Правна питања и одговори

РТС

Група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу за изум соларног пуњача мобилних телефона. До краја године нови соларни пуњачи појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.Упоредо са обавезама на факултету, правили су соларни пуњач мобилних телефона и учили како да оснују своје предузеће. За свој изум, група студената Универзитета у Београду овог пролећа добила је награду у Бриселу, потом су отворили своје предузеће под називом „Стробери енерџи“.

„Стробери енерџи“ или „Енергија јагода“ најновија је звезда пословно-технолошког инкубатора техничких факултета у Београду и најмлађе студентско предузеће које овде послује. Деветочлани тим подељен је на производњу и маркетинг.

„Моја улога је да развијам електронику и потребне системе, за рад целог уређаја. У тиму сам годину дана и ја се надам колико год фирмa буде радила и буде успешна ја сам ту да наставим“ каже Страхиња Јанковић четврте године електротехнике.

По добијању награде у Бриселу, за соларни пуњач су се заинетресовале европске, али и неке афричке земље.

Милош Милисављевић директор предузећа „Стробери енерџи“ каже да им је Африка највећи изазов јер тамо има пуно руралног подручја где нема електричне мреже, а има телефона.

„У парадоксалној ситуацији сте, имате пуно сунца, имате сигнал на мобилном телефону али немате струју да можете да га допуните“, каже Милисављевић.

„Тренутно могу да произведу много више него што се поручује“, каже Милисављевић и додаје да уколико дође до момента превазилажења могућности производње, онда ће се бринути о томе.

Да би основали предузеће морали су студије да приведу крају и у протекле две године похађају у Инкубатору бројне тренинге и обуке, науче како да пишу пројекте. Како буду добијали дипломе тако ће добијати и посао. До тада, за разлику од Милоша, остали волонтирају, јер не могу буџетски студенти да буду запослени.

„У старту првих шест месеци су наше услуге апсолутно бесплатне док они не стану на ноге, док не почну да стижу приливи, то је био наш први финансијски део“, рекла је Гордана Даниловић Грковић, директор Пословно-технолошког инкубатора.

„Енергија јагода“ у Инкубатору остаје до 2014. године. До краја ове године нови соларни пуњачи за мобилне телефоне појавиће се у Београду и Новом Саду, а наредне и у иностранству.

Спискови које пишу директори основних и средњих школа плаше хиљаде наставника и учитеља широм Србије. Само у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу 1.614 наставника проглашено је за технолошки вишак, према подацима Уније синдиката просветник радника. А процене су да их у целој земљи има више хиљада.

– Наставник који не буде имао ниједан час добиће отпремнину и напустити просветни систем – каже за ”Новости” Зоран Костић, помоћник министра просвете и науке. – Сваког дана имамо састанке с представницима школских управа. Морамо да видимо њихове планове, како намеравају да организују наставнике, а коначну реч даће министар. Рационализацијом се бавимо већ три године, притискамо и стежемо да се у свим школама број запослених доведе на оптимум.

Синдикалци указују на то да се проблем с прекобројнима у школама година увећава, уместо да се смањи.

– Има ту много малверзација, јер се у многим школама крије да неко иде у пензију, да је упражњено неко радно место, да на њега не би конкурисао колега коме недостаје део фонда часова, већ да би се упослио неко – тврди Драган Матијевић, председник Уније.

Његов колега из Новог Сада, Миодраг Протић, каже да су прошле године у овом граду указали Министарству просвете на 17 конкретних случајева, где су могле да се упосле колеге с мањком фонда часова, а примљени су нови људи. Нико на њихове примедбе није реаговао. А Закон о основама образовања не дозвољава да се упосли ниједан нови наставник док у школама већ постоји неко ко би могао да ради тај посао.

Ове године прекобројно је, кажу у Унији, 800 просветара из Београда, 454 из Ниша, 278 из Крагујевца и 82 из Новог Сада.

– Један од приоритета је да прекобројне преместимо у друге школе, да им тако допунимо фонд часова. Тиме би се бар делимично ублажио проблем – каже Радојко Дамјановић, начелник Школске управе Крагујевца.

Према подацима Синдиката образовања, на списковима које су до 26. августа Школској управи Пожаревац доставили директори школа, за техолошки вишак предложено је 107 просветних радника, највише оних са непотпуним радним временом.

Ранко Хрњаз, председник Независног синдиката просветних радника Војводине (НСПРВ), међутим, не верује да ће ускоро доћи до отпуштања технолошких вишкова у школама:

– О рационализацији се говори већ годинама, а уместо смањења, повећава се број наставника. Од 2.500 који су примљени само у последњих неколико година, највише их је у Војводини.

У овом синдикату сматрају да држава у предизборној години неће уручивати отказе.

ГЕНЕРАЦИЈЕ УЧЕНИКА СВЕ МАЊЕ

За толико прекобројних наставника, осим нерационалних запошљавања, ”крив” је и све мањи број деце. Наставника је 14.000 више него пре 14 година, а број ђака се у истом периоду смањио за 200.000. Само у Ужицу биће уписано десет одељења првака мање. У Чачку је 230 првака мање него годину раније.

