Правна питања и одговори

Kasni sanacija oštećenih škola u Kraljevu

Optimizam ministra – Sanaciju čeka 13 škola, a sada se radi samo u Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“. Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović uverava da će u svim školama od 1. septembra moći da se odvija nastava.Od 13 osnovnih i srednjih škola u Kraljevu koje su pretrpele najveća oštećenja u zemljotresu 3. novembra prošle godine i za koje je bila neophodna izrada projekata sanacija, u ovoj poslednjoj nedelji jula radi se na samo dve škole, Gimnaziji i OŠ „Vuk Karadžić“

Ipak, ministar prosvete Žarko Obradović juče je u Kraljevu izjavio da će sve škole do 1. septembra biti dovedene u bezbedno stanje.

Sutra otvaraju ponude

Ministra Obradovića juče je u Kraljevo doveo početak radova na sanaciji građevinske konstrukcije Gimnazije, u kojoj je smeštena i Ekonomsko-trgovinska škola. Vrednost radova je 25 miliona dinara, koje je obezbedila banka Poštanska štedionica, a rok za završetak 45 dana. Očitu disproporciju između ovog roka i 1. septembra Žarko Obradović je prokomentarisao rečima:

– Mi ćemo se videti ovde 1. septembra, pa ako radovi ne budu gotovi, ja ću se izviniti, a ako budu, onda od vas očekujem nešto slično!

I dok su se na zgradi Gimnazije juče bar montirale skele, u susednoj Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi mukla tišina. Pomoćnik direktora Miroljub Seničić kaže da sutra otvaraju ponude i da sanacija ne zavisi od škole.

– Dok nam nisu obezbeđena sredstva, nismo mogli da uđemo u postupak javnih nabavki. A sada sve zavisi od toga koliko će se ponuđača javiti, da li će ponude biti validne, koju će cenu ponuditi. Prema projektu, za radove je potrebno oko 45 dana, tako da možda budemo opet zatražili gostoprimstvo u drugim školama – kaže Seničić.

Učenici ESTŠ prošle godine nastavu su pohađali na čak četiri lokacije. U neposrednom komšiluku je i OŠ „Dimitrije Tucović“, koja nije bila iseljena, ali se nastava odvijala u četiri smene od „prvih petlova do mrklog mraka“. Ovde je stari deo škole, u kome su čak dve trećine učionica van upotrebe. Direktorka Dragana Đurić je na mukama jer se na prvi tender javio samo jedan izvođač, koji je dao previsoku cenu, pa čeka utorak i otvaranje novih ponuda.

– Ne verujem da će posao biti završen do 1. septembra. Ipak, za novi tender su uslovi nešto povoljniji, pa se nadam da ćemo bar obezbediti izvođača radova – kaže Dragana Đurić.

Na granici regularnosti

Prošla školska godina u Kraljevue protekla je na ivici regularnosti jer su dve trećine učenika nastavu pohađale u tri ili četiri smene sa časovima skraćenim na 30 minuta. Hoće li tako početi i naredna školska godina? Odgovor leži negde između ministrovog optimizma i realnosti, u kojoj mesec dana pre početka nove školske godine čak 11 škola čeka izvođače radova.

Slično je i u većini drugih škola, a raspoloženje u njima možda najbolje ilustruje komentar direktorke Poljoprivredno-hemijske škole Svetlane Mladenović, kod koje se danas otvaraju ponude:

Besparica koči radove

– Samo da počnu radovi, pa će sve biti lakše! Bitno je da krene posao, da deca budu bezbedna, a da li će biti 1. septembar ili pet dana pre ili kasnije, lako ćemo – kaže Mladenovićeva.

Uzrok kašnjenju sanacije škola jeste nedostatak novca. To priznaje i ministar prosvete Žarko Obradović:

– Kad nemate novca, onda nemate osnovni uslov za posao. To je suština stvari i to treba jasno i glasno reći. Tek kad smo obezbedili novac, mogli smo da krenemo u sve druge zakonom propisane radnje – kaže Obradović.

