Правна питања и одговори

Beograd — Škola mora biti bezbedno okruženje za decu, da roditelji ne razmišljaju da im se nešto može desiti dok su u školi,kaže ministar prosvete i nauke Žarko Obradović

On je dodao da postoje pojedinačni slučajevi nasilja koji se ne prijavljuju.

Obradović je kazao da će prva konkretna mera za sprečavanje nasilja u školama biti uvođenje SOS telefona za pomoć žrtvama vršnjačkog nasilja.

Zahvaljujući tome, roditelji dece koja trpe zlostavljanje imaće u svakom trenutku kome da se obrate i dobiju pravni savet ili psihološku podršku, rekao je Obradović u intervjuu „Presu“.

„Kad otvorimo taj telefon i obezbedimo jednog zaposlenog koji bi davao savete – uradite to, obratite se tom i tom, imate prosvetnu inspekciju, napišite takvu i takvu prijavu – to će apsolutno ubrzati proceduru“, rekao je ministar.

On je naveo da je školski sistem veliki i svaki slučaj je važan, medjutim važno je i kako sistem funkcioniše, navodeći da u Srbiji ima 900.000 đaka u 1.804 osnovne i srednje škole.

„Ja kad god dođem u neku sredinu uvek pitam da li ima nasilja u školama…“, rekao je on i naveo da „u mnogim sredinama to zvanično ne postoji“.

„Kad pitam đake, nastavnike, kad pogledam sadržaj javnih dokumenata koji postoje unutar škola, toga nema. Ali, svestan sam da se to dešava, a da se ne prijavljuje, ili da se, ako se prijavi, ne reaguje“, naveo je ministar prosvete.

On je kazao da postoji prosvetna inspekcija na nivou lokalne samouprave, čiji je zadatak da tragom neke vesti ili prijavljene informacije utvrdjuje odgovornost predmetnog nastavnika ili odgovornost direktora.

„O tome odlučuje školski odbor. Tek kada se školski odbor izjasni o određenoj stvari, primera radi za direktora, onda imamo mogućnost mi u sistemu da reagujemo“, rekao je ministar.

B-92

Škole dužne da đacima, dok čekaju na besplatni prevoz, obezbedi zaštitu. – Novim zakonima o obrazovanju predviđen i jedan obrok u školi

Osnovci čije je prebivalište udaljeno više od dva kilometra od škole imaće pravo na besplatan prevoz

Nastava kod kuće i učenje na daljinu za osnovce, obavezna nacionalna provera znanja, organizovan prevoz za decu čija je kuća udaljena dva kilometra od škole, kao i obezbeđenje dok čekaju prevoz, opšta, stručna i umetnička matura, kao i specijalistički i majstorski ispit, samo su neke od novina koje predviđaju dva nova zakona – o osnovnom i srednjem obrazovanju, koji bi, ukoliko ostanu sadašnji rokovi, pred poslanicima Skupštine Srbije trebalo da se nađu idućeg meseca. Ovi zakoni su, sa primedbama, prošli i Nacionalni prosvetni savet, a ono što otežava posao jeste Strategija obrazovanja čija je izrada pri kraju, a koja donosi neka rešenja koja su drugačija od onih predviđenih ovim zakonima.

POLITIKA

Novi zakon o obrazovanju predviđa da roditelji mogu da organizuju nastavu kod kuće. Polagaće ispite na kraju godine, ako dvaput padnu, vraćaju se u učionice

TATA sa kredom i sunđerom, mama sa dnevnikom u rukama, a dete mirno sedi. U dnevnoj sobi tišina, jer je upravo počeo čas – ovako će izgledati školovanje, ako u sadašnjem obliku bude usvojen novi zakon o osnovnom obrazovanju. On predviđa da roditelji mogu sami, kod kuće, da organizuju nastavu za svoju decu, bez obaveze da ona idu u školu.

U nacrtu zakona, međutim, ne piše ni da li roditelji koji će učiti sami svoju decu moraju da budu prosvetni radnici, niti ko će njihov rad kontrolisati.

– Imam velike rezerve prema ovom predlogu – kaže za ”Novosti” dr Ana Pešikan, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član grupe koja piše nacionalnu strategiju obrazovanja. – Ne može svako da bude nastavnik, a i škola nije samo savladavanje lekcija, već decu uči i odnosu prema vremenu, obavezama, socijalnim ulogama, takmičenjima…

A, prema ovom modelu, jedinu proveru znanja deca bi trebalo da imaju na kraju godine, polažući ispite u školi. Pa, ako dva puta budu neuspešna, morala bi da se vrate u redovan sistem.

– Deca bi mogla da pretrpe veliku štetu. Ko će da odgovara ako budu neuspešna i vrate ih da još jednom pohađaju isti razred – pita se prof. dr Ana Pešikan. – Imamo i bez ovoga mnogo drugih nerešenih pitanja u prosvetnom sistemu i zato mislim da treba odgoditi ovu novinu.

