Правна питања и одговори

Dvonedeljni zimski raspust za đake u Srbiji bliži se kraju, jer se učenici od 16. januara vraćaju na nastavu, kada počinje drugo polugodište

BEOGRAD – Dvonedeljni zimski raspust za đake u Srbiji bliži se kraju, jer se učenici od ponedeljka, 16. januara, vraćaju na nastavu, kada počinje drugo polugodište.

Kalendarom rada za ovu školsku godinu predviđeno je da drugo polugodište traje do 18. maja za maturante gimnazija, odnosno do 25. maja za „osmake“ i učenike završnih razreda srednjih stručnih škola.

Za učenike od prvog do sedmog razreda drugo polugodište traje do 8. juna, a za ostale srednjoškolce školska godina završava se 15. juna.

U školama u Vojvodini, prema kalendaru rada koji donosi pokrajinski sekretar za obrazovanje, drugo polugodište završava se 13. juna za učenike od prvog do sedmog razreda, odnosno 30. maja za učenike osmog razreda.

Za maturante vojvođanskih gimnazija drugo polugodište završava se 23. maja, odnosno 30. maja za učenike završnih razreda srednjih stručnih škola.

Za učenike prvog, drugog i trećeg razreda gimnazija i za đake prvog i drugog razreda trogodišnjih srednjih stručnih škola u Vojvodini, letnji raspust počinje 21. juna.

Autor:

Agencija Tanjug

 

 

Економски факултет у Београду покренуо кампању против превара при полагању испита под називом „Не преписуј“, јер модерне технологије представљају један од највећих проблема факултета за обезбеђење регуларности приликом полагања испита.

Записуј, потписуј, дописуј, отписуј, али не преписуј, поручују професори, асистенти али и студенти академцима Економског факултета у Београду

У амфитеатрима, учионицама, холовима, постављени су постери који истичу зашто је важно полагати испите на фер начин, али и које су последице варања на испиту.

Иван Шашић, студент продекан Економског факултета рекао је да студенти реагују позитивно и а су задовољни што неко води рачуна о томе да се њихово знање цени на један овакав начин.

„Идеја мојих колега и мене је била да афирмишемо поштен однос према раду на факултету“, каже Бојан Ристић, асистент Економског факултета у Београду.

Вељко Мијушковић, асистент Економског факултета навео је да је од укупно 10.000 студената, 8.000 активних и да је веома тешко исконтролисати њихов рад посебно када су, како је рекао, велики испитни рокови.

Кампања је уједно и упозорење да су професори свесни проблема и да ће се борити против њега. Дељењем флајера желе да подсете студенте да преписивање не спада у део академског понашања. Због преписивања, студент може да буде удаљен са универзитета и до годину дана.

Продекан Економског факултета Бранислав Боричић каже да имају случајеве од најнаивнијих пушкица, дошаптавања за време испита до такозваних дублера, односно лица која дођу са другог факултета са другом фотографијом у индексу.

„Имамо арсенал нових електронских средстава за спречавање примања сигнала споља, односно употребе мобилних и сличних апарата у те сврхе“, каже Боричић.

Акцију „Не преписуј“ покренули су Клуб асистената и Студентски парламент. Кампања ће трајати и наредног семестра.

РТС

Slučaj „Magda“ potresa Skupštinu

Srednjoškolac: Krajnje diskutabilno da se obrazovanjem bavi neko ko nije stručan, tvrde u Nacionalnom prosvetnom savetu.

Nacionalni prosvetni savet je zapanjen što je  zamenik skupštinskog odbora za prosvetu poslanik Jon Magda, koji je parlamentu dostavio lažnu fakultetsku diplomu.

Overeni prevod na srpski

 

 

Potvrda iz Bukurešta Dokument na rumunskom

Član tog saveta Mario Spasić je kritikujući izbor Magde za članstvo u prosvetnom odboru naveo da bi na tako bitnoj funkciji morao da bude neko mnogo kompetentniji i obrazovaniji.

