно познатих задатака, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто непознатих задатака. Из године у годину повећаваће се број непознатих задатака.
Beta
ПРОСЕЧНА ПЛАТА У СРБИЈИ МАЊА ОД МИНИМАЛЦА У ХРВАТСАКОЈ 16 05 2011
Исидора Крањчевић Владимир Спасић
Просечна мартовска зарада у Србији била је 353 евра и међу најнижима је у Европи и региону, чак је мања и од минималне плате у Хрватској, која је 385 евра. Радници у нашој земљи имају веће плате једино када се пореде с Македонијом, а економисти поручују да нам са садашњом економском политиком ускоро неће бити боље.
Као и годинама уназад, ако се погледа регион, запослени у Словенији имају најдебље коверте, а испред Србије су и Хрватска, Црна Гора, Босна и Херцеговина. Као што се разликују плате, тако се разликују и сектори који су најплаћенији. У Србији су, према подацима Републичког завода за статистику, највеће плате у марту примили запослени у експлоатацији нафте и гаса – чак 99.021 динар, док су најниже биле у кинематографској, телевизијској и музичкој делатности – 10.689 динара. У Хрватској су највећу плату имали запослени у маркетингу и истраживању тржишта, око 1.360 евра, док су најмање примили радници у прерађивачкој индустрији – 385 евра. О разлици у платама говори и податак да Словенац за једну просечну плату месечно може да купи 1.123 килограма шећера, а Београђанин свега 333 килограма.
У анонимној анкети у којој је учествовало више хиљада људи из Србије, Словачке, Мађарске, Чешке и БиХ показало се да су најплаћенији финансијски директори, ревизори и бренд менаџери, а најмање радници у металској индустрији, кројачи и запослени на каси. Истраживање је спровео сајт послови.инфостуд.цом и тако понудио могућност запосленима у Србији да упореде колико су плаћени у односу на колеге у појединим земљама региона и Европске уније.
Подаци анкете говоре да професори, полицајци и металски радници у Србији зараде два пута мање од колега у Чешкој. Само лекари од запослених у Србији могу да се похвале већим платама од медицинских радника у иностранству, тачније само од Мађара. Највише разлога за задовољсто имају програмери јер њихове зараде најмање заостају за примањима сличних стручњака у Словачкој, Чешкој, Мађарској и БиХ.
Судећи по ставовима економиста, грађани немају превише разлога за оптимизам. Могуће је да због избора плате буду повећане јавном сектору, али ефекти ће бити краткорочни. Ову могућност спомиње Стеван Санто, дугогодишњи директор суботичког „Пионира“, који каже да прегломазна бирократија представља доста гласача. Грађани ће мислити да су нешто добили, али све ће убрзо да поједе инфлација јер нема реалних извора за повећање. Санто истиче да је већ свима познато зашто су плате мале и шта је лек за то, али не жели да даје прогнозе када ће се ситуација променити.
– Ако се настави са садашњом економском политиком, мале су шансе да се плате повећају – поручује Санто, саветник у „Пиониру“.
Песимистичан је и економиста Драгован Милићевић. Он понавља да нема повећања плата без раста продуктивности и бруто друштвеног производа. Без стварања нове вредности све се своди на прерасподелу – или ће држава узети више привреди или ова њој. На питање да ли и успешне компаније запослене плаћају мање него што би могле, он одговара да то није ништа чудно.
– Зашто би неко платио 10.000 ако може да добије исту радну снагу за седам, осам хиљада? Тако ће бити док се не смањи број незапослених, а свако ко прогнозира када ће плате бити веће даје празна обећања – каже Милићевић.
ОД СЕПТЕМБРА ВИШЕ СТУДЕНАТА НА БУЏЕТУ
Rektor Branko Kovačević za „Blic”
U narednoj školskoj godini više studenata biće upisano na budžet osnovnih i master studija na svim državnim fakultetima, najavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović. Za koliko će upisna kvota biti povećana, odlučiće na današnjem sastanku ministar i rektori državnih fakulteta. Ipak ukupan broj studenata na fakultetima neće se menjati, već će samofinansirajućih studenata biti manje za onoliko koliko će biti povećana kvota za budžet. Na sastanku će takođe biti reči i o predlogu Ministarstva da se u sledećoj školskoj godini školarine ne povećavaju.
„Zanimljivo je da je Ministarstvo pričalo da nema para, a sada odjednom finansira više studenata“: Rektor Kovačević
Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, pozdravio je jučerašnji predlog Ministarstva za povećanje upisnih kvota, ali i naglasio da ova promena neće uticati na broj upisanih studenata koji mora ostati isti.
– Povećanje upisnih kvota zavisi od budžeta. Zanimljivo je što su u Ministarstvu doskoro tvrdili da nemaju dovoljno sredstava za fakultete, a sada se odjednom nude da finansiraju više brucoša i studenata master studija. Ne znam kako Ministarstvo stoji finansijski, ali u svakom slučaju smatram da je ovakva odluka pozitivna jer se u visoke škole i obrazovanje mora ulagati. Ako bude više brucoša i master studenata na budžetu, automatski će biti manje onih koji su na samofinansirajućim studijama, tako da ukupan broj studenata ostaje isti. Ovo znači da će jedan deo budućih brucoša, onih koji bi inače „upali“ na samofinansiranje, sada dobiti priliku da se školuje na budžetu – objašnjava Kovačević za „Blic“.
Ko da uslov, da pređe na budžet
U Savezu studenata Beograda kažu da najava o povećanju kvota za upis na budžet njima ne znači ništa. „Pozdravljamo odluku da se ne povećavaju školarine, ali nama nisu potrebne veće upisne kvote, već da studenti koji su dali uslov za sledeću godinu pređu na budžet. Jer i pored toga što su zaslužili da im država plaća školovanje, mnogi od njih i dalje plaćaju školarine“, kaže Ranko Marković, generalni sekretar.
Povodom današnjeg sastanka ministra prosvete i nauke sa rektorima državnih fakulteta na kojem će biti reči i o prestanku povećavanja školarina na fakultetima, Kovačević naglašava da su iz Rektorata početkom godine poslali predlog Senatu Univerziteta da se tome stane na put.
– Konačno je Ministarstvo usvojilo naš predlog, ali odluku ćemo zajedno i definitivno doneti na sastanku, jer moraju svi da se usaglase. Pojedini fakulteti nisu godinama povećavali školarine, dok su drugi to činili iz godine u godinu. Izgleda da je problem u tome što neke visoke škole kada nemaju od čega da namire dažbine jednostavno povećaju školarine. Tome se mora stati na put, jer je studentima život ionako preskup, pa i kada su na budžetu – napominje rektor Beogradskog univerziteta.
Ministar Obradović izjavio je da nema razloga da se školarine povećavaju jer Ministarstvo redovno servisira isplatu zarada, a povećanje kvota znači i veće ulaganje u fakultete.
Nakon današnjeg sastanka znaće se za koliko će ove kvote tačno biti povećane, odnosno koliko će budućih brucoša i master studenata biti na budžetu. Na sastanku će razgovarati i o datumu polaganja prijemnih ispita i da li će se oni pomerati zbog dvomesečnog štrajka prosvetnih radnika. Beogradski univerzitet je inače svojim kalendarom predvideo da se kandidati za upis na narednu godinu studija prijavljuju 22, 23. i 24. juna, a da se prijemni ispiti održe od 27. do 29 juna.
