Правна питања и одговори

Za deceniju broj mališana sa poremećajima u ponašanju porastao za 70 odsto. Ranije lečili samo medicinske probleme, danas i one koji pričaju na času

Sve je više dece sa poremećajima u ponašanju

Iz godine u godinu sve je više dece sa poremećajima u ponašanju. Posebno zabrinjava uzrast ispod 14 godina. Prema rečima Lidije Kozarčanin, iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, kada su u pitanju predškolci i osnovci, poremećaji se ogledaju u lošem odnosu sa vršnjacima, nepoštovanju autoriteta, izostancima iz škole, neprekidnom pričanju i šetanju za vreme časova, telefoniranju usred nastave, uznemiravanju i šikaniranju drugih, nošenju noža u školu. Nemali je broj onih koji već u nižim razredima na časovima spavaju, jer im roditelji noću dozvoljavaju da igraju igrice.

– Sve se ovo ako su deca mlađa od 14 tretira kao asocijalno ponašanje, pa smo pre tri godine imali 2.777 prijavljenih slučajeva, u 2010. godini 3.604, a očekujemo da će majski izveštaj pokazati porast i u prošloj godini – kaže Kozarčaninova.

U blagom porastu je i broj prijava maloletnika koji su se sukobili sa zakonom, ali nemaju 14 godina, pa nisu krivično odgovorni (sa 1.150 na 1.790), kao i onih između 14 i 18, koji su, iako se još tretiraju kao deca, krivično odgovorni (sa 8.600 na 8.820).

Sve u svemu, kada se saberu sve prijave centrima, za deceniju, broj dece koji imaju različitih problema sa poremećajem u ponašanju porastao je za 70 odsto! Dok ih je 2002. bilo nešto više od 15.000, sada je ta brojka daleko premašila 26.000.

NIJE IM PRIJAO ZIMSKI RASPUST BROJ dece koja traže pomoć automatski se povećava u određenim periodima. Recimo, na kraju školske godine ili u vreme prijemnih ispita, kada dolazi do snažnih afektivnih reakcija. I produženi zimski raspust doveo je u ordinacije one mališane koji su više boravili sa svojim porodicama u kojima su loši međusobni odnosi.

Ali nisu sva deca destruktivna. Neka se povlače u sebe, odjednom prestaju da govore, dramatično menjaju raspoloženja.

– Pod tretmanom su, nažalost, uglavnom agresivnija deca, koja smetaju okolini. A dok okolina primeti da dete ima neku drugu ozbiljnu promenu ponašanja, bude kasno – kaže Kozarčaninova.

Prvi sa decom razgovaraju školski psiholog ili pedagog, druga instanca su razvojna savetovališta pri domovima zdravlja, i na kraju zavodi za mentalno zdravlje (u Palmotićevoj u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu), dečje klinike, ali i privatna psihološka savetovališta. Svi oni imaju pune ruke posla.

– Ranije su u specijalizovane ustanove dečje psihologije dolazila deca sa poremećajima u ponašanju koji su bili medicinski definisani. Danas, po preporuci školskih pedagoga i psihologa, dolaze ona čije je ponašanje smetnja za školu ili roditelje – potvrđuje Oliver Vidojević, dečji psihijatar i psihoanalitičar.

On dodaje da se često ne razlikuju teški prekršaji od nemirne dece, pa dečji psihijatri „dobijaju zadatak“ da „izleče“ mališane i od pričanja na času!

– Roditelji i škola se ponašaju kao da ne mogu da preduzmu ništa, pa odatle povećan trend konsultacija sa stručnjacima za mentalno zdravlje. Tako evakuišu problem i rešenje prepuštaju institucijama – zaključuje Vidojević.

BROJKE

15.000 broj maloletnika sa poremećenim ponašanjem

26.000 broj maloletnika sa promenjenim ponašanjem

3.600 broj mlađih od 14 koji se asocijalno vladaju

Večernje novosti

Почела настава кинеског језика у више од 30 школа у Србији. Учионице су биле пуне. Велико интересовање изненадило је све.

