NEUSPEŠAN SASTANAK U VLADI
BLIC
ŠTRAJK PROSVETARA SE NASTAVLJA
RTS
Представници синдиката просвете тврде да се штрајк наставља, јер са Владом није постигнут договор. Министар просвете Жарко Обрадовић каже да је Влада потврдила гаранције за повећање плата, али да ће коначан износ повећања бити познат после разговора са ММФ-ом.
„На састанку представника Владе и синдиката просвете о предлогу новог протокола о зарадама није постигнут договор, па се у школама наставља штрајк“, каже председник Уније синдиката просветних радника Србије Леонардо Ердељи.
Изјаве Жарка Обрадовића, Богдана Поповића и Леонарда Ердељија
Ердељи је новинарима, после завршетка састанка, рекао да синдикати нису одустали од захтева, као и да је Влада понудила једнократну помоћ, што су синдикати одбили.
„Траже од нас да замрзнемо штрајк до априла, док се не виде ефекти прилива новца у бужет“, рекао је Ердељи и истакао да категорија „замрзавања“ штрајка не постоји.
„У суштини, преговори Владе и Уније синдиката просветних радника Србије, Гранског синдиката просветних радника „Независност“ и Синдиката радника у просвети Србије, нису уродили плодом, синдикатима није понуђено ништа ново, па нису имали шта ни да прихвате“, рекао је Ердељи.
Председник синдиката просветних радника „Независност“ Томислав Живановић рекао је агенцији Бета да ће штрајк бити настављен као и да ће разговори са надлежнима бити настављени наредне седмице.
Министар просвете Жарко Обрадовић је након састанка са синдикатима просвете рекао да је Влада Србије потврдила своје гаранције за повећање плата у просвети, али ће коначан износ повећања бити познат после разговора са ММФ-ом и процене економских кретања у првом кварталу године.
Обрадовић је поново затражио да се прекине штрајк у школама и нагласио да се о зарадама више неће разговарати, јер ће плате зависити од економске ситуације.
„О свим осталим питањима, када буду на дневном реду, учествоваће репрезентативни синдикати, како они који су потписали протокол тако и они који нису“, рекао је Обрадовић и поновио да је од синдиката тражено да прекину штрајк, како би школе надокнадиле изгубљено градиво, јер деца не треба да трпе последице штрајка.
Сугестије за боља решења
„Договорили смо се да анализирамо ефекте Закона о основама система образовања и васпитања и да нам синдикати дају сугестије за његова боља решења“, рекао је Обрадовић и навео да је договорено да се анализирају подаци школских управа о броју запослених у основним и средњим школама и подаци Трезора, да се види да ли постоје разлике у броју запослених.
Обрадовић је рекао да је постигнут договор да се кроз социјалноекономски пакт размотри могућност да у другој половини године буде извршена корекција коефицијената запослених у просвети.
„Договорено је и да се формира радна група која би радила на изменама колективног уговора“, рекао је Обрадовић.
Обрадовић је навео да Министарству просвете још није достављен план надокнаде изгубљених часова током потпуне обуставе рада, јер нису сви директори школа урадили свој посао, односно, нису сачинили предлог надокнаде.
Специјални саветник министарке финансија Богдан Поповић, који је присуствовао разговорима са синдикатима просвете, рекао је новинарима да је ММФ у суштини прихватио пројекцију о укупној суми која ће бити расположива за јавни сектор и пензионере.
„Једино је остало питање структуре исплате, јер ММФ изражава бојазан да ако исплата буде кроз зараде, да се то пренесе на 2012. годину“, рекао је Поповић.
Три синдиката, незадовољна ранијим протоколом, тражила су повећање зарада кроз корекцију коефицијената од мајске и октобарске плате за по пет одсто, усклађивање зарада са индексом потрошачких цена, измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања и измену Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика.
ŠTRAJK U ŠKOLAMA SE NASTAVLJA
TANJUG 
Vlada Srbije potvrdila je svoje garancije za povećanje plata u prosveti, ali će konačan iznos povećanja biti poznat nakon razgovora sa MMF-om i procene ekonomskih kretanja u prvom kvartalu godine, rekao je danas ministar Žarko Obradović, dok je predstavnik sindikata Leonardo Erdelji ponovio da se štrajk u školama nastavlja.
Obradović je, nakon sastanka s predstavnicima sindikata prosvete, rekao da je postignuta saglasnost o potrebi formiranja „socijalnog pakta“ na nivou države vezanog za obaveze vlade o pitanju kretanja cena javnih usluga i plata zaposlenih, uz obavezu da se štrajk obustavi.
