Правна питања и одговори

GORNJI MILANOVAC – Vukašin Drlević iz Gornjeg Milanovca najbolji je student žurnalistike Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose, koji pohađa 6.000 studenata, od kojih 15 iz Srbije .“Želja mi je da se profesionalno bavim međunarodnim novinarstvom u Srbiji, ukoliko se do završetka mog školovanja stvore uslovi kod nas za napredovanje i usavršavanje u ovoj oblasti“, rekao je Drlević

Drlević ulazi u red najboljih studenata, odlikovan zlatnom medaljom gradonačelnika Moskve. Inače, od 52 svetska jezika koja se mogu naučiti na fakultetu, on govori četiri.

Ambicije ovog mladog Milanovčanina je da nakon završenog četvorogodišnjeg fakulteta upiše i dvogodišnje master studije, a potom da se odluči da li će se tim pozivom baviti u Rusiji ili u svojoj domovini.

Moskovski državni institut za međunarodne odnose je najprestižniji svetski priznat ruski fakultet, gde se prima 6.000 studenata, a školarina na godišnjem nivou iznosi 8.000 evra.

Pored studenta iz svih zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, studije žurnalistike pohađaju i studenti iz cele Evrope, a najviše je Francuza i Italijana.

Za Drlevića, koji je, kao stipendista naše ambasade na trećoj godini redovnih studija ovog ruskog fakulteta, predsednik opštine Gornji Milanovac Milisav Mirković priredio je prijem.

BLIC

Прва фискултурна сала у ОШ „Свети Сава“

У основним и средњим школама у току су радови на обнови зграда, те замени столарије и инсталација, а све би требало да буде завршено до почетка наредне школске године. Укупна вредност радова износи 60 милиона динара, обезбеђених из градског и републичког буџета. Највише средстава, укупно 40 милиона, издвојено је за обнову фасаде и промену прозора у ОШ „Доситеј Обрадовић“, као и изградњу фискултурне сале у ОШ „Свети Сава“. У осталим школама замењују се прозори, поправља електро, канализациона и водоводна мрежа, крече се учионице, купује нови намештај…

– Већина ових радова приводи се крају, како би ђаци, од почетка нове школске године, добили оптималне услове за учење. Код највећих инвестиција, у школама „Доситеј Обрадовић“ и „Свети Сава“, помаже нам и Влада Србије, док се за радове до три милиона динара новац обезбеђује из буџета града – истакао је Радомир Михајловић, члан Градског већа задужен за област просвете и културе.

Фасада у ОШ „Доситеј Обрадовић“, прошле године, обновљена је фасада предњег дела зграде, према Улици Јована Шербановића, за коју је из градског буџета издвојено три и по милиона динара. Сада је на реду друга фаза, којом ће се обновити фасада задњег дела зграде – већ подуже опасност за пролазнике, јер са ње отпадају делови малтера.

лада је, подсећа саговорник „Новости“, помогла и прошле године, када је реновиран и дограђен Дом ученика Пољопривредне школе.

– У десетак школа замењује се столарија, у костолачкој „осмољетки“ мењају се водоводне и канализационе цеви, док ће Политехничка школа добити нове електроинсталације, а Пожаревачка гимназија намештај – каже Михајловић, посебно поносан што ће, од 1. септембра, ученици ОШ „Свети Сава“, до сада једине школе у Пожаревцу без простора за часове физичког, на располагању имати и фискултурну салу.

За разлику од осталих радова, који ће се окончати до почетка септембра, обнова фасаде у ОШ „Доситеј Обрадовић“ трајаће дуже и завршиће се до 20. новембра, када се прославља Дан школе и обележава 278 година од њеног оснивања.

Т. МАРИЋ

„Вечерње новости“

Раде Јездић: најбољи учитељ у Србији

Лето је, време распуста, а у живописним Бачевцима крај Дрине на школској згради, једној од шест у саставу матичне школе из Рогачице, увелико трају радови. Прокишњавала је, салонит стар пола века сасвим пропао, па обнављају кровну покривку. А на крову – директор школе. Главом и брадом Раде Јездић из Ужица, добитник Светосавске награде као најбољи учитељ у Србији 2009. године, однедавно директор школе у Рогачици.

