Правна питања и одговори

У школама у Србији од данас треба да почне иницијално тестирање за ђаке осмог разреда које у јуну чека завршни испит, мала матура, рекао је Танјугу помоћник министра просвете Зоран Костић.

На провери ће бити један од неискоришћених прошлогодишњих тестова, с тим што градиво које осмаци још нису прошли неће бити бодовано.

Ђаци ће имати питања из српског језика и математике, а тест неће бити оцењиван него ће резултати бити коришћени за интерну анализу.

На тај начин биће проверено знање осмака, како би на време почели да се припемају за завршни испит. Такође, резултати ће указати наставницима на чему више да раде са ученицима током редовне и припремне наставе, рекао је Костић.

Тестирање не мора да буде организовано истовремено,односно школе имају рок да до краја првог полугодишта заврше иницијално тестирање.

Тестови су још у јуну допремљени у школе, пред полагање мале матуре за тадашње осмаке, и чувају се на сигурном месту.

Осим овог, осмаци ће и у мају наредне године имати пробни испит, симулацију завршног испита.

На недавној седници Националног просветног савета представљени су резултати завршног испита прошлогодишњих осмака.

Анализу је урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и резултати говоре да су школе биле озбиљније, наставници су имали мање пропуста, а ђаци нису били лошији од претходне генерације, иако су задаци били тежи.

Тестови из српског скоро 76.000 осмака показали су да им најбоље иду читање и разумевање текста, а најслабије граматика.

У математици на завршном испиту осмацима су били тешки природни бројеви и геометрија, а само три одсто ученика успело је да реши три од четири напредна задатка, показала је анализа.

Како је речено на седници, школе имају приступ само својим подацима. Могу да виде достигнућа својих ученика, која генерација је боља, које области су проблематичне…

РТВ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Roditelji 16 đaka petog razreda Osnovne škole „Dušan Jerković“ u Inđiji ostvarili pretnje. Nezadovoljni predloženim merama škole. Učenik U. M. maltretira ostale mališane.

Šesnaest učenika V četiri OŠ „Dušan Jerković“ u Inđiji roditelji su ispisali i upisali u susednu školu „Petar Kočić“, nezadovoljni predloženim merama škole u sprečavanju maltretiranja U. M., đaka sa posebnim potrebama.

Odbijanjem majke da U. M. nastavi školovanje u nekoj od specijalnih ustanova, školi su „vezane ruke“, pa kao rešenje nude angažovanje pedagoškog asistenta, ali majka traži personalnog asistenta, stalnog pratioca dečaka, za šta neko najpre treba da obezbedi novac.

”Nismo zadovoljni ponuđenim rešenjem, čija realizacija je neizvesna i zato decu ispisujemo i upisujemo u drugu školu. Svako odugovlačenje dovodi do zaostajanja u obrazovanju”,obrazlaže postupak roditelja majka Jelena Turkov.

Najpre su roditelji nekoliko dana odbijali da pošalju svih 25 đaka u školu, a zatim su „presavili tabak“ i napisali pismo direktoru škole „Dušan Jerković“.

Traže da se hitno spreči da dve godine stariji U. M. maltertira ceo razred, ili će u protivnom, kako su zapretili, decu ispisati iz škole. Nezadovoljni reakcijom i predloženim merama škole, roditelji sada masovno ispisuju decu. Šesnaest, od 25 đaka je već prešlo u susednu OŠ „Petar Kočić“.

”Razumem roditelje i njihov postupak. Ali, škola se mora pridržavati obrazovnih zakona. Dete do daljeg ostaje u školi da pohađa redovnu nastavu, pošto Zakon o osnovama sistema obrazovanja omogućava svoj deci sa posebnim potrebama da pohađaju redovnu školu, ukoliko to roditelji zahtevaju. Majka ovog đaka odbija njegov premeštaj u neku drugu, specijalnu, školu. Za njega jednog sada, prema dogovoru sa republičkom i školskom interresornom komisijom, moramo da radimo specijalni obrazovni program, različit u odnosu na ostale učenike iz razreda”, ukazuje Jovo Komazec, direktor OŠ „Dušan Jerković“.

Preseljenjem majke iz jednog u drugi kraj varoši, učenik U. M. iz OŠ „Jovan Popović“, gde je završio četiri razreda, došao je kao petak u školu „Dušan Jerković“.

”Već na samom početku po dolasku, javili su se problemi u ponašanju. Dečak ume da reaguje nekontrolisano, kako na času, tako i u hodniku, ili dvorištu škole. Čak smo tražili od majke da bude prisutna u školi, kako bi korigovala njegovo ponašanje.podseća direktor Komazec.

Izvor: novosti.rs

Povećava se broj inspektora koji će kontrolisati rad fakulteta i visokih škola. – Optužbe iz Republike Srpske na način sticanja diploma na fakultetu „Fabus“ u Sremskoj Kamenici

Ovih dana prosvetne vlasti kreću u kontrolu isturenih odeljenjai ispostava stranih univerziteta u Srbiji, a počinje i reakreditacija fakulteta i visokih škola. Česte afere u vezi sa, pre svega, sektorom privatnog obrazovanja, ukazuju da je neophodna stroža kontrola, ali je problem u tome što Ministarstvu prosvete nedostaju – inspektori.

