Правна питања и одговори2019-01-09T22:42:40+01:00

ИНСТИТУЦИЈЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ МЛАДИХ И ЖЕНА

ВРЕМЕ И МЕСТО: 26.06.2013. у 10:00 ч. Нови Сад, Медија Центар Независног друштва новинара Војводине.

ОРГАНИЗАТОР: НВО Коцка ( непрофитна, невладина и нестраначка организација која окупља младе који раде на борби за унапређење положаја младих у области самозапошљавања, родне равноправности и заштите људских права), уз подршку SolidarSuisseLabourAssistanceSrbija.

ПРИСУТНИ: Испред ПО УГС НЕЗАВИСНОСТ господин Влаисављевић, испред Секције жена Биљана Митровић, Волонтерски центар младих, Секција младих Самосталног синдиката, Саветник за каријерно планирање из Суботице, представница НСЗ из Новог Сада, Студентска задруга, координаторка која је водила разговор.

ЦИЉНЕ ГРУПЕ: Деца, млади, жене.

После представљања свих присутних приступило се конструктивном разговору и предлозима који би могли да помогну младима и женама да буду спремнији за излазак на тржиште рада. Закључци и изабрани предлози ће ући у Приручник за увођење јединствене услуге каријерног информисања и саветовања у средњим школама у Војводиниради унапређења вештина будуће радне снаге која би се лакше укључила у тржиште рада и радни колектив.

Кроз дискусију свих присутних, дошло се до следећих закључака:

  1. Радити на већој обавештености младих и жена (Стручне праксе, Прва шанса, преквалификација…)
  2. Одржавати радионице и саветовања о правима и обавезама запослених (немају адекватан приступ информацијама)
  3. Доћи до јасне стратегије запошљавања
  4. Радити на успостављању партнерства са институцијама, Министарством за рад, Унијом послодаваца, Националном службом за запошљавање…
  5. Помоћи младима и женама да дођу до јасног става – шта може, шта хоће, циљ и лична мотивисаност.
  6. Активирати Секције младих и радити заједно са Секцијама других синдиката(Самостални синдикат има врло организовану Секцију младих) јер су циљеви и интереси исти
  7. Променити систем образовања јер је припремљеност младих за посао после средње школе лош
  8. Синдикат као социјални партнер НСЗ
  9. Редовне посете младих и незапослених Сајмовима запошљавања
  10. Манипулише се Задругама и нису довољно активне да помогну младима
  11. Усмерити пажњу на мање средине (немају приступ информацијама као у великим центрима)

Састанак је био конструктиван са активним учешћем свих учесника.

Биљана Митровић

10.12. 2013.|Категорије: Актуелно|

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

Састанак је одржан 30.08.2013. у 11:00 часова у сали АП Војводине у Новом саду. Састанку су присуствовали Мирослав Васин – покрајински секретар за рад и равноправност полова, Мирјана Мунџић, помоћница М. Васина ипредавач, Вера Божић Трефалд, начелница Управе за безбедност и здравље на раду РС.

Скупу се обратио Мирослав Васин са коментаром да Покрајина нема директне надлежности у овој области па ће зато излагач бити госпођа Божић Трефалд.

Сала је била пуна. Присутни су били представници јавног сектора, приватног сектора, представници разних агенција и представници синдиката.

Вера Божић је издвојила две теме о којима ће нас известити:

1. СТРАТЕГИЈА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У ПЕРИОДУ 2013-2017

2. ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

1. тема Вера Трефалд је нагласила потребу усаглашавања Закона са директивом 391 ЕУ. Предвиђен је састанак радне групе 06.09.2013. која ће се бавити дорадом и расправама, у сарадњи са репрезентативним синдикатима, безбедности и здравља на раду. Главно питање је КАКО НАЋИ МЕРУ ИЗМЕЂУ ПОСЛОДАВЦА И ЗАПОСЛЕНИХ. Нагласила је да први закон од 1921. није лош и да ће се залагати да неке старе одредбе остану на снази, као и то да ће инспекцијске службе морати више да се ангажују и да „уче“ (правилно тумаче) опште и посебне норме. Нагласила је осам битнних ставки у СТРАТЕГИЈИ за наредни период:

