Правна питања и одговори

Научници још увек сматрају да је куга 21.века неспособност људи да рачунају. Крив је технички прогрес: данашњи ученици воле да користе дигитроне. Резултат је тужан – многима се смело може поставити дијагноза „дискалкулација“.

Они који су седели у школској клупи пре само 15-20 година обично су рачунали на памет, а у тежим случајевима на папиру. Сад се користе дигитрони, рачунари, мобилни телефони. Од првог разреда ученици се навикавају на техничка средства. На крају дете ризикује да у потпуности буде зависно од технике, што није нимало безазлено, сматра научни сарадник Института психологије РАН Јелена Сергијенко:

Ситуација може да се промени. Сутра одједном може нестати струја на Земљи. Шта одна? Сви који умеју да рачунају на памет биће у предности. Процес рачунања је повезан и са другим стварима. Ова генерација се одлично разуме у рачунаре – говори научница – али то не значи да су њихове умствене способности такође дуготрајне, као и оних који су навикли да се уздају само у своје снаге. То се може упоредити са вештачком ногом или руком.

Ако је тешко живети са протезом, али могуће, вештачку главу никако не можеш ставити. А мозак као и било који други орган може да престане да функционише, ако се њиме не користиш. То је исто што и у случају са пацијентом који дуго није устајао с кревета: може да заборави да хода, говори шеф лабораторије психофизиологије Института неурофизиологије РАМН Валерија Стрелец:

Може се рачунати на апарату, али све се плаћа. Неурони који одговарају за ту функцију, али се не користе, атрофирају. Мислим да ће у будућности то утицати на могућност решавања неких задатака, које је немогуће решити апаратом.

За рачуницу обично одговара лева хемисфера мозга. Понекад долази до повреда, и онда кажемо да човек болује од дискалкулације. Детету са таквом патологијом је тешко да схвати структуру броја, да га повеже да цифром, да оперише бројевима, да памти датуме и формуле.

Ако дете без било каквих патологија не користи мозак у довољној мери, могућности могу да ослабе или да нестану. Уместо развоја, што и јесте циљ образовања, почиње обратни процес. Јер предње области леве хемисфере у којима се налазе центри рачунице и говора – то је врх човекове еволуције, каже стручњак. Треба ли онда спадати са тог врха и само зато што је удобније притискати дугмад паметних машина, а при том губити разум?

Извор: Голос России, фото: РИА Новости

Povodom početka školske godine, u prvoj polovini septembra, radnim danima će biti organizovana pojačana kontrola saobraćaja na putevima i ulicama u zonama osnovnih i srednjih škola, saopštila je Policijska uprava u Kragujevcu.U neposrednoj blizini škola biće postavljeni i radarski uređaji za merenje brzine kako bi preventivno delovali na vozače.

Iz Policijske uprave apeluju na građane da voze oprezno u blizini škola

Radio centar 98,7mhz

U toku je provera kvaliteta rada visokih škola, izveštaji Komisije za akreditaciju u novembru

Beogradska poslovna škola ima prostora za još studenata

U jednom broju visokih škola, ovih dana nije samo upis razlog za pojačanu nervozu zaposlenih. Komisija za akreditaciju već je „pročešljala” deset državnih i privatnih visokih škola pre letnje pauze, a ovih dana krenuće u novi obilazak visokoškolskih ustanova. Oni će metodom slučajnog uzorka prebrojavati stolice i kompjutere, pregledati dokumentaciju, zavirivati u učionice i biblioteke, razgovarati sa menadžmentom, profesorima i studentima o Bolonji, bodovima, diplomama, praktičnoj nastavi…

Na spisku škola koje već mogu da odahnu je i najtraženija visokoškolska ustanova u Srbiji – Beogradska poslovna škola. Direktor dr Ilija Samardžić ne krije zadovoljstvo posle posete Komisije za akreditaciju, a kaže da su istog utiska i studenti i profesori i šefovi katedri.