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Slobodan Stupar kaže za naš list da visoko obrazovanje kontroliše samo četiri inspektora i da će situacija biti daleko bolja kada se završi nova sistematizacija radnih mesta, što nam potvrđuje i Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.

– Potrebe za većim brojem inspektora postoje, jer sada već imamo veliki broj privatnih fakulteta, univerziteta i visokih škola, a neophodno je uz novu sistematizaciju i preciznije urediti zakon. Posla je mnogo, u toku je priprema za kontrolu isturenih odeljenja i ispostava stranih univerziteta u Srbiji, a počinje i reakreditacija visokoškolskih ustanova – ističe Tmušić.

On kaže da će u kontrolu odeljenja inspekcija ići bez najave i dodaje da su mediji već uradili veliki posao, jer je ovih dana pristiglo mnogo zahteva za akreditaciju.

Inače, gotovo polovina privatnih fakulteta u Srbiji nije „iz prve” dobila dozvolu za rad, a među razlozima za odbijanje najčešće je bio nedostatak stručnog kadra. Većina osnivača visokoškolskih ustanova nije znala na pravi način da pripremi dokumentaciju, a događalo se i da članovi komisije koji su izlazili na teren, zatiču buduće visokoškolske ustanove u potpuno neprilagođenom i improvizovanom prostoru.

– Kada su u pitanju ljudi koji otvaraju fakultete ili visoke škole, tu je situacija katastrofalna, jer mali broj njih su profesori . Mahom to rade oni koji imaju pare i koji hoće da ostvare profit, a nemaju nikakve veze sa obrazovanjem – kaže prof. dr Petar Jovanović, koji je posle višedecenijske profesorske i dekanske karijere na Fakultetu organizacionih nauka otvorio Visoku školu za projektni menadžment.

On kaže da Komisija za akreditaciju ima svoje standarde kojih se pridržava, ali da posle nastupa Ministarstvo prosvete sa proverom na terenu.

– Danas svaka varošica ima fakultet ili visoku školu, a odeljenja su posebna priča, sa prostorom i kadrom koji su vrlo problematični i najčešće bez dozvole za rad. Prve akreditacije su podeljene još 2007. godine, zašto tada nije urađena kontrola odeljenja? Oni rade u nekim šupama, profesori dođu jednom mesečno i tako to funkcioniše. To je naravno nemoguće, jer nema toliko profesora u Srbiji – ističe sagovornik.

Profesor Jovanović ukazuje na još jedan bitan detalj: zakonom je propisano da svaki fakultet ili škola moraju da imaju najmanje 20 profesora u stalnom radnom odnosu, bez obzira na to da li je ustanova velika ili mala, što takođe nije logično i stvara velikih problema prilikom osnivanja.

– Zato je neophodno da postoji registar svih profesora u Srbiji, a ne da se dešava da 30, 40 nastavnika predaje na pet fakulteta. Osim toga, dosta je povika na Akreditacionu komisiju, ali ja mislim da je veći problem sa recenzentima koji ne urade posao kako treba ili to rade sporo, pa onda prođe i onaj koji ne bi mogao da prođe – ukazuje profesor Jovanović, koji je i sam bio recenzent.

Ono što se takođe u praksi dešava, jeste da Komisija za akreditaciju odbije da da „zeleno svetlo”, a da se onda fakultet ili škola žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji potom daje dozvolu za rad.

– Zaticali smo različite situacije, naročito pri akreditaciji viših škola koje su prelazile u visoke – od ciglana, fabrika, pa do bioskopskih sala. Bilo je svega, i u Beogradu i u unutrašnjosti. Međutim, ti slučajevi su ipak u manjini, većina se potrudila da kroz proces akreditacije svoj prostor proširi, iznajmi novi… Zakonski minimum su dva metra kvadratna po studentu i ko to nije imao nije mogao da bude akreditovan ili je morao da smanji broj studenata koje upisuje – kaže profesor dr Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije.

Na pitanje da li je bilo situacija da fakulteti u papirima prikažu jedno stanje, a da se na terenu utvrdi drugo, dr Vujčić kaže da komisija nije premeravala kvadrate, jer je bila zahtevana detaljna dokumentacija, ali da jeste bilo slučajeva da se jedan isti prostor, naročito u okviru jednog univerziteta, prikazuje kao prostor za više fakulteta.

——————————————-

Dokumenta se mogu proveriti

Republički prosvetni inspektor Velimir Tmušić rekao je juče, povodom pisanja medija u Republici Srpskoj (RS), da veliki broj funkcionera ima sporne diplome privatnih fakulteta iz Srbije, da se svaka diploma može proveriti.

„Svako ko želi da proveri verodostojnost i validnost diplome bilo koje obrazovne ustanove u Srbiji, može da se obrati Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja”, rekao je Tmušić.

Sandra Gucijan