1. УСКЛАЂИВАЊЕ СА ДИРЕКТИВАМА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

2. ИНТЕГРИСАНА ИНСПЕКЦИЈА РАДА (Процедура за спровођење прописао безбедности и здрављу на раду као и Закон о инспекцијама)

3. РАЗВОЈ ПОСЕБНОГ ОСИГУРАЊА ОД ПОВРЕДА НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОБОЉЕЊА (Закон о осигурању, појашњења о накнади штете и шта Србија хоће у овој области)

4. ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ О ВАЖНОСТИ ЗДРАВЉА И БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ КОД УЧЕНИКА У ОШ И СШ

5. СТАЛНА ОБУКА ЗАПОСЛЕНИХ (Центар за обуку и Факултет безбедности и здравља на раду – усавршавање)

6. УВОЂЕЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ РЕГИСТРА ПОВРЕДА НА РАДУ

7. УНАПРЕЂЕЊЕ УЛОГЕ СЛУЖБЕ МЕДИЦИНЕ РАДА У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ КРОЗ ПРАЋЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНОГ СТАЊА ЗАПОСЛЕНИХ

8. ПРОМОЦИЈА КУЛТУРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ И ПРИМЕРА ДОБРЕ ПРАКСЕ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА (установљавање националне награде)

2. тема Измене и допуне су наставак усклађивања Закона са директивом 89/391 ЕЕЗ. посебно ће се обратити пажња на:

ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА ПОСЛОДАВАЦ, КОРИСНИК, ЛИЗИНГ ГРУПЕ, ОДГОВОРНИ КОРИСНИК (агенције)

МИКРОКЛИМУ, ОСВЕТЉЕЊЕ, ТЕХНИЧКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ (старе и нове машине и опрема, чл. 24 неупотребљив)

ПРОГРАМ ОСПОСОБЉАВАЊА ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ (ОВО ЧИНИ СУШТИНУ ИЗМЕНА)

СВАКОДНЕВНО ПРАЋЕЊЕ МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ (чл. 47)

ПОСЛОДАВАЦ САМ ОДЛУЧУЈЕ О СПРЕМИ БЕЗБЕДЊАКА ДО 50 ЗАПОСЛЕНИХ

Посебно су наглашени ЦИЉЕВИ измена и допуна Закона о БЗНР:

Ø УЛОГА И ЗНАЧАЈ СЛУЖБЕ МЕДИЦИНЕ РАДА (праћење здравственог стања запослених)

Ø ЕДУКАЦИЈА (обука лица за безбедност и здравље на раду)

Ø САГЛЕДАВАЊЕ И ПРЕИСПИТИВАЊЕ РАДА СПОЉНИХ СЛУЖБИ (ЛИЦЕНЦИРАЊЕ) – ПРОЦЕНА РИЗИКА

Ø УКИДАЊЕ ПОДЗАКОНСКИХ ПРОПИСА ИЗ ПРЕТХОДНОГ ПЕРИОДА

Вера Божић Трефалд је похвалила људе за безбедност јер није лако радити у држави где се Закон не примењује или се примењује селективно. Истакла је да је Закон о БЗНР КРОВНИ ЗАКОН и у својој бити је системски те у свом домену (мере) има важност као и Закон о раду (права). Лица за безбедност и здравље на раду не реферишу никоме него прате стање и предлажу мере.

Предавање је завршено у 12:45 али тада долази најинтересантнији део РАСПРАВА И ПРЕДЛОЗИ ПРИСУТНИХ.

v Председник Уније послодаваца је нагласио да је против додатних трошкова и намета за послодавце поготово малих предузећа, али ако су разумни и оправдани онда се слаже са изменама.

