Правна питања и одговори

BLIC

– Reprezentaivni prosvetni sindikati u Srbiji koji štrajkuju od 28. januara, danas će održati zajednički sastanak, na koji su pozvani i predstavnici još nekih sindikata iz javnog sektora.

„Očekujemo da nam se i još neki sindikati iz drugih javnih službi pridruže i podrže naš štrajk“, rekao je agenciji Beta predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Tomislav Živanović. Prosvetni sindikati ranije su najavljivali da će 9. marta ponovo potpuno prekinuti nastavu, ako im zbog štrajka zarade budu umanjene. Međutim, juče im je uplaćena pun iznos prvog dela februarske

zarade.

Kako je najavio Živanović, sindikati će sada sačekati da vide da li će im drugi deo februarske plate biti umanjen, a nakon toga odlučiće o daljim koracima i eventualnoj radikalizaciji štrajka. Ministarstvo prosvete Srbije ranije je najavilo da će prosvetni radnici koji su štrajk nastavili posle 7. februara biti plaćeni po

učinku. Sindikati u štrajku smatraju da je ova odluka nezakonita.

Predstavnici vlade i prosvetnih sindikata danas nastavljaju pregovore o posebnom kolektivnom ugovoru. Ovi pregovori nemaju veze sa štrajkom prosvetnih radnika, pošto se posebnim kolektivnim ugovorom ne rešava pitanje zarada, već se definišu ostala prava iz radnog odnosa, poput godišnjeg odmora.

Ministar Žarko Obradović rekao je agenciji Beta da se od sindikata očekuje da na današnjem sastanku obrazlože svoje ideje i predloge u vezi sa tim dokumentom, a očekuje se jedinstven predlog kolektivnog ugovora s kojim će se složiti sva četiri reprezentativna sindikata. Skraćenjem časova na 30 minuta štrajkuju tri sindikata: Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti. Sindikat obrazovanja Srbije jedini je prihvatio dogovor sa vladom i prekinuo štrajk.

DANAS

Da li su prosvetni radnici u Srbiji relativno dobro plaćeni u odnosu na kolege u regionu

Kovač: Po paritetu kupovne moći ne možemo biti mnogo nezadovoljni * Skrobonja: Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama pet do deset puta veće nego u Srbiji

Srbija mnogo ne zaostaje za okruženjem u zaradama po paritetu kupovne moći, objasnio je nedavno zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Prema toj računici, na koju su odmah negativno reagovali naročito zaposleni u javnom sektoru, posmatrano u odnosu na prosek 27 zemalja, članica EU, prosečna srpska plata iz decembra od 375 evra bila je „ekvivalentna“ kupovnoj moći od 1.014 evra. Ako bi se prihvatilo takvo poređenje, Slovenija, Mađarska i Hrvatska „beže“ Srbiji za samo oko 150 evra, dok su Bugarska i Rumunija u debelom zaostatku (602 i 699 evra).

Da li to znači da i srpski prosvetari, koji su prethodnih nedelja više štrajkovali, nego što su bili na nastavi, zapravo i ne žive mnogo gore od kolega u regionu? Sindikati prosvetnih radnika različito tumače ovu statistiku.

Prema podacima Miodraga Skrobonje iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, prosečna zarada u prosveti iznosi 36.500 dinara. Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije tvrdi da je prosečna plata od 38.000 do 40.000 dinara, i to je, kako kaže, „čista plata“ bez dodataka za minuli rad, odeljensko starešinstvo, rad u kombinovanim odeljenjima i drugo.

Skrobonja i Kovač se slažu da su zarade u prosveti niske, ali ne i oko toga da li srpski prosvetari zaostaju po paritetu kupovne moći u odnosu na kolege iz bivših jugoslovenskih republika.

Zdravko Kovač, međutim, upozorava da podatke o prosečnim platama treba uzeti s rezervom i da poređenje sa drugim zemljama nije jednostavno, jer nastavnici u osnovnim i srednjim školama nisu isto plaćeni u svim državama. Sem toga, ne postoji jedinstveno rešenje oko toga da li se novac za zarade izdvaja iz državnog budžeta ili u tome participiraju i lokalne samouprave. U nekim državama postoje razlike i među oblastima, kantonima ili županijama, ali i u platama početnika i nastavnika sa dužim radnim stažom.