Novac je obezbeđen tek zahvaljujući donacijama „Pošte Srbije“ u iznosu od 50 miliona i Poštanske štedionice od 30 miliona, dok je Ministarstvo prosvete obezbedilo samo 25 miliona dinara. Ministar kaže da nije bilo više novca u budžetu ministarstva, mada je zemljotres bio 3. novembra, dakle pre usvajanja budžeta za ovu godinu.

Radmila Vesković

Poštuju rokove – Radovi na izgradnji obdaništa u ulici Veselina Čajkanovića napreduju, pa će žitelji ovog dela Zvezdare od oktobra moći da dovode decu u nov vrtić

OBILAZAK GRADILIŠTA U VELIKOM MOKROM LUGU

Trogodišnjeg Nikolu Dimića roditelji su već upisali u vrtić koji se gradi nedaleko od njihovog doma u zvezdarskom naselju Veliki Mokri Lug. On je jedan od 230 mališana koji će od oktobra krenuti u obdanište koje će biti napravljeno po najsavremenijim svetskim standardima.

Čeka ga vrtić… Ponosna baka Miladinka sa trogodišnjim Nikolom i starijom unukom

Na gradilištu u ulici Veselina Čajkanovića svakog dana vredno rade građevinari, električari, moleri, tesari, bravari i drugi brojni majstori.

Moderno opremljeno

Žurno, ali precizno i po planu, trude se da do oktobra završe objekat u kome će mališani iz Velikog Mokrog Luga i okolnih naselja provoditi svoje detinjstvo. Obdanište će biti izgrađeno po najsavremenijim standardima i moderno opremljeno.

Već po konturama građevine, rasporedu i veličini unutrašnjih prostorija može se zaključiti da će deca u ovom vrtiću imati dosta mesta za boravak i igru. A baš je igra i zabava ono što trogodišnjem Nikoli Dimiću momentalno zaokuplja svu pažnju. Zatekli smo ga na stotinak metara od gradilišta, kako se pod budnim okom bake Miladinke po dvorištu porodične kuće vozi u svom „džipu“.

– I Nikolu za sada čuva baka, kao što je pazila i njegovu sestru i braću od strica. Ali, dok sam njih godinama peške vodila u najbliže obdanište koje je bilo čak na Konjarniku, Nikola će ići u vrtić koji se gradi u komšiluku. I već smo ga upisali – kaže Miladinka Dimić.

Bezbedno okruženje vrtića

Predsednik opštine Zvezdara Milan Popović najavljuje da ovo neće biti kraj radova u tom delu Velikog Mokrog Luga.

– U okolini tog objekta biće rešeno i pitanje kanalizacije, vodosnabdevanja i saobraćaja, kako bi deca imala najbezbednije okruženje. Po broju poziva i mejlova u kojima se građani zahvaljuju na izgradnji ovog vrtića uviđamo koliko je to bio neophodan potez. Nakon dve decenije u kojima ništa novo nije napravljeno, na teritoriji opštine Zvezdara ćemo u narednom periodu dobiti četiri obdaništa – istakao je Popović.

Ponosna baka priča kako do sada nije bila praksa da neko upisuje decu u vrtić koji još nije sagrađen.

– Kada smo predavali papire rekli su nam da je to prvi put da se neko prijavljuje za obdanište koje još nije gotovo. Sva sreća pa neću morati po kiši i snegu da sa Nikolom prelazim dug put – hvali se baka Miladinka dok Nikola „sređuje“ svoj auto.

