Правна питања и одговори

РТС

Од 1.796 школа у Србији у понедељак због снега неће радити 64 школе, а због прокишњавања само три школе биће затворене, рекао начелник Просветне инспекције Велимир Тмушић. Да би настава могла да почне у многим школама у току је велико спремање.

Начелник Просветне инспекције Велимир Тмушић рекао је да ће у понедељак због снега врата 67 школа остати затворена.

Према његовим речима, све школе у Београду ће у понедељак радити.

„У Србији 176 школа прокишњава, од тога 20 у Београду, али само две школе у Смедереву и једна у Пожаревцу у понедељак неће радити. Али због снега, необезбеђених приступа школама или лошег грејања, у понедељак неће радити 64 школе, претежно у планинским пределима“, рекао је Тмушић.

То су школе са малим бројем ђака, а, како додаје, најугроженије су школе у Сјеници, Тутину, Горњем Милановцу, Бољевцу, Чачку и Ивањици. Школама је наложено да појачају дежурства да се не би догодило да се ученици и запослени повреде због леда, истакао је Тмушић.

Тмушић је рекао да школе које у понедељак неће радити обавезне су да, преко локалних самоуправа, о томе обавесте родитеље и ђаке.

„Локалне самоуправе ће донети одговрајуће одлуке да ли ће продужити распуст за један, два дана јер је то по закону. Обавестиће преко локалних медија децу и запослене да ли да долазе у школе или не. Уосталом они живе на том подручју и сами виде какав је проблем“ рекао је помоћник министра просвете и науке Зоран Костић.

Према његовим речима, у читавој Србији, настава ће нормално почети и једноставно нема проблема.

Велико спремање

Да би настава могла да почне од понедељка, у многим школама у току је велико спремање.

Директор ОШ „Бранко Радичевић“ из Смедерева Милош Милосављевић рекао је да сваког дана организују доборвољне групе настравника, радника, чак и бивших ученика школе да би уклонили снег. Према његовим речима, скинули су око 40 одсто снега који је био критичан.

И у Прокупљу су наставници сами прионули на посао.

„Ми гледамо ону лепшу страну, мало активности на снегу. То што је на крову, ми нисмо криви, али то смо претворили у игру и разоноду“, рекао је професор српског језика, ОШ „Милић Ракић Мирко“ из Прокупља Драгомир Ракочевић.

С друге стране, неке школе су одлучиле да чекају помоћ, па су улази и дворишта и даље под снегом.

Домар ОШ „Сутјеска“ из Земуна Миливоје Пауновић рекао је да са великог крова није скидао снег јер је веома ризично и тешко је прићи самој ивици крова без адекватне опреме и стручног особља.

„Надам се да ћемо добити помоћ од града или општине да специјализовне екипе скину то што угрожава школу“, рекао је Пауновић.

У школи „Свети Сава“ у Пожаревцу од петнаест учионица девет прокишњава. Ипак нашли су решење.

Директор ОШ „Свети Сава“ из Пожаревца Маргарета Секуловић рекла је да ће од понедељка да реализују наставу у школским зградама које нису оштећене и у учионицама које су безбедне за одржавање наставе.

Где нема помоћне зграде, у помоћ ће притећи друге школе. Тако ће у Мајданпеку средњошколци чије учионице нису спремне и саниране – сести у клупе основаца, како не би губили часове.

А када се све нормализује – почеће надокнада часова. Свака школа ће о томе благовремено обавестити и децу и родитеље.

Министар просвете Жарко Обрадовић сутра ће на седници Штаба за ванредне ситуације изнети све податке о школама које у понедељак неће радити и о евентуалним променама плана рада школа.

РТВ

Настава у већини школа у Србији почеће у понедељак, 20. фебруара, изјавио је начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић. Он је додао да ће само 64 школе остати затворене због проблема са прокишњавањем. У Војводини ће већина ђака у понедељак поново морати да седне у школске клупе, а просветари ће морати да појачају дежурства.

Настава у већини школа у Србији почеће у понедељак, 20. фебруара, изјавио је начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић. Он је додао да ће само 64 школе остати затворене због проблема са прокишњавањем. У Војводини ће већина ђака у понедељак поново морати да седне у школске клупе, а просветари ће морати да појачају дежурства.