Више од 2.400 ђака основних и средњих школа ове недеље почиње да учи кинески језик. Наставу изводи 14 наставника из Кине у 31 школи у Београду и у још осам српских градова

За почетак се научило „добар дан“ на кинеском, а онда, да би се разбила обострана трема, разговарало се о кинеској храни, преко кинеских изрека, до свима блиске кошарке.

У мору препознатљивог градива, час на коме се учи кинески језик, али и вежба енглески, кажу, право је освежење.

„Кинески језик је нешто што нико није имао прилике да научи и мислим да ће бити занимљиво. Много су паметни и мислим да можемо од њих да научимо свашта“, кажу ученици ОШ „Франце Прешерн“ у Београду.

„Кажу – колико језика знаш толико вредиш“, истакла је ученица Основне школе „Вук Караџић“ у Лесковцу.

Ништа мање интересовање није ни међу гимназијалцима.

„Можемо да научимо нешто о кинеској култури и мислим да је то врло интересантно пошто се доста разликује од наше“, каже гимназијалка из Параћина.

Наставници су тек недавно стигли из Кине. Знају тек по коју реч српског.

„Ја сам дошла пре четири дана. Ово је веома лепа земља, свиђа ми се ваш народ. Београд је диван град. Надам се да ће деца научити кинески, а ја српски“,каже наставница кинеског језика Гао Чен.

Учионице су биле пуне. Велико интересовање све је изненадило.

„Ја имам стално позиве родитеља, директора школа који би волели да се и у њихове школе уведе кинески језик“, каже начелник школске управе Лесковца Томислав Симоновић.

Интензивнија сарадња није искључена.

„Ми ћемо након завршетка овог пројекта извршити његову еволуацију и тек онда следи евентуално могућа опција да се он понуди као страни језик“, каже министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Поред наставника, Кина је обезбедила књиге и речнике за ученике.

„Мислим да је пројекат веома важан за садашњост и будућност, за споразумевање и зближавање младих људи“, истиче амбасадор Кине Ђанг Ванху.

Дружење у 19 основних и четири средње школе биће два пута недељно.

Кинеска пословица каже да пут од хиљаду миља почиње првим кораком. Шта ће се у наредним корацима све научити од кинеске филозофије, традиције, па и њихових радних навика, видећемо око Нове године, када се пројекат завршава.

РТС

Око 50 хиљада студената државних и приватних факултета у земљи потписало је петицију за измену Закона о високом образовању. Реч је о кампањи названој „Десетка за Србију!“, коју је организовала Студентска конференција универзитета Србије. Они тврде да се већ дуго боре за своја права и да се њихова кампања случајно поклопила са изборном.

Један од захтева студената је и да се донесе шифрарник занимања, који би био усклађен са Националном службом за запошљавање. Студенти које смо затекли у студентском граду Универзитета у Новом Саду слажу се са тим захтевом.

„Пуно нас завршава факултете, а кад изађемо на тржиште рада- мало нас ће наћи посао. Било би нормално да се, кад завршите факултет, тај ваш профил налази на списку службе запошљавања, што често није случај“.

Кампањи „Десетка за Србију“ прикључили су се и студенти новосадског универзитета. Студент проректор на Филозофском факултету Иван Срдановић говори о најважнијим захтевима.

„Нове генерације, које студирају по Болоњи, се не налазе на списку занимања Бироа рада, па је то један од основних захтева. Тражимо и да се студенти који остваре 48 бодова финансирају на терет буџета“.

„За викенд је у Крагујевцу одржана скупштина Студентске конференције универзитета Србије, на којој је одлучено о даљим корацима“, каже председник скупштине Данило Чеман.

„Изашли смо са ставом да ћемо 4.априла, на Дан студената, предати све потписе и тада ћемо их званично предати ресорном министру. Тражићемо хитно реаговање Министарства“.