 

Spasić: Nije kompetentan

 

– Možda jeste u skladu sa zakonom da poslanik ne mora da ima fakultet, ali je krajnje diskutabilno da se temama koje se tiču obrazovanja bavi neko ko nije stručan da o tome odlučuje. U najmanju ruku je čudno, a nije ni u duhu sa evropskom i međunarodnom praksom – istakao je Spasić, i dodao da je jako važno da se uspostavi sistemsko rešenje kako bi na odgovornim funkcijama sedeli kompetentni ljudi.

Predsednik skupštinskog odbora za prosvetu Zoran Šami iz DSS-a rekao je juče za Press da ga se uopšte ne tiče da li njegov kolega Magda ima završen fakultet.

– Molim vas da prestanete više da pišete o tome ko od poslanika ima ili nema diplomu. Ja sam doktor nauka još od 1978. i uopšte me se ne tiče tuđe obrazovanje – ljutito nam je rekao Šami.

Kako je Press već pisao, sa skupštinskog sajta su uklonjeni podaci o obrazovanju poslanika nakon što je ustanovljeno da su neki dostavili lažne diplome.

 

Odalović: Stranke odlučuju

 

Generalni sekretar Skupštine Veljko Odalović rekao je za Press da na izbor poslanika utiču isključivo političke stranke.

– Poslanik je apsolutno slobodan kada su u pitanju obrazovanje i stručna sprema. To je isključivo stvar stranke, koja postavlja za poslanike one ljude za koje smatra da treba da obavljaju taj posao – rekao je Odalović.

Magda je, inače, po dolasku na poslaničku funkciju naveo da je diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu u Bukureštu, dok se u potvrdi te visokoobrazovne ustanove, u koju je Press imao uvid, navodi da je izbačen tokom treće godine studija.

Magda je tvrdio da je privremeno napustio fakultet, te da je kasnije diplomirao.

– Nije tačno da nisam diplomirao – rekao nam je tada Magda, ali nije želeo da objasni koji je to fakultet i kada završio.

Iako se očekivalo da Magda ode iz skupštinskog Odbora za prosvetu, to se nije desilo.

Poslanik DS-a Srđan Milivojević rekao je za Press da ne može da tvrdi da Magda ima završen fakultet, ali da izostanak fakultetske diplome ne smatra preprekom za funkciju koju obavlja.

– Zašto bi neko ispaštao ako možda nije imao novca da se školuje – ocenio je Milivojević, upitan kako je moguće da poslanik koji je falsifikovao diplomu bude član Odbora za prosvetu.

 

 

Ivana Žigić

 

SLOMILI KRILA BELOM LABUDU!

Jana Nenadović (14), baletski talenat kakav se rađa jednom u sto godina, ostala bez stipendije za Milansku skalu zbog birokratskih zavrzlama

BEOGRAD – Srušili su mi snove.

Mlada balerina Jana Nenadović (14) ostavila je bez daha najpoznatije koreografe milanske Skale, ali zbog birokratskog problema s vizom u italijanskoj ambasadi ostala je bez stipendije od 25.000 evra, koju je osvojila svojim talentom.

– Očekivala sam da će moj odlazak tamo biti pitanje dana. Trebalo je da odem u septembru prošle godine, ali su onda nastali problemi u vezi sa izdavanjem vize. Ipak, i dalje se nadam – rekla nam je mlada umetnica.

– Sredinom aprila prošle godine, u sali Madlenijanuma, Jana je nastupala na Festivalu igre u Beogradu. Tada ju je video ugledni baletski koreograf i maestro milanske Skale Frederiko Olivijeri, koji nas je odmah pozvao i rekao da je Jana talenat kakav se retko sreće i da ima neverovatne baletske predispozicije. Tada nam je ponudio stipendiju za njeno dalje školovanje u Italiji – započeo nam je priču Janin otac Nenad Nenadović.

Međutim, kada je već sve bilo pripremljeno, dva dana pred devojčicin polazak, iz italijanske ambasade javili su da nema potrebne dokumentacije i da za Janu nema boravišne vize.