– Oni imaju unapred utvrđen plan i program boravka, bili su ovde ceo dan, sve im je bilo na raspolaganju, brojali su stolice, računare… Jedina zamerka je bila što smo uvek upisivali nešto više studenata nego što je dozvoljeno, ali smo mi imali sve papire jer je proširenje rang-listi odobrilo Ministarstvo prosvete i nauke, budući da besplatno upisujemo i studente Rome, izbeglice, studente sa hendikepom… Ne možete rešavati socijalne probleme i poštovati brojke – kaže profesor Samardžić.

On dodaje da će sve to biti ispravljeno u decembru, kada očekuju da dobiju novu, višu kvotu, jer su dokazali da imaju dovoljno kapaciteta za povećan broj studenata. Škola inače ima 16.000 kvadratnih metara.

Broj mobilnog telefona direktora Visoke škole za vaspitače strukovnih studija u Aleksincu dr Stojana Obradovića nalazi se na sajtu škole, što nije uobičajeno. Za naš list kaže da je on rukovodilac posla i da ujedno predstavlja školu i da je logično da uvek mora da bude dostupan svakom studentu, profesoru, pa i novinaru. Na pitanje kako je izgledala poseta tima Komisije za akreditaciju, on kaže da su obilazak započeli razgovorom sa direktorom, u kojem ih je obavestio o povećanom broju studenata za poslednje tri i po godine, kao i povećanom broju nastavnika, a naročito doktora nauka.

– Mi smo im, na primer, pokazali grafikone o tome šta studenti misle o profesorima, a oni su tražili listiće sa studentskim odgovorima. Proveravali su kako štampamo diplome, da li štampamo dodatak diplomi, obišli su vrtić koji imamo u školi i koji delom služi i za praksu, po čemu smo jedinstveni u Srbiji. Po modelu slučajnog uzorka su ulazili u učionice i obišli na primer muzički kabinet, videli da imamo potreban broj harmonika, gitara… – priča dr Obradović.

Upitan da li je škola „umivana” pre dolaska komisije, direktor odgovara da nije bilo potrebe, da je škola uredna, upravo je sređen i krov i da je jedna od profesorki u prošloj kontroli čak rekla da je takvu svečanu salu videla jedino u Amsterdamu.

Dr Tatjana Marinković, direktorka Visoke zdravstveno-sanitarne škole strukovnih studija „Visan” iz Zemuna, kaže da su ovu posetu doživeli kao pomoć za poboljšanje kvaliteta i da se nisu posebno pripremali.

– Nismo krečili, ali jesmo nešto malo ukrašavali, stavili smo cveće… U principu sve je sređeno, od prostora do dokumentacije i samo smo održavali sistem po dobijanju akreditacije. Članovi komisije razgovarali su sa našim profesorima, studentima, obilazili prostor, i najduže su se zadržali u razgovoru sa studentskim parlamentom – priča dr Marinković.

Glavna tema su bili bodovi, jer kvadrata (1.300) ima i više nego dovoljno za trenutnih 280 studenata. Ovo je mlada škola, kapaciteti nisu puni, ima slobodnih mesta, kaže direktorka, a drugi upisni rok je u toku.

Nalazi Komisije za akreditaciju trebalo bi da budu poznati u novembru, a iduće godine kreće proveravanje i privatnih i državnih fakulteta po redu po kojem su akreditovani.

Sandra Gucijan

zа malo novca obrazovanje bi bilo mnogo kvalitetni

BEOGRAD – Tek trećina osnovnih i srednjih škola ima elektronski dnevnik, da bi roditelji u svakom momentu preko interneta mogli da vide ocene i izostanke svoje dece. Učenje na daljinu, koje je postalo praksa u razvijenom svetu, u Srbiji je još u domenu naučne fantastike.

Najlakše učenje putem računara

U Ministarstvu prosvete čak nemaju ni precizne podatke koliko škola u Srbiji ima elektronski dnevnik, a procena firmi koje se bave prodajom ovih softvera je da se oko trećina srednjih i osnovnih škola osavremenila na ovaj način. U tom ministarstvu kažu da su oni dali preporuku da može da se koristi elektronski dnevnik, ali su za finansiranje škole morale da se snalaze same. U pomoć su pritekle lokalne samouprave, donatori, ali i sami roditelji.

