Правна питања и одговори

Нови правилник о оцењивању основаца предвиђа обавезу поништавања писаног задатка, ако више од половине ученика у одељењу добије јединицу.

Уколико више од половине ђака у одељењу добије јединицу на писаном задатку, наставник је обавезан да поништи оцене и организује нови тест, прописано је новим правилником о оцењивању ученика у основним школама.

Наставник је у случају поништавања писаног задатка дужан да, пре организовања поновљеног, одржи допунску наставу.

Поред тога, наставник мора да обавести ђаке који ће наставни садржаји бити укључени у задатак, најкасније пет дана пре провере.

Распоред писаних задатака и писаних провера које трају дуже од 15 минута уписује се у дневник и мора бити објављен за свако одељење на огласној табли, односно веб-страници школе, најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.

Ђачко знање, према новом правилнику, може да се проверава на сваком часу. Усмене и писане провере знања које трају до 15 минута, обављају се без најаве и ученик у току часа може да буде оцењен само једном.

Оцена и за постере

У току дана може да се планира највише један писани задатак и писана провера дужа од 15 минута, односно највише две у наставној недељи.

Правилник предвиђа да се, поред усменог и писаног оцењивања, сада могу оцењивати и друге активности и резултати. Тако се кроз оцену вреднују ђачке дебате, радови, цртежи, постери, писање есеја, учешће у различитим облицима групног рада и рад на пројектима.

У правилник су уграђене норме Закона о основама система образовања и васпитања према коме се ученик оцењује најмање четири пута у полугодишту у основном и три пута у средњем образовању.

Закључна оцена је бројчана, владање ученика од првог до петог разреда описује се описно, а од шестог до осмог у основној школи и у свим разредима средње оцењује се описно током полугодишта и бројчано на крају.

У Правилнику је дата и дефиниција оцене, која представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, али је показатељ и квалитета и ефикасности рада наставника и школе.

РТС

Član školskog odbora koji je glasao za smenu direktorice posvađao DS i SVM, koji je zbog toga prekinuo sednicu Skupštine grada

Zbog škole u Čantaviru „pao” kvorum u Skupštini Subotice

Subotica – Zbog toga što Bajrama Kovačević, nastavnica srpskog jezika, nije smenjena sa mesta člana Školskog odbora u Osnovnoj školi „Janoš Hunjadi” u naselju Čantavir, odbornici Saveza vojvođanskih Mađara napustili su sednicu Skupštine grada. Zasedanje gradske Skupštine je nakon toga prekinuto jer je „pao” kvorum. Jene Maglai, predsednik subotičkog odbora SVM-a, za „Politiku” kaže da su otišli sa sednice nezadovoljni odlukom većine.

– Bilo je to direktno mešanje Demokratske stranke u rad škole i smatramo da nije u redu da se krše određeni principi. Skupština je uvek gotovo rutinski izglasavala promene u školskim odborima, uvažavajući predloge nastavničkih veća, odnosno samih škola, a jedino ovde je postupljeno drugačije – kaže Maglai.

On podseća da je Bajrama Kovačević, kao predstavnik kolektiva, aprila glasala za smenu direktorice škole Erike Sedlar, i da je nastavničko veće bilo nezadovoljno takvim njenim glasanjem. Inače, tu odluku o smeni direktorice Sedlar poništio je pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje jer nije sprovedena na zakonit način.

Slobodan Čamprag, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, koji je na zasedanju Skupštine izneo stav Veća da se ne prihvati inicijativa nastavničkog veća škole za promenu člana Školskog odbora, kaže da se te promene rade kada postoje formalni ili suštinski razlozi.

– To što član Školskog odbora nije glasao po volji nastavničkog veća nije razlog za smenu. Član školskog odbora glasa po savesti a ne po volji nastavničkog veća – kaže Čamprag.

Inače, gradska služba za obrazovanje imala je do sada više pritužbi na rad direktorice Erike Sedlar u Osnovnoj školi „Janoš Hunjadi” zbog nezakonitog otpuštanja radnika, sankcionisanja učitelja i onemogućavanja normalnog rada Školskog odbora.

Predsednica Školskog odbora Marija Harmat, predložena iz DS, i direktorica Erika Sedlar, naklonjena SVM-u, imaju različite poglede na to kako funkcionišu odnosi između njih i da li ugrožavaju normalan rad škole.

Direktorica Sedlar smatra da Školski odbor otežava rad škole, da predsednica Harmat dolazi sa napisanim zaključcima, da namerno odlaže sednice na kojima se i po sat vremena usvaja dnevni red.

– Marija Harmat ne shvata kako funkcioniše škola, dolazi sa napisanim odlukama, a ako ne zna kako da odluči, onda telefonira ili odlaže sednice. Tako ne može da se radi, jer Školski odbor još uvek nije usvojio naš izveštaj o prošloj školskoj godini – kaže nam Sedlareva koja je treći mandat direktorica škole „Janoš Hunjadi”.

S druge strane, predsednica Školskog odbora Marija Harmat smatra da telo kojim rukovodi radi samo po zakonu.

– Ako tražimo da finansijski plan bude detaljan i precizan, to ne znači da imamo nešto protiv direktorice već da tražimo da se poštuje zakon. Ako nastavničko veće nije zadovoljno našim odlukama, oni imaju pravo da nas pozovu na svoje sednice da ih obrazložimo – zaključuje Harmatova.

A. Isakov

Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“, saopštila je danas da će organizovati stručno usavršavanje 200 profesora iz srednjih poljoprivrednih škola za predmet „Organska proizvodnja“.

Serbia organika će u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Zavodom za unapredjenje obrazovanja pri Ministarstvu prosvete, od kojeg je dobila akreditaciju, sprovesti program edukacije nastavnog kadra srednjih poljoprivrednih škola iz oblasti organske proizvodnje u toku 2011. i 2012. godine.

– Obuka profesora će biti organizovana kroz predavanja i radionice, tako da će steći znanja, kako o metodama organske biljne i stočarske proizvodnje, tako i o zaštiti u obe grane poljoprivredne proizvodnje – navodi se u saopštenju.

Upoznaće se i sa standardima u oblasti sertifikacije i propisima iz oblasti deklarisanja organskih proizvoda, a i sa stanjem, mogućnostima i trendovima na

domaćem i stranim tržištima

U saopštenju se navodi da je predvidjeno održavanje šest seminara, koje je podržala Nemačka organizacija za medjunarodnu saradnju (GIZ).

Od ove jeseni u obrazovni sistem Srbije prvi put uveden predmet „Organska proizvodnja“, koja će se izučavati u 33 poljoprivredne stručne škole koje imaju smer „poljoprivredni tehničar“.

– Taj smer godišnje upiše oko 1.000 mladih, što znači da će u narednim godinama oko 4.000 njih imati mogućnost svake godine da se steknu sazanja o organskoj poljoprivredi – ističe se u saopštenju.

U Serbia organica ističu da „mladi predstavljaju veliki potencijal za organsku poljoprivredu“, a obrazovanje u toj oblasti omogućava im da ostanu na selu

BLIC