Раде је, писали смо, ентузијаста каквих је мало међу просветарима. Годинама је путовао из Ужица у Алин Поток, село на Златибору где је учио децу, сваки дан скоро 90 километара у два правца у својој старој црвеној „хонди“ прелазио, па кад снегови завеју, ђаке и на леђима кроз сметове носио, а у сеоским акцијама се као градитељ истицао. Прочуло се то, Светосавска награда му је додељена, сви су причали о вредном учитељу са Златибора. Али временом је због малог броја ђака школа у Алином Потоку затворена, па је Раде, иако најбољи, остао без посла. Мучио се девет месеци, и по грађевинама као физикалац радио, само да прехрани вишечлану породицу, а онда су се надлежни сетили најбољег учитеља. На конкурсу, пролетос, изабран је за директора основне школе у Рогачици.

– Дошао сам у школу која има издвојена одељења у шест околних села Подриња и побрђа Маљена. Стање у њима углавном лоше, сваки објекат захтевао је обнову, много рада и нешто улагања, па сам брзо прионуо на посао. Мојој вољи и елану наруку је ишло то што свака од тих сеоских школа има добре домаре, способне мајсторе вештих руку, које сам одмах укључио у посао – казује Раде, који и сада свакодневно путује од Ужица до ових села, каткад и 120 километара дневно у оба правца. Његова 22 године стара „хонда“ је недавно остала поред пута, пукла јој је спона, и то јој је била последња вожња. Директор је потом на посао долазио аутостопом, јер нема редовне аутобуске линије, а сада се довози „голфом“ четврт века старим, од свог сина позајмљеним.

И кренула је деветочлана екипа у саставу директор и домари у умивање школа крај Дрине и по Маљену. Директор Раде већ се исказао у грађевинским пословима, а сви домари вични су каквом мајсторлуку: Радован из Рогачице је столар, Тале из Оклетца бравар, Ђуне из села Гвоздац зидар итд. Прво су, још у јуну, на матичној школи у Рогачици урадили фасаду, па затим у Бачевцима ступили у прекривање кровне конструкције, што ће бити готово ових дана. У међувремену, у маленом селу Јасик, где школа има само шест ђака, направили су базен пет пута четири метра, у коме су се летос купала деца из овог села. Још већи базен спремају се да праве пред зградом старе школе у Бачевцима, где ће бити направљени и станови за учитеље, као и у оближњем Оклетцу. Грејање ће реновирати у школи у селу Гвоздац, поправиће столарију у школској згради на Пашиној Равни, у матичној школи у Рогачици спремају се да од Дома културе направе школску фискултурну салу и да ограде спортско игралиште…

– Све радимо нас деветорица сами, мада нам се повремено прикључују и мештани. Што се тиче материјала, лепо сарађујемо с месним заједницама, па је тако председник МЗ Бачевци Милојко Милосављевић помогао у обезбеђењу грађе, општина Бајина Башта дала лим за кров, а ту су и поједине донације. Имао сам срећу да овде наиђем на добре људе и вредне сараднике, желим да цео крај уздигнемо и први резултати су видљиви. Ми у школама своје одрађујемо, стварамо услове, а на мештанима је да напуне школе децом. Најважније је да се овде не смањује број ђака, чак у појединим школама расте, тако да, рецимо, у Љештанском где је школа 15 година била затворена поново почиње да ради – сумира Раде Јездић.

Вредним директором, за кога ни током лета нема паузе, задовољни су и сарадници и мештани.

– Свака част директору Раду, али он нам сломи леђа. Цело лето пропадосмо радећи, додуше, и он с нама, али није нам жао. Школе обнављамо, на радост нашу и деце. Прави човек дошао је на право место, где је потребна рука директора домаћина – говори главни домар у школи Радован Радовановић. А међу мештанима Бачеваца по подршци Јездићу истиче се локални кафеџија Душан Обрадовић, који вели да је Раде урадио овде више за пола године него претходних 14 директора школе у минулих 20 година.

