Правна питања и одговори

Beograd — Profesori Sedme beogradske gimnazije danas ne drže nastavu u znak protesta zbog napada na njihovu koleginicu, profesorku fizike Gordanu Fržović.

„Nasilje nad prosvetnim radnicima postaje problem sa kojim se profesori širom Srbije gotovo svakodnevno suočavaju, a za koji trenutno ne postoji nikakvo rešenje Ministarstva prosvete i nauke“, navodi se u saopštenju kolektiva te škole i dodaje da se želi skrenuti pažnja javnosti na sve teži položaj zaposlenih u prosveti

Kako se navodi u saopštenju zaposlenih u Sedmoj beogradskoj gimnaziji profesorka fizike Gordana Fržović, napadnuta je prošle nedelje pri povratku sa posla.

„Zahvaljujući brzoj reakciji Ministarstva unutrašnih poslova, privedeno je nekoliko osumnjičenih, čime je delom nadomeštena duševna bol naneta Gordani Fržović. Zaposleni ove škole očekivali su adekvatnu reakciju Ministarstva prosvete i nauke koja je i ovim prilikom izostala“, napominje se u saopštenju.

Kolektiv Sedme beogradske gimnazije povodom tog incidenta obratio se otvorenim pismom i ministu prosvete i nauke Žarku Obradoviću.

B-92

Roditelji osnovaca u Banji Koviljači odlučili su večeras da zbog nerešavanja statusa više od 2.500 stranaca u tom gradu, od kojih manji broj čeka na azil a ostali borave ilegalno, svoju decu od ponedeljka ne šalju u školu

Azilanti u Banji Koviljači

„Odluka je doneta večeras, na skupu roditelja, kao izraz podrške zahtevima meštana Banje Koviljače da državni organi što pre reše problem velikog broja ilegalnih emigranata“, rekao je večeras Tanjugu predsednik Saveta tamošnje mesne zajednice Miroslav Vukosavljević.

On je kazao da će ova odluka biti izneta na protestu građana u Banji Koviljači, zakazanom za nedelju, 6. novembra.

Vukosavljević je rekao da će u nedelju na protestu biti zatraženo od nadležnih državnih organa da se iz Banje Koviljače izmeste svi strani državljani koji nemaju status azilanta, odnosno svi koji tamo borave ilegalno

Takođe, dodao je da je večeras odlučeno i da se za sada ne blokiraju saobraćajnice, što je bio jedan od prvobitno predviđenih vidova protesta.

Neposredni povod za dodatnu uznemirenost građana Banje Koviljače je silovanje britanske državljanke u četvrtak, 27. oktobra, koje je, kako je saopštila loznička policija, izvršio državljanin Avganistana Abdirašid N. (25). Avganistanac je uhapšen 29. oktobra i određen mu je pritvor do 48 sati.

Gradonačelnik Loznice: Država hitno da reši problem azilanata

Vidoje Petrović

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović poručio je ranije danas da je krajnje vreme da drzava Srbija preduzme odgovarajuće mere, kako bi rešila problem povećanog broja azilanata u Banji Koviljači.

„Da li treba da se dogodi još nešto nepredviđeno, pa da se neko oseti odgovornim u ovoj državi i preduzme odgovarajuće mere. Lokalna samouprava je tu da pruži maksimalnu pomoć, ali ovo je problem koji mora da reši drzava preko nadležnih organa i institucija“, rekao je Petrović na konferenciji za novinare u Loznici.

On je kazao da je neshvatljivo da hiljade ljudi bez bilo kakvih putnih isprava, prelaze državnu granicu i ulaze duboko u teritoriju Srbije. Dodao je da grad trpi i velike štete u turizmu, jer sve veći broj gostiju zaobilazi Banju Koviljaču.

Odbornik gradske Skupštine Ljiljana Dražić, zaposlena kao lekar opšte prakse u mesnoj ambulanti u Banji Koviljači rekla je da su tek osamdesetak azilanata smeštenih u Centru za azil prošli sistematske lekarske preglede, dok za preostale imigrante ne postoji nikakav uvid u njihovo zdravstveno stanje

Banja Koviljača se već duži vremenski period suočava sa problemom povećanog broja tražilaca azila iz Afrike i Azije. Prema poslednjim podacima policijske stanice u Loznici, trenutno van Centra za azil u Banji Koviljači boravi više od 2.500 azilanata

Centar za azil ima oko 80 mesta, a pridošice najčešće dolaze iz Avganistana i Pakistana, a ima ih i iz Somalije, Libije, Tunisa, Maroka, Sirije, Jemena, Irana i Saudijske Arabije.

Lokalne vlasti su se do sada, u nekoliko navrata za pomoć u rešavanju tog problema obraćali Komesarijatu za izbeglice Srbije, kao i premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, ali konkretnih koraka nije bilo.

Blic

Program UNESCO i kompanije L’Oréal Balkan

Konkurs za nacionalne stipendije namenjen mladim ženama koje se bave naučno-istraživačkim radom, produžen je do 15. novembra ove godine, saopšteno je danas iz kompanije L’Oréal Balkan.

Konkurs je raspisan u okviru programa pod nazivom „Za žene u nauci“ koji UNESCO finansira zajedno s ovom kompanijom.

U Srbiji će ove godine biti dodeljene tri stipendije od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.

Konkurs koji je raspisan pre dva meseca, otvoren je za mlade naučnice do 35 godina starosti, na doktorskim ili postdoktorskim studijama u oblasti prirodnih nauka, a uslov je da svoj naučno istraživački rad sprovode u Srbiji.

Cilj je da se stipendijama podstakne dalje naučno i profesionalno usavršavanje, navedeno je u saopštenju uz napomenu da su stipendije deo globalnog programa koji postoji u više od 50 zemalja širom sveta

U našoj zemlji se program sprovodi u saradnji s Ministarstvom prosvete i nauke i Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO i kompanijom L’Oréal Balkan.

Partneri na projektu pozvali su sve zainteresovane mlade naučnice, koje nisu stigle da se uključe na vreme ili prikupe potrebnu dokumentaciju, da se o uslovima konkursa informišu na internet adresi www.zeneunauci.co.rs i dostave prijave na e-mail adresu unescoserbia@mfa.rs ili direktno Nacionalnoj komisiji za saradnju sa UNESCO-m na adresu ulica Kneza Miloša 24-26 u Beogradu

Program ovih nacionalnih stipendija u Srbiji je pokrenut 2010., a prve dobitnice bile su mlade srpske naučnice, Ljubica Harhaji Trajković (molekularna biologija) i Dragana Cvetković Ilić (matematika).

Odluku o stipendistkinjama za 2011. će doneti stručni žiri sastavljen od eminentnih profesora fakulteta prirodnih nauka i partnera na projektu, na čelu sa članom SANU prof. dr Vladisavom Stefanovićem.

BLIC

Ove godine na fakultete u Srbiji upisano je 185 Roma, kojima su danas u Skupštini Srbije uručene jednokratne stipendije u iznosu od 15.000 dinara.

Ministar Milan Marković, koji je prisustvovao uručenju stipendija, rekao je da je cilj mera afirmativne akcije Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, podsticaj obrazovanja Roma i veće uključivanje te nacionalne manjine u društveni, ekonomski i politički život Srbije.

„Merama ministarstva predvidjeno je da Romi koji nisu upisali fakultet, iako su položili prijemni ispit, ali su ostali ispod crte, rešenjima ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministarstva prosvete ipak dobiju indekse“, rekao je Marković novinarima u parlamentu.

On je istakao da 34 romska studenta još nisu upisali fakultete, ali će taj problem biti rešen u toku sledeće nedelje.

On je dodao da je cilj ministarstva da što veći broj Roma radi u državnoj upravi i na taj način bude sposobno da pomogne pripadnicima svoje nacionalne manjine.

Prema njegovim rečima ministarstvo će nastaviti sa merama afirmativne akcije koje će proširiti i na zapošljavanje romske zajednice.

Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Vitomir Mihajlović je ukazao da je romska zajednica jedna od najsiromašnijih i najneobrazovanijih, navodeći da samo od 0,1 do 0,3 odsto pripadnika te manjine završi fakultete.

On je istakao da je neophodno da se Romi nalaze na važnim mestima u državnoj upravi gde se odlučuje o njihovoj sudbini, kao i da su mere ministarstva odličan način da se to ostvari.

BLIC