Социолошкиња и некадашња „петиционарка“ Вена Пешић тврди да ни 50 хиљада потписа у нашој земљи не значи много. „Мислим да не може да има утицаја, јер до сада Скупштина Србије никада није разматрала петиције грађана- чак ни када је било 500 хиљада потписа“.

Студенти захтевају и да се факултети законски обавежу да дефинишу оправданост висине школарина, да се одреди максимална висина школарине, као и да се у систем финансирања високог образовања укључи и социјална димензија.

РТВ

U Svim osnovnim školama prvog aprila počinje upis učenika prvog razreda. Ove godine broj prvaka smanjen za hiljadu, neće ih biti više od 70.000

UPIS prvaka počinje prvog aprila i trajaće do kraja avgusta. Kako se rađa sve manje dece, i ove godine u školske klupe sešće bar hiljadu đaka prvaka manje, što je cela jedna velika škola. Najviše brine stanje u Vojvodini i Istočnoj Srbiji, gde se svake godine gase cela odeljenja.

Poslednjih godina ugašeno je 1.585 odeljenja u celoj Srbiji, a još oko 4.000, od kojih većina u selima, broji manje od deset đaka. Pre deset godina u prvi razred upisano je gotovo 85.000 prvaka, a ovog septembra biće ih manje od 70.000. Lane ih je, prema procenama Ministarstva prosvete i nauke, bilo oko hiljadu više. Prošle školske godine bilo je 80.000 osmaka, što je za oko 9.000 više od učenika prvog razreda.

– Ove godine u prvi razred upisuju se deca rođena između marta 2005. i marta 2006. godine – kaže na „Novosti“ Želimir Popov, pomoćnik ministra prosvete i nauke. – Roditelji treba u željenu školu da donesu izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu, potvrdu lekara da je dete sposobno za upis i prijavu adrese stanovanja.

KAZNA ZA NEUPIS DO 25.000 DINARA Ministarstvo prosvete ne namerava da spušta starosnu granicu za upis na pet i po godina. Ukoliko roditelj namerno ili bez opravdanih razloga ne upiše dete u školu, zakon predviđa kaznu od 5.000 do 25.000 dinara.

U školu će moći i mlađa deca, rođena od marta do avgusta 2006. godine. Njih će, međutim, tokom juna testirati školski pedagog i psiholog, kako bi procenili jesu li dovoljno zreli za školu.

Roditelji će đake prvake odmah moći i da prijave za produženi boravak.

– Svi se nadamo da će prvaci prvog septembra dobiti i svoje ormariće u školama – kaže Zorica Vukajlović, učiteljica u OŠ „Veljko Dugošević“ koja ove godine preuzima novu generaciju prvaka.

– Obećali su i iz Grada Beograda i iz Ministarstva da će deca dobiti dva kompleta knjiga, jedan za kuću, drugi za školu. To bi bilo jako dobro da ne opterećuju više kičmu preteškim torbama. Videćemo da li će to biti ostvareno do naredne školske godine.

Sve ostalo, prema njenim rečima, biće po starom. Nema izmena u nastavnim programima i udžbenicima.

Večernje novosti

Za učenje kineskog jezika u tri osnovne škole u Leskovcu, Vlasotincu i Lebanu prijavilo se 170 učenika, a prvi časovi održani su danas.

Nastava kineskog jezika počela je u školama „Vuk Karadžić“ u Leskovcu i „Radovan Kovačević“ u Lebanu, rekli su u Školskoj upravi u Leskovcu.

Najveći broj zainteresovanih za učenje kineskog bio je u Vlasotincu, gde će nastava biti organizovana u Osnovnoj školi „8. oktobar“.

U tri škole učenicima 5, 6. i 7. razreda kineski jezik predavaće profesorka Čangju Jang iz Pekinga, za koju je rečeno da odlično govori engleski jezik, a da je za dva dana naučila i 100 srpskih reči.

Za pilot projekat „Kineski jezik u osnovnim i srednjim školama“ nije bila zainteresovana nijedna srednja škola na području šest opština Jablaničkog okruga.

(Beta)