Правна питања и одговори

РТС

Изјаве Јованке Стојић, Љубице Јововић и Александре Кокановић

Иако је основно образовање обавезно, у Србији је 250.000 потпуно неписмених, a милион и триста хиљада грађана нема школу. За ту категорију људи, држава је покренула пројекат „Друга шанса“, који је подржала ЕУ са четири милиона евра.

Иако Закон о обавезном основном образовању постоји више од 50 година, у Србији је потпуно неписмено око 250 хиљада грађана, а милион и триста хиљада њих нема завршену основну школу.

Министарство просвете и науке покренуло је пројекат „Друга шанса“ за одрасле који нису завршили основну школу, који се реализује уз неповратну новчану помоћ Европске уније од четири милиона евра.

Једна је од школа у којој се образују одрасли је Основна школа „Бранко Пешић“ у Београду. У тој школи старији ђаци наставу похађају свакога радног дана од 5 до 7 часова, тако да не морају да излазе са посла уколико раде. Програм се по потреби прилагођава сваком ученику.

„Особа која никада није ишла у школу моћиће за три године да заврши основну школу, свих осам разреда, и у том периоду ће стећи стручну оспособљеност за неко од 35 до 50 занимања, уз могућност избора“, каже директорка ОШ „Бранко Пешић“ Јованка Стојић.

Одрасле особе је најтеже натерати да се упишу у школу и зато наставници сами одлазе код њих покушавајући да их убеде у то. Не радују се школским обавезама као што је домаћи задатак, али оцене жељно ишчекују.

„Одрасли се оцењују бројчано и они се, ја мислим, оцени радују више него деца, јер свакодневно, за све што ураде траже оцену. Врло им је битно да када заврше неки део и одраде било који задатак, наставник види шта су и како урадили и да добију оцену за то“, истиче Љубица Јововић, наставница у ОШ „Бранко Пешић“.

Пројектом „Друга шанса“ од јесени је предвиђен нови програм основног образовања за одрасле. Захваљујући томе њихово знање имаће бољу примену.

„Само образовање није крајњи циљ. То је само алат којим ће они и уз стручне обуке доћи до бољег живота. То значи да одрасли уче само оно што им треба и да већ данас када то науче могу да искористе у реалном животу, на послу или у својој породици, у друштву уопште“, објашњава Александра Кокановић, из Пројекта „Друга шанса“.

У односу на Србију проценат неписмених мањи је у скоро свим земљама региона. Стручњаци позивају све одрасле који нису завршили основну школу да проблем свог образовања решавају сада.

Mlade žene koje se bave naučno istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka mogu da konkurišu za nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa „Za žene u nauci“. Konkurs je otvoren do 1. novembra 2011, a ove godine će u Srbiji biti dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nacionalne stipendije su namenjene mladim ženama istraživačima, do 35 godina starosti, na doktorskim ili postdoktorskim studijama, i imaju za cilj da podstaknu njihovo dalje naučno i profesionalno usavršavanje.

To je ujedno i vid podrške mladim, talentovanim i posvećenim ženama da unaprede svoj naučno istraživački rad i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji. Učešćem u ovom programu naučnicama je takođe omogućen pristup međunarodnoj naučnoj zajednici.

Potpisivanjem protokola o saradnji između Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L’Oréal Balkan otvoren je ovogodišnji konkurs za stipendije „Za žene u nauci“.

Informacije o tome kako se prijaviti, uključujući prijavni formular i opšta pravila konkursa moguće je naći na internet adresi www.zeneunauci.co.rs. Prikupljeni materijal dostavlja se na adresu unescoserbia@mfa.rs ili direktno Nacionalnoj komisiji za saradnju sa UNESCO-m.

Odluku o dodeli stipendija će u decembru 2011. godine doneti stručni žiri sastavljen od eminentnih profesora fakulteta prirodnih nauka i predstavnika partnera na projektu, na čelu sa Prof. dr Vladisavom Stefanovićem, članom Srpske akademije nauka i umetnosti.

Program nacionalnih stipendija koji se realizuje u okviru međunarodnog partnerstva L’Oréal-a i UNESCO-a „Za žene u nauci“, trenutno postoji u više od 50 zemalja širom sveta, a u Srbiji je pokrenut prošle godine. Prve dobitnice ovih stipendija (za 2010. godinu) su mlade naučnice, Ljubica Harhaji Trajković, molekularni biolog i Dragana Cvetković Ilić, matematičar, a stipendistkinje za 2011. biće proglašene na svečanoj ceremoniji koja će biti održana u Beogradu.

