Правна питања и одговори

Зарада универзитетских професора у Србији убудуће би могла да буде у директној вези са пролазношћу студената и употребљивим знањем које је предавач успео да пренесе на свог студента.

То значи да би читав систем обрачуна зарада професора могао бити промењен, рекао је председник Студентске конференције универзитета Србије Миша Живић и навео да је предложено да таква иницијатива буде уграђена у стратегији развоја образовања у Србији.

„Код нас се сада професори плаћају по часу, без обзира да ли је тај час одржан, да ли је наставник дошао, свеједно добиће исту плату“, рекао је Живић Танјугу.

Како је навео, у САД и другим државама, управе факултета поставиле су јасне стандарде који предвиђају шта студенти морају знати на крају семестра, а и пролазност на том предмету не сме бити испод одређеног процента.

Од тога зависи плата, односно док професор не обезбеди прихватљиву пролазност и не испоручи толико потребног знања, новац неће добити, навео је Живић.

Како је рекао, тек када се то буде променило и када будемо имали јасне институције које могу да контролишу стандард и квалитет знања студената, можемо причати о реформама.

„Морао да будемо свесни да је најбитније знање, нове вештине и компетенције, предузетнички дух, којима нас на жалост не уче много на факултету“.

Професори, према његовом мишљењу, морају да буду флексибилни, да се усавршавају, мењају своје навике, да другачије предају, тако да подстичу студенте да размишљају критички, да траже информацију, решавају проблеме…

Све то, како је рекао, недостаје у Србији и мора се мењати у најскорије време, као и уврежен став да је важна диплома, а не знање,

Циљ образовања није да добијемо диплому, него да стекнемо знање, рекао је Живић и указао да у Европи, када студент иде на интервју код послодавца, он пита шта знамо, а код нас је важно коју диплому имамо.

РТВ

Velikodušno: Rektor Mića Jovanović spremio veliko iznenađenje

Generacija koja ove godine upiše studije na bilo kom od 12 Megatrendovih fakulteta i na bilo kojoj od tri visoke strukovne škole studiraće besplatno, otkriva za Press rektor Univerziteta Megatrend profesor Mića Jovanović.

Ovu nesvakidašnju i šokantno pozitivnu odluku Jovanović obrazlaže željom da pomogne u naporima da se Srbija što bezbolnije izbori sa krizom.

O čemu se zapravo radi, kako će izgledati realizacija ove vaše odluke?

– Biće ovo teška godina za Srbiju i potrebno je da se svi solidarišemo u naporu da se posledice što manje osete. U tom smislu, Megatrend je odlučio da ove godine pomogne u naporima da se kriza lakše prebrodi investicijom od 3.750.000 evra. Naime, ako je kvota upisa na prvu godinu 2.500 studenata, lako se dolazi do pomenutog broja. I to je naša direktna investicija u naporima da Srbija što pre izađe iz krize.

To je ogromna investicija, kako ćete se odreći tolikog novca?

– Ne bih želeo da zvučim demagoški, ali u ovom trenutku društvena odgovornost nam je važnija od profita. Svaka društveno odgovorna organizacija mora sada interese Srbije i srpskog naroda da stavi iznad svojih. I mi to radimo. Ovo će imati pozitivne efekte i na nas, s obzirom na to što ćemo pomoći stabilizaciji srpske privrede, zapošljavanju, povećanju i redovnosti plata… To je ulaganje u budućnost pošto će standard ljudi porasti, pa će samim tim roditelji više izdvajati za studiranje dece i povećaće se broj studenata na svim univerzitetima pa i Megatrendu.

DOPRINOS Ovo je naš doprinos naporima da Srbija sa što manje posledica izađe iz krize – Mića Jovanović

Vaš novi propagandni slogan „Šta čekaš? Upiši Megatrend i – studiraj besplatno“ liči na prošlogodišnji, koji je izazvao veliku buru.

