ШКОЛУЈЕМО НЕПОТРЕБАН КАДАР
У Србији не постоји национални оквир квалификација, тако да послодавци често не препознају многа занимања, а око 60.000 младих људи не може да нађе посао. На проблем указују студенти и професори, а требало би да га реши држава променом закона.
Ректорски савет Конференције универзитета Србије упозорио је да у Србији још не постоји национални оквир квалификација и да га што пре треба усвојити како би млади могли да се запосле. Такође, подржана је студентска иницијатива за измену и допуну Закона о високом образовању.
Процењује се да због непостојања националног оквира квалификација око 60.000 људи нема своје место на тржишту рада, јер их послодавци не препознају. Универзитет у Новом Саду предложио је да се измене одређени стручни и академски називи.
Ректор Универзитета у Новом Саду Мирослав Весковић сматра да је проблем настао много раније.
„Ми смо, заправо, ушли у реформу пре него што смо донели национални оквир квалификације а да између Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању није извршено одређено усаглашавање“, сматра професор Весковић.
„За сада највећи проблем имају они који се запошљавају у државним институцијама и они који се запошљавају у школама из разлога што школе имају прецизне правилнике по којима се запошљавају наставници по старом систему и не садрже ништа од нових образовних профила“, сматра Вера Дондур, председник Националног савета за науку.
Професори кажу да у посао треба да се укључе и ресорна министарства, да није довољно да се тиме бави само академска заједница.
„То је проблем законске регулативе, а ми га нисмо ставили у закон. Зашто нисмо не знам. Национални савет је донео неку листу звања који треба да постоји у прелазном режиму док се не донесе национални оквир квалификација. Код нас је прелазни режим од 2005. до данас. То је недозвољено дуго“, истиче Бранко Ковачевић, председник Конференције универзитета Србије.
Професори подсећају и на то да би реформу високог образовања требало довести до краја и обезбедити више средстава за ту област. Код нас се издваја 0,9 одсто бруто домаћег производа, а у свету од седам до двадесет одсто. А да би били конкурентни на светском тржишту, до 2020. године требало би да имамо 40 одсто високообразованог становништва.
РТС
ОБРАДОВИЋ: НОРМАЛИЗАЦИЈА НАСТАВЕ ОД ПОНЕДЕЉКА
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић рекао је данас да се повећао број школа које раде и додао да очекује да се од понедељка, 27. фебруара потпуно нормализује настава у основним и средњим школама у Србији.
„Од 1.796 школа у образовном систему Србије 1.755 је радило јуче, а 41 није“, рекао је Обрадовић за РТС и додао да је важно рећи да се сваког дана смањује број школа које не раде.
Према његовим речима, више од 15.220 основаца и 3.000 средњошколаца, односно више од 19.000 девојчица и дечака ученика основних и средњих школа није радило.
Он је истакао да су локалне самоуправе, односно кризни штабови у појединим срединама донели одлуку о продужетку нерадних дана.
„Имамо ситуацију да су у Бољевцу и Црној Трави одлучили да се настава не одвија три дана, док су у Горњем Милановцу, Ивањици, Мајданпеку, Сјеница донели одлуку да се не ради пет дана“, рекао је Обрадовић и додао да очекује да у понедељак све матичне школе почну са радом о чему ће јавност бити обавештена.
Он је истакао да у појединим од 1.755 школа које су почеле са радом има проблема и додао да 143 школа има проблем са прокишњавањем, али да се само у три не одржава настава и то у две у на територији Чачка и једној на територији Новог Пазара.
Обрадовић је истакао да је дао упутство да школе до 1. марта доставе план надокнаде часова.
РТВ
НАСТАВА СЕ РЕАЛИЗУЈЕ У 1743 ШКОЛЕ
Саопштење Министарства просвете и науке 20.02.2012.
Према подацима добијеним од школских управа Министарства просвете и науке, од 1796 матичних основних и средњих школа, у понедељак, 20. фебруара 2012. године настава се реализује у 1743 школе. Настава не одржава у укупно 53 матичние школе и 115 издвојених одељења тих и других матичних школа због завејаних путева, снега на крову школа, грејања, прокишњавања. У наведеним школама у којима се настава не реализује разлози су следећи:
– због завејаних путева настава се не изводи у 42 матичне школе и 98 издвојених одељења, највише са територија општина Ивањица, Сјеница, Горњи Милановац…;
– настава је обустављена из безбедносних разлога, због опасности урушавања крова због тежине снега у 15 издвојених одељења школа са подручја школске управе Нови Пазар;
– настава се не реализује ни у 10 матичних школа и два истурена одељења школа које немају грејање са подручја осам школских управа;
– због прокишњава настава се ни изводи у једној школи са подручја школске управе Нови Сад.