Ministar prosvete je ponovo zatražio da se prekine štrajk u školama i naglasio da se o zaradama više razgovarati neće, jer će plate zavisiti od ekonomske sirtuacije.
O svim ostalim pitanjima, kada budu na dnevnom redu, učestvovaće reprezentativni sindikati, kako oni koji su potpisali protokol tako i oni koji nisu, rekao je Obradović i ponovio da je od sindikata traženo da prekinu štrajk, kako bi škole nadoknadile izgubljeno gradivo, jer deca ne treba da trpe posledice štrajka.
„Dogovorili smo se da analiziramo efekte Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da nam sindikati daju sugestije za njegova bolja rešenja“, rekao je Obradović i naveo da je dogovoreno da se analiziraju podaci školskih uprava o broju zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i podataci Trezora, da se vidi da li postoje razlike u broju zaposlenih.
Takođe, „dogovorili smo se da kroz socijalno-ekonomski pakt razmotrimo mogućnost da u drugoj polovini godine izvršimo korekciju koeficijenata zaposlenih u prosveti“, naglasio je ministar prosvete, i naveo da je dogovoreno da se formira radna grupa koja bi radila na izmenama kolektivnog ugovora.
Obradović je naveo da Ministarstvu prosvete još nije dostavljen plan nadoknade izgubljenih časova tokom potpune obustave rada, jer nisu svi direktori škola uradili svoj posao, odnosno nisu sačinili predlog nadoknade.
Specijalni savetnik ministarke finansija Bogdan Popović, koji je prisustvovao razgovorima sa sindiaktima prosvete, rekao je novinarima da je MMF u suštini prihvatio projekciju o gabaritnoj (ukupnoj) cifri koja će biti raspoloživa za javni sektor i penzionere.
Jedino je ostalo pitanje strukture isplate, rekao je Popović, jer MMF izražava bojazan da ako isplata bude kroz zarade, da se to prenese na 2012. godinu, rekao je Popović.
„U toku naredna dva, tri dana Ministarstvo finansija će pokušati da ostane pri svojoj platformi, isplata će ići ka svim javnm sektorima, samo je pitanje načina, da li u vidu jednokratne pomoći ili korekcije zarada“, rekao je Popović.
Međutim, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Leonardo Erdelji rekao je novinarima da se štrajk u školama nastavlja, jer nije postignut pomak ni na današnjoj rundi razgovora, iako su trajali tri sata.
Današnjim razgovorima je prisustvovala i ministarka finansija Diana Dragutinović.
Tri sindikata, nezadovoljna ranijim protokolom, tražila su povećanje zarada kroz korekciju koeficijenata od majske i oktobarske plate za po pet odsto, usklađivanje zarada sa indeksom potrošačkih cena, izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i izmenu Posebnog kolektivnog ugovora za osnovne i srednje škole i domove učenika.
SAOPŠTENJE SINDIKATA POSLE PREGOVORA SA MINISTARSTVOM
Nakon neuspešnih pregovora sa Vladom Republike Srbije, predstavnici tri sindikata izdali su zajedničko saopštenje.
(klikni na sličicu za uvećanje)
NASTAVNIČKA PROFESIJA JE POSEBNA
Проф. др Биљана Требјешанин: О мотивацији за учење
Грам примера вреди више од килограмa убеђивања и деца много више обраћају пажњу на оно што чинимо него на оно што им говоримо да треба радити, па, ако хоћемо да развијамо другачија мотивационо релевантна уверења код ђака, морамо да водимо рачуна о моделу који нудимо. И друштво треба да покаже да му је стало до образовања
Јова је бистар дечак који иде у седми разред основне школе и, мада не воли физику, има петицу из тог предмета „јер професорка увек занимљиво предаје и изводи необичне експерименте који држе пажњу“. Опет, географију воли, али је не учи, нити нешто запамти на часу јер му је, каже, на тим предавањима „смртно досадно“. Ово је само један пример из окружења и није усамљен, јер бројна истраживања потврђују да су деца мотивисанија да уче оно што је занимљиво или ако су активности саме по себи узбудљивије, ближе игри. Показало се, такође, да им је и те како важна и цена долажења до неког резултата.
Садашње генерације деце имају све прагматичније циљеве, желе да виде смисао онога што уче, где то могу да примене и зашто то треба да знају. Ђаци све чешће у први план стављају питање „чега све ја треба да се одрекнем да бих био/била одличан/одлична у школи? Некада, ако процене да то захтева превише одрицања и труда, одустају чак и ако су свесни да им је то корисно и потребно или ипак превлада амбиција, јер им је то важно за будућу професију или упис у наредни ступањ школовања, запажа др Биљана Требјешанин, ванредни професор Учитељског факултета у Београду на предмету педагошка психологија. Она је и аутор књиге „Мотивација за учење“, а недавно је на ту тему имала предавање на Секцији психолога који раде у средњим школама широм Србије.