– Slogan „Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i – pali!“ imao je fantastične efekte, ne samo na naš upis, koji je bio izvanredan, već i na širu javnost i političke krugove. Naterao je nadležne da počnu da razmišljaju o tome da, umesto sprečavanja tzv. odliva mozgova, govore o boljoj varijanti, o fluktuaciji mozgova. Naime, da puste mlade ljude, stručnjake, da odu, a zatim da ih vrate u zemlju. Tako bi Srbija na neki način povratila investiciju u desetine hiljada mladih stručnjaka koje je iškolovala.

Da li to znači da sada pozivate mlade ljude da ostanu u Srbiji?

– Naravno. Ako im Megatrend sada obezbedi besplatno studiranje, nadamo se da će im, kada za nekoliko godina završe studije, zemlja Srbija ponuditi dobra radna mesta. To se zove društveno odgovorno ponašanje, na koje poziva i predsednik Tadić, a mi smo se odazvali. Sada je red na poslodavce.

Uvodimo više ispitnih rokova

Pored besplatnog studiranja, koje će još benefite imati brucoši na Megatrendu?

– Novina za buduće studente su dodatni ispitni rokovi. Brucoši će imati mnogo više šansi da poprave rezultate. Drugim rečima, ako ne polože ispit, imaće više mogućnosti da sednu, nauče bolje, konsultuju se sa predmetnim nastavnikom i u nekom od sledećih rokova uspešno završe ispit.

Odričete se više miliona evra da biste u kriznom periodu pomogli srpskom obrazovanju. Kako će se to odraziti na vaš projekat primenjenih istraživanja dugovečnosti, koji ste nedavno promovisali?

– To je projekat svetskog značaja. Naš Fakultet za biofarming, koji postoji više od 12 godina, zahvaljujući svom ugledu, profesorima i vrhunskim istraživačima dobio je da radi ovaj projekat profesora De Žežera. U našim laboratorijama nastaviće se razvoj molekula, koji će se, ako sve bude u redu, pretvoriti u lek „telomerin“. Taj lek će, najkraće rečeno, omogućiti kvalitetan produžetak života. Investicija u ovaj projekat je 30 miliona evra za tri godine. Megatrend će obezbediti pet miliona, dok je ostatak obezbeđen iz raznih evropskih fondova. Dakle, besplatno studiranje neće uticati nepovoljno na naš projekat. Naprotiv, privući će mlade ljude da u većem broju studiraju na ovom fakultetu.

Violeta Nedeljković

STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE (3)

Uvode se i onlajn ispiti. – Na jednog nastavnika najviše 40 akademaca. – Studentima doktorskih studija plata, zdravstveno i penziono osiguranje

Prekinuće se praksa da se za rad u određenoj visokoobrazovnoj ustanovi biraju studenti koji su tu diplomirali. Bude li se akreditacija doktorskih studija omogućila samo za najbolje univerzitete u Srbiji,omogućiće se da svi nastavnici u Srbiji imaju minimalni garantovani kvalitet. Tamo gde je moguće, može se iskoristiti odlično rešenje (na primer, britansko ili nemačko) prema kome student na jednom univerzitetu doktorira, na drugom se bira u prvo zvanje, a na trećem u naredno zvanje itd. Alternativa je formiranje zajedničkih doktorskih studija, na primer doktorske studije iz metodike nastave kao zajedničke studije svih sedam državnih univerziteta.

Ovo je plan koji predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2010–2020+”, a kako se u ovom dokumentu navodi, trenutno, oni koji se zapošljavaju kao nastavnici tokom studija ne stiču osnovne kompetencije koje su potrebne za profesiju nastavnika. U slučaju deficitarnog kadra veoma se često zapošljavaju kao predmetni nastavnici nesvršeni studenti, koji nedovoljno poznaju i samuoblast, aposebno pedagoško-psihološko-metodičke sadržaje. U Listi stručnih, akademskih i naučnih zvanja koju je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje skoro da ne postoji zvanje nastavnik/profesor.

Strategija zato predviđa da se u Nacionalnom okviru kvalifikacija za sve nivoe obrazovanjadefiniše profesija nastavnik(različitih nivoa kao što su sestra – vaspitač,vaspitač u predškolskom vaspitanju, učitelj, predmetni nastavnik u osnovnoj i srednjoj školi,različita zvanja nastavnika u visokom obrazovanju), kao i da se daju stipendije za studente koji studiraju za deficitarne nastavničke profile.