– Dovoljno je da roditelj ima šifru i da u svakom momentu putem interneta može da vidi ocene svog deteta i izostanke. Kod nas je elektronski dnevnik uveden pre dve godine zahvaljujući opštini Vračar. Primećeno je da se u školama koje imaju elektronske dnevnike uspeh učenika popravio, a i smanjen je broj izostanaka – priča Dejan Stanković, direktor OŠ „Sveti Sava”.

U „Media netu”, firmi koja se bavi prodajom softvera za elektronski dnevnik, kažu da je 650 škola u Srbiji uvelo elektronski dnevnik, i to 80 srednjih i 570 osnovnih. Pojedine lokalne samouprave poput Novog Sada, Kikinde i Smedereva finansirale su uvođenje elektronskog dnevnika u svim školama.

– Oko 80 odsto roditelja ocene prati preko interneta, dok 20 odsto, uglavnom iz seoskih sredina, putem SMS poruka. Za informisanje putem SMS poruka roditelj mora da pošalje upitnu poruku koja košta 20 dinara sa PDV-om – objašnjava za „Blic” Nebojša Jovanović, vlasnik „Media neta”, i dodaje da instaliranje softvera za elektronski dnevnik košta 1.000 evra.

Ove inovacije u školama praćene su otporom nastavnika, posebno starije generacije. Negoduju stalno da im to predstavlja dodatni posao, neredovno unose ocene, tako da se desi da roditelji za jedinicu saznaju sa mesec dana zakašnjenja. Retko, ali dešavalo se i to da roditelji dobijaju SMS poruku sa informacijama za pogrešno dete.

Naravno, u Srbiji čak ni dobre ideje ne mogu da se sprovedu u delo a da nisu praćene nekim aferama. Tako su uvođenje elektronskog dnevnika pojedinci prepoznali kao mogućnost za brzu zaradu. To je u brojnim manjim sredinama dovelo do toga da se odustane od projekta.

Nije samo kontrola ocena i izostanaka moguća preko interneta. Iskustva su pokazala da deca danas školsko gradivo lakše savladaju uz pomoć računara.

– Naša koleginica iz filozofije stavila je sve lekcije iz svog predmeta na školski sajt. Bili smo zatečeni kada smo na kraju školske godine videli da se broj slabih ocena iz ovog predmeta prepolovio – kaže Dragan Knežević iz Srednje tehničke škole „Rade Končar”, koji je inače za svoju školu razvio poseban program elektronskog dnevnika, a sredstva za projekat su stigla od EU.

Za sada je učenje na daljinu moguće samo u privatnim školama. Jedna od prvih koja je svojim učenicima ponudila i ovu mogućnost je gimnazija „Metropolitan“.

– Onlajn učenje namenjeno je profesionalnim sportistima, muzičarima, osobama s invaliditetom. Dobijaju lozinku za pristup putem interneta, a nastavnici kače na sajt bukvalno sve što se predaje na času, domaće zadatke, dodatnu literaturu, a imaju mogućnost i stalnih konsultacija. Jedino na polaganje ispita moraju da dođu u školu, jer zakon ne dozvoljava polaganje na daljinu – kaže Vanja Lučić iz gimnazije „Metropolitan“.

Deca na australijskim farmama uče onlajn

Učenje na daljinu odavno je postala praksa u razvijenom svetu. U Australiji, recimo, deca koja žive na farmama imaju mogućnost da putem interneta dobiju sve lekcije koje su tog dana obrađivane na času, dobiju domaći zadatak, a za sve nejasnoće direktno komuniciraju sa nastavnikom. U Srbiji ima 182 isturena odeljenja sa jednim do pet učenika, a deca koja žive u planinskim selima pešače kilometrima do prve škole. Ovakav način obrazovanja možda bi mogao biti jedno od rešenja za njih. Ne treba zaboraviti ni decu s invaliditetom, koja zbog ograničenja u kretanju mahom odustaju od školovanja.

– Za sada nemamo mogućnosti učenja na daljinu, jer svi delovi Srbije nemaju internet. Sa Ministarstvom za telekomunikacije pre nekoliko godina započeli smo priču da se veći centri povežu optičkim kablovima. Za bežični internet trebaju nam dobri predajnici, što mi danas nemamo – poručuju iz Ministarstva prosvete.

Blic