Правна питања и одговори

| Nema liste čekanja za decu čija su oba roditelja zaposlena

Broj dece koja pohađa vrtiće u Beogradu po svim oblicima rada je oko 63.000, među kojima je na majskom konkursu upisano 9.925 dece što je u odnosu na isto vreme prošle godine više za 3.356 mališana, kažu iz Sekretarijata za dečju zaštitu.

– Upis dece traje tokom cele godine a prednost prilikom upisa u vrtić definisan je Pravilnikom o bližim uslovima za utvđivanje prioriteta prilikom upisa dece u PU koji je poštovan na majskom konkursu. Pre tri godine, kada je beogradske vrtiće pohađalo 50.000 dece, na listi čekanja za upis bilo je više od 5.000 dece, dok sada nema neupisane dece čija su oba roditelja zaposlena, ističu u Sekretarijatu.

Predškolska ustanova „Boško Buha“ na Paliluli ove godine upisala je ukupno 5.063 mališana, od čega 1150 u jaslice, 2.335 u vrtićke grupe, 1.567 predškolaca, kao i 11 mališana u dve razvojne grupe.

– U predhodnom periodu dosta smo radili na proširenju kapaciteta pa smo ove godine upisali oko 500 mališana više nego prošle. Čak 30 grupa predškolaca imamo, što je šest grupa više nego lane. Novi prostori u kojima će se od ove godine realizovati pripremni predškolski program su u osnovnim školama „Arčibald Rajs“, „Starine Novak“ i privatnom vrtiću „Hepi kids“. Pripremni program za školu startuje u našim objektima već 1.septembra, budući da smo više od 95 odsto predškolaca upisali. Čekamo još da nam Centar za integraciju mladih dostavi podatke za 14 mališana iz osetljivih grupa, koji će se u međuvremenu priključiti – objašnjava za Danas direktorka palilulskih vrtića Radmila Brekić. Prema njenim rečima leto je bilo idealno vreme da se u pojedinim vrtićima urade molersko građavinski radovi, srede dvorišta, a tokom septembra u vrtićima „Veseljko“, „Pahuljica“, „Slavujak“ i „Boško Buha“ biće zamenjena stolarija, ali za to vreme neće biti preseljenja dece. Zbog velikog pritiska dece rođene 2009. i 2010. godine, tokom oktobra biće otvoreno još tri prostora na Paliluli, i to dva u Borči i jedan u Višnjičkoj banji, koji se trenutno adaptiraju, i nakon čega će moći da prime oko 100 mališana jaslenog uzrasta.

Broj dece koja pohađaju vrtiće na Zvezdari takođe se povećao u odnosu na prošlu godinu kada je bilo 4.700. Za godinu dana otvoreno je tri nova vrtića. Prema rečima direktorke PU Zvezdara Snežane Petrović za sada je u 24 predškolska objekta na ovoj opštini upisano oko 5.300 mališana, u jaslene i vrtićke grupe, dok se „mala škola“, odnosno predškolske grupe još formiraju, pa pripremni predškolski program neće baš početi u svim zvezdarskim vrtićima 1. septembra.

– Dosta roditelja je još na godišnjim odmorima tako da ćemo tokom septembra sve grupe kompletirati – kaže Petrovićeva i dodaje da je predškolska ustanova uvek spremna da izađe u susret korisnicima, a naročito kada se radi o socijalno ugroženoj deci. Mesta za još 200 mališana biće od oktobra, kada bude u Velikom Mokrom Lugu otvoren novi vrtić.

Nova obdaništa

Iz Sekretarijata poručuju da je do kraja godine planirano otvaranje šest novih objekta.

– Već u septembru otvoriće se vrtić „Plava ptica“ na Ceraku 2- PU Čukarica, a do kraja godine otvoriće se vrtići u Velikom Mokrom Lugu, Ostružnici, Rakovici, Lazarevcu i Barajevu. Takođe, radiće se na sanaciji i adaptaciji 15 objekata, i počeće se sa gradnjom centralne kuhinje na Savskom vencu kao i gradnjom vrtića na Bežanijskoj kosi – naglašavaju iz Sekretarijata.

Danas

Zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Zoltan Jegeš rekao je danas da će od ove jeseni 380 učenika romske nacionalnisti ponovo primati stipendije u školama u Vojvodini.

Ilustracija: Beта

Jegeš je na konferenciji za novinare rekao da je zadovoljan inkluzijom romskih učenika u srednjim školama i na Novosadskom univerzitetu, ali ne i inkluzijom u osnovnim školama.

Na konferenciji za novinare je rečeno da nevladina organizacija Novosadski humanitarni centar, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i uz podrsku Evropske Unije, realizuje projekat „Svi različiti, svi jednaki“.

Predviđeno je da projekat traje godinu dana, od 29. juna ove do 29. juna naredne godine, s ciljem da se podstakne stvaranje inkluzivne kulture, politike i prakse u osnovnim školama u Vojvodini, kako bi sva deca, bez obzira na pol, invalidnost, socijalno ili etničko poreklo, imala jednak pristup obrazovanju.

Projekat se sprovodi osnovnim školama „Šamu Mihalj“ u Bečeju, „Žarko Zrenjanin“ u Apatinu i „Vuk Karadžić“ u Novom Sadu.

(Beta)

BEOGRAD – Sve je spremno za početak nove školske godine 1. septembra, izjavio je pomoćnik ministra prosvete Srbije Zoran Kostić.

On je rekao da je, što se tiče škola, sve spremno i da decu mogu dočekati, a da je za četiri škole odobren zahtev da ne počnu školsku godinu 1. septembra, već da se početak odloži za nedelju dana.