Бранко Пејовић

„Политика“

Општина Звездара је од почетка године уложила 24 милиона динара у реновирање основних школа на тој општини, а најважнија новина је уређивање тоалета за особе са инвалидитетом у свих 12 школа.Први тоалет за особе са инвалидитетом постављен је у основној школи „Иван Горан Ковачић“. Током наредне две седмице такви тоалети биће завршени и у школама „1.300 каплара“ и „Драгојло Дудић“, наведено је у саопштењу општине Звездра.

До краја наредне школске године, свих 12 основних школа на Звездари биће, у складу са Законом, опремљене тоалетима и приступним рампама за особе са инвалидитетом.

Звездара ће тиме испунити свој план и постављени приоритет у постизању максималне безбедности, врхунске хигијене и што је могуће квалитетнијег боравка деце и запослених у школама.

Осим радова на прилагођавању објеката особама са инвалидитетом, у школама су извођени молерско-фарбарски и водо-инсталациони радови, као и преправке инфраструктуре у двориштима.

Tanjug

Родитељи на тешким мукама како да одаберу адекватну школску торбу за свог малишана. Ђак првак не сме да носи више од два килограма. Ортопеди позивају на опрез.Избор ранаца никада није био већи, али је понуда добрих школских торби мања него икада.Како се почетак школске године ближи тако се еуфорија око припреме школараца повећава. Гужве у књижарама су све веће, а родитељи највећу пажњу поклањају одабиру – ранца.

– Из искуства знам да школска торба треба да има на дну пластично ојачање да дете стави ранац где жели, а горе да буде пластифициран у случају кише – каже отац двоје деце Бранко Јовановић. – Ручке треба да имају сунђерасто појачање у пределу рамена, а дужина ранца не сме да прелази доњи део леђа. Важно је и да има мачије очи како би дете видели возачи.

Највећи страх родитеља изазивају књиге, јер је познато да су уџбеници првака, не рачунајући перницу, тешке 3,5 килограма, пошто имају по осам предмета. Торбе ђака старијих разреда у просеку теже око 12 килограма!

– Ранац је увек боље решење од ташне, зато што на кичму делује симетрично и подједнако оптерећује леђа – каже ортопед примаријус др Бранко Збутега, саветник у Специјалној болници на Бањици. – Ипак, најважнија је тежина ранца, јер су данашња деца преоптерећена и не би смела та мала кичма да носи много терета. Са ранцем може да се избегне проблем сколиозе, али ако је исувише тежак дете се савија и добиће – кифозу.

Суштина проблема је да у ранцу треба да буду само најнеопходније ствари, а не да торба има тежину која није сразмерна узрасту детета који је носи. Деца у време поласка у школу имају диспропорцију између раста костију и мишића. У тој трци мишићи су увек слабији.

– О тој диспропорцији треба водити рачуна, јер ако су мишићи слаби, све силе тежине које дете носи преносе се на кичмени стуб – објашњава др Збутега. – Ранац не сме да буде тежак и деца не смеју да буду оптерећена! Сматрам да прваци не смеју да на леђима носе више од два – два и по килограма. Не заборавите да просечан мушкарац који сваког дана вежба са тегом од килограм може да постане боди-билдер!

Према препоруци ортопеда дете не би смело да носи тежину који прелази 15 одсто његове килаже. Проблем нарочито долази до изражаја код девојчица које имају око 25 килограма, а школска торба, у данима када имају све предмете, може да тежи и по десет килограма!

„ВУЧИЛИЦА“

Неки родитељи сматрају да је ранац са точкићима, популарно назван „вучилица“, који може да се вуче, најбоље решење. Дете са таквом торбом може да у њега убаци већи терет, а да га при том не носи на леђима.

– Код деце тог узраста је изузетно важно да су им док ходају, руке слободне – каже доктор Збутега.- Дакле, пре сам присталица ранца који је напуњем минималним потребама него да дете има „вучилицу“.

А. КРСМАНОВИЋ – Б. БОРИСАВЉЕВИЋ