Правна питања и одговори

Приручник за полагање мале матуре, коју од ове године полажу ученици осмог разреда, биће објављен првих дана маја, док ће пробни тест завршног испита осмаци радити 14. маја, изјавио је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.Тачан датум полагања теста из српског (матерњег) језика и математике који се полажу на завршном испиту знаће се крајем априла, рекао је Тањугу министар Обрадовић, наводећи да сви послови везани за одржавање мале матуре иду својим током и да се припремни часови одржавају по плану.

Према његовим речима, министарство ће до краја априла знати шта су наставници урадили по питању испуњавања обавеза на реализацији наставног плана и програма и градива пропуштеног током двомесечног штрајка.

„Велики број директора ради свој посао и доставља планове надокнаде тих часова“, рекао је Обрадовић, сматрајући да деца не треба да буду ускраћена.

Надокнадом часова стичу се и услови да наставницима буде исплаћен део плате умањен за време штрајка, рекао је министар, наводећи да постоје различити ставови по питању надоканде.

Неки сматрају да им то уопште не треба, рекао је Обрадовић, оценивши да је важно што су створени услови да се надокнаде часови.

„Да нисмо то урадили, били би критиковани да нисмо створили услове“, рекао је Обрадовић.

Коментаришући тврдњу да је слаба посећеност деце на часовима на којима се надокнађује градиво, министар је рекао да родитељ има право да свом детету оправда изостанак.

Ученици осмог разреда прва су генерација ђака која полаже завршни испит, уместо досадашњег квалификационог, на којем ће бити 50 одсто познатих питања из приручника раније одштампаних.

За осмаке ће на тесту бити још 25 одсто делимично познатих питања, а преосталих 25 процената питања биће непознато, односно њихови садржаји неће бити у збирци.

Како је раније најављено, завршни испит полажу сви ученици, не само они који настављају средњу школу у четворогодишњем трајању, с тим што нема прага знања.

То значи да су „прошли“ сви који изађу на испит, али ће и те како бити мотивисани да реше што већи број задатака, јер се испит бодује за упис у средњу школу.

Tanjug

Канцеларија за младе и Рачунарски факултет у Београду су у сарадњи са Техничком школом „Никола Тесла“ из Шида покренули бесплатан семинар информационих технологија намењен талентованим ученицима основних и средњих стручних школа из Србије.Семинар ће се одржати од 13. до 16. маја у просторијама Рачунарског факултета у Београду, а рок за подношење пријаве је 2. мај.Заинтересовани се могу пријавити електронским путем на званичном сајту ((prijava.itopendays.com) где уз упитник морају урадити тест који садржи теоретска питања, задатке и алгоритамске проблеме, и есеј о теми „Клауд компјутинг“.Циљеви семинара, на коме ће учествовати 40 одабраних ученика су промовисање едукације, образовања и стручног усавршавања младих људи и презентовање интелектуалних потенцијала учесника.

Програм укључује актуелне и ускостручне теме које се односе на интеракцију између човека и рачунара, а партнери семинара одржаће предавања о темама одрживог развоја и заштите животне средине, као и коришћења енергетски ефикасних решења која захтевају снажне рачунарске капацитете.

Програмом је предвиђено одржавање округлог стола о развоју информатичког друштва у Србији, у оквиру којег ће учесници бити у прилици да разговарају са гостима из земље и иностранства.

Планирано је и директно укључење професора Универзитета у Калифорнији (UCLA) који ће одржати предавање под називом „Клауд компјутинг“, а учешће на семинару потврдиле су компаније „Microsoft“, „Oracle“, „Cisco“, „Микроелектроника“, „Божић и синови“, наведено је у саопштењу.

Tanjug

Опречни ставови у вези са надокнадом изгубљених часова због штрајка просветара. Родитељи и ђаци сматрају да је неправедно да деца трпе због наставника. У Министарству просвете тврде да се изгубљено мора надокнадити.Надокнада часова у школама спроводи се различито, у зависности од тога како и колико су оне штрајковале. Негде настава почиње раније, у виду претчаса, а у појединим школама уведене су радне суботе.

Иако су то, како тврде надлежни, нужне последице штрајка, негодовања због додатних часова и даље има. Надокнада часова током радне недеље некако тече, али су највећи проблем радне суботе.

Ученици негодују, кажу да није фер да им се упропасти распуст због тога што су се наставници борили за своје плате.

Суботом су најредовнији професори. Изостанци се, како сазнајемо, најчешће не уписују у дневник, па дођу само они ученици који желе да одговарају и поправе оцену, а учионице су полупразне.

„Слаб је одзив за надокнаду часова суботом, немамо начина да их натерамо да дођу да надокнаде те часове“, каже професор у Медицинској школи у Београду Планинка Јовић.

За такво понашање деца овога пута у великом броју случајева имају подршку родитеља. Из Удружења „Родитељ“ упозоравају да се деци неправедно скраћују слободно време и распуст, посебно онима који ове године завршавају основну или средњу школу.

