Правна питања и одговори

Због укидања предметне наставе, наставници физичког остали без норме. – Неадекватном наставом угроженo здравље малишана

Ђаци нижих разреда често губе због „важнијих“ предмета

У најновијем пребројавању вишка просветних радника, посебно су се „на удару” нашли наставници физичког васпитања. Наиме, када је прошлог лета уредбом укинуто финансирање предметне наставе у нижим разредима, „дифовци” су остали без норме. Зато је Удружење педагога физичке културе пресавило табак и од Националног просветног савета (НПС) затражило да подржи њихов предлог да се наставницима поново врате часови са ученицима трећег и четвртог разреда.

– Ово превазилази уобичајени синдикални проблем. Није овде спорно да ли ће са ђацима радити професор физичког васпитања или учитељ, већ у томе како наша деца одрастају. Наш начин живота утиче да деца немају довољно редовне физичке активности која им је потребна за раст и развој, што проузрокује неправилан став, лоше држање, вишак килограма – објашњава за наш лист професор др Душан Митић, представник Друштва педагога физичке културе у НПС и декан београдског Факултета спорта и физичког васпитања.

Професор додаје да ово није само српски проблем, већ да решење покушава да пронађе читава Европа, као и Америка и да је америчка здравствена организација препоручила да деца морају да имају систематску редовну физичку активност сваки дан најмање један школски час.

– Код млађег школског узраста то стоји у наставном плану и програму, али је реалност да се часови физичког васпитања у школама у Србији не реализују у прописаном обиму ни интензитету. Учитељи нису мотивисани за рад, врло често се час замени неким другим часом који је „важнији”, довољно је да падне мало кише па да се час уопште не одржи, да не говоримо о томе да у школама нема правог простора за вежбање – каже Душан Митић.

Решење за овај проблем професори виде у локалној самоуправи, односно да општине и градови прихвате обавезу коју држава неће. Неки градови већ су преузели на себе плаћање ових наставника, баш зато што су увидели колико је то важно за развој деце, напомиње проф. Митић.

На наше питање да ли имају податке о томе колико је прекобројних професора, наш саговорник одговара одречно, а у Министарству просвете и науке још није позната ни укупна цифра просветних радника који су технолошки вишак.

У Унији синдиката просветних радника кажу да знају да је најалармантнија ситуација у Нишу. Владимир Златановић из нишке Гимназије „9. мај” каже да је у овом крају ситуација јединствена у Србији по броју нових наставника и да ће их сигурно бити на стотине када се подвуче црта у Министарству просвете.

У документу који ће бити достављен Националном просветном савету за прву наредну седницу, читамо да је читав проблем настао када су Упутством за израду финансијских планова за школску 2010/11. годину школе информисане да се физичко васпитање у нижим разредима неће финансирати као предметна, већ се враћа као разредна настава.

– Уколико предметна настава почиње у петом разреду основне школе, професор физичког васпитања, уместо да планира рад и реализује програм с обзиром на вертикално повезивање наставних садржаја од првог до петог разреда, често започиње са програмом, који је требало реализовати у првом разреду основне школе. У тим случајевима, без довољно претходно стечених знања и умења, ученици са потешкоћама савладавају садржаје предвиђене за више разреде основне школе. Ученици, а нарочито ученице се, и из тих разлога, ослобађају од наставе физичког васпитања, а професори физичког васпитања, који морају да надокнађују ненадокнадиво, неретко губе мотивацију за рад – каже Душан Митић.

Наставници такође подсећају и да је држава недавно донела Уредбуо Националном програму превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године. У овом документусе наводи да 33,6 одсто одраслог становништва пуши, да 46,5 процената има хипертензију, 40,3 одсто свакодневно или повремено конзумира алкохол, 18,3 одсто је гојазно и 74,3 процента није довољно физички активно.

Сандра Гуцијан

РТВ

Млади наставници, доценти и асистенти са Универзитета у Новом Саду данас су добили још 26 нових станова, који ће бити усељени после расподеле након окончања конкурса.

Свечаној предаји станова, на Новом насељу, присуствовали су председник Владе Војводине Бојан Пајтић, покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић, ректор Мирослав Весковић и председник Управног одбора Фондације за решавање стамбених проблема младих наставника, истраживача и уметника Радован Пејановић.