BLIC

Прва основна школа краља Петра II је прошле године само у матичној школи уписала шест одељења (уз још два издвојена). Према речима старијих колега то је можда и највећи број првака у историји установе. Невероватних 163. Ове године констатујемо да се поменути број првака, до скора незамислив, стабилизовао. Број ученика уписаних у први разред у школској 2011/12. сада износи 161. Поменуто остварење би било задивљујуће чак и да се односи на „златне“ осамдесете, а камоли у данашње време.

Један од највећих проблема са којима се суочава српска просвета као и друштво у целини је свакако процес депопулације становништва. Поред Војводине овај тренд се јако осећа и у ужичком крају. Начелник школске управе гдин Блаже Чубрило је у средствима јавног информисања у неколико наврата износио  статистичке податке у вези са образовањем. Индикативан је навод по коме је 1986. године на простору Златиборског округа било око 48 000 ученика од првог до осмог разреда док је њихов број у данашње време сведен на мање од 24 000. Исти проблеми, истина у нешто мањој мери, осећају се и на нивоу града. Пошто је деце сваке године све мање то доводи до појаве да многи наставници губе дотадашње норме часова (у нижим разредима са губитком одељења запослени учитељи остају без радних места) а школе остају са значајним вишковима неискоришћеног простора.

Упркос наведеном тренду Прва основна школа краља Петра II је прошле године само у матичној школи уписала шест одељења (уз још два издвојена). Према речима старијих колега то је можда и највећи број првака у историји установе. Невероватних 163. Ове године констатујемо да се поменути број првака, до скора незамислив, стабилизовао. Број ученика уписаних у први разред у школској 2011/12. сада износи 161. Поменуто остварење би било задивљујуће чак и да се односи на „златне“ осамдесете, а камоли у данашње време.

У чему је тајна успеха? Главни мото којим се запослени у Првој основној школи краља Петра II руководе је да интереси ученика, како речју тако и делом, буду увек на првом месту. Наставници улажу велику енергију да би разумели дечје проблеме и недоумице а приликом превазилажења свакодневних тешкоћа (спорне оцене, лакши дисциплински преступи и сл), наравно уколико то објективне околности дозвољавају, обично се примењују решења која су повољнија по децу. Чини ми се да су то кључни разлози због којих нам из године у годину све већи број родитеља указује поверење уписујући децу у Прву основну.

Други разлог за велико интересовање ученика је свакако богато наслеђе. Мало је основних школа у Србији које се могу подичити тако богатом традицијом попут Прве основне. У њој су базична знања стицали књижевници Милутин Ускоковић, Славко Вукосављевић, Љубомир Симовић; уметници Марија Мага Магазиновић (балерина, глумица, филозоф, писац), Стојан Стив Тешић (режисер – добитник оскара), Надежда Нађа Тешић (писац и режисер); стручњаци из разних области- Зоран Герзић (редовни професор на Медицинском факултету и директор Института за дигестивне болести КБЦ у Београду), Душан Груден (доктор техничких наука и инострани члан Југословенске академије инжењерских наука у Београду); национални хероји- мајор Коста Тодоровић, Љубица Чакаревић; политичари- Балша Говедарица (председник Врховног суда Србије), Петровић Никола (успешан бизнисмен у САД и Мексику; једно време председник Конгреса српског уједињења), Милан Никитовић, Мирослав Мартић и многи други.

И поред свега Прва основна школа трпи извесне тешкоће са којима редовно упознајемо надлежне. Јавности је познато да су у нашој установи основну школу завршиле велике спортске звезде. Ученици знамените „Андрије Ђуровић“ били су: атлетичарке Оливера Јевтић, Снежана Костић; фудбалери и фудбалски тренери Радомир Антић, Слободан Доганџић – Догац; одбојкашице Весна Читаковић, Ана Јокановић  и многи други којима се поносе како град Ужице тако и читава Србија. Тужни смо јер, упркос вансеријским резултатима, од оснивача још увек нисмо добили спортску халу и што у Плану капиталних инвестиција за град Ужице 2010-15. нису опредељена средства за ту намену. Друго, због велике „навале“ ђака последњих година имамо потребу за додатним школским простором. Било би нам жао ако због помањкања учионица не будемо могли да изађемо у сусрет свим жељама родитеља и ученика за уписом у први разред. У случају да се масован тренд уписа настави и наредних година постоји објективна могућност да  до тога и дође.

Свим ученицима, њиховим родитељима и целокупној ужичкој јавности се захваљујемо на досадашњој подршци. Ђацима желимо срећан и успешан почетак школске године.

