Правна питања и одговори

Malo interesovanje školskih uprava da prosvetari gledaju Dragojevićev film. Film gledaju osnovci iako još nije urađena preporuka za starosnu dob

Projekcija „Parade“ Srđana Dragojevića

FILM ”Parada”, koji su sa preporukom Ministarstva prosvete i nauke pogledali pojedini direktori osnovnih i srednjih škola u Beogradu i Novom Sadu, u ostalim gradovima nije, izgleda, izazvao veliko interesovanje. U većini školskih uprava još nisu organizovali projekcije.

Sudeći po tome da se, van Beograda, biskopi mogu na prste izbrojati, malo gde će prosvetarima i biti organizovano prikazivanje filma Srđana Dragojevića. A i ako se vlasnici bioskopa i distributeri odluče da ”časte” direktore škola projekcijom, to rade sa jasnom tržišnom logikom.

– Ako škole odluče da deca treba da pogledaju ”Paradu”, to za nas znači novu bioskopsku publiku i poslovnu korist, čak i pored toga što bismo karte prodavali upola cene – kaže za ”Novosti” Zoran Cvetanović, vlasnik ”Art viste”, u čijim bioskopima u Novom Sadu i Beogradu je prikazan film.

ODGLEDALO SAMO STOTINAK NASTAVNIKA

U Novom Sadu ”Paradu” je organizovano pogledalo stotinak nastavnika i direktora škola. Na beogradskoj projekciji bilo ih je 70. Prema rečima Zorana Cvetanovića, još nijedna škola iz ova dva grada nije se javila kako bi se dogovorio dolazak đaka na ”Paradu”.

– Uočili smo da upravo ova školska publika nije dolazila na ”Paradu” i, ceneći da je za njih važno da pogledaju taj film, dogovorili se sa Srđanom Dragojevićem da pomognemo.

Оn dodaje i da postoji namera da dogovore saradnju sa školama za film ”Šešir profesora Koste Vujića”.

A u poslednje četiri godine, prema rečima Miodraga Sokića, predsednika Foruma beogradskih gimnazija, nijedan drugi film nije imao ovakvu preporuku Ministarstva.

-I tada, pre četiri godine, kritikovali smo što se Ministarstvo prosvete meša i protežira bilo koga – kaže Sokić. – Uvođenje nekog filma, makar i kao vannastavnu aktivost, znači mešanje u nastavne programe, a to je ozbiljna stvar. Ne zameram, naravno, ništa Srđanu Dragojeviću, već Ministarstvu.

A osim toga da li je Ministarstvo prosvete i nauke, davanjem podrške ovom filmu, podržalo i nečiji privatni biznis, delu prosvetne javnosti sporno je i to što je preporučeno da ”Paradu” gledaju osnovci.

Na nacionalnoj televiziji koja će, kad se završi bioskopski život, emitovati ”Paradu” na malim ekranima, kažu da još nisu odlučili koja će biti preporučena starosna granica gledalaca. O tome, kažu, odlučuje programski savet, ali se ”Paradom” nije bavio, jer je još na repertoarima bioskopa.

Na drugim televizijama kažu da bi ovaj film morao da ima oznaku ”16” i da samim tim nikako nije za osnovce.

Večernje novosti

Studenti nastavničkih fakulteta ne mogu da se zaposle u školama bez mastera. Univerzitet traži izmenu zakona jer je nejasno čemu onda služe studije

NAJMANJE 2.000 nastavnika i učitelja koji su studije završili ”po Bolonji” ne može zakonski da se zaposli u školama, iako su diplomirani učitelji i nastavnici. Zakon kaže da ”bolonjci” moraju da završe master da bi ušli u učionice.

Zato su Učiteljski i Filološki fakultet pokrenuli inicijativu da se ova greška ispravi i nastavnicima koji su završili četiri godine studija dozvoli da predaju.

Iz Ministarstva prosvete i nauke stigao je odgovor da će ovaj problem biti uzet u obzir, a sada već stasava treća generacija sa ”bolonjskim” diplomama.

– Reč je o velikoj nepravdi prema studentima i trudimo se da ona bude ispravljena – objašnjava za ”Novosti” prof. dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu. – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaže da nastavnici moraju da imaju završen master i ukupno 300 ESPB bodova, kako bi dobili posao u školi. Onda se pitamo za koji posao školujemo studente na četvorogodišnjim studijama.

POSLODAVCI BIRAJU

U NACIONALNOJ službi za zapošljavanje kažu da ne zavisi od njih, već od poslodavca, da li je za posao nastavnika potreban završen master. – Ako škola traži da kandidati ”bolonjci” imaju završen master, mi postupamo prema njihovom zahtevu. Ukoliko kažu da je za sve dovoljna diploma osnovnih studija, onda im šaljemo kandidate sa takvim kvalifikacijama – objašnjava Dragan Đukić, direktor sektora za zapošljavanje NSZ.