Због побољшања временске ситуације и отопљавања снега, прокишњава 194 школе, али настава није обустављена. Углавном прокишњавају учионице и кабинети на последњем спрату, односно непосредно испод крова.
СРУШИО СЕ КРОВ ШКОЛЕ У СЕЛУ ДРАЖЕВИЋИ
Krov četvororazredne škole srušio se danas u selu Draževići, tri kilometra udaljenom od Nove Varoši.
„Krov nije izdržao pod teretom snega. Školu pohađa devet učenika i za njih je neizvesno kada će i gde nastaviti drugo polugodište“, rekao je novinarima načelnik Štaba za vanredne situacije Radivoje Bujišić.
Zgrada četvororazredne škole u Draževićima građena je pedesetih godina prošlog veka.
КОД МЛАДИХ КУЛТУРА „ЗАТУРЕНА“,НАРКОМАНИЈА НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ
BEOGRAD – Narkomanija, nasilničko ponašanje i alkoholizam najveći su problemi srednjoškolaca u Srbiji, a njihov kulturni život i potrebe su više nego zapostavljeni, pa slobodno vreme mladi provode uz TV i „viseći” za kompjuterom, pokazuje danas predstavljeno istraživanje republičkog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Gotovo 19 odsto ispitanika smatra da je narkomanija najveći problem mladih, 15,7 odsto navelo je nasilničko ponašanje, dok 13,2 posto smatra da je to alkoholizam, pokazalo je istraživanje.
Kako je rekao Slobodan Mrđa iz Zavoda, svega 8,5 odsto srednjoškolaca posećuje institucije kulture, dok najveći deo njih praktično ne učestuje u kulturnom životu.
Čak 85,8 odsto srednjoškolaca retko ili nikada ne posećuje muzeje, 84,5 procenata književne večeri, a 79 odsto nikada ili retko ide u galerije, rekao je Mrđa na predstavljanju rezultata istraživanja, rađenog tokom prošle godine.
Posebno treba naglasiti podatak da se kod 28,6 odsto srednjoškolaca loš školski sistem prepoznaje među najvećim problemima, rekao je Mrđa, dodajući da su mladi suočeni i sa lošim materijalnim položajem, kriminalom, besperspektivnošću…
Anketa je pokazala da većina učenika srednjih škola ima dnevno do pet sati slobodnog vremena, koje najčešće „troše” gledajući TV, slušajući muziku, baveći se sportom ili ga provode uz računar.
Kod svega 0,2 odsto učenika među omiljenim načinima provođenja slobodnog vremena je odlazak u neku od institucija kulture, rekao je Mrđa.
Nedostatak interesovanja i slobodnog vremena, neodgovarajuća ponuda, nedostatak novca, glavni su razlozi za retke posete kulturnim instuticijama.
Sa druge strane, srednjoškolci u slobodno vreme veoma često koriste računar i internet, ali uglavnom za zabavu, druženje na društvenim mrežama, a malo za učenje.
Čak 86,4 odsto srednjoškolaca ima otvoren profil na nekoj od društvenih mreža, među kojima dominira Fejsbuk.
Istraživanje je pokazlo da mladi, uprkos opštem mišljenju, ne provode previše vremena na društvenim mrežama. Skoro polovina učenika je radnim danom na društvenim mrežama do sat vremena, ali se vikednom taj postotak znatno povećava.
Đaci u srednjim školama u proseku imaju 500 „prijatelja” na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje, u kojem su se mladi izjasnili da nemaju interesovanje za čitanje lektire, knjiga…
Trećina srednjoškolaca čita lektiru samo kad mora, a preostali pročitaju tek jednu knjigu godišnje. Nešto manje od dve trećine srednjoškolaca često čita dnevne novine.
Anketiranjem je obuhvaćneo gotovo 2.500 učenika u 56 srednjih škola iz 33 grada Srbije, a rezutati, kako je rečeno, treba da pomognu pri kreiranju inovativne kulturne politike i projekata koji posebnu pažnju posvećuju mladima.
Tanjug