Е. В. Н.

„Вечерње новости“

Свако искључивање приватних факултета било би противно основним слободама и законима, каже Гашо Кнежевић

Правне послове у државним органима треба да обављају само свршени студенти државних правних факултета, закључак је Конференције заједница државних правних факултета у Србији. Они су, у саопштењу за јавност, затражили да држава настави са доношењем по хитном поступку Закона о резервисаним занимањима по којем се, како се истиче, обављање правних послова у државним органима поверава искључиво лицима која су завршила државне правне факултете. Уз опаску да такав закон има већина земаља Европске уније, у закључку Конференције се објашњава да „држава има посебну одговорност за образовање кадрова који ће радити у државним органима“.

Док једни истичу да се није приватни правни факултет нашао упетљан у аферу због „продавања диплома”, већ државни, други наводе да се на приватним факултетима масовно „купују дипломе”, односно да су захтеви који се стављају пред студенте мали или никакви.

Професор Правног факултета у Београду и некадашњи министар просвете, Гашо Кнежевић, коментаришући захтев државних правних факултета издваја „за” и „против” таквог предлога.

– Тај захтев се базира на појму квалитета, тврдиће се да они који су завршили државне факултете имају по дефиницији виши ниво знања него што имају они са приватних факултета. У овој фази је то највероватније истина, јер ја осим државних факултета знам само два озбиљнија правна факултета, док остали служе за издавање диплома. С друге стране, уколико је држава отворила могућности приватног студирања, није укинула ни један факултет кроз процес акредитације, онда не видим никакав основ да се тражи да само са државних факултета могу лица да се запошљавају у државном сектору – каже Кнежевић.

Он истиче да тржиште рада може донекле да регулише оно што се тражи оваквим захтевом: ако они који одлучују о запошљавању препознају квалитет на државним факултетима, даће предност младима који их завршавају у односу на оне који имају диплому приватног факултета.

– Свако вештачко искључивање приватних факултета, наредбом или било чиме од стране државе било би противно основним слободама, али било би противно и актима саме те државе, Закону о високом образовању. Подносиоци захтева, нарочито као правници, не смеју да ниподаштавају акта сопствене државе – истиче Кнежевић.

Будући да је и при запошљавању често важније ко је чији, а не са ког факултета има диплому, Кнежевић каже да ће време и чињеница да су Србији неопходни стручни кадрови, чији се мањак итекако осећа, највише утицати на подизање нивоа високог образовања.

Слични захтеви и алармантне тврдње које су изношене у јавности и ранијих година су се могле чути од представника државних факултета, нарочито пред упис нових студената, истиче Владимир Водинелић, декан Правног факултета приватног Универзитета „Унион”.

– Прошле године је ректор државног универзитета у Београду, Бранко Ковачевић, објавио како ће за поједина занимања, а ту је била између осталог и медицина, као и право, бити могуће да их обављају само они који су дипломирали на државним факултетима. Дакле, ово што смо сад имали прилике да чујемо је ново, али је подједнако тако неодрживо као и све оно што је томе ранијих година претходило. Најкраће, такво решење, које, сигуран сам, никада неће постати закон, било би противно Уставу који не познаје разлику у погледу приступа занимања која би се заснивала на томе да ли је неко диплому добио на приватном или државном факултету – рекао је Водинелић.

Он оцењује да је оваква иницијатива „ван савремености” и подсећа да се Министарство просвете и науке прошле године није сложило са сличним изјавама ректора Ковачевића.

Какав је њихов став ове године, јуче се није могло сазнати, док нам је у Министарству за државну управу и локалну самоуправу и Министарству рада и социјалне политике речено да они нису надлежни да коментаришу или разматрају овакав захтев. Председник Националног савета за високо образовање, проф. др Срђан Станковић изјавио је да се на њиховим седницама није разматрао закључак Конференције, као и да је држава та која може категорички да одреди своје потребе и у зависности од њих, евентуално, затражи одређену врсту кадрова.

Јелена Чалија

„Политика“

Beograđanka Milica Kostić (23) dobila je stipendiju za Master studije međunarodnog prava Univerziteta u Mičigenu koje su po kvalitetu rangirane kao osme u svetu. Iako za ovo profesionalno usavršavanje nije dobila pomoć države, Milica je odlučna u nameri da postane jedna od najboljih svetskih pravnica.

U Mičigenu prepoznali talenat, pre nas: Milica Kostć

Američka stipendija Milici pokriva školarinu i obavezne takse u iznosu od 47.650 dolara, dok ostale troškove mora da snosi sama, a pokušala je putem Konkursa Fonda za mlade talente da dobije stipendiju za master studije u inostranstvu.

– Nisam ispunjavala uslov da imam jednu završenu godinu državnog fakulteta, ali sam ipak konkurisala uz molbu da se moja prijava uzme u razmatranje. Poslala sam pisma mnogim gradskim i državnim institucijama, ali nisam dobila odgovor. Nije u redu da se diskriminišu studenti akreditovanih privatnih fakulteta. Važan je princip da od starta takav uslov nije smeo da bude postavljen zbog narednih generacija – kaže Kostićeva za list „24 sata“.

BLIC