Obrazovanja sestara – vaspitača (za rad u jaslicama)ostaćespecifično obrazovanje na nivou srednje škole, uz mogućnost specijalizacija, a uvešće se mogućnost da se u višim razredima osnovnog obrazovanja zaposle dvopredmetni nastavnici koji bi bili jednako kompetentni za oba predmeta.

Strategija predviđa i da se zakonska regulativa o napredovanju nastavnikausaglasi sa zakonom o radnim odnosima: treba otvoriti mogućnost gubitka radnog mesta u obrazovanju u slučaju neispunjavanja minimalnih nivoa pokazatelja uspešnosti i zbog nedostatka kompetencija. Na univerzitetima je to i do sada postojalo kao mogućnost kroz sistem reizbora (inače, neiskorišćen).

Kada je reč o upisnoj politici na univerzitete, svršeni srednjoškolci će se upisivati bez prijemnog, ali će pre toga polagati opštu, stručnu ili umetničku maturu. Izuzetak će biti jedino za one studijske grupe koje zahtevaju specijalne posebne talente (umetničke i slične).

Ovo su još neke od novina koje predviđa Strategija, kao i vraćanje kategorije sufinansirajućih studenata i uvođenje studiranje na kredit.

– Gledano institucionalno, državne visokoškolske ustanove će imati nešto smanjen direktan budžetski priliv po osnovu broja studenata, ali će biti i dalje stimulisane na saradnju sa privredom i generisanje sopstvenih prihoda. Predviđa se veća sloboda u raspolaganju takvim sredstvima, kao i veća pomoć budžeta u fiksnim materijalnim troškovima koje državne institucije imaju – kaže dr Miloš Nedeljković, koordinator radne grupe za finansiranje obrazovanja.

Strategija nalaže da se poboljša odnos broja studenata i nastavnika, naročito na društvenim fakultetima gde taj odnos sada višestruko nadmašuje uobičajene evropske standarde. Opšta gornja granica, obavezna za celo visoko obrazovanje je 40 studenata po nastavniku.

Prosečno studiranje će biti najviše za godinu dana duže nego što je predviđeno studijskim programom, i u tom periodu najmanje 70 odsto studenata treba da završava studije. Istovremeno, predviđa se da sudije napušta najviše 15 odsto studenata.

Biće pojednostavljeno priznavanje ECTS kredita i diploma s inostranih obrazovnih ustanova, kao i pojednostavljeni administrativni postupci za dolazak inostranih studenata u Srbiju.

U cilju podrške onlajn studiranju inostranih studenata, ispiti se mogu organizovati u onlajn formi (preko interneta), pod uslovom da visokoškolska ustanova obezbedi sve mere regularnosti i kontrole ispita.

Do 2020. godine bi trebalo da najmanje 20 odsto studenata provede određeni period u inostranstvu na studijama ili obuci. Biće konkretizovana politika obaveznog usavršavanja nastavnika (kroz postdoktorske boravke) i studenata–doktoranada na stranim univerzitetima.

Dr Nedeljković kaže da se takođe uvodi novi model finansiranja doktorskih studija, kako u pogledu regulisanja pokrivanja školarine, tako i stvaranje materijalne baze za istraživački rad i životne troškove doktorskih studenata. Studentima doktorskih studija biće obezbeđena osnovna prava koja proističu iz rada – pravo na zaradu, zdravstveno i penziono osiguranje, kao i autorska i patentna prava koja proističu iz njihovih istraživanja.

Predviđa se da godišnje najmanje 200 doktoranada na milion stanovnika završi studije u predviđenom roku. Uvešće se međunarodna recenzija doktorskih disertacija (recenzenti mogu biti naši naučnici iz dijaspore ili stranci ukoliko su teze pisane na engleskom ) i registar doktorskih disertacija.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Doktorske škole

Dr Vera Dondur, koordinator radne grupe za doktorske studije kaže da je značajna novina formiranje doktorskih škola, naročito u oblastima u kojima je to značajno za naciju ili kada su pojedinačni resursi univerziteta nedovoljni za postizanje visokog kvaliteta doktorskih studija. Po njenim rečima, u radu ovih škola mogu da učestvuju i univerziteti iz inostranstva.