Новија истраживања која су усмерена на испитивање интеракције између наставника и ученика за њихову мотивацију, показују да су добар однос и комуникација са наставником веома важни, а то, уосталом, подсећа професорка Требјешанин, знамо и из свог искуства – кад смо волели наставника и имали добру комуникацију с њим, ми смо волели и знали и његов предмет и обрнуто. Ипак, поред ове димензије, постоје и чиниоци изван школе, вредности које се појављују као доминантне у ширем социјалном миљеу.
Деца виде ко данас може да буде богат и добро живи, ко представља значајну личност у нашем окружењу – да ли они који су стекли највиши ниво образовања и испољили неку своју креативност или учесници разних „сурвајвера“, „фармери“ … У тешкој су ситуацији и родитељи и наставници кад треба да убеђују своју децу и ђаке да је важно одрицати се дружења, излазака, како би учили, кад они виде другачију реалност око себе, коментарише Биљана Требјешанин.
Није баш за утеху, али тај процес глобализације делује доста раширено, тако да се слични проблеми са мотивацијом за школско учење сусрећу и у другим земљама. Постоје „општа места“, али и специфичности. Вредности које се пласирају преко медија и које су врло утицајне, свуда су исте – у било којој земљи да се укључи неки ТВ канал постоје исти садржаји и емисије, али и особености које доминирају у сваком образовању понаособ.
Саговорница „Просветног прегледа“ у неформалним разговорима често слуша притужбе учитеља и наставника о томе како је промењен однос према просветним радницима. Нема више уважавања на које су претходних деценија навикли. То делимично може да се тумачи чињеницом да је патријархални модел понашања дуго био „у моди“ и да су се сада ствари промениле, па више нема беспоговорног поштовања, али ни односа субординације између наставника и њихових ђака. Учитељи се, тако, све више жале да ђаци већ у првом основне одбијају да одмах изврше оно што се тражи од њих. Кажу „ја то знам и нећу да учим“ или им се чак обраћају без имало респекта, па се може чути и набусито гунђање типа „јеси ли ти нормална, што тако брзо пишеш?“ У школи су се променили и односи са родитељима. Интернетом кружи анегдота да су маме и тате некада после родитељског састанка показивали детету књижицу и љутито га питали „какве су ово оцене?“ А сада ту књижицу потурају под нос наставнику и њега питају за објашњење „какве су ово оцене?“
– Неусклађеност васпитних утицаја између школе, породице, ширег друштвеног окружења омета школе да несметано утичу на децу, која су све самоуверенија. Сада просто имамо паралелно „педоцентричну“ оријентацију код родитеља и тренд уважавања дечјих права. То јесте у реду, али треба развијати и права која су неодвојива од неких обавеза и одговорности. А деца и млади су данас све свеснији својих права, док одговорности не перцепирају јасно. Сведоци смо такође и драстичних иступања ученика у односу на професоре, која се гледају благонаклоно или остају несанкционисана. То онда код њих ствара уверење да стварно могу све што хоће, да су они центар света. Ствари се полако у том смеру мењају – оцењује др Требјешанин.
С друге стране, има и просветних радника који сматрају да није њихов посао да мотивишу ђаке да боље уче. Колико је то заправо раширено потврдило је и последње истраживање на ту тему, па смо често сведоци „пинг-понг“ ситуације у којој наставници кажу да су за лоше резултате криви родитељи, породица упире прстом у наставнике, а деца се налазе између чекића и наковња…
– Као неко ко се бави образовањем наставника мислим да то произлази из неког њиховог осећања некомпетентности и неосвешћености сопствених улога. Мислим да је у питању проблем недовољне припремљености предметних наставника за наставничку професију, јер знати предметну област је једно, а бити наставник и знати да помогнеш деци да то савладају на нивоу који је њима доступан и да успоставиш добар однос са њима, је друго и то је свакако део наставничких компетенција. Али, на разредну наставу у нашим школама долазе стручњаци који нису довољно припремљени за ту професију. Некако још увек пролази да кад завршиш факултет, можеш да будеш и наставник. Није довољно прихваћена идеја да је наставник посебна професија и да захтева припрему… Свакако нешто мора озбиљније да се мења и у концепцији формалног образовања код нас. Ми морамо да напустимо тај строги, академски концепт школског учења и да кренемо ка потребама корисника тих услуга које пружамо као наставници, да видимо шта ђаци осећају да им је потребно, како да им дамо знања која ће за њих бити смислена и употребљива… – тумачи др Требјешанин.