– U najvećem broju zemalja u svetu plate prosvetnih radnika su ispod ili na nivou prosečnih plata u državi. Svuda se obrazovanje shvata kao potrošnja, a ne kao investicija. Retko gde su prosvetni radnici dobro plaćeni. Izuzetak su, recimo, Finska i Austrija. Međutim, kada se kao parametar uzme paritet kupovne moći, odnosno koliko roba i usluga može da se kupi za tu platu, onda mi i nismo toliko loši i ne možemo biti toliko nezadovoljni, kaže Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Miodrag Skrobonja, međutim, tvrdi da je to „naručena statistika” i da je situacija obrnuta, jer je u poslednje dve godine inflacija dostigla 18,3 odsto, došlo je do drastičnog pada kupovne moći i do pada kursa dinara.

– Hrana u Srbiji je najskuplja u Evropi. Ljudi ne ulaze u prodavnice, sve se svodi na puko preživljavanje, kaže Skrobonja.

On ističe da su, prema visini prosečne plate u obrazovanju, među zemljama u okruženju od nas gori samo Rumuni i Bugari. S druge strane, prosvetari u Sloveniji i Hrvatskoj stoje neuporedivo bolje.

– Oni su na vreme započeli reformu obrazovnog sistema i imaju bolje organizovan obrazovni sistem. Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama su od pet do deset puta veće nego kod nas. Prosvetni radnici u Evropi na godišnjem nivou zarade između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji od 4.000 do 5.000 evra, ukazuje Skrobonja.

Prestigli nas u BiH i Crnoj Gori

Prema podacima sindikata, jedino su prosvetni radnici iz Rumunije, Bugarske i Makedonije lošije plaćeni od srpskih prosvetara, dok svi ostali imaju veće plate. Tako prosečna plata u Sloveniji iznosi oko 1.200 evra, u Hrvatskoj 750 evra, U BiH oko 450 evra, a Crnoj Gori od 450 do 500 evra.

Dogovor prekida štrajk

Beograd – Reprezentativni sindikati prosvetara nastavljaju danas pregovore sa predstavnicima Vlade oko izmena Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika. Ukoliko te izmene budu zadovoljile sindikate, štrajk u školama bi uskoro mogao da bude prekinut. Predsednik GSPRS „Nezavisnost“ Tomislav Živanović kaže za Danas da bi „kvalitetan kolektivni ugovor mogao da bude osnov za prekid štrajka“, ali da će sindikati nastaviti borbu za rešavanje gorućih problema u obrazovanju. Iako tvrdi da ovakav stav „manje ili više dele svi sindikati“ koji već pet nedelja štrajkuju, Leonardo Erdelji, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da je izmena kolektivnog ugovora „samo jedan od zahteva sindikata“. V. A.

PRESS

Krši zakon – Ministar obrazovanja Žarko Obradović preti bez pravnog utemeljenja

Smanjenje zarada prosvetarima zbog štrajka nije po zakonu

Pretnje ministra Žarka Obradovića da će prosvetnim radnicima koji štrajkuju umanjiti plate nisu utemeljene na zakonu, tvrde pravnici za Press.

Delim samo po učinku … Žarko Obradović

Te mere nemaju nikakvo pravno utemeljenje, pa će o sporu prosvetara i resornog ministarstva odlučivati sudovi.

Zaposlenima u prosveti nije umanjen prvi deo februarske plate, koji su primili juče, zbog čega sutra neće biti najavljene potpune obustave nastave. Ipak, to pitanje ostaje otvoreno do 20. marta, kada prosvetari dobijaju drugi deo zarada. Najave o umanjenim zaradama Vlada Srbije pravda Zakonom o štrajku.

– Kao predstavnik Vlade, tvrdim da jeste u skladu sa zakonom da se radniku koji nije ispunio svoje obaveze odbije od plate. Svako će dobiti koliko je zaradio, a mi možemo deliti samo koliko imamo – rekao je ministar prosvete Žarko Obradović.

Međutim, Obradović nije želeo da na pitanje Pressa precizira na kojem se konkretno zakonu ili članu zakona temelje te mere.

S druge strane, predsednik granskog sindikata „Nezavisnost“ Tomislav Živanović navodi da u radnom pravu važe zakoni koji dugo nisu menjani, kao i da će u sporu između Vlade i sindikata odlučivati treća instanca.