On objašnjava da, ako je već potrebno da završe i master, onda država mora da odobri isti broj mesta na master, kao i na osnovnim studijama. Jer svi moraju da dobiju šansu da završe školovanje potrebno za posao.

– U teoriji je ovako postavljeno, a u praksi ima i drugačijih primera – kaže prof. Jovanović. – Učitelje sa četiri završene godine neke škole primaju na neodređeno, neke na određeno, a pojedine škole uopšte neće ovakve kadrove.

Slična je situacija i među studentima Filološkog fakulteta, a ova zakonska odredba pogađa i istoričare, geografe, biologe i ljude drugih struka koji bi da se zaposle u školama.

– Mnoge kolege uspele su da dobiju posao, ali ne bi smelo da se događa da iko od nas ima problem – naglašava Duška Mihajlović, student prodekan Učiteljskog fakulteta.

Dekan Učiteljskog kaže da očekuje da država reši ovo pitanje i izmeni sporni član zakona.

Večernje novosti

Produženi boravak za učenike 3. i 4. razreda za sada se odvija u 42 osnovne škole, a prema pozitivnim reakcijama roditelja, dece i nastavnika, kao i prijavljivanjem i drugih škola koje žele da se uključe u projekat, samo su potvrda da je inicijativa koju smo pokrenuli bila dobra, ocenio je Dejan Ranđić, predsednik Radne grupe za utvrđivanje prioriteta bezbednosti ljudi i imovine u gradu Beogradu, prilikom posete Osnovnoj školi „Petar Petrović Njegoš“, u kojoj se već realizuje produženi boravak.

– Najvažnije je da deca vole produženi boravak, da je sve veći broj zainteresovanih i da su roditelji veoma zadovoljni. Na ovaj način svakog dana završava se obrazovni proces započet u redovnoj nastavi, što se pokazuje kao veoma kvalitetno. Važno je da njihovi roditelji znaju da su im deca na sigurnom mestu sa svojim nastavnikom. Osim toga, ovom prilikom i mnogi nastavnici razredne nastave, koji su bili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, sada su dobili posao – istakao je Ranđić.

Direktorka OŠ „Petar Petrović Njegoš„ Vesna Baračkov kaže da za sada u boravku ima jedna grupa od dvadesetak učenika 3. i 4. razreda, ali da se u međuvremenu prijavilo još desetoro dece, pa se razmišlja o otvaranju još jedne grupe.

– Boravak za sada radi od 11.30 do 17 sati, a ukoliko postoji potreba roditelja da radi duže, škola će im izaći u susret. Boravak nije samo čuvanje dece i izrada domaćih zadataka, već uključuje i mnogo slobodnih aktivnosti i pruža šansu za razvoj kreativnosti i interesovanja dece. Trenutno su u jednoj učionici, dok se bolje ne upoznaju, a potom će im na raspolaganju biti i mnogo veći prostor sa CD plejerom i televizorom, kao i multimedijalna učionica s računarima – rekla je direktorka. Da škola posle časova nije nezanimljiva, potvrđuju i učenici.

o i ovde radimo zadatke, mnogo je opuštenije i zabavnije nego na časovima, a i nastavnica u boravku je dobra – skoro u glas pričaju za Danas Milica i Vanja iz trećeg i Tamara iz četvrtog razreda.

I učiteljica Teodora Despotović Kosanović, koja radi u boravku je zadovoljna.

– Drago mi je što sam dobila ovaj posao, jer me rad sa decom ispunjava. Dugo godina sam radila kao ekonomista, da bi nakon toga promenila zanimanje, završila Učiteljski fakultet, ali nažalost posla nije bilo. Par meseci sam samo radila na zameni, i prosto nisam očekivala da će me sa 50 godina pozvati da radim, ali eto – kroz osmeh priča za Danas učiteljica Teodora.

Provera inspekcije

Dragica Moro, zamenik sekretara za obrazovanje kaže da inspekcija na terenu proverava prve efekte uvođenja produženog boravka za trećake i četvrtake. Prema njenim rečima još četiri škole prijavile su se za uvođenje produženog boravka.

DANAS

Zaposleni u „Dečjoj radosti“ jutros su protestovali ispred zgrade Skupštine opštine zahtevajući isplatu plata za novembar i decembar prošle godine

ĆUPRIJA – Vaspitači Predškolske ustanove „Dečja radost“ iz Ćuprije danas su stupili u štrajk, uz poštovanja minimuma procesa rada, zahtevajući od osnivača Skupštine opštine isplatu zaostalih plata, izjavila je predsednik Samostalnog sindikata i Štrajkačkog odbora ove ustanove Nataša Mandić.

„Minimum procesa rada znači da primamo decu, ali ne vršimo vaspitno-obrazovni proces“, objasnila je Mandić.