– Tražili su od direktorke akademije u Italiji da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potpiše garanciju za Janu, što ona nije htela da uradi jer takav zahtev nikad nije postavljen ni za jedno dete. Janina stipendija je tada zamrznuta jer nijedna institucija ne popušta, a mi ne znamo kome da se obratimo za pomoć – priča razočarani otac devojčice Nenad Nenadović.

Jana je maloletna i za dobijanje vize bila joj je potrebna obimna dokumentacija.

– Nije nam bilo lako da odlučimo da ode tamo, ali smo pristali kada smo čuli gospodina Frederika Olivijerija. Takva prilika se pruža jednom u životu, nismo hteli da joj je uskratimo – priča nam Janin otac i dodaje da su se poslednjih meseci u potpunosti posvetili njenom odlasku i da ovo nisu mogli ni da sanjaju.

KURIR

 

Bitka za Janu

 

– Kada smo čuli reči hvale na račun našeg deteta, bili smo presrećni, sve je došlo kao grom iz vedra neba. Kad čujete od svetskih stručnjaka da vaše dete poseduje kvalitete i da ga možda čeka svetska slava, možete biti samo bezgranično ponosni. Sada smo razočarani i ne znamo kome da se obratimo za pomoć, a veoma nam je važno jer ovo nije samo bitka za Janu, već i za sve buduće talente iz Srbije, kojima se može prokrčiti put do svetskih scena – objasnio je Janin otac.

 

 

Za ekonomski razvoj Srbije potrebno je da se ostvari tešnja saradnja između fakulteta i privrede. Privreda mora da kaže kakav joj je kadar potreban, a univerziteti treba da se izjasne imaju li mogućnosti da realizuju takve obrazovne programe, opšti je zaključak učesnika skupa “Privreda i visoko obrazovanje” koji je održan danas u Privrednoj komori Srbije.

Da se privreda u fakulteti slabo poznaju najbolje govori podatak da preduzeća još uvek ne prepoznaju zvanja koja dobijaju diplomci po reformisanom, Bolonjskom procesu.

– Velike kompanije kao da ne znaju da se desio Bolonjski proces. Imali smo primer da se u odabiru kandidata među studentima sa Elektrotehničkog fakulteta prednost daje onima koji su studirali po starom programu, što je apsurd. Imamo mlade ljudi koji su završili osnovne studije sa visokim prosečnim ocenama, a da ih tržište rada ne prepoznaje, jer im fakultet nije trajao pet već četiri godine. Kako bi se ovo promenilo moramo što pre da uradimo okvir kvalifikacija koji sada ne postoji. U rešavanju ovog problema mora nam pomoći Privredna komora Srbije, Ministarstvo ekonomije – kaže prof. Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta.

U poslednjih pet šest godina svaki fakultet uz diplomu izdaje i dodatak diplomi koji sadrži dodatne informacije o toku studiranja, uspehu studenta i njegovim stručnim kompetencijama. Dodatak diplomi trebao bi da posluži poslodavcima da brže odabere kandidata na konkursu za posao, ali i da diplomcima obezbedi veću mobilnost za nastavak studiranja kao i da se lakše prilagode potrebama tržišta rada.

Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije kaže da privreda i visokoškolske ustanove malo znaju jedni o drugima. Obrazovne ustanove, nastavlja ona, moraju da znaju da su u Srbiji 87 odsto mikro preduzeća koja zapošljavaju po desetak ljudi. Oni kadrove regrutuju na bazi preporuka iz okruženja.

– Poslodavci moraju mnogo više da se uključe u obrazovanje. Jedan od načina je da se studenti tokom izrade diplomskog rada vežu za neko preduzeće i da, recimo, poslodavci budu posmatrači na odbrani diplomskog. Za početak to je dovoljno – savetuje Vidosava Džagić i nastavlja da je ovakva saradnja već dala dobre rezultate kod oglednih odeljenja u stručnim srednjim školama.

BLIC