„Свакодневно добијамо велики број позива који се односе управо на то шта да раде, да ли да пусте децу или не. Ова школска година није била фер према деци и сви проблеми су се сломили преко њихових леђа“, каже Драгана Соћанин из Удружења „Родитељ“.

Љути су и они просветни радници који нису штрајковали тоталном обуставом рада, већ само скраћењем часова. Одлуку да и они надокнађују пропуштено сматрају неоснованом, јер су, како кажу, сажели градиво и све стигли.

„То сажимање градива омогућило је да се раздвоји битно до небитног и апсолутно тврдим да су планови и програми испуњени“, каже Радмила Додић из Форума београдских основних школа.

Из Министарства просвете стиже другачији одговор. „Не можете урадити за тридесет минута оно што се ради за 45 и не може наставна година да траје 175 уместо 185 наставних дана“, каже помоћник министра просвете и науке Богољуб Лазаревић.

Надлежни подсећају да се пропуштено, колико год то било тешко и напорно, мора надокнадити, квалитетно и по пропису, јер је то једини начин да не буде негативних последица у образовању деце.

У Гимназију проваљивано два пута

Крађа 22 дневника из лесковачке гимназија последња је у низу провала у школе у овом граду. Иако већина школа има видео надзор, али не и ноћне чуваре, лопови су из њих односили олуке, струјомере, рачунаре, делове ограде, па чак и камере које би требало да их обезбеђују.Да лопови не краду само оно што се може уновчити на неком бувљаку, доказ је Гимназија у Лесковцу. Овде су, наиме, на удару дневници и по томе је школа јединствена у јужној Србији.

У децембру прошле године нестала су два дневника из зборнице током ноћи. А у ноћи између недеље и понедељка са истог места нестало је 22 од укупно 32 дневника. Без основне евиденције о ученичком успеху и изостанцима, о примедбама, остала су сва одељење другог и трећег разреда и неколико одељења првог разреда.

Директорка Ивана Илић

– Наш колектив није у стању да види логику ове крађе. Тромесечје је управо завршено, сви имају оцене и сваки професор има сопствену евиденцију коју ће пренети у нове дневнике – објашњава директорка Гимназије Ивана Илић.

Једина лесковачка гимназија налази се у центру града, 150 метара од седишта полиције. Нема видео надзор, а јединствена је и по томе што је најруиниранија школа у граду. Зато лоповима није било тешко да развале стара врата на споредном улазу, обију наставничку учионицу и непримећени изађу са хрпом дневника у рукама или у џаковима.

– И ми ћемо морати уз помоћ донатора и спонзора да набавимо видео надзор. Размишљамо и о решеткама на прозорима и вратима, али како ће то изгледати? – у недоумици је директорка Илић.

Ово је само један у низу примера крађа из лесковачких школа. Пре десетак дана из ОШ “Никола Скобаљић” у Трњану, која има квалитетан видео надзор, однесено је неколико компјутера. Лопови су пронашли непокривени угао, па камере нису ни забележиле овај инцидент.

Нешто раније вандали су ушли у школу “Вожд Карађорђе” у Лесковцу, која такође има видео надзор и рефлекторе. Ништа нису однели, али су направили неред. Нешто касније из исте школе нестао је струјомер.

Градска школа “Васа Пелагић” похарана је више пута упркос видео надзору и рефлекторима, а на удару су најчешће били рачунари. Сличан је случај и са ОШ “Бора Станковић” и ОШ “Трајко Стаменковић” и са Средњом трговачком и школом „Раде Металац“, а у Медицинској школи украдене су спољне камере видео надзора.

Крадљивци остају неоткривени

Готово је занемарљив проценат откривених лопова и уништитеља школске имовине. Полиција никада није ушла у траг онима који су 2005. године, на пример, запалили стару зграду Медицинске школе. Не знају се ни лопови који су у децембра украли дневнике из Гимназије, а јуче нисмо могли да добијемо информацију о томе шта се ради на проналажењу 22 дневника из ове школе.

У последњих 10 година у Лесковцу је забележен само један напад на основце и средњошколце, што наводи на закључак да су ученици релативно безбедни у својим школама и школским двориштима, што није случај са школским зградама које су константно на удару вандала. Дневно присуство школских полицајаца не даје резултате, а ни једна школа нема ноћног чувара.

– Раније смо мислили да је спас у видео надзорима и рефлекторима, па су многе школе купиле опрему, тако што су прикупљале новац од спонзора, родитеља ученика и од локалне самоуправе, али крађа и вандализама и даље има. Ноћни чувар би било најидеалније решење, међутим, о томе се не може чак ни размишљати, јер ни локална самоуправа ни Министарство просвете немају предвиђена средства у буџетима за те намене – објашњава Сузана Станковић Илић, начелница друшвених делатности у Градској управи.

Милица Ивановић