Šestoj gimnaziji u Beogradu, školama „Jovan Cvijić“ u Valjevu, „Dimitrije Todorović Kaplar“ u Knjaževcu i „Dositej Obradović“ u Novom Sadu dozvoljeno je da školska godina počne sedam, odnosno pet dana kasnije, rekao je Kostić za RTS.

Tim školama je dozvoljeno da nedelju dana kasnije počnu školsku godinu, radi bezbednosti dece, jer se još obavljaju radovi na krovnim konstrukcijama, ali uz obavezu da sve te dane nadoknade, objasnio je Kostić.

I 12 škola u Kraljevu, koje se renoviraju, počeće normalno da rade, s tim što im je odobreno da 30 dana, a neke i 40 dana rade skraćeno zbog postojanja dve, odnosno tri smene, da bi mogla nesmetano da se obavlja nastava, najavio je Kostić.

On je rekao da bi upis đaka prvaka kao što pokazuje dosadašnje iskustvo trebalo da se završi do 15. septembra, jer još ima roditelja koji pokušavaju da ga odlože i zato što ima dece koja će možda doći iz RS ili sa neke druge strane.

On smatra da se u reformi gimnazija i srednjih stručnih škola moraju prethodno učiniti određeni koraci, a pre svega do kraja godine doneti strategija. Potom bi se reformisali planovi, programi i udžbenici, a upravo se radi na obrazovnim standardima za srednju školu koji bi trebalo da budu gotovi za godinu ili godinu i po, najavio je Kostić.

On je izrazio nadu da će se Nacionalni prosvetni savet izjasniti da se inoviraju programi za srednje škole i na taj način bi se postupno ušlo u reformu i gimnazija i srednjih stručnih škola.

Kostić je rekao da je protokolima sve predviđeno u pogledu bezbednosti dece na školskim ekskurzijama i da su prosvetni savetnici, koji su obavljali kontrolu škola, radili i na tom polju.

Kostić je rekao da se u tom pogledu mora sve predvideti u pogledu izbora agencije, maršrute i broja pratilaca na broj učenika.

Bezednost po školama podignuta poslednjih godina na viši nivo uvođenjem policajaca koji nalaze ispred škola i čuvara u školama, a tome mogu da doprinesu i prosvetni radnici dežurstvima, rekao je Kostić.

Autor:

Agencija Tanjug

– Након потписивања колективног уговора између Владе и репрезентативних синдиката просветара, три дана пред почетак нове школске године, обе стране су задовољне постигнутим, али су поједини синдикални лидери ипак опрезни због најављених отпуштања вишкова запослених половином септембра.

Министар просвете Жарко Обрадовић после потписивања изјавио је да ће уговор решити неколико проблема у просвети, међу којима су, како је навео, питање листе утврђивања коначних технолошких вишкова, питање отпремнина, као и питање прековременог рада.

Председник Синдиката просветних радника “Независност” Томислав Живановић за “Правду” каже да овај синдикат није у потпуности задовољан потписаним колективним уговором, али да је неки помак у односу на претходне године ипак постигнут.

– Ка циљу се мора ићи корак по корак, а ово је управо тај први корак јер уговор у први план ставља права запосленог. Далеко је, наравно, све од идеалног зато што тражимо и да се права просветара у Србији реше попут оних у Београду у смислу трудничких боловања и јубиларних награда, и верујемо да ће се и то решити у наредних неколико месеци. Што се листе технолошких вишкова тиче, могуће је да ту дође до одређених проблема, мада морам да нагласим да колеге неће остајати без посла већ без норме, а то није исто – каже Живановић.

Драган Матијевић, председник Уније просветних радника Србије, каже да је највећа вредност овог уговора то што није додатно покварио постојеће стање у просвети, као и што има места за његово усавршавање.

– Када је реч о технолошким вишковима, ми ћемо као синдикат учинити све да се колегама који се нађу на тим списковима омогући све што им по закону припада, каже Матијевић.

С.М.

Будући центар науке и технологије, парк „Звездара“, вредан 9,7 милиона евра, биће завршен до следећег марта, најавили Божидар Ђелић и Жарко Обрадовић. У парку ће бројне фирме имати прилику да међусобно размењују идеје.

Научно-технолошки парк „Звездара“, где би радило неколико десетина технолошких фирми, требало би да буде завршен до марта следеће године, најавили су потпредседник Владе Божидар Ђелић и министар образовања Жарко Обрадовић приликом обиласка градилишта.

Објекат вредан 9,7 милиона евра, који финансира Европска инвестициона банка, омогућиће да се пословно-технолошки инкубатор техничких факултета из зграде Машинског факултета у Београду, пресели у већи простор.

На 16.000 квадратних метара, мале компаније које се баве развојем идеја и њиховом применом, али и представници великих страних компанија, радиће раме уз раме. Тако ће се из инкубатора технолошких фирми у нову канцеларију на Звездари преселити и фирма која се прославила пуњачем за мобилне телефоне на соларни погон.

„Паркови се организују да више фирми буде у једном комплексу. Поред наше фирме у инкубатуру постоји више фирми, јер се све оне баве технологијом и размењују идеје“, изјавио је Милош Милисављевић из „Стробери енерџи“.

Пројекат научног парка Звездара започет је пре 21 годину и од тада су радови прекидани неколико пута. Радови, од овог маја уједно и последњи, требало би да буду завршени до фебруара 2012. године, како би парк био свечано отворен у марту.

„Ту су фирме које ће имати много више могућности. Као што су нам рекли наши из дијаспоре, у Београду је фалило место које ће моћи да препоруче својим послодавцима за улагање“, рекао је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.

Уз Звездару, базе за развој науке у Србији градиће се и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Такви паркови ће запошљавати и неколико стотина људи јер ће, осим стручњака, у њима радити заједничка финансијска и правна служба, као и служба за одржавање зграде.

РТС