POLITIKA

HRVATSKU PESMU JE ODOBRILO MINISTARSTVO?

Pesma „Spustila se gusta magla“, koju deca uče u četvrtom razredu, preporučena je nastavnim planom, tvrdi izdavač

BEOGRAD – Ko peva, zlo ne misli.

Melodija hrvatske pesme „Spustila se gusta magla“, koju po mnogim forumima nazivaju ustaškom himnom, a nalazi se u udžbeniku za četvrti razred osnovne škole, preporučena je Nastavnim planom i programom.

To je za Kurir izjavila Jasmina Krnjajić iz izdavačke kuće „Nova škola“, koja je objavila udžbenik „Pevam, sviram, slušam“.

– Od 2006. godine posedujemo licencu, odnosno dozvolu za izdavanje udžbenika, koju je odobrilo Ministarstvo prosvete – kaže ona.

Podsetimo, sporna numera ima isti naziv i melodiju kao ona sledbenika Ante Pavelića, ali reči su drugačije.

Žarko Obradović, ministar prosvete, i dalje se ne javlja na pozive Kurira, ali oglasio se Sektor za razvoj obrazovanja.

– Odobravanje udžbenika je u nadležnosti Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnog prosvetnog saveta. Oni daju stručnu procenu o kvalitetu rukopisa. Zavod obavlja pripremu nastavnih planova i programa osnovnog obrazovanja i vaspitanja, a Savet donosi nastavne planove i programe – kazali su oni.

Jelena Miličević, savetnica za muzičko obrazovanje Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, kaže da joj nije poznata narodna pesma „Spustila se gusta magla“.

KURIR

Ове школске године уписано је више од 2.000 ромских првака. Од 2005. до 2010. године број Рома у основним школама већи је готово 30 одсто. Повећава се и број ромске деце у средњим школама и на факултетима.

У ђачку клупу, ове школске године, први пут је село око 2.000 ромске деце, што је 10 одсто више него лане. Њихово активније укључивање у образовни систем и двогодишњи пројекат у ОШ „Бранислав Нушић“, показатељи су да се жеља и добра воља исплате.

Први кораци су најтежи, али најважнији. После двогодишњег пројекта, резултати су очигледни.

„Поред наше наставнице имамо и учитеља Тонија. Он нам све помаже и тако ћемо све научити. Ко рано ради, две среће граби“, порука је деце ОШ „Бранислав Нушић“.

Учитељици Александри Поповић најважнији је њихов успех, њихов осмех када напишу своје име и презиме, када прочитају нешто. Најлепшим успехом се, такође, сматра и када учитељ види да је дете задовољно.

Међутим, успех није могућ без педагошких асистената. Помажу и првацима, али и старијим ђацима. Уче са њима, одлазе у њихове куће да би и родитеље убедили у важност школе.

Педагошки асистент ОШ „Краљ Петар Први“ у Нишу Адријана Аметовић наводи пример девојчице која је завршавала осми разред и која је хтела да упише средњу школу, али родитељи нису дозвољавали.

„Сате и сате смо провели разговарајући са њима, на крају је отац попустио и дозволио да упише средњу школу“, каже Аметовићева.

У 2006. години студирало је 70 Рома, а 2011. године било је 178 ромских студената.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић каже да би резултати изостали да закон није промењен, а да су резултати нешто што се мора поштовати.

Европска унија је са 11 милиона евра помогла социјалну инклузију.

Шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер каже да ЕУ обећава наставак помоћи.

„Ове недеље настављамо са донацијама, 131 школа ће примити лаптопове и паметне табле, а у пет школа испоручићемо такозване паметне спратове, односно посебан систем информационе технологије“, рекао је Дежер.

Некада су Роми ишли у специјалне школе. Када су заједно са осталим вршњацима, кажу да се сви у разреду лепо друже и како ће тако бити „заувек док смо живи“.

Излазак из зачараног круга сиромаштва подразумева још много посла, али напредак охрабрује.

РТС