– Pošto i oni i mi tvrdimo da ponašanje one druge strane nije po zakonu, na kraju će morati da presude sudovi u Srbiji, a ne libimo se ni da idemo do Strazbura, nema nam povratka. Jedino moguće rešenje trenutno vidim u donošenju posebnog kolektivnog ugovora o kome se u sredu nastavljaju pregovori – objasnio je juče Živanović.

Kako saznajemo, Vlada Srbije se poziva na član 14. Zakona o štrajku iz 1996. godine, ali pravnici smatraju da je prosveta posebna delatnost na koju se ne može primeniti ta odredba.

– Odredbama Zakona o štrajku uređuje se da zaposleni koji učestvuju u štrajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu. Međutim, kako se radi o prosveti, koja predstavlja delatnost od javnog interesa, po ovom zakonu se mora obezbediti minimum procesa rada, što dalje znači, ukoliko se taj uslov ispuni, da radnici imaju pravo na zaradu. Ako nije obezbeđen ni minimum procesa rada, trebalo bi videti da li je poslodavac preduzeo sve mere po Zakonu o štrajku za obezbeđivanje minimuma procesa rada. Ukoliko nije, to se ne može zaposlenima pripisati u krivicu, a samim tim bi imali prava na zaradu i tokom štrajka – tumači advokat Gordana Božilović-Petrović.

U Uniji sindikata prosvetnih radnika kažu da im Vlada nije smanjila plate zato što ne postoji način da se se to učini.

– Očigledno da ne postoji modus koji bi odredio koliko bi smanjenje iznosilo i na koji način bi se sprovelo, a i to moraju da učine direktori škola, a ne ministar – navodi Milorad Antić, potpredsednik USPRS.

A. VLAHOVIĆ

  Претње министра Жарка Обрадовића да ће просветним радницима који штрајкују умањити плате нису утемељене на закону. Те мере немају никакво правно утемељење, па ће о спору просветара и ресорног министарства одлучивати судови. Запосленима у просвети није умањен први део фебруарске плате, због чега неће бити најављене потпуне обуставе наставе. Ипак, то питање остаје отворено до 20. марта, када просветари добијају други део зарада. Најаве о умањеним зарадама Влада Србије правда Законом о штрајку

– Као представник Владе, тврдим да јесте у складу са законом да се раднику који није испунио своје обавезе одбије од плате. Свако ће добити колико је зарадио, а ми можемо делити само колико имамо рекао је министар просвете Жарко Обрадовић.Међутим, Обрадовић није желео да на питање Pressa прецизира на којем се конкретно закону или члану закона темеље те мере. С друге стране, председник ГСПРС „Независност“ Томислав Живановић наводи да у радном праву важе закони који дуго нису мењани, као и да ће у спору између Владе и синдиката одлучивати трећа инстанца.

– Пошто и они и ми тврдимо да понашање оне друге стране није по закону, на крају ће морати да пресуде судови у Србији, а не либимо се ни да идемо до Стразбура, нема нам повратка. Једино могуће решење тренутно видим у доношењу посебног колективног уговора о коме се у среду настављају преговори – објаснио је јуче Живановић.Како сазнајемо, Влада Србије се позива на члан 14. Закона о штрајку из 1996. године, али правници сматрају да је просвета посебна делатност на коју се не може применити та одредба.

– Одредбама Закона о штрајку уређује се да запослени који учествују у штрајку остварују основна права из радног односа, осим права на зараду. Међутим, како се ради о просвети, која представља делатност од јавног интереса, по овом закону се мора обезбедити минимум процеса рада, што даље значи, уколико се тај услов испуни, да радници имају право на зараду. Ако није обезбеђен ни минимум процеса рада, требало би видети да ли је послодавац предузео све мере по Закону о штрајку за обезбеђивање минимума процеса рада. Уколико није, то се не може запосленима приписати у кривицу, а самим тим би имали права на зараду и током штрајка – тумачи адвокат Гордана Божиловић-Петровић. 

Praznik žena koji je nekada masovno slavljen i kod nas, naročito među muškom populacijom i to po kafanama, danas će biti obeležen 100. put širom sveta. Statistika govori da su žene u Srbiji daleko od ravnopravnog položaja sa muškarcima.

