Правна питања и одговори

У Гимназију проваљивано два пута

Крађа 22 дневника из лесковачке гимназија последња је у низу провала у школе у овом граду. Иако већина школа има видео надзор, али не и ноћне чуваре, лопови су из њих односили олуке, струјомере, рачунаре, делове ограде, па чак и камере које би требало да их обезбеђују.Да лопови не краду само оно што се може уновчити на неком бувљаку, доказ је Гимназија у Лесковцу. Овде су, наиме, на удару дневници и по томе је школа јединствена у јужној Србији.

У децембру прошле године нестала су два дневника из зборнице током ноћи. А у ноћи између недеље и понедељка са истог места нестало је 22 од укупно 32 дневника. Без основне евиденције о ученичком успеху и изостанцима, о примедбама, остала су сва одељење другог и трећег разреда и неколико одељења првог разреда.

Директорка Ивана Илић

– Наш колектив није у стању да види логику ове крађе. Тромесечје је управо завршено, сви имају оцене и сваки професор има сопствену евиденцију коју ће пренети у нове дневнике – објашњава директорка Гимназије Ивана Илић.

Једина лесковачка гимназија налази се у центру града, 150 метара од седишта полиције. Нема видео надзор, а јединствена је и по томе што је најруиниранија школа у граду. Зато лоповима није било тешко да развале стара врата на споредном улазу, обију наставничку учионицу и непримећени изађу са хрпом дневника у рукама или у џаковима.

– И ми ћемо морати уз помоћ донатора и спонзора да набавимо видео надзор. Размишљамо и о решеткама на прозорима и вратима, али како ће то изгледати? – у недоумици је директорка Илић.

Ово је само један у низу примера крађа из лесковачких школа. Пре десетак дана из ОШ “Никола Скобаљић” у Трњану, која има квалитетан видео надзор, однесено је неколико компјутера. Лопови су пронашли непокривени угао, па камере нису ни забележиле овај инцидент.

Нешто раније вандали су ушли у школу “Вожд Карађорђе” у Лесковцу, која такође има видео надзор и рефлекторе. Ништа нису однели, али су направили неред. Нешто касније из исте школе нестао је струјомер.

Градска школа “Васа Пелагић” похарана је више пута упркос видео надзору и рефлекторима, а на удару су најчешће били рачунари. Сличан је случај и са ОШ “Бора Станковић” и ОШ “Трајко Стаменковић” и са Средњом трговачком и школом „Раде Металац“, а у Медицинској школи украдене су спољне камере видео надзора.

Крадљивци остају неоткривени

Готово је занемарљив проценат откривених лопова и уништитеља школске имовине. Полиција никада није ушла у траг онима који су 2005. године, на пример, запалили стару зграду Медицинске школе. Не знају се ни лопови који су у децембра украли дневнике из Гимназије, а јуче нисмо могли да добијемо информацију о томе шта се ради на проналажењу 22 дневника из ове школе.

У последњих 10 година у Лесковцу је забележен само један напад на основце и средњошколце, што наводи на закључак да су ученици релативно безбедни у својим школама и школским двориштима, што није случај са школским зградама које су константно на удару вандала. Дневно присуство школских полицајаца не даје резултате, а ни једна школа нема ноћног чувара.

– Раније смо мислили да је спас у видео надзорима и рефлекторима, па су многе школе купиле опрему, тако што су прикупљале новац од спонзора, родитеља ученика и од локалне самоуправе, али крађа и вандализама и даље има. Ноћни чувар би било најидеалније решење, међутим, о томе се не може чак ни размишљати, јер ни локална самоуправа ни Министарство просвете немају предвиђена средства у буџетима за те намене – објашњава Сузана Станковић Илић, начелница друшвених делатности у Градској управи.

Милица Ивановић

Средњошколци у Србији сваке године имају 100.000 изостанака. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта. Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.

Сваке године, средњошколци, у просеку, имају око стотину хиљада изостанака. На крају првог полугодишта, сваки ученик у просеку није био на настави скоро три радне недеље, упозоравају из Форума средњих школа. Требало би да реформа средњошколског образовања умањи проблем изостајања са часова.

Изјаве анкетираних ученика, Катарине Срејић, Наташе Стојановић, Весне Јањевић Поповић и Богољуба Лазаревића

Отворено и без устручавања кажу да је школа досадна, претешка и да би волели другачију организацију наставе, па због тога беже са часова.

„Што је много, много је. Понекад имамо седам часова и понекад свих седам или пита или предаје нешто што ми тешко схватамо“, кажу анкетирани ученици и додају да у школи често уче нешто што им у животу неће требати.

У спретно разрађеном механизму оправдавања изостанака, разредни старешина често се бори са ветрењачама.

Катарина Срејић из Гимназије „Свети Сава“ каже да није лако бити разредни старешина и приволети децу да заволе школу, да заволе институцију, да буду ту присутни.

„Има и нас разних и родитеља има разних. Дешавају се велики проблеми када, на крају крајева, треба и родитеље убедити да њихово дете данас, на пример, није дошло у школу“, каже Срејићева.

Ако ученик није био на више од једне трећине часова одређеног предмета, мора да полаже разредни испит. Педагози упозоравају да је то ђацима често циљ.

Педагог Наташа Стојановић објашњава да се деца, просто, растерете у току школске године – обезбеде оцене из девет, десет предмета, а свесно оду на полагање два или три разредна испита.

„То нама отвара проблем дуплих аршина рада са децом у школи, а поготово са оним ученицима који су прави ђаци и поштују све обавезе у школи“, Стојановићева.

Ригорозне казне

Поједине земље прописују ригорозне казне за одсуство са наставе. У Франкфурту, на пример, мајка детета које је много изостајало из школе осуђена је на шест месеци затвора, уз образложење да је образовање обавезно.

Наш закон, који ученику дозвољава 35 неоправданих изостанака, акценат ставља на васпитни рад са дететом и родитељима. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта.

Психолог Весна Јањевић-Поповић каже да је то била строга мера и да би као психолог вероватно раније рекла да је то строго и да не погодује моделима васпитања.

„Али, са друге стране то је опомена да се заустави и дете и родитељ и схватимо да смо учинили нешто што није добро за будућност“, каже Весна Јањевић-Поповић.

Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.

Богољуб Лазаревић, заменик министра просвете и науке, каже да се изостајање из школе сигурно може решити новим наставним плановима и програмима који ће бити квалитетнији и неће бити оптерећени гомилом чињеница.

„Свакако, треба размислити и о смањењу броја дозвољених неоправданих изостанака“, каже Лазаревић.

Девиза „Важно је снаћи се“ често је присутна као одговор и међу децом и родитељима. Озбиљније схватите школу, поручују стручњаци, мислећи првенствено на родитеље.

Министарство просвете и науке

Поштовани

У прилогу Вам достављам текст ПКУ после састанка од 13. априла 2011. године.

Срдачан поздрав

Кабинет министра

ПРЕУЗМИ ТЕКСТ ПКУ