v Самостални синдикат је изнео пресек стања о угрожености радника и небезбедности на раду и нагласио да да је Министарство рада изнело званично мишљење о Агенцијама за изнајмљивање радника (лизинг) и да њихов рад у нашој земљи сматра НЕЗАКОНИТИМ. (Вера Божић Трефалд је била без коментара – није јој постављено питање већ је изнето стање)

v Живковић Милојица је испред УГС НЕЗАВИСНОСТ поставио питање – Ко ће раднике у лизинг и другим агенцијам представљати (штитити) од разних злоупотреба – мисли на синдикат и у чијој организацији (Агенција или корисник услуга)? Иначе је ту врсту агенција назвао „АГЕНЦИЈЕ ЗА НЕСИГУРНО ЗАПОШЉАВАЊЕ“. На ово питање Вера Божић је рекла да ће га узети на разматрање у радној групи.

v Биљана Митровић је испред ПО УГС НЕЗАВИСНОСТ, ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ и СЕКЦИЈЕ ЖЕНА упутила питање – На колико процената радног односа и да ли на одређено или неодређено треба да буде примљено лице за безбедност у школи с обзиром да је на предавању истакнуто да организације преко 50 запослених треба да имају 100% запосленог на неодређено време (лице за безбедност има велику одговорност) и ко је дужан да га финансира? Вера Трефалд није у потпуности одговорила на ово питање у првом делу, а што се тиче финансирања требало би да се финансира као и остали у школи (значи Министарство просвете). У сваком случају ће питање изнети на Радној групи јер сам инсистирала на томе.

Вера Трефалд је јавно изнела похвалу за синдикат НЕЗАВИСНОСТ као врло одговоран, конструктиван у предлозима и врло активан у свим комисијама у којима је члан.

v Испред водовода и канализације представник је истакао да инспекције лоше или никако обављају свој посао и да треба проверавати и опрему, а не само машине. Поставио је питање одговорности лица која дозвољавају увоз машина и опреме које не поштују наш Закон. Вера Божић је рекла да ту одговорност има Министарство економије.

v Испред Медицине рада представник је изнео незадовољство третманом који има Медицина рада и поставио питање ко ће финансирати циљане медицинске прегледе?

v Агенција за процену ризика је предложила да се у Закон обавезно убаци ставка – ТОПЛОТНА УГОДНОСТ И ОСВЕТЉЕЊЕ – јер је наступила ера компјутера и вештачког осветљења.

Расправа је била конструктивна са пуно предлога те се надам да ће допринети да Закон буде бољи и јаснији. Састанак је завршен у 13:40.

Подносилац извештаја

Биљана Митровић

10.12. 2013.|Категорије: Актуелно|

ПРОТОКОЛ У НАЈАВИ

Након нашег упозорења из последњег дописа «Следећим нашим дописом бићете обавештени када ћемо бити испред Владе РС и испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја и показати Вам како се успоставља социјални дијалогом» упућеног министрима финансија и просвете, министар финансија Лазар Крстић је организовао састанак са свим репрезентативним синдикатима (ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, СРПС СОС, УНИЈА).

Састанку су испред Министарства финансија присуствовали поред министра и државни секретар Љубиша Милосављевић и Никола Ћосовић, а испред Министарства просвете Зоран Тубић-помоћник за финансије, Зоран Костић помоћник за средње образовање, Жељка Кнежевић – секретар министарства.

Након краћег елаборирања министра Л. Крстића о ситуацији у јавним финансијама Србије по питању задужености од укупног БДП, везаности плата и пензија, повећању просечног годишњег задужења у последњих неколико година од БДП отворена је дискусија по питању материјалног положаја запослених у образовању Србије. У дискусији су учествовали представници репрезентативних синдиката указујући на следеће проблеме:

1. Низак проценат издвајања од БДП за образовање у Србији

2. Замрзавање плата у 2008. години на нижем нивоу у односу на друге буџетске кориснике

3. Избегавање кориговања коефицијената и њихово враћање на ниво 3:1 из 2008. године

4. Повећање накнаде за разредно старешинство

5. Проблем везаности плата и пензија

6. Нарушавање система плата директних и индиректних корисника буџета

7. Неусаглашеност нивоа образовања у Србији

8. Отпремнине

9. Божићне награде

Дат је предлог Министру за кориговање коефицијената (повећање у другом кварталу око 4 милијарде, а у трећем око 1,6 милијарди динара) које би обухватило кориговање коефицијената на нивоу од 10% за неусаглашене коефицијенте, повећање за разредно старешинство са 4% на 7% (око 800 мил. динара), исплата отпремнина (око 500 мил.динара) и божићне награде (од 3000 до 5000 динара што би орјентационо износило од 600 до 900 милиона динара). Све наведено би повећало оптерећење јавних финансија за 4 до 6 милијарди динара на годишњем нивоу.