Radovi na krovu pri kraju

Gotovo svaka kuća u susedstvu ima decu „spremnu“ za jaslice ili vrtić, pa meštani svakodnevno pomno prate radove. Ceo kompleks obdaništa, sa zelenim površinama koje će takođe biti uređene, ima ukupno 4.144 kvadratna metra, a površina samog objekta čija je konstrukcija već završena iznosi 1.714 kvadrata. Majstori trenutno malterišu zgradu, izrađuju podne košuljice i postavljaju fasadnu stolariju, a pri kraju je i sređivanje krovne konstrukcije. Ratko Momčilović, glavni majstor ekipe koju smo na krovu juče kratko prekinuli u radu, kaže da im hladnije vreme dosta olakšava posao.

fakti

– Veliki Mokri Lug ima oko 7.000 žitelja

– Nov vrtić imaće 1.714 kvadratnih metara

– U obdanište će biti upisano 230 mališana

– Iako imam dosta iskustva u građevinarstvu, nije bilo lako izdržati one silne vrućine! A još je teže to podnositi na visini kada ste direktno na suncu. Sve smo to izgurali i evo sada, kada je i zahladnelo, privodimo kraju pokrivanje objekta – kaže majstor Ratko.

Izgradnja obdaništa u ulici Veselina Čajkanovića finansira se iz budžeta grada Beograda.

Radomir Cvetković

Зашто нема јединствене цене вртића

Многи чија деца похађају државни вртић вероватно завиде родитељима у Јагодини, јер је боравак детета у предшколској установи у овом граду годинама најјефтинији – плаћа се, и то највише, 2.200 динара. Рекордери по највишој цени у Србији су Нишлије, које за вртић издвајају чак 12.500 динара.

Цене у предшколским установама у Србији су више него разнолике, али у Министарству просвете кажу да о томе одлучују искључиво локалне самоуправе и да је одувек тако било. Надлежно министарство, како каже Желимир Попов, помоћник министра за основно и предшколско образовање, нема намеру да пропише или евентуално предложи јединствену цену, прихватљиву за све категорије становништва.

Многи родитељи сматрају да би увођење фиксне цене било много праведније, јер „приватници” врло често прикривају стварне приходе, док примања запослених у државним службама или фирмама скоро је немогуће сакрити. Тако се дешава да они који раде у приватном сектору, где се често званично исплаћују минималне плате због мањих доприноса, али се други део новца даје у готовини, у Београду плаћају вртић по две-три хиљаде динара, док остали родитељи издвајају новац за пуну цену боравка детета у вртићу, која у престоници износи 8.600 динара. Осим тога, има и оних који, преко родбинских или пријатељских веза, једноставно фалсификују податке о личним примањима у малим приватним фирмама и тако остваре право на нижу цену боравка детета у вртићу.

Гордана Петровић, директорка београдске Предшколске установе „Савски венац”, каже да од 1.900 малишана који похађају њихове вртиће, чак 1.600 остварује неку врсту попуста.

– Ова чињеница није праведна и не одсликава реална примања родитеља, али није мој посао да проверавам да ли неко стварно има неке друге изворе прихода. Наша установа је предлагала да се утврди фиксни износ који ће сви родитељи плаћати, а, у том случају, би само неке категорије становништва плаћале мање – објашњава директорка и додаје да је такав начин плаћања уведен у већини земаља у региону.

Лесковац је пре годину дана увео рачунање цене боравка деце у вртићу на основу прихода родитеља, а до тада су сви плаћали 2.200 динара. У овој установи кажу да је ова цифра, ипак, била мала, јер сада већина родитеља боравак деце плаћа око 3.500 динара, док је највиша цена 4.900 динара.

Боравак сваког детета у предшколској установи кошта око 13.000 динара, а разлика у цени коју плаћају родитељи настаје због чињенице да локалне самоуправе издвајају различите суме новца за регресирање трошкова вртића. Градови Јагодина и Нови Сад предњаче по количини издвојених средстава за дечју и социјалну заштиту. Нови Сад плаћа 80 одсто трошкова за боравак сваког детета у вртићу, а родитељи издвајају највише 2.300 динара. За боравак трећег и сваког следећег детета, Новосађани не морају да издвоје ни динар.

Град Јагодина, како каже Весна Остојић директор ПУ „Пионир”,, у потпуности финансира плате васпитача и помоћног особља, па се средствима која уплаћују родитељи покривају остали трошкови рада.