Zaposleni u „Dečjoj radosti“ jutros su od osam do devet sati, na minus 19 stepeni protestovali ispred zgrade Skupštine opštine Ćuprija zahtevajući da „opština ispuni obaveze“, a Mandićeva je napomenula da će protestovati i sutra u ovo vreme izpred opštine „i sve do ispunjenja njihovih zahteva“.

Zaposleni u „Dečjoj radosti“ traže od Skupštine opštine, „isplatu plata za novembar i decembar prošle godine“, objasnila je Mandić.

„U ovom mesecu primili smo drugi deo plate za oktobar“, dodala je ona i ocenila da ih lokalna samouprava „godinama zanemaruje i nema razumevanja za vaspitače, ljude koji rade sa decom“.

Ona je dodala da zaposleni zahtevaju i uspostavu dinamike isplata, „da tačno znamo kada primamo platu i za koji mesec“, potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora, „koji je kod predsednika opštine od septembra 2010. godine“ i da Skupština opštine verifikuje mandate članovima Upravnog odbora „Dečje radosti“ koji su izabrani prošle godine.

Vaspitači imaju primedbu na predsednika opštine Borivoja Kalabu, da su plate za decembar isplaćene zaposlenima u opštinskoj upravi, a njima nisu.

Predsednica Skupštine opštine Ksenija Milošević, izjavila je da je Kalaba obećao zaposlenima u „Dečjoj radosti“ isplatu zaostalih zarada „u delovima u februaru“.

„Vaspitači traže, da to obećanje predsednik i potpiše“, rekla je Milošević i istakla da u javnim ustanovama Ćuprije „plate kasne dva do tri meseca“.

Ona je dodala da će pismeno zatražiti objašnjenje od Kalabe zašto još nije potpisan kolektivni ugovor.

U ustanovama „Dečje radosti“ u Ćupriji je smešteno 720 dece od jedne do sedam godina, a o njima brine 102 zaposlena od kojih 62 radi na poslovima vaspitanja i obrazovanja.

Autor:

Agencija Tanjug

БЕОГРАД – Према најновијим показатељима Светске здравствене организације, недовољна физичка активност деце стављена је на прво место као ризик од појаве гојазности, поремећаја метаболизма, хипертензије, што јасно говори да морамо имати јасне системске мере за унапређивање наставе физичког васпитања и здравља деце.

Како је Танјугу рекао професор Факутета спорта и физичког васпитања Душан Митић, готово две трећине свих проблема са здрављем и болести проистичу из недовољне физичке активности, па би деца у Србији, поред три часа физичког васпитања, морала да имају могућност да вежбају практично сваког дана.

„Без сата редовне физичке активности не можемо да очекујемо да ће деца одрасти како треба“, рекао је Митић и навео да је факултет, у сарадњи са Друштвом педагога физичке културе, сачинио предлог мера за унапређивање наставе физичког васпитања.

Једна од мера је да покушамо да ревитализујемо допунску и додатну наставу физичког и функционисање секција, рекао је Митић, који је и члан Националног просветног савета, тела коме ће бити упућени предлози на разматрање.

Како је казао, једна од мера предвиђа враћање старог решења и наставника за слободно време ученика, као неког ко се не би бавио класичном наставом физичког васпитања, већ би се бринуо о организацији и понуди активности ученика у слободно време и викендом.

Према његовим речима, немамо, нажалост, стандарде када су у питању објекти, јер трећина школа нема фискултурну салу, а у Београду половина средњих школа нема салу

С друге стране, озбиљно је питање како да сале које имамо, ту велику инвестицију, ставимо у функцију и викендом, лети и током зимског распуста, казао је Митић.

Треба успоставити и систем праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика на нивоу Републике, којих сада немамо, рекао је он.

Предлогом је предвиђено да наставу физичког васпитања у трећем и четвртом разреду основне школе реализују, уз учитеље, и наставници физичког васпитања.

„То су разреди када имамо последњу могућност да озбиљно утичемо на формирање моторике, јер то је веома сензитиван период развоја моторике и, ако то пропустимо, касније се не може надокнадити, са становишта стварања навика“, рекао је Митић.

Он је навео да је садашњи систем спортских школских такмичења ван календара такмичења Министарства просвете и науке, што се мора променити.

Један од предлога је да се физичко врати и на факултете, рекао је Митић и подсетио да законодавац није спречио наставу физичког на високошколским установама, али да није добро да остаје само у домену опредељења факултета.

„Преговарамо с министарствима да се за почетак физичко уведе као изборни предмет“, рекао је Митић и навео да су Факултет спорта и Друштво педагога физичке културе добили задатак од Националног просветног савета да припреме системска решења, која треба да одобри Министарство просвете и науке, као последња инстанца.

РТВ