Након овога Министар финансија је указао да је систем плата у јавном сектору урушен, да је неопходно кориговати и мењати неке законе и увести Закон о платним разредима у јавне финансије.

Са синдикатима је договорено да се у наредних 7 дана потпише Протокол у коме се министарства просвете и финансија, са једне стране и репрезентативни синдикати са друге стране, обавезују да ће до 01.07.2014.г. урадити предлог платних разреда којим би се побољшао материјални положај запослених у образовању. До краја године је у плану да се уради централни обрачун плата које се финансирају из буџета.

Репрезентативни синдикати су се сложили са Министром да ће учествовати у изради платних разреда јер сматрају да је то тренутно најцелисходније решење за јавне финансије и птихватљиво решење за запослене у образовању

19.11. 2013.|Категорије: Актуелно|

СТУДИРАЊЕ У ЕВРОПИ – ОД БЕСПЛАТНОГ ДО ПАПРЕНОГ

Студирање у Великој Британији, Естонији и Ирској је најскупље у Европи, док Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска студентима омогућавају бесплатно школовање, објављено је у најновијем извештају образовне мреже Еуридика „Државне школарине и системи финансијске подршке за 2013/14.

Еуридика је мрежа Европске комисије, а извештај обухвата 38 европских образовних система у оквиру 33 земље које учествују у доживотном учењу ЕУ програма, 28 земаља чланица ЕУ, као и Исланд, Лихтенштајн, Норвешку, Швајцарску и Турску.

europa.eu

Аустрија нема школарину током првог циклуса високог образовања (основне студије у трајању од три или четири године), а са друге стране у Великој Британији, Естонији, Ирској, Литванији, Мађарској, Словенији, Турској школарине су папрене, веће од 5.000 евра.

Међутим и у овим системима има различитих варијанти. У Мађарској, Литванији и Словенији већина студената има могућност да се упише на буџет, односно да се школује о трошку државе.

Естонија за ову школску годину предвиђа измене и то тако што повезује школарину са успехом студирања. Ако студент по семестру или академској години прикупи 30 односно 60 бодова може да студира бесплатно.

У супротном, високошколска институција има право да наплаћује бодове, па школарина може да буде и већа од 7.000 евра по години, наводи се у извештају.

У Великој Британији школарина је већа од 11.000 евра како за Британце тако и за студенте из земаља ЕУ.

На шкотским универзитетима, шкотски и небритански ЕУ студенти не плаћају школарину, али у другим деловима Велике Британије плаћају и обрнуто. То значи да студент из Енглеске, Велса и Северне Ирске у Шкотској плаћа студирање.

Ирска је за школарину увела термин студентски допринос, који уопште није занемарљив. Тако за први циклус студенти из ЕУ плаћају 2.500 евра по години иако званично не плаћају школарину, ако испуњавају критеријуме „бесплатног студирања“. То су трошкови коришћења библиотеке, регистрације, за објекте…

Сви остали плаћају 6.000 евра. Студенти ван ЕУ плаћају двоструко, троструко више, у зависности од ценовника који одреди сам факултет.

У Италији школарина просечно износи 1.300 евра, а у извештају се наводи које земље обезбеђују највише стипендије, грантове, који иду и до 5.000 евра за годину.

Шпанија и Швајцарска су у групи земаља које студентима дају највеће повластице, кредите.

У Немачкој, од 16 савезних држава у 15 је студирање бесплатно. Једино још Доња Саксонија студентима наплаћује 1.000 евра по академској години, али и она планира укидање овог издатака за школовање.

РТВ

13.11. 2013.|Категорије: Актуелно|
Go to Top