Уочи објављивања овог текста један еснафски синдикат је пре-кинуо штрајк, један се поделио за и против потпуне обуставе рада, а два и даље не одустају од штрајка у коме се налазе од прошлог петка, тражећи веће плате и бољи сталешки статус. Тако у неким школама часови трају 45 минута, у другим пола сата, понегде звоно звони два пута, најпре после 30 минута, а затим и после четврт сата, а има и ситуација да ради само по неколико професора који се могу на прсте набројати… Каква порука стиже до ђака од њихових наставника, који у просеку бар два пута годишње прете прекидом наставе или своје захтеве радикализују и на делу…?
– То што се дешава је веома важно, јер су наставници модели својим ученицима. Уколико они тако лако одустају и кажу „нема везе што се губе часови“, онда наравно да и деца то прихватају. Знате, грам примера вреди више од „килограма убеђивања“ и деца много више обрађају пажњу на оно што чинимо, него на оно што им говоримо да треба радити – тако да, ако хоћемо да развијамо другачија мотивационо релевантна уверења код ученика, морамо да водимо рачуна о моделу који им нудимо. С друге стране, и наставници имају своје потребе и друштво коме је стало до образовања мора да се потруди и да им омогући респектабилан друштевни статус – да не долазе у позицију да се боре за голу егзистенцију – сматра др Биљана Требјешанин.
Где је решење? Саговорница „Просветног прегледа“ мисли да кад се човек определи за неку професију мора да има унутрашњу мотивацију да помогне деци да науче да се боре за неке вредности и за остваривање циљева који су значајни – без обзира колико је њему лоше. – Наставници треба да се боре и за свој статус, али… неке професије просто подразумевају једну врсту посебне моралности, посебна осећања одговорности, која не зависе баш у толикој мери од спољних утицаја. Треба и наставнике у процесу образовања едуковати, формирати код њих неке професионалне ставове, који су адекватнији од постојећих. То је процес који ће вероватно споро тећи, али сви који се сада баве образовањем наставника морају да размишљају о неким озбиљнијим променама о томе шта нуде будућим наставницима.
О. Николић
АНТРФИЛЕИ:
ЗНАЦИ И ВОЉА
Умерена љутња наставника због лоше урађеног задатка може да се протумачи као знак да ученик има способности, да може боље, као и у случају кад наставник каже „Ово си урадио на брзину и ниси се потрудио да исправиш грешке и средиш текст. То ме љути јер знам да ти то можеш боље да урадиш“. Такви поступци наставника су пожељни, пошто ђак, према тумачењу професорке Требјешанин, схвата да је способан да савлада градиво, само треба мало више да се потруди… С друге стране, није добро ако наставник испољи симпатију па каже „жао ми те је због тако слабог резултата“, јер се постиже супротан ефекат, да неко није у стању да тест боље уради …
– Треба изградити свест о томе да је мотивација нешто што може да утиче, да се негује и зависи од наше ингеренције. То је важна карика у процесу образовања – поручује професорка Требјешанин.
ПОДСТИЦАЈ
У разговору са средњешколским психолозима проф. др Биљана Требјешанин је усмерила пажњу на оно што им је потребно како би идентификовали изворе проблема у мотивацији ученика, да ли се, на пример, ради о одсуству самопоуздања или уверењима? Представила им је неке програме који могу да им помогну или предупреде невоље са учењем.
– У зависности од теоријских приступа развијају се различити програми. Ако хоће брзопотезно да доведу до неких промена, они ће применити неке бихејвиористичке поступке који иду на усаглашавања нечим до чега је ученицима стало, што им је битно. Али, најпре, треба да утврде за сваког ученика шта га покреће, због чега је он спреман да се труди. Некада је потребна и сарадња са родитељима да би се обезбедио подстицај. На пример, да се предочи ученику да ће му отац дати кола за вечерње изласке, ако успешно уради писмени из математике – каже др Требјешанин, уз опаску да је то лакше са млађим узрастима док се са старијим узрастима постепено губи ауторитет.
Постоје програми за развијање самопоуздања, за другачију атрибуцију разлога успеха и неуспеха… То је за психолога релевантно. Кад би причала са наставницима, професорка Требјешанин би вероватно више говорила о неким методичким решењима, о избору садржаја, односу са ученицима као нечему на шта они могу да утичу, а мотивационо је значајно.
Извор: Просветни преглед