У свим основним и средњим школама у јужној Бачкој и Срему настава ће почети у понедељак, осим можда у две, у којима ће или распоред бити промењен или почетак рада одложен за дан, изјавио је данас Танјугу начелник Школске управе Нови Сад Петар Виђикант.

После ванредног распуста, због снежног невремена које је протеклих дана захватило читаву Србију, највећи број школа, од укупно 204 у та два округа, моћи ће нормално да настави рад, а озбиљнијих проблема с цурењем кровова имају школе у Бечеју и Петроварадину, рекао је Виђикант.

Више од 30 школа имају проблеме с цурењем воде

Због веома лошег стања готово читавог спрата основне школе „Стеван Ђукић“ у Бечеју, настава би ту могла да буде померена за један дан, како би радови били завршени и просторије постале безбедне.

Стара зграда петроварадинске основне школе засад није у функцији, па ће ученици, највероватније, бити пребачени у међусмену у централни објекат те школе, како би настава могла да почне према плану, објаснио је он.

Виђикант је додао да су тој школској управи, протеклих снежно-ледених дана стигле пријаве из више од 30 школа које имају озбиљнијих проблема с цурењем воде, нарочито из оних које имају равне кровове, па је из безбедносних разлога потребно што пре санирати те последице невремена.

Наставници и друго особље у највећем броју школа и сами су организовали чишћење снега, а много тога набоље ће се променити и предстојећег викенда, тако да настава у понедељак може неометано да почне, рекао је начелник Школске управе Нови Сад.

Тмушић: Само 64 школе неће почети са радом

И начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић је најавио да ће настава у већини школа у Србији почети у понедељак, 20. фебруара, наводећи да само 64 школе неће тог дана почети са радом.

„Преко школских управа смо добили податке који показују да од 1.796 школа у Србији 64 у понедељак неће почети са наставом“, рекао је Тмушић Танјугу и додао да ситуација може да се промени у наредна два дана.

Указујући да је укупно 176 школа пријавило да има проблем са прокишњавањем, он је казао да од 64 школе које неће почети са радом у понедељак, само у три је то разлог за одлагање почетка наставе.

Тмушић је истакао да ће у Београду настава почети у свим школама и додао да двадесетак школа има проблем са прокишњавањем, али да ће у њима уз добру организацију, изоловање просторија у којима има проблем и организовањем рада у две смене, настава почети.

„Највећи су проблеми са школама које се налазе у планинским пределима, у општинама Тутин, Ивањица, Чачак, Горњи Милановац и Бољевац где има проблема јер због снега не може да се организује настава“, рекао је Тмушић и додао да школе имају обавезу да на време обавесте све родитеље и ученике да ли ће почети са радом у понедељак.

Он је најавио да ће сутра на Републичком штабу за ванредне ситуације министар науке и просвете прецизно са појединостима рећи које школе неће и због чега почети са наставом.

Наводећи да је најбитније осигурати безбедност деце, Тмушић је упутио апел управама школа да у понедељак појачају дежурство имеђу смена, за време одмора, пре и за време наставе јер, према његовим речима, постоји могућност да дође до повређивања ђака због леда или на неки други начин.

Почетак наставе у школама од понедељка и даље је неизвесан. Отапање снега прави велике проблеме, само у 20 београдских школа кров прокишњава. До петка ће се знати које школе неће радити ни после 20. фебруара, поручују из републичке инспекције.

Неизвесност око почетка наставе у школама следеће недеље и даље траје. Велики проблем представља отапање снега, па само у Београду кров прокишњава у 20 школа. Коначна одлука о томе које школе неће радити ни после 20. фебруара, знаће се у петак.

Домар београдске ОШ „Стари град“ Драган Миликић каже да нема учионице у школи где кров не прокишњава, од трећег спрата до приземља.

У таквим просторијама није могуће држати часове.

Директорка ОШ „Дринка Павловић“ Милена Бићанин каже да је разочарана што школа неће бити у добром стању у понедељак, када треба да прими своје ученике. „Сви напори које улажемо и који ће трајати до понедељка, биће половични“, оцењује Бићанинова.