У име колектива Прве основне школе краља Петра II

професор Никола Бацетић

radost… Sutra počinje nova školska godinа

Šok za budžet – Većina roditelja ne raduje se 1. septembru jer ih opremanje za školu samo jednog đaka košta oko 30.000 dinara. Udobno, a ne skupo – Psiholog Branka Tišma savetuje da deci ne treba kupovati firmiranu i skupu, već udobnu odeću

Nova školska godina počeće sutra, a prvom školskom zvonu najviše se raduje 72.000 prvaka u Srbiji. Opremanje đaka prvaka koštaće roditelje oko 300 evra, a ništa jeftinije neće proći ni mame ni tate starijih školaraca koji takođe moraju da obezbede deci novu odeću, obuću, ranac, pojedine udžbenike, školski pribor…

Kostić: Sve je spremno za početak

Pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić rekao je juče da je sve spremno za početak nove školske godine. On je istakao da je za četiri škole odobren zahtev da ne počnu školsku godinu 1. septembra.

– Šestoj gimnaziji u Beogradu, školama „Jovan Cvijić“ u Loznici, „Dimitrije Todorović Kaplar“ u Knjaževcu i „Dositej Obradović“ u Novom Sadu dozvoljeno je da počnu sedam, odnosno pet dana kasnije. To je odobreno radi bezbednosti dece, jer se još obavljaju radovi na krovnim konstrukcija. I 12 škola u Kraljevu, koje se renoviraju, počeće normalno da rade, s tim što im je odobreno da 30 dana, a neke i 40 dana, rade skraćeno – najavio je Kostić.

Većina roditelja je potrebnu kupovinu već obavila tokom leta, kako bi rasteretila septembarski kućni budžet.

Valjevka Gordana Belušević, čija ćerka Valerija ove godine polazi u prvi razred, kaže da je pripreme za polazak u školu počela još u junu.

Trošak i uzbuđenje

– S obzirom na to da imamo prvaka za koga je trebalo nabaviti mnogo novih stvari, od kvalitetnije garderobe, obuće, ranca koji je koštao čak 50 evra, drugog školskog materijala, pripreme smo počeli još početkom leta. Moja devojčica obožava ljubičastu boju, pa smo sve morali da prilagodimo tome da bi ona bila zadovoljna. Ali, gledali smo da kupujemo na sniženjima i da veći deo stvari pazarimo u Beogradu. Sve u svemu, za kupovinu školskog pribora i garderobe otišlo nam je više od 30.000 dinara – ističe Gordana.

Mala Valerija kaže da je već upoznala buduće školske drugare na prozivci koja je pre dva dana održana u školi „Desanka Maksimović“ u valjevskom Novom naselju.

– Veoma sam srećna i jedva čekam da krenem u školu! Drugarice i drugovi su mi veoma dobri, neke od njih sam znala odranije, a najviše mi se dopala učiteljica Stana. Od nje smo svi dobili na poklon svesku, olovku, gumicu i zarezač. Radujem se i zbog toga što ćemo brat i ja biti u istoj smeni – priča Valerija.

Porodica Belušević pored Valerije ima sina Vasilija koji je đak četvrtog razreda.

– Pripreme za školu su veliki udar na naš kućni budžet, ne za jedan već za nekoliko meseci. Sami bismo to veoma teško obezbedili pa smo zato kao i većina roditelja rado prihvatili pomoć najbližih. Tako smo troškove prepolovili i sveli na podnošljiv izdatak – kaže Gordana Belušević.

Ne kupujte markirano

Ona priznaje da im mnogo znači odluka Ministarstva prosvete da ove godine obezbedi besplatne knjige za učenike prvog, drugog i trećeg razreda.

– To je veliko rasterećenje, pogotovu za nas koji imamo dvoje dece – kaže Gordana.

Naša sagovornica ističe da roditelji nemaju mnogo vremena za predah jer početak školske godine donosi nove troškove.

– Od početka školske godine moraćemo da izdvajamo oko 5.000 dinara za časove engleskog. To je dodatno opterećenje, ali nemamo izbora, moramo da ulažemo u decu. Uz engleski, Valerija će od jeseni krenuti i u školu glume, koja mesečno košta oko 1.000 dinara. Zatim sledi zimska garderoba i sve ostalo… – priča Gordana.

Školski psiholog Branka Tišma kaže za Press da deci treba objasniti da njihova odeća ne treba da bude firmirana i skupa već udobna i kvalitetna.

– Deca uzrasta od šest ili sedam godina ne pridaju značaj firmiranim stvarima. Ako o tome razmišljaju znači da su to videli od roditelja – ističe Tišma.

Saveti: Ako imate đaka prvaka

– Razgovarajte s njim o tome šta ga čeka u školi

– Pripremite mu prostor za učenje, radni sto i školski pribor

– Uspostavite dnevnu rutinu i ne odstupajte od nje

– Pružite mu bezrezervnu podršku

– Saslušajte šta ima da vam kaže o utiscima iz škole

Slavica Stevanović – Violeta Nedeljković