„Завршена је нова, трећа зграда за младе наставнике и научне раднике. До краја следеће године биће изграђена још једна зграда са још 26 станова, а требало би да почне градња и по једне зграде у осталим центрима Универезитета – у Сомбору, Зрењанину и Суботици“, рекао је Пајтић.

Према његовим речима Србија, односно Војводина не може да се такмичи са западним земљама у платама наставника и начних радника, али може у додели станова под повољним условима.

stanovi mladi strucnjaci novo naselje

„Ове станове добијају најквалитетнији, највреднији, најуспешнији људи са Универзитета, а критеријуми који опредељују ко може да дође у прилику да на овакав начин реши свој стамбени проблем су веома строги“, додао је покрајински премијер, који је и сам предавач у тој установи.

До сада су усељене две зграде са по 26 станова, а за ову трећу, технички данас примљену, са такође 26 станова различитих величина, конкурс је још у току.

Према речима Петровића, станове ће добити млади стручњаци с највише бодова, а пројектована цена квадратног метра је 665 евра, што је у новосадским условима више него повољно.

pajtic stanovi mladi strucnjaci

Покрајинска влада је у овај пројекат, преко Фондације, издвојила 135 милиона динара, а и буџету за следећу годину наћи ће се ставка за те сврхе.

Професор Весковић је указао на велики проблем наше земље, а то је “одлив мозгова” у високо развијене земље.

„Додела станова на овај начин ће многе спречити да оду, а наш следећи приоритетни задатак је да им створимо адекватне услове рада какве су на западу. Због тога ћемо у отварању лабораторија по највишим стандардима за сваку област тражити стратешке партнере“, закључио је ректор.

Kasni obnova Doma učenika u Pirotu

PIROT – Đaci pirotske Mlekarske škole prinuđeni su da stanuju u barakama jer obnova Doma učenika nije završena na vreme. Osim što stanuju u barakama koje su nekad korištene za smeštaj radnika HE “Pirot”, đaci moraju i da putuju svakog dana do škole udaljene četiri kilometra.

Privremeni učenički dom

U školi kažu da će 40 đaka privremeno biti smešteno u barake do početka grejne sezone i navode da radovi u domu kasne zbog tenderske procedure. Učenicima je obezbeđena ishrana i autobusima putuju svakog dana u školu i nazad, što će platiti škola i lokalna samouprava.

Direktor Mlekarske škole “Dr Obren Pejić” Milan Vučićević kaže da je Škola za renoviranje i dogradnju učeničkog doma i renoviranja školske kuhinje od Ministarstva prosvete dobila 22 miliona dinara. Početak radova bio je planiran još za kraj juna, ali su počeli tek krajem avgusta.

– Posle postupka javne nabavke otvaranje ponuda je bilo 27. juna, ali se ispostavilo da niko od građevinskih firmi koje su konkurisale nije imao adekvatnu dokumentaciju, pa je prvi tender poništen. Ponovljen je postupak javne nabavke i u drugom pokušaju izabran je izvođač. Doneli smo odluku da zbog bezbednosti decu izmestimo kako bi se radovi odvijali nesmetano. I da smo krenuli 27. juna, pitanje je da li bi sve završili do početka školske godine jer je u pitanju stara zgrada građena 1943. godine. Sredinom jula krenula je rekonstrukcija kuhinje koja još nije završena. Očekujem da se postojeći deo Doma osposobi do oktobra, a onda bi se radila nadogradnja – kaže Vučićević.

Radovi u Mlekarskoj školi

Pre početka školske godine, barake nekadašnjeg Radničkog naselja su okrečene i dezinfikovane i pripremljene za smeštaj učenika.

– Reč je o dvosobnim i trosobnim stanovima sa kupatilima u šest baraka. Deca i roditelji su to prihvatili kao privremeno rešenje. Organizovan je prevoz, a učenicima se vozi i hrana. Smešteno je 40 učenika ne samo iz naše škole i u tim objektima boraviće najverovatnije do početka grejne sezone. Mislim da im je bolje nego u starom domu, kome je zaista bila potrebna rekonstrukcija. Njegovom adaptacijom i rekonstrukcijom pored 40 dobićemo još pedesetak novih mesta – kaže Vučićević.

Đaci se uglavnom ne žale na uslove smeštaja, a kao najveći problem navode prevoz.

– Uslovi smeštaja nisu loši, a nije mnogo daleko od grada. Istina, malo nam je otežano što svaki dan mora da putujemo. Dovoze nam hranu iz grada i kažu da će sve to trajati do početka grejne sezone – kaže Marko Stojanović iz Dolca kraj Bele Palanke, učenik četvrtog razreda.

