ИЗЈАВА МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕДЕРАЦИЈЕ СИНДИКАТА ( МКС) ПОВОДОМ 1. МАЈА
Брисел, 29. април 2013 (МКС ОнЛине): Радни људи се суочавају задобили и често брутални напади на њихова права у свим регионима света. Неједнакост и незапосленост су ударање рекордне нивое, као владе настављају да прате пропалу и деструктивне политике штедње-на-било-цост, и напада на колективно преговарање се наставља. Будућност целу генерацију младих људи је у озбиљној опасности.
Корпоративне похлепе ради неконтролисано, кошта животе хиљада радника, недавно у Бангладешу и Пакистану, као и фабрике спали пропасти. Синдикалци у Колумбији, Гватемали и на другим местима плаћају највећу цену за своју посвећеност социјалној правди, а турски радници суочавају са тешку руку судске репресије за који се боре за своја права.
Обећање трансформације у арапском свету се превареним од стране замену једног облика аутократије од другог. Деценије друштвеног напретка у европским земљама су истребљени од стране ометајуће моћи глобалних финансија, а људи широм Африке и даље трпе под неоколонијалне пљачке и корупције.
Дискриминација жена на радном месту је и даље свеприсутан, а радници мигранти су експлоатисани, злостављани и третирају као робови, чак у неким од најбогатијих земаља света.
Дух солидарности који су инспирисали прва Првог маја маршеве, а претрпела синдиката од тада, остаје јака. То је више него потребна у било ком тренутку у последњих неколико деценија. Наш покрет мора да расте, да подстакне и искористи тај дух да се супротстави лажним обећањем неолиберализма.
Морамо изградити моћ радника.
Радници свуда показују своју отпорност у лице модела глобализације дизајниран да користи богате на рачун сиромашних. Кроз своје синдиката су освајање нове добитке за радне људе. Стотине хиљаде неформалних радника у Индији граде своје синдикате, домаћи радници широм света стичу право на рад по први пут у историји, а синдикати су водећи политички и акције заједнице у развоју, одрживости и социјалне правде у сваком делу света.
Када државе окрену леђа радног народа, синдикати морају организовати. Где шефови компанија јама радник против радника, синдикати морају организовати. Морамо да расте у броју и снази, узимајући инспирацију од оних који данас стоје, и стајали су годинама прошло, постојан против репресије и шкртости неколицине на рачун многих.
Ово може дан 2013, морамо да се посвецујемо трајне визије и прамајке предака највеће демократске власти на планети – моћ радних људи, уједињене и да свет буде боље место.
МКС представља 175 милиона радника у 156 земаља и територија и има 315 филијале националне
Follow us on the web: http://www.ituc-csi.org and http://www.youtube.com/ITUCCSI
For more information, please contact the ITUC Press Department on: +32 2 224 02 04 or +32 476 621 018
ОД УРАНКА ДО СУМРАКА
|
Naoko logičan put. Konačno, i život ide tim putem. Jedino kada je reč o ljudskom dostojanstvu, onda valja pobeći od te logike. Prvi maj nije običan datum, ali, nije ni praznik. To je, pre bi se reklo, istorijski krajputaš na jednoj od ključnih magistrala razvoja ljudske civilizacije. On je i oznaka emancipacije ogromne mase ljudi što je kasnije imalo višestruke efekte na način života, politiku, uređenje privrednih odnosa, pa i na kulturno stvaralaštvo, jer se potrošačka baza kulturnih dobara naglo i enormno proširila. Dakle, istorijski datum koji se piše velikim slovom. Privredni razvoj naše civilizacije obeležili su razni faktori u različitim istorijskim uslovima. Samo jedan faktor se proteže od antičke privrede do danas – eksploatacija, ili bar, namera da se ona održi kao nepromenjivi faktor privrednog razvoja. Prvi maj 1886. godine u Čikagu, je prvi veliki dogadjaj kada su eksploatisani rekli da više neće trpeti tu podelu uloga i kada je ta poruka stigla i bila prihvaćena svuda u svetu, kao nijedna do tada. Bilo bi preterivanje kada bi se reklo da ta poruka nije stigla jedino u Srbiju. U socijalističkoj Srbiji, ali i onoj čitavih pola veka pre socijalizma, poruka Prvog maja je imala svoje mesto dostojno događaja koji ga je stvorio. U tih pedesetak godina, Prvi maj je bio dan kada se pokazivala spremnost radnika, svesnih svoje klasne pripadnosti, da svim oblicima borbe zauvek prekinu neljudske i nedemokratske odnose rada i kapitala. U socijalizmu, ubeđeni da su to i ostvarili, radnici su proglasili taj dan praznikom. Od tada stalno praznuju, kao da je vreme stalo. Kao da se nije desila privatizacija koja ih je preko noći vratila u položaj najamne, eksploatisane radne snage. Kao da se nije desila politička i socijalna tranzicija koja ih je postavila u ulogu pukih posmatrača