– Редовно плаћамо све рачуне, али то постаје права уметност. Често добијамо донације од појединаца, а и градска власт нам помаже када год смо у проблему– објашњава директорка Остојић и додаје да ниска цена боравка деце у вртићу не утиче на квалитет услуге.

– Велику пажњу поклањамо квалитету исхране деце и поштујемо савете нутриционисте. Наш мени је увек богат и разноврстан. Просторије су лепо сређене и чисте, а, захваљујући помоћи родитеља, имамо доста играчака – каже наша саговорница.

Иако Нишлије издвајају највише новца за вртић, у овој установи кажу да пуну цену од 12.500 динара плаћа мали број родитеља и то они чија је зарада у просеку већа од 32.000 динара по члану домаћинства. Већина родитеља, како кажу у овој установи, има велике олакшице и углавном плаћају између две, две и по хиљаде динара по детету. У нишкој предшколској установи кажу да је на повећање цене утицала и одлука градске власти о престанку субвенционисања исхране деце.

Јелена Попадић

———————————————————–

Провера прихода родитеља

За остваривање права на субвенције у вртићима, у потпуности је успостављена процедура контроле примања које пријављују родитељи, посебно утврђеном обавезом свих родитеља да доставе пореско уверење о приходима по свим основама, наводи се у допису „Политици” из београдског Секретаријата за дечју заштиту.

У случају сумње, као додатни доказ тражи се потврда Фонда за пензијско и инвалидско осигурање о уписаном стажу, где се евидентирају све пријаве и одјаве осигурања.

„Утврђивањем права на регрес у зависности од висине прихода породице остварује се социјална политика града. Наиме, висина цене вртића утврђује се на основу веродостојних исправа”, наводи се у допису.

„Политика“

Тринаестогодишња А. М, одлична ученица седмог разреда ОШ „Лазар Саватић“ из Земуна, није заједно са својим вршњацима у јуну завршила разред. Иако је првобитно договорено да надокнади пропуштено у току наставе, због недовољног броја оцена упућена је на полагање разредног испита из свих предмета осим ликовног. – На дан доделе сведочанстава, 28. јуна, Андреи су саопштили пред целим разредом да је неоцењена и да мора да иде на полагање разредних испита. Дете се расплакало јер ни мени ни њој нико из школе није пре тога ни наговестио разредни испит, а по закону су дужни да то саопште најкасније у мају, да би се у јуну тај испит полагао – каже Андреина мајка Снежана Михаиловић.

Све је почело у јануару ове године када је њена кћерка на клизању пала и тешко повредила колено, после чега није могла месецима да хода, па самим тим ни да настави редовно да похађа часове у другом полугодишту.

– Моја Андреа је одлична ученица и веома је тешко доживела повреду ноге, одлазак на терапије и изостанак из школе. Лечила је покидане лигаменте, а како ствари стоје, трпеће трајне последице. Ипак, најтеже јој је пало то што је морала да буде одвојена од школе, јер није могла ни да устане у прво време – прича девојчицина мајка.

Како је друго полугодиште већ почело, мајка је са лекарским налазима отишла код директора ОШ „Лазар Саватић“ Илије Јовичића и замолила да Андреа због њене ситуације долази током другог полугодишта и одговара из свих предмета да не би изгубила годину.

– То ми је одобрено и моја кћерка је уредно у договорене термине долазила у школу, мада тешком муком, одговарала је за оцену и радила писмене задатке – тврди мајка Снежана, која је, како каже, у два наврата подносила здравствену документацију руководству школе. Показује нам доказ о томе, комплетну медицинску документацију и приговоре Наставничком већу. Управа договор није испоштовала на крају школске године.

Када је мајка отишла код директора Јовичића и затражила објашњење, он ју је, тврди, грубо избацио из канцеларије и припретио јој прекршајном пријавом јер није образложила изостанак детета из школе током полугодишта.

