Правна питања и одговори

Novi zakon o obrazovanju predviđa da roditelji mogu da organizuju nastavu kod kuće. Polagaće ispite na kraju godine, ako dvaput padnu, vraćaju se u učionice

TATA sa kredom i sunđerom, mama sa dnevnikom u rukama, a dete mirno sedi. U dnevnoj sobi tišina, jer je upravo počeo čas – ovako će izgledati školovanje, ako u sadašnjem obliku bude usvojen novi zakon o osnovnom obrazovanju. On predviđa da roditelji mogu sami, kod kuće, da organizuju nastavu za svoju decu, bez obaveze da ona idu u školu.

U nacrtu zakona, međutim, ne piše ni da li roditelji koji će učiti sami svoju decu moraju da budu prosvetni radnici, niti ko će njihov rad kontrolisati.

– Imam velike rezerve prema ovom predlogu – kaže za ”Novosti” dr Ana Pešikan, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i član grupe koja piše nacionalnu strategiju obrazovanja. – Ne može svako da bude nastavnik, a i škola nije samo savladavanje lekcija, već decu uči i odnosu prema vremenu, obavezama, socijalnim ulogama, takmičenjima…

A, prema ovom modelu, jedinu proveru znanja deca bi trebalo da imaju na kraju godine, polažući ispite u školi. Pa, ako dva puta budu neuspešna, morala bi da se vrate u redovan sistem.

– Deca bi mogla da pretrpe veliku štetu. Ko će da odgovara ako budu neuspešna i vrate ih da još jednom pohađaju isti razred – pita se prof. dr Ana Pešikan. – Imamo i bez ovoga mnogo drugih nerešenih pitanja u prosvetnom sistemu i zato mislim da treba odgoditi ovu novinu.

ZAKONI SE KOSE SA STRATEGIJOM ZAKON o osnovnim školama u više članova je u suprotnosti sa strategijom obrazovanja, koja treba, takođe, uskoro da bude usvojena. Isti slučaj je i sa zakonima o srednjem obrazovanju i o obrazovanju odraslih. Zato je Nacionalni prosvetni savet zatražio da se usvajanje zakona odloži.

– Učenje kod kuće ili putem interneta moglo bi da se organizuje samo uz strogu kontrolu – smatra Milan Bajić, direktor beogradske OŠ ”Josif Pančić”.

– Ovaj predlog treba potpuno izbaciti iz zakona, ili ga ograničiti samo na situacije kada deca ne mogu da dođu na časove. Trebalo bi da škole imaju komisije koje bi ozbiljno procenjivale kome treba odobriti školovanje kod kuće, a kome ne – dodaje Bajić.

Sličnog je mišljenja i Milan Jeftić, vođa resora za obrazovni sistem u Uniji sindikata prosvetnih radika:

– Verujem da je samo reč o spisku lepih želja, koje će postojati u zakonu, ali ne i u praksi. Učenje na daljinu moglo bi eventualno da postoji za decu koja su sprečena da dolaze u školu, ali ne za one kojima je to hir.

U samom Ministarstvu prosvete zasad ne ulaze u tumačenje štetnosti i koristi od ovakve prakse, za šta je u Srbiji, po svemu sudeći, prerano.

– Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju, koji se bavi i pitanjem učenja na daljinu i učenja kod kuće, tek je na javnoj raspravi. Učenje na daljinu i kod kuće detaljnije će regulisati pravilnik, koji će Ministarstvo doneti posle usvajanja zakona – komentar je prof. dr Želimira Popova, pomoćnika ministra prosvete zaduženog za osnovno obrazovanje.

UČENjE NA DALjINU VODI U IZOLACIJU

ZAKON predviđa i učenje na daljinu, putem interneta.

– Ovaj model se pokazao kao veoma dobar na fakultetima, ali tu je reč o odraslim ljudima. U nižim razredima je loš, jer su deca izolovana, ne uključuju se u društvo. Bilo bi to dobro rešenje samo kao dodatna aktivnost – da deca učestvuju u forumima, a đaci seoskih, loše opremljenih škola da imaju pristup elektronskim knjigama – objašnjava dr Ana Pešikan.

Večernje novosti

Међународни дан студената обележава се данас, а академци у Србији упозоравају да се због пребрзог уласка у реформу образовања суочавају са високим школаринама, неприлагођеним наставним програмима и неједнаким поступањем факултета у решавању њихових захтева.

Такође, приступ настави и наставни методи и даље нису модернизовани у довољној мери, па студенти нису у могућности да испуне своје обавезе, 60 бодова на крају школске године, рекла је Танјугу председница Савеза студената Београда (ССБ) Маја Радовановић.

Међутим, како је навела Радовановић, услови становања и исхране у студентским домовима и ресторанима су побољшани.

Студенти су дали високе оцене за безбедност у студентским домовима и за квалитет услова за учење, а највеће замерке односе се на немогућност обављања спортских активности у оквиру домова и хигијенске услове.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић је, поводом 17. новембра, Међународног дана студената, подсетио да смо део европског простора високог образовања и да се све оно што је део система високог образовања у Европи имплементира код нас.

„Има објективно одређених потешкоћа, јер сваки систем има своје специфичности, али се свака земља труди да направи што квалитетнији образовни систем“, рекао је Обрадовић и подсетио на основни принцип европског образовног простора – мобилност.

Проблема има, али исходе знања треба поштовати и код нас, рекао је Обрадовић и подсетио да је претходних месеци шест, седам група студената са наших факултета, показало способност и завидне резултате на неколико међународних такмичења.

Међународни дан студената у свету се обележава као симбол борбе за демократско образовање и друштво и сећање на 17. новембар 1939. године када су нацисти погубили 20 чехословачких студената који су протестовали против окупације.

Више од 1.200 студената тада је одведено у концентрационе логоре, а домови и универзитет претворени у касарне.

Међународно веће студената касније је у Лондону прогласило 17. новембар за Међународни дан студената, а тачно педесет година касније, 1989. године, студенти у тадашњој Чехословачкој поново су устали против другог недемократског режима, чиме је започела „плишана револуција“ којом је окончан комунистички режим.

РТВ

Инклузивно образовање, односно укључивање деце са потешкоћама у развоју у редован образовни систем, у Србији се и даље спроводи у веома малом обиму, иако је у развијеним земљама такво образовање показало добре резултате

Управо о томе, али и о другим значајним темама из те области разговарали су данас у Суботици стручњаци из земље и иностранства.

РТВ

Skandalozno oko 15.000 svršenih ”bolonjskih” studenata Univerziteta u Beogradu ne može da dođe do završnog dokumenta. Problem je u komplikovanosti novog svedočanstva koje ima sedam nivoa zaštite i u informacionom sistemu

NA izdavanje diplome samo na Univerzitetu u Beogradu čeka između 12.000 do 15.000 studenata koji su fakultete završili ”po Bolonji”. Neki od njih čekaju skoro dve godine. A na svim fakultetima prestonice do sada je izdato manje od hiljadu diploma!

Situacija je slična, ili još lošija, i na ostalim univerzitetima. U Kragujevcu, na primer, još nije izdata nijedna diploma akademcima koji su studije upisali 2006. i 2007. Razloga ima više, pa predstavnici studenata kažu da koče i država, i univerzitet, i sami fakulteti.

– Problem nije na univerzitetu, već na pojedinačnim fakultetima. Da bi njihovi studenti dobili diplome, moraju da imaju informacioni sistem i da elektronski komuniciraju sa rektoratom. A čim nama pošalju elektronske podatke, mi ih šaljemo Kovnici novca i diplome se štampaju – objašnjava, za ”Novosti”, prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. – U sistemu je za sada 16 fakulteta, a tek treba da se priključi još 14.

On je obećao da će problem biti rešen, ali se ne zna kada. A predstavnici studenata kažu da će i na svakoj narednoj sednici Senata UB podsećati na ovo pitanje, sve dok ne bude rešeno.

– Verujem da je ovde zakazalo više faktora – kaže, za ”Novosti”, Milan Krstić, student prorektor UB. – Ispaštaju samo kolege koje su završile studije, platile diplome, ali se ne zna kada će da ih dobiju. Neki su već na kraju master studija, a nemaju dokument ni o tome da su osnovne studije završili.

NEMAJU NI SISTEM ZA IZRADU PAPIRA NIJEDNU diplomu do sada nisu izdali Geografski, Građevinski, Poljoprivredni, FASPER, Fizički i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Oni nemaju potrebne informacione sisteme. Veterina je, na primer, izdala samo jednu diplomu, na Filološkom su dve u proceduri, a na Biološkom jedna više. Rekorder je Elektrotehnički fakultet, koji je izdao 508 diploma, više od polovine ukupnog broja na Univerzitetu.

Peripetije sa fakultetskim diplomama počele su pre više od dve godine, kada je odlučeno da univerziteti dobiju nove diplome koje će imati sedam nivoa zaštite. Određeno je da ih štampa Kovnica novca, a da ih izdaju univerziteti, a ne fakulteti. Štampanje je počelo pre godinu dana, a aprila ove godine svečano su uručene prvoj grupi studenata – diplomcima ETF u Beogradu. Kako je bilo najavljeno, još prošle jeseni trebalo je da bude izdato 4.000 diploma, ali do danas ih je manje od hiljadu.

Određena je i jedinstvena cena od 5.000, kako bi se sprečilo da neki fakulteti naplaćuju, recimo, 3.000, a neki drugi 12.000 dinara isti dokument.

Međutim, osim ovog troška, akademci imaju sada i jedan nepotreban – plaćanje uverenja da su diplomirali na svakih šest meseci. Recimo, ako konkurišu za posao, obavezno je da prilože uverenje mlađe od šest meseci ili diplomu. Kako nju nemaju, moraju da pribave nova uverenja koja koštaju od 600 do 3.000 dinara.

Večernje novosti