Učenik drugog razreda Srbislav Rančić iz Sukova kraj Pirota kaže da su uslovi smeštaja u ovim barakama bolji nego u Domu, koji je bio dosta star i ruiniran.

– Jedini problem je prevoz koji je neredovan. Malo je naporno svakodnevno putovanje, ali šta je tu je – kaže Srbislav.

Učenica trećeg razreda Srednje stručne škole Milica Aleksić već dve godine živi u Domu Mlekarske škole.

– Uslovi smeštaja nisu loši. Nadam da će u novom domu uslovi biti mnogo bolji. Dobro je za sada. U toku dana ima nekoliko autobuskih polazaka, ali ponekad čekamo malo duže na prevoz – kaže Milica.

Blic

Око 500 младих програмера и информатичара из Србије и региона учествовало је током викенда на Бабл Кап такмичењу које се одржава на Електротехничком факултету у Београду. Студенти и средњошколци кажу да су таква такмичења одлична припрема за посао.

Млади програмери и информатичари такмичили су се током викенда на Бабл Капу, који се већ четврту годину одржава на Електротехничком факултету у Београду.

Деветнаест екипа решавало је задатке на програмском језику који су сами изабрали.

Око 500 младих покушавало је да решава задатке, а у финале се пласирало 55 њајбољих средњошколаца и студената. Циљ надметања јесте популаризација програмирања међу младима.

„Дипломирао сам компјутерске науке и радим као професионални програмер. Ово је добра прилика да се сретнемо са другим информатичарима и разменимо искуства“, рекао је Ђорђе Ацев са Универзитета у Софији.

Његов колега Александар Ђорђијев каже да је дошао да би „упоредио вештине“ са другим младим људима.

За млaде је то добро искуство, добра припрема и препорука за посао, а оваква врста такмичења припрема их и за тимски рад.

„Кад завршим факултет, надам се да ћу радити негде у комерцијали, рецимо ‘Мајкрософт’, ‘Фејсбук’ или тако нека велика фирма“, каже Ален Ракиповић, студент ФЕР-а из Загреба.

После завршетка факултета Ненад Баждаревић, студент треће године Рачунарског факултета, после завршених основних студија наставиће мастер студије у иностранству.

Професори и људи из струке подсећају да младе и даље веома интересује област информационих технологија, а по завршетку студија лако долазе до посла. Кажу и да наше средњошколске и студентске екипе освајању прва места не само на регионалним, него и на светским такмичењима.

РТС

Породични буџет који је све тањи због економске кризе, натерао велики број студената да раде пре добијања дипломе. У поређењу са стањем пре десетак година, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Почетком школске године повећава се и број студената који траже посао преко омладинске и студентске задруге. У поређењу са ранијим периодима, посао данас готово подједнако траже студенти из Београда и из унутрашњости.

Психолози подсећају да је рад важан и за развој личности, а не само да би се прегурале финансијске тешкоће.

Студирање није јефтино, посебно за децу која долазе из унутрашњости, али све је теже и за оне који живе у Београду. Зато већина будућих академаца тражи начин да заради.

Студенти кажу да раде да би растеретили породични буџет, зарадили џепарац, јер је живот веома скуп.

Осим студената, све је више и средњошколаца који траже посао. Промоције, подела флајера, само су неки од послова које је обављала шеснаестогодишња Кристина Петровић да би стекла неко радно искуство и скупила новац за курс енглеског.

Крајем летње сезоне девојкама се углавном нуде послови промоције производа, паковања, лепљења декларација, а за мушкарце су то лакши или тежи физички послови.

„Мислим да се ситуација изједначила у односу на пре 10 година. Раније су углавном тражили посао из унутрашњости. Сада је ситуација, мислим, један на према један, подједнако посао траже и студенти из Београда“, каже Бреда Милић из студентске задруге „Булевар“.

Да ли су млади спремни да раде док студирају како би и родитељима помогли у превазилажењу кризе, у великој мери зависи од тога да ли су у породици и својој средини научени да помажу у решавању проблема.

Психолог Ана Пешикан каже да се један део студената и даље налази у статусу „детета“, без обзира на то што им се родитељи муче, па често раде два или три посла како би им обезбеди средства за студирање.

Материјално стање студената у Србији је лоше, и углавном су на терету родитеља. Тек сваки дванаести студент живи од оног што сам заради.

РТС