– Неколико пута сам му достављала налазе и оправдања. Из школске управе рекли су ми да Андреа мора на разредни испит и да имам рок до 1. августа да то пријавим. Сада не знам шта да радим нити коме да се обратим – каже самохрана мајка двоје деце, од којих су обоје одлични ђаци, која се жалила и инспекцији Министарства просвете, која се још није огласила иако је законски рок за то истекао још пре две седмице.

У ОШ „Лазар Саватић“ речено нам је да је у току колективни годишњи одмор и да ни директор, а ни управа неће бити ту до 22. августа. У инспекцији Министарства просвете такође су у току годишњи одмори, али нам је речено да су школе по закону дужне да организују припремну наставу за ученике које упућују на разредни испит, као и да се ти ученици о томе обавесте у току школске године како би се припремили за испит, који се обично полаже у јуну.

Професорка математике у ОШ „Лазар Саватић“ Славка Вучићевић, која је предавала овај предмет Андреи Михаиловић, каже за „Правду“ да је ова ученица током другог полугодишта радила само једну контролну вежбу из њеног предмета и да није могла на основу само тога да закључи оцену у јуну.

– Андреа је на крају првог полугодишта имала четири оцене и тада јој је закључена оцена, али је током другог полугодишта изостајала са наставе и урадила само једну контролну вежбу, али ниједан писмени задатак. Таквом ученику по закону нисам могла да закључим оцену – каже професорка Вучићевић.

Дугогодишњи професор и директор више основних и средњих школа Мирко Божовић, међутим, сматра да је неписано правило да наставнички активи и директори ученицима који због болести нису могли да похађају наставу изађу у сусрет.

– Ако је ђак оправдано изостајао са већине часова током полугодишта, онда се он упућује на полагање разредног испита, међутим, ако постоји могућност да дете ипак повремено долази у школу и одговора код професора, онда се може закључити оцена и у јуну. Наравно, све је ствар добре воље одређене школе – закључује професор Божовић.

С. Миловановић

„Правда“

Сваки десети средњошколац лето ће провести „грејући“ столицу и учећи за поправни. Иако се, према проценама наставника, број закључених јединица и понављача смањује, и даље више од 20.000 ученика средњих школа и гимназија јединице поправља у августу. За пет одсто је мање и понављача, али ни њихов број није занемарљив.

Према подацима Републичког завода за статистику, протекле године разред је понављало 3.845 од укупно 285.000 средњошколаца. Највише понављача било је у првим разредима – 1.904, а други није успело да заврши 1.246 ученика. Како прелазе у старије разреде, драстично се смањује број негативних оцена, па је трећи разред понављало 585, а четврти свега 110 матураната у целој Србији.

Неколико пута већи је број оних који у августу успеју да се „провуку“. У бољим гимназијама на поправни доспе троје или четворо ученика из сваког разреда, док је у средњим стручним школама статистика далеко лошија. У појединим машинским, пољопривредним, текстилним и сличним школама дешава се да пола одељења заврши на поправном.

ТЕШКА И ТАБЛИЦА МНОЖЕЊА

Поправни испити биће организовани у недељи од 22. до 27. августа. Милорад Антић каже да претходних година многи ученици на августовским испитима нису показивали ни минимум знања. Дешава се, додаје, да ученик другог или трећег разреда средње школе не зна таблицу множења.

– У Електротехничкој школи „Никола Тесла“ у Београду, у једном одељењу од 30 ученика, 14 их има јединицу из математике, а у другом њих 11 иде на поправни из хемије – каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. – У многим школама, показује статистика, око 30 одсто ученика заврши на поправном из једног предмета. Другачије је само у четвртом разреду, где поправних готово да нема.

Управо математика, физика и хемија су „уска грла“ где ђаци најтеже пролазе. Према речима Миодрага Сокића, председника Форума београдских гимназија, број закључених јединица из осталих предмета, посебно друштвених, занемарљив је.

– Укупан број ученика који полажу поправне испите смањио се, али не зато што деца уче више, већ зато што се од њих тражи све мање знања – сматра Сокић.

Ивана Мићовић

„Вечерње новости“