Ko ovde kome kupuje cveće? (Beta)

Većina žena u Srbiji danas ne slavi 8. mart, mada ima i onih koje smatraju da trunka „ekstra pažnje“ nikad nije na odmet. Tako će danas poneka dama dobiti cveće ili neki ozbiljniji poklon, a mlađa deca će praviti čestitke i recitovati pesmice mami, baki, učiteljici…

Nekada se ovaj praznik slavio uz bukete karanfila i nezaobilazno slavljenje kolektiva po kafanama koje se završavalo terevenčenjem kolega. U Crnoj Gori izgleda i dalje vlada uverenje da bi žena na taj svoj dan trebalo da priredi ekstra gozbu, pa za 8. mart daju popust na prasiće. Ipak, ono što bi trebalo da bude suština, sada već stogodišnjeg obeležavanja ovog praznika, težnja za ravnopravnim položajem sa muškarcima, nije nikada u potpunosti dostignuta.

Tako statistika pokazuje da i u razvijenoj EU žene zarađuju 17,8 odsto manje po radnom satu od muškaraca što je kao da svake godine ne dobijaju novac za svoj rad do 5. marta, zbog čega je taj dan odabran za Evropski dan za jednake plate, a prvi put obeležen ove godine, preneo je portal EurAktiv Srbija.

Podaci o jazu između primanja u Srbiji i EU nisu uporedivi. Prema zvaničnim podacima Srbije u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, muškarci u Srbiji imaju u proseku 3,5 odsto višu platu nego žene.

Međutim, kada se uporede podaci o platama u zavisnosti od stručne spreme, razlike u primanjima muškaraca i žena su veće.

Bruto-plata visokoobrazovanih žena je u proseku 17 odsto niža od plate muškaraca.

Razlika je veća među najnižim platama – nekvalifikovanih radnika: prosečna plata žena je za 20 odsto niža od plate muškaraca.

Razlika u prosečnoj mesečnoj bruto-plati muškaraca i žena je sedam odsto – prema podacima iz septembra 2010. godine.

Razlika u prosečnim platama je ukupno manja nego gledano po obrazovnim kategorijama zaposelnih. To može biti posledica toga što je u kategorijama zaposlenih sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom malo više žena nego muškaraca, dok je muškaraca više u ostalim kategorijama.

Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, stopa zaposlenosti žena i muškaraca u Srbiji razlikuje se za oko 14 procentnih poena: među muškarcima je u aprilu 2010. iznosila 45,5 odsto, a među ženama 31,4 odsto.

Stopa nezaposlenosti žena u aprilu 2010. iznosila je 20,1 odsto, a muškaraca 18,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Preporuka Saveta Evrope je da zastupljenost žena u parlamentu bude najmanje 40 odsto. Srbija je sa oko 22 odsto ispod tog cilja, dok je prosek zemalja-članica Saveta Evrope 2008. godine bio 21,7 odsto.

U mnogim zemljama sveta Međunarodni dan žena obeležava se danas po 100. put. Ove godine moto je „Jednak pristup obrazovanju, obuci, nauci i tehnologiji – put ka doličnom radu za žene“.

Prema podacima Saveta Evrope, 8. mart je državni praznik u nekim zemljama-članicama te organizacije, među kojima su Rusija, Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan i Jermenija. U Srbiji se obeležava nizom akcija

Nevladina organizacije Žene u crnom u 12.00 na Trgu Republike organizuje performans i Ženski mirovni marš.

U isto vreme će u Skupštini grada biti otvorena humanitarna aukcija slika „Deset najslikarki Srbije našoj deci“. Prikupljena sredstva namenjena su za rekonstrukciju Dnevnog boravka za decu obolelu od autizma u Diljskoj ulici, u opštini Palilula

U 13.00 biće održana ulična akcija Uprave za rodnu ravnopravnost „Dame biraju“ u Knez Mihajlovoj ulici. Građani će na ceduljuma okačenim na traku sa natpisom „Imaš pravo – jednake mogućnosti za oba pola“ davati svoje mišljenje o rodnoj ravnopravnosti.

U 17.00 u Kulturnom centru Rex biće održan ženski filmski maraton povodom 8. marta.

(MONDO/agencije)