ZAKONI SE KOSE SA STRATEGIJOM ZAKON o osnovnim školama u više članova je u suprotnosti sa strategijom obrazovanja, koja treba, takođe, uskoro da bude usvojena. Isti slučaj je i sa zakonima o srednjem obrazovanju i o obrazovanju odraslih. Zato je Nacionalni prosvetni savet zatražio da se usvajanje zakona odloži.

– Učenje kod kuće ili putem interneta moglo bi da se organizuje samo uz strogu kontrolu – smatra Milan Bajić, direktor beogradske OŠ ”Josif Pančić”.

– Ovaj predlog treba potpuno izbaciti iz zakona, ili ga ograničiti samo na situacije kada deca ne mogu da dođu na časove. Trebalo bi da škole imaju komisije koje bi ozbiljno procenjivale kome treba odobriti školovanje kod kuće, a kome ne – dodaje Bajić.

Sličnog je mišljenja i Milan Jeftić, vođa resora za obrazovni sistem u Uniji sindikata prosvetnih radika:

– Verujem da je samo reč o spisku lepih želja, koje će postojati u zakonu, ali ne i u praksi. Učenje na daljinu moglo bi eventualno da postoji za decu koja su sprečena da dolaze u školu, ali ne za one kojima je to hir.

U samom Ministarstvu prosvete zasad ne ulaze u tumačenje štetnosti i koristi od ovakve prakse, za šta je u Srbiji, po svemu sudeći, prerano.

– Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju, koji se bavi i pitanjem učenja na daljinu i učenja kod kuće, tek je na javnoj raspravi. Učenje na daljinu i kod kuće detaljnije će regulisati pravilnik, koji će Ministarstvo doneti posle usvajanja zakona – komentar je prof. dr Želimira Popova, pomoćnika ministra prosvete zaduženog za osnovno obrazovanje.

UČENjE NA DALjINU VODI U IZOLACIJU

ZAKON predviđa i učenje na daljinu, putem interneta.

– Ovaj model se pokazao kao veoma dobar na fakultetima, ali tu je reč o odraslim ljudima. U nižim razredima je loš, jer su deca izolovana, ne uključuju se u društvo. Bilo bi to dobro rešenje samo kao dodatna aktivnost – da deca učestvuju u forumima, a đaci seoskih, loše opremljenih škola da imaju pristup elektronskim knjigama – objašnjava dr Ana Pešikan.

Večernje novosti

Међународни дан студената обележава се данас, а академци у Србији упозоравају да се због пребрзог уласка у реформу образовања суочавају са високим школаринама, неприлагођеним наставним програмима и неједнаким поступањем факултета у решавању њихових захтева.

Такође, приступ настави и наставни методи и даље нису модернизовани у довољној мери, па студенти нису у могућности да испуне своје обавезе, 60 бодова на крају школске године, рекла је Танјугу председница Савеза студената Београда (ССБ) Маја Радовановић.

Међутим, како је навела Радовановић, услови становања и исхране у студентским домовима и ресторанима су побољшани.

Студенти су дали високе оцене за безбедност у студентским домовима и за квалитет услова за учење, а највеће замерке односе се на немогућност обављања спортских активности у оквиру домова и хигијенске услове.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић је, поводом 17. новембра, Међународног дана студената, подсетио да смо део европског простора високог образовања и да се све оно што је део система високог образовања у Европи имплементира код нас.

„Има објективно одређених потешкоћа, јер сваки систем има своје специфичности, али се свака земља труди да направи што квалитетнији образовни систем“, рекао је Обрадовић и подсетио на основни принцип европског образовног простора – мобилност.

Проблема има, али исходе знања треба поштовати и код нас, рекао је Обрадовић и подсетио да је претходних месеци шест, седам група студената са наших факултета, показало способност и завидне резултате на неколико међународних такмичења.

Међународни дан студената у свету се обележава као симбол борбе за демократско образовање и друштво и сећање на 17. новембар 1939. године када су нацисти погубили 20 чехословачких студената који су протестовали против окупације.

Више од 1.200 студената тада је одведено у концентрационе логоре, а домови и универзитет претворени у касарне.

Међународно веће студената касније је у Лондону прогласило 17. новембар за Међународни дан студената, а тачно педесет година касније, 1989. године, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали против другог недемократског режима, чиме је започела „плишана револуција“ којом је окончан комунистички режим.

РТВ

Инклузивно образовање, односно укључивање деце са потешкоћама у развоју у редован образовни систем, у Србији се и даље спроводи у веома малом обиму, иако је у развијеним земљама такво образовање показало добре резултате

Управо о томе, али и о другим значајним темама из те области разговарали су данас у Суботици стручњаци из земље и иностранства.

РТВ