Вода понегде улази и у инсталације, што је додатни проблем али и опасност. Из Републичке инспекције апелују да нестручне екипе не врше поправке електричних инсталација.

„Преко школских управа прикупљамо све податке за све школе у Србији и тек ћемо у петак имати податак које све школе неће почети са радом од понедељка, јер нас очекује нови талас снега“, наводи начелник Републичке инспекције Велимир Тмушић. „Оно што нам је најважније је безбедност и здравље деце“, додаје Тмушић.

План надокнаде часова део је текућих обавеза. Тај посао неки су већ завршили.

Директорка ОШ „Михајло Петровић Алас“ из Београда Весна Недељковић каже да ће школска година трајати пет дана дуже. „Одлучили смо да једна субота месечно буде радна. Трудили смо се да то да унапред испланирамо због обавеза родитеља ђака“, истиче Недељковићева.

Деца ће у међувремену уживати у снегу и игри, да баш не забораве школу могли би да им помогну и родитељи.

Наставници поручују да је дан је довољно дуг и саветују да поред игре на снегу, деца ипак нешто и читају по свом избору, како би у континуитету били у додиру са књигом, а повратак школи од понедељка био што успешнији.

РТС

БЕОГРАД – Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да буде усвојена током марта и тај документ предвиђа бољу усклађеност с потребама привреде, обавезно средње образовање, квалитетније, обухватније и ефикасније образовање на свим нивоима.

Пре усвајања биће организована јавна расправа, уз учешће представника САНУ, националних савета у просвети, удружења и струке, рекао је координатор водећег тима за израду стратегије проф. др Властимир Матејић.

Он је на форуму „Аргументи“, у организацији Фондације „Конрад Аденауер“ и Бизнис инфо групе, навео да стратегија предвиђа флексибилније образовање, могућност да се млади образују тако да и у условима неизвесности и криза могу сами себе да запосле.

Идеја је да до 2020. године имамо 38 одсто младих са високим образовањем, да факултети и професори буду одговорнији, да раде на факултету пуно радно време, а не да долазе на посао кад хоће, рекао је Матејић.

Документ предвиђа и већа издвајања за образовање и механизме који стимулишу ефикасност студирања, рекао је Матејић на форуму одржаном у агенцији Танјуг.

„Наставници морају бити оспособљени за свој посао, да знају да пренесу знање“, рекао је Матејић и нагласио да је основна идеја да се и у средњем и високом образовању стимулишу креативност и идеја да млади не чекају да их држава или неко други запосли.

Биће и даље „буџетских“ студената, али ће имати јаче мотиве да заврше студије, а социјално порекло, према Матејићевим речима, не сме бити забрана највећим достигнућима.

„То значи да ће код доделе стипендија бити вреднован успех на студијама, али и социјално порекло“, рекао је он, уз очекивање да ће отпори реформи образовања и „промени онога што мора да се мења“ бити велики.

Планирано је и увођење мастера на струковним студијама, као и да се више младих уписује у гимназије.

Стручна матура након завршене средње стручне школе треба да омогући проходност на коресподентне факултете, рекао је Матејић и позвао привреднике да учествују у јавној расправи.

Представник Националне службе за запошљавање Драган Ђукић указао је на застареле програме у средњим стручним школама и лошу уписну политику, јер се квоте на факултетима из године у годину преписују, без консултовања тржишта рада.

„Није ми познато да ли се привредници консултују када се одлучује о уписним квотама“, рекао је Ђукић и указао на недостатак практичних знања за ђаке, курсева за усавршавање.

Директор Фондације „Конрад Аденауер“ у Србији Хенри Бохнет и немачки експерт за стратегијре запошљавања омладине Ханс Вернер Клајндик указали су на искуства те земље у повезивању привреде и образовних институција, а на форуму су учествовали и директор Центра за образоване политике Предраг Лажетић и стипендиста Фондације Натан Албахари.

На скупу је указано да су подизање образованог нивоа нације и пружање што квалитетнијег образовања кључни за друштвено-економски развој, због чега је, како је речено, неопходно успостављање боље везе студија и тржишта рада, стеченог знања и савремених потреба привреде.

РТВ