rađanja demokratije, prikovanih za nametnute nacionalne, istinske ili krivotvorene, probleme. Politička elita, najčešće inicijator ili kreator tih problema, napravila je novi dnevni red za radničku klasu, dnevni red u kojem se od radnika očekuje samo da ga aklamativno prihvate i poslušno podmetnu leđa za ostvarenje zaključaka iz takvog dnevnog reda. I danas, kada, ruku na srce, postoje znaci buđenja novih odnosa u srpskom društvu, snažno nasleđe interesa političko-tajkunskih elita i dalje bezdušno vapi za njihovim očuvanjem. Tako se u povodu sporazuma iz Brisela priziva referendum o njegovom prihvatanju, a stanovnici, da, stanovnici, ne građani, (jer građani tako ne razmišljaju), četiri opštine sa severa Kosova povrh toga, traže peticijom povratak od nekuda nekog Vulina. Srbiji neće pomoći ni Dačić ni Vučić, sve dok većina njenih odavno pokleklih građana ne pronađe svoju ulogu u novoj Srbiji i daju svoj doprinos tom procesu. Neko ko je odavno morao i mogao da traži referendum o svojim otetim pravima, neko ko je odavno morao i mogao da potpisuje peticije za povratak svojih radnih mesta, gurnuo je sam sebe u pasivnu poziciju posmatrača izgradnje novog srpskog društva. On, prosečan radnik Srbije, pristao je da bude jeftino korumpiran, pristao je na to i ovog Prvog maja, skrnaveći još jednom taj svetli i sveti datum, masnim urankom i gozbom nepriličnom i za klasu na vlasti. Prvog maja 1886. godine u Čikagu, radnici su takođe mogli da odu na uranak. No, znajući da posle takvih uranaka uvek dolazi duboki sumrak, izabrali su da svojom smrću ispišu poruku, koju, nažalost, danas u Srbiji nema ko da pročita.
U Beogradu, dan-dva uoči još jednog straćenog Prvog maja UGS NEZAVISNOST |
“ МАЈ МЕСЕЦ МАТЕМАТИКЕ“
Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ организују по други пут националну научнопопуларну манифестацију „Мај месец математике“ (М3), која ће трајати од данас до 29. маја у 20 градова Србије.
Манифестацију ће у свечаној сали САНУ отворити министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.
Након што је програме прошлогодишње манифестације видело више од 100.000 људи, математика ће поново бити на улицама, трговима, галеријама.
Акција ће започети промоцијом књиге „Жива теорема“ светског математичара Седрика Виланија, који ће данас боравити у Београду.
Он је један од најталентованијих математичара света и за област диференцијалних једначина и математичке физике добио је 2010. године Филдсову повељу, највеће признање које математичар може да добије и у рангу је Нобелове награде.
Мото овогодишње манифестације је „Уздигни се изнад себе и схвати свет“, по изреци Архимеда, а током месец дана, школска деца, студенти и грађани могу посетити интерактивне изложбе, математичке радионице, популарна предавања, филмске пројекције и јавне трибине.
У галерији Робне куће Београд, у Кнез Михаиловој улици посетиоци могу да виде, осете и истраже бројне нове интерактивне експонате, а специјално место на изложби заузеће геометријска тела конструисана по математичким скицама Леонарда да Винчија.
„Желимо да скренемо пажњу да образовање има приоритет, не само декларативно“, рекла је директорка Центра за промоцију науке Александра Дрецун на представљању манифестације и подсетила да буџет за науку није високо на листи приоритета када се одлучује шта је важно.
Током манифестације у Београду ће гостовати и Алесандро Вецози, италијански сликар, професор на Универзитету у Фиренци и директор Музеом идеале Леонардо да Винчи.
„Мај месец математике“ организује се уз покровитељство Министарства просвете, науке и технолошког развоја, а манифестацију су подржали сви универзитети из Србије, Француски институт, школе, струковна друштва и други.
Покровитељ манифестације је председник САНУ, академик Никола Хајдин.
РТВ
ДА ЛИ ЈЕ БИЛО ПРОПУСТА У ЕКСКУРЗИЈИ У КОЈОЈ ЈЕ НАСТРАДАО УЧЕНИК?
Покрајинска просветна инспекција утврдиће да ли су школа и наставници направили пропуст у реализацији екскурзије током које је у Врњачкој Бањи погинуо ученик осмог разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ из Беле Цркве.
Како је Танјугу рекао начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић, током екскурзије или наставе у природе ниједна активност ученика, па ни шетња, разгледање, не могу бити без присуства наставника.
„На грађевини не може бити никаквих активности из програма екскурзије, ту је место само радницима“, рекао је Тмушић након јучерашње несреће у којој је ученик настрадао пошто је, како се претпоставља, пао кроз незаштићени отвор недовршене зграде, планиран за лифт.
Како је рекао, током екскурзије наставник мора бити у потпуности посвећен безбедности деце, на опрезу 24 сата.
Он је указао да се за све околности дечакове смрти мора сачекати извештај полиције и подсетио да је правилник о екскурзијама донет 2006. године мењан је три пута.
Родитељи и наставници да едукују ученике пред екскурзије
Председница Удружења „Родитељ“ Драгана Соћанин апеловала је данас на родитеље и наставнике да у свакој прилици, посебно пред полазак на екскурзије, указују деци на опасности на које могу наићи ако не воде рачуна о својој безбедности.
Једна од мера која би допринела да деца буду безбеднија, можда, јесте да се повећа број наставника који иду са децом на екскурзију, под условом да то не повећава дневнице за њих, односно да деле укупан износ, рекла је Соћанин Танјугу, после јучерашње несреће.
Како каже Соћанин, недовршених зграда, попут ове где је у Врњачкој Бањи погинуо дечак, има свуда око нас, у комшилуку, крају, насељу, али родитељи и наставници треба стално да причају зашто су такви објекти опасни и шта може да се деси ако на пример желе да се „покажу пред друговима“.
Она сматра да је правилник о екскурзијама „на папиру у реду“, али да то није довољно.
„Морамо отворити тему и о њој разговарати“, рекла је она, упитавши где је био наставник, сматрајући, међутим, да не треба сву кривицу сваљивати само на њих.
Међутим, знамо да ако неко поведе децу, одговоран за њихову безбедност, рекла је Соћанин наводећи да наставник има пуно право да каже да не може сам да се брине о деци, посебно ако зна да у одељењу има несташне и недисциплиноване ђаке.
Ова трагедија поново је скренула пажњу на безбедност напуштених грађевина. Да ли ће несрећа бити довољно јак разлог да се по том питању предузму конкретни кораци, видеће се на примеру многих градова у земљи, па и Новог Сада, где је зграда Радничког универзитета већ годинама необезбеђена, а ипак веома посећена.
РТВ
БЕЗБЕДНОСТ УЧЕНИКА, РИЗИК СВАКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ
После погибије ученика осмог разреда у Врњачкој Бањи поново је постављено питање одговорности за безбедност ученика током екскурзија. Иако посебни правилник јасно регулише понашање деце и обавезе њихових наставника на екскурзијама, трагедије попут ове у Врњачкој Бањи нису реткост. 
Школске екскурзије су по Правилнику дефинисане као облик образовно-васпитног рада али се често поставља питање безбедности ученика на екскурзијама. После трагедије у Врњачкој Бањи траже се одговорни за евентуалне пропусте.
У Основној школи у Белој Цркви из које је настрадали ученик, четири сата су разговарале просветна инспекторка и директорка школе утврђујући чињенице и евентуалну одговорност.
У школи кажу да је поштована процедура и да је једини пропуст што је на дан поласка разредни старешина одустао од пута због породичних проблема.
Иако посебни правилник јасно регулише понашање деце и обавезе њихових наставника на екскурзијама, трагедије попут ове у Врњачкој Бањи нису реткост.
Дефинисана по Правилнику као облик образовно-васпитног рада, екскурзија, неретко постаје безбедносни ризик.
Да би екскурзија била и реализована, потребно је да се са програмом, ценом и избором агенције сагласи савет родитеља, а потом и да 60 одсто родитеља да писмени пристанак. Пре путовања, састају се директор, ученици који путују, родитељи, вођа пута и одељенски старешина.
„Уколико неко дете покаже склоност ка прављењу екцеса разредни старесина у договору са родитељем не дозвољава да то дете пође на екскурзију“, кажу у Основној школи „Дринка Павловић“.
Када један екскурзијски дан испуни своје образовно-васпитне циљеве, остаје слободно време али се наставници труде да су им ученици увек у видокругу.
„Апсолутно се води рачуна да су деца увек под надзором наставника били да су млађи или старији. Уколико су у питању старији, наставници увек организују и дежурство у току ноћи“, каже Александра Митић из основне школе „Дринка Павловић“.
Пре одласка на пут са вршњацима, психолози саветују да се са децом обавезно разговара.
„Треба разговарати на нивоу одељења, они који воде и психолог треба да разговарају о стварима које су се дешавале и које можда могу да се понове на екскурзији. Врло је важна и едукација наставника да опазе децу која су на неки начин упадљива, која се истичу лошим понашањем или повученошћу“, каже психолог Јасна Вељковић.
Безбедност ученика ипак не сме искључиво да буде одговорност наставника јер према речима помоћника министра просвете Љубише Антонијевића не постоји безбедно место.
„Најтеже је говорити ко је крив и упирати прстом, истражни судија се није огласио. Оно што знамо за сада је да су деца до поалска кући добили сат и по, два да се прошетају, та група се издвојила и попела тамо где је небезбедно на своју руку“, каже Антонијевић.
Случај у Врњачкој Бањи један је у низу сличних на ђачким екскурзијама. У протеклој деценији, било их је више од десет са трагичним исходом.
РТС
