Правна питања и одговори

Отварање новог вртића у Врању, у насељу Асамбаир, опет је пролонгирано иако се као крајњи рок за отварање једног од најсавременијих вртића на југу Србије помињао 1. јун. Малишани ће морати да сачекају 7. септембар.Завршетак радова најављиван је чак четири пута. Први рок био је септембар 2010, а потом крај децембра исте године. Затим су радови на уређењу дворишта продужени до маја, да би на крају званичници најавили да ће 1. јуна све бити готово, али и овога пута рок је пролонгиран..

Мирољуб Стојчић, градоначелник Врања, каже да је тренутни проблем уређење прилазних улица вртићу и да је због папирологије око расписивања тендера све каснило.

– Овај вртић је уређен по најсавременијим европским стандардима који подразумевају и уређење прилазних улица. Због процедуре око расписивања тендера за извођење радова морали смо да све одложимо, али сада је све то решено и обећавам да ћемо 7. септембра, отворити за малишане врата новог вртића, који је у потпуности завршен – тврди Стојчић.

Листа чекања за упис у вртиће, тврде у Предшколској установи „Наше дете“, све је дужа.

– У овом тренутно близу 300 деце чека на пријем у неки од седам градских вртића, а чак 460 деце уписано је преко броја. Очекивали смо да нови вртић буде готов и надали смо се да ће по усељењу малишана у ново обданиште наши капацитети бити мало растерећени, јер је планирано да у нови вртић буде смештено 400 деце – каже Јагода Ђорђевић, директорка Предшколске установе „Наше дете“ у Врању.

Родитељи немају баш разумевања за кашњење.

– Ма какав нови вртић, па моје дете ће кренути у школу чекајући тај чувени вртић – каже један од родитеља.

У последњих 20 година у Врању није изграђен ниједан вртић. Званично радови на изградњи вртића у Врању почели су 7. децембра 2009. године. Вртић у насељу Асамбаир изграђен је по највишим европским стандардима на површини од 1.500 метара квадратних и у њега су уложена 102 милиона динара.

Ј. С.

Годишње се око 200 девојака и младића из домова отисне у самосталан живот. Држава обезбедила станове у 15 градова док се не снађу.Најмање 200 девојчица и дечака који одрастају у домовима за децу без родитељског старања сваке године напушта стару адресу уз нову неизвесност. Да би им макар мало олакшала пут у самосталност, држава је у 15 градова изградила станове и дала их на коришћење штићеницима све ”док се не осамостале”. Током прошле године ову услугу користило је више од 40 младих.

– Процењује се да из система социјалне заштите годишње изађе око 200 младића и девојака без адекватног родитељског старања – каже Живорад Гајић, директор Завода за социјалну заштиту.

Према његовим речима, ова врста помоћи заживела је у 15 градова Србије – од Београда и Новог Сада, па до Врања и Књажевца. Ускоро се очекује усељење у станове и у Пироту, Вршцу и Краљеву. Новац потребан за опремање и адаптацију станова, џепарац станарима, храну и средства за хигијену обезбеђују углавном општине из сопствених буџета.

Станови морају да имају одређене стандарде да би били усељиви. Сваком младићу или девојци припада најмање 12 квадратних метара, па у зависности од величине стана зависи и број станара. У расположивим становима може да борави и више од 60 младих истовремено.

У Заводу објашњавају и да млади у овим становима бораве у просеку око годину, али да има изузетака јер никога не желе да избаце на улицу. У том периоду ови млади подстанари имају свог саветника за осамостављивање који им решава дневне недоумице – како набавити неки документ, како се пријавити на биро, скувати ручак… Најчешће су то стручњаци из Центара за социјални рад.

ОД ОПШТИНЕ ОКО 20.000 ДИНАРА

Највећи број станара нема никакав посао, и таквих је скоро две трећине. Близу 30 одсто њих понекад је ангажовано на повременим и привременим пословима, најчешће у летњој сезони. Ове бројке, међутим, нису изненађујуће, јер, како кажу у Заводу, пројекат ”Становање уз подршку” је и покренут да би се помогло младићима и девојкама у животу изван институције. У међувремену, локалне самоуправе покушавају да им обезбеде и џепарац, који зависи од богатства саме општине, а у просеку износи 20.000 динара месечно.

Б. СТЈЕЉА

Више од 60 одсто нишких матураната, које је недавно анкетирала агенција „Лубрис”, планира да одмах оде у иностранство.Шта планирају и како ће се пред наредни упис на факултете определити средњошколци из Ниша и околине, који су овог пролећа на матури? На ово питање потражила је одговор нишка маркетиншка агенција „Лубрис”, кроз анкету у којој је учествовало скоро хиљаду матураната. Најкраће речено резултати су поражавајући и представљају велико упозорење.

Само 12 одсто матураната који су учествовали у нашој анкети има чврсто опредељење да своје образовање настави студијама на неком домаћем факултету и после тога остане да ради и живи у Србији. На другој страни, пак, 61 одсто свршених средњошколаца спремно је да одмах оде у неку развијену земљу на западу Европе или у Америку, а њих 27 одсто је у дилеми – на питање да ли би остали у Србији, или отишли у иностранство изјаснили су се да би „можда” напустили своју земљу. Наша је намера била да видимо за које се факултете матуранти одлучују, шта им је најзанимљивије и најинтересантније за студије и зашто би баш одређену науку изабрали, рекао је Здравко Стојнић, из „Лубриса”.

Они који би остали да студирају и раде у земљи највише би се определили за студије на Медицинском или Економском факултету, јер сматрају да би тако најбрже дошли до радног места и доброг посла. Иако се медицина најтеже уписује, матуранти би најрађе њу студирали, чак 31 одсто, јер написали су, имају информације да се ипак не чека много на запослење у здравству. Око 29 одсто матураната се опредељује за студије на Економском факултету, очекивања су да ће стране инвестиције и велики број страних и домаћих банака допринети отварању нових радних места и да ће се лакше са дипломом економисте пронаћи посао у Нишу и Србији. За запослење у Србији, према резултатима анкете, добро би било имати и диплому Машинског или Електронског факултету, а донекле и диплому правника. Само 13 одсто учесника анкете определило се за остале факултете сматрајући да и са дипломама које стекну у Нишу, или неком другом универзитету у Србији, могу да се запосле.

Од оних који планирају да одмах оду из Србије у иностранство, истиче Стојнић, 29 одсто анкетираних жели да упишу студије електронике, која се, према њиховим сазнањима највише тражи и признаје у Западној Европи, али ништа мање је младих који сматрају да би ван Србије лако дошли до посла као машински инжењери и зато планирају да студирају машинство – 27 одсто. Уз знање енглеског, немачког или француског језика, могуће је, рекли су нишки матуранти, пронаћи добар посао у иностранству и са дипломом Правног или појединих група на Филозофском факултету.

Т. Тодоровић

Провере знања, умећа и талента од сутра до недеље полагаће будући прваци уметничких, математичких и филолошких одељења у средњим школама за надарене ученике.Талентовани основци који желе да образовање наставе у средњим школама и средњошколским одељењима за даровите, од сутра до недеље полагаће пријемне испите. На посебним проверама знања, умећа и талента ђаци ће морати да бриљирају да би завредели место у првом разреду музичких и балетске школе – јединих кућа знања где поени са завршног испита неће утицати на рангирање кандидата.

За упис у београдску Математичку гимназију и математичка одељења у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Краљеву, Ваљеву и Зрењанину рачунаће се и успех на „малој матури”, али ће резултати са пријемног бити важнији.

Исто важи и за филолошке гимназије, а без положеног пријемног теста страног језика осмаци не могу да упишу ни билингвална одељења у обичним гимназијама. Тродневни пријемни из цртања, сликања и вајања очекује будуће прваке атрактивних уметничких заната које у престоници нуде „Техноарт Београд” – домаћин пријемног, Школа за дизајн и „Дрво арт”. Укупно 184 места предвиђено је за прваке у смеровима гравер, јувелир, грнчар, калиграф, стилски кројач, конзерватор културних добара, техничар дизајна графике, амбалаже, текстила, ентеријера и индустријских производа, ликовни техничар и дрворезбар.

– Цртање и сликање полажу се сутра и прекосутра у две смене – од 9 до 12 и од 14 до 17 сати. Вајање ће свих 255 кандидата полагати 12. јуна од 9 сати до поднева. Први резултати биће објављени у четвртак 16. јуна када ће до 12 сати ученици моћи да погледају радове и поднесу жалбу ако сматрају да су оштећени, то јест да бодови нису ваљано сабрани– казао је Ненад Младеновић, директор „Техноарта”.

Већа конкуренција него за уметничке занате ове године биће у двојезичним одељењима, где се за пријемни пријавило три пута више осмака него што је планирано првака. Да би у Трећој београдској гимназији, на пример, похађали билингвалну наставу на српском и француском или италијанском, свршени основци сутра морају да покажу завидно знање страног језика.

– Неопходно је да освоје минимално 14 од могућих 20 поена на тесту, како би стекли право да конкуришу за упис у двојезична одељења. Пријемни ће трајати готово цео дан. Од 9 до 11 сати је писани део, а од 13 часова усмени. Пријављено је 43 кандидата за француски и 33 за италијански, а планирано је само по петнаест ученика у две групе за оба језика. У понедељак ће бити објављени резултати. После 8 сати ђаци ће моћи да поднесу приговоре, који ће се решавати до 13 сати. Након тога, знаће се коначни збир бодова са пријемног па ће ђаци видети да ли ће касније у списку жељених школа и смерова моћи да наведу билингвално одељење – појаснила је Драгана Васић, директорка Треће гимназије.

За пријављених 210 кандидата који желе да постану ђаци Филолошке гимназије провера знања српског језика почиње у 11 сати у суботу. Сутрадан их од 13 сати чека полагање страног језика.

– За коначне резултате и ранг листу мораће прво да положе завршни испит. Сачекаћемо да нам основне школе доставе податке о поенима које су потенцијални прваци Филолошке освојили на „малој матури” и онда ћемо објавити дефинитивну бодовну листу– казала је Јелена Срдић, помоћник директора Филолошке гимназије.

Даровити математичари полагаће пријемни у суботу од 13 сати и истог дана предвече сазнаће резултате теста.

– Радиће такозване задатке са вишеструким избором, у сваком ће им бити понуђено пет одговора од којих треба да заокруже тачан. Имаће 120 минута на располагању за рад. Поступак решавања се неће прегледати, зато ће бодовање трајати краће – појаснио је Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

————————————————————

У средње музичке и балетску без поена са „мале матуре”

Датум уписа првака у музичке школе и балетску није одређен иако се при рангирању кандидата неће сабирати поени са „мале матуре”.

– Чекамо да нам се доставе упутства о датуму када ће бити упис. Извесно је да осмаци који буду положили пријемