Правна питања и одговори

Od septembra u osnovnim i srednjim školama počeo da se upotrebljava novi pravopis srpskog jezika. „Ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek se piše velikim slovom.

Zapeta umesto zareza, „ulica“ u nazivu, kao i „sveti“ ispred imena uvek velikim slovom, auto-put i druge složene reči sa crticom između, a devojačko i udato prezime kod žena bez crte – samo su neke od jezičkih novina koje će đaci morati da nauče ove školske godine. U učionice, ali ne i u udžbenike, ovog septembra ušla su nova pravila prema pravopisu „Matice srpske“, objavljenom prošle godine.

Primena novog pravopisa, međutim, bar prema iskustvu iz škola, više je teorijska nego praktična. U većinu škola novi pravopisi nisu stigli, mnogi nastavnici ni sami nisu dovoljno upućeni, pa tako đaci i dalje uče po starom. I tamo gde su na časove srpskog stigla nova pravila pisanja, reč je o ličnoj inicijativi nastavnika, ne i o pravilu koje bi svi trebalo da poštuju.

Iako su autori ovog izdanja „Matice srpske“ svojevremeno objasnili da je jednostavniji i dosledniji od ranijih pravopisa, đacima nije lako da zaborave pravila koja su u prethodnom razredu morali da poštuju i da pismene sastave u ovoj školskoj godini pišu drugačije.

Velika je borba nastavnika i učenika i da se savladaju jezička pravila koja su do sada važila, tako da će nova pravila samo uneti dodatnu zabunu, smatraju prosvetari.

Mada, iskustva iz pojedinih škola pokazuju i da se deca dobro snalaze u novim pravilima.

– Postepeno na časovima uvodimo nova pravila i učenici ih dobro prihvataju – kaže za „Novosti“ Nataša Radulović, nastavnik srpskog jezika u OŠ „Svetozar Marković“. – Neka pravila su uprošćena, pa im je sada lakše.

PITANJE LIČNE KULTURE – POŠTOVANJE pravopisa obavezno je jedino u školi, a posle toga je samo pitanje lične kulture. Ne postoji norma koja bi nas tome privolela – objašnjava Vlada Đukanović. – Možete da pišete i slavenosrpskim, ako mislite da će vas neko razumeti. U engleskom jeziku, recimo, ne postoji knjiga pravopisa, već svaki izdavač ima svoja pravila pisanja i mnoge reči mogu da se pročitaju sa crtom i bez crte, sastavljeno ili odvojeno, velikim ili malim slovom…

Ranije su, objašnjava naša sagovornica, imali dilemu kada se „ali“ nađe na početku rečenice, da li iza njega stoji zarez ili ne, a sada je izričito naglašeno da tu zarezu, odnosno zapeti mesta nema.

Iako i dalje postoji veliki broj dubleta, reči koje mogu „ovako i onako“ da se pišu, akademik Ivan Klajn naglašava da je njihov broj u novom pravopisu manji nego u ranijim izdanjima.

– Sada se „naizgled“, „zauzvrat“, „sraskida“ piše isključivo sastavljeno, dok je ranije moglo i odvojeno. Sveti Nikola i drugi nazivi sa sveti uvek imaju veliko S, bilo da je reč o svecu, prazniku ili crkvi, dok se ranije pravila razlika – objašnjava Klajn, koji je i recenzent novog pravopisa. – Za mini – u prvom izdanju davana je „prednost odvojenom pisanju u vezi s modom i odećom“ (mini suknja), dok je s crticom bilo mini-golf ili mini-serija, a sada je sve sa crticom.

Isto tako, objašnjava naš sagovornik, „auto“ u značenju „automobilski“ sada se uvek piše s crticom, dok je ranije bilo „prednost crtici“ u nekim slučajevima a „prednost odvojenom pisanju“ u drugim. Sada je samo crnpurast i samo modistkinja, dok je prvo izdanje dopuštalo i crmpurast odnosno modiskinja.

– Moramo biti svesni da se veći deo dvojstava ne može izbeći. Pravopisci su ranije malo previše sitničarili i gubili se u nijansama, ali ne bi valjalo da sad odu u suprotnu krajnost, pa da u svakom paru oblika jedan proglase za dozvoljen a drugi za pogrešan – procenjuje akademik Klajn. – Ima mnogo slučajeva gde se dva oblika javljaju u govoru i oba su prihvatljiva, pa to mora i u pisanju da se odrazi: uvo i uho, crpsti i crpiti, donedavno i donedavna, s nama i sa nama, jednom reči i jednom rečju…

MOŽE, A NE MORA – NEKI dubleti ostali su, nažalost, i u ovom izdanju pravopisa – kaže akademik Ivan Klajn. – Mislim da nema stvarnog razloga da se skraćenica za metar (m) piše i s tačkom i bez nje, da se uzvik ajao(j) piše i tako i s crticom, a-jao(j), da se pored mnenje dopušta i mnenje, da se sa crtom piše „hteo ne hteo“ a bez crte „radio ne radio“, da se za holandska imena nude dve mogućnosti transkripcije, jedna prema izgovoru, a druga prema pisanju. Za sledeće izdanje trebalo bi dobro razmisliti o takvim sitnicama i ujednačiti sve što se može.

Pogotovu su, kaže, neizbežni oni dubleti gde dva načina pisanja iskazuju dva različita značenja: palo mi je na pamet (na um), ali naučiti napamet (sve zapamtiti), Južna Koreja (država), ali južna Kina (deo države), plavozelen (nijansa) ali plavo-zelen (s plavim i zelenim prugama), šestogodišnji (od 6 godina) ali šeststogodišnji (od 600 godina).

Glavni problem i novog i prethodnih pravopisa je, prema rečima lingviste Vlade Đukanovića, to što nema na umu prosečnog „korisnika“ srpskog jezika, kome treba da bude jasan.

– Nije se stanje u pravopisu ništa pogoršalo u odnosu na lošu situaciju koju smo imali i ranije – tvrdi Đukanović. – Neke stvari obrađene su kontradiktorno. Nikako da bude prihvaćeno da pravopis treba da uspostavlja konvenciju i da tu nema mesta za zdrav razum i logiku. Pravopis se stalno usložnjava i kada pokušaju da ga poprave, dodatno ga pokvare.

Dešava se, dodaje Đukanović, da isti autor u različitim izdanjima daje kontradiktorna pravila. Ali, dodaje u šali, to ne bi trebalo mnogo da sekira javnost, jer mali broj prodatih „Pravopisa“ najbolje pokazuje koliko nam je stalo do pravila pisanja.

„Večernje novosti“

Grupa od oko stotinu studenata beogradskih fakulteta protestovala je danas u centru Beograda tražeći lakše studiranje.

Arhivska fotografijа

Studenti traže lakše uslove za upis naredne godine studija, kao i to da školarine ne premašuju visinu tri minimalne mesečne zarade u Srbiji.

„Školarine su ogromne, na Filološkom fakultetu školarina je 120.000 hiljada dinara, a mi nemamo ni najosnovnije uslove, u tu školarinu ne ulaze ni udžbenici“, kazala je agenciji Beta jedna od studentkinja Filološkog fakulteta, čiji su akademci i organizatori današnjeg protesta.

Studentkinja, koja se predstavila kao delegat Plenuma Filološkog fakulteta, kao jedan od zahteva navela je i početak razgovora o besplatnom studiranju.

Studenti traže i da se ukine rangiranje prilikom upisa naredne godine studija i da jedini uslov za prelazak na budžetsko finansiranje bude 48 bodova prikupljenih tokom školske godine.

Akademci traže i da se vrati „apsolvenstski status“, koji je ukinut za studente koji uče prema novim planovima usklađenim sa Bolonjskom deklaracijom.

Pored studenata Filološkog fakulteta protestovali su i akademci Filozofskog fakulteta, Više elektrotehničke škole, Fakulteta političkih nauka, kao i Arhitektonskog fakulteta.

Studenti su centralnim gradskim ulicama prošetali do zgrade Vlade i sedišta Ministarstava prosvete u Nemanjinoj ulici, gde su na pisarnicama predali svoje zahteve.

Kako navode studenti, želja im je bila da danas skrenu pažnju na svoje zahteve, a ne i da razgovaraju sa predstavnicima Vlade ili nadležnog ministarstva. Poručuju da je današnji protest samo početak i da će se slične akcije ponavljati.

U Ministarstvu prosvete i nauke agenciji Beta je rečeno da su primili zahteve studenata i da je njihovu delegaciji danas bio spreman da primi pomoćnik ministra Slobodan Jauković, ali da studenti nisu došli na razgovor.

(Beta)

Извор: РТВ, Танјуг

СРЕМСКА МИТРОВИЦА -Помоћник министра просвете Зоран Костић изјавио је јутрос, поводом погибије ученика Ђорђа Марицког у Будимпешти, да је обавеза стручног вође и агенције која је организовала путовање да у року од три дана по завршеној екскурзији достави извештај просветној инспекцији која ће утврдити да ли је испоштован правилник.

Истражни органи ће утврдити чињенице и шта се догодило, а просветна инспекција да ли је екскурзија организована и изведена по правилнику који је јасан и строг, рекао је Костић РТС-у

Он је рекао да постоји правилник о безбедности и да је пре одласка на пут директор школе у обавези да се састане са свим актерима екскурзије – децом, агенцијом, родитељима, стручним вођама и разредним старешинама и да укаже на сва правила понашања у иностранству

Костић је објаснио да се у правилнику ради подизања безбедносне ситуације каже да родитељи могу донети одлуку да поред разредног старешине пођу на екскурзију још два наставника који предају том одељењу да би се подигао ниво безбедности.

На екскурзији је било 90 ученика, шест професора, вођа пута, људи из агенције и све је реализовано у складу са правилником, али се несрећни случај не може предвидети, каже Костић.

Он је објаснио да за организовање екскурзије 60 одсто родитеља мора писмено да се сагласи и уколико се она може извести по правилнику, директор школе доноси одлуку о екскурзији.

Костић је навео да су професори који иду на екскурзије све време са децом, да немају одмор него им радни дан траје 24 сата.

Вукосављевић: Чекамо резултате обдукције

Конзул у амбасади Србије у Будимпешти Милан Вукосављевић изјавио је данас да у амбасади чекају резултате обдукције тела Ђорђа Марицког, ученика гимназије у Сремској Митровици који је јуче погинуо у Будимпешти.

„Чекамо званичну информацију од мађарске полиције. Данас ће и они видети тело. Чека се обдукција“, изјавио је Вукосављевић Танјугу.

Конзул је додао да за сада немају нове информације у вези с истрагом о погибији ученика.

Он је рекао да се у Будимпешти налазе родитељи трагично настрадалог ученика, као и директорка школе.

„Ми смо им помогли колико смо могли“, рекао је Вукосављевић.

Ученик средње школе из Сремске Митровице Ђорђе Марицки јуче је трагично изгубио живот у Будимпешти када је пао са петог спрата хотела у којем је са својим вршањцима био смештен.

Извор: РТВ

НОВИ САД -Стихови Љубивоја Ршумовића „Деце има разне, ал’ свако дете је личност, разлике нису казне, у разликама је наша сличност“ , који су мото Дечје недеље, на делу су и ван ове седмице у Друштву за подршку особама са аутизмом.

Како би се учила различитости, толеранцији и социјализацији, у оквиру пројекта „Растимо и учимо заједно“, ученици из ОШ „Милош Црњански“ у Новом Саду на креативним и забавним радионицама, од августа се друже са децом из тог друштва.

Позитивни ефекти видљиви су и код једних и код других.

Извор: РТВ

БЕЧЕЈ -Обичај да сваки разред ђака првака посади генерацијско дрво у Горанском парку у Бечеју постоји већ преко четири деценије.

Током тог времена парк је обогаћен за стотинак врста дрвећа а тачан број стабала знаће се тек након евиденције, која је први корак ка коначном уређењу тог природног драгуља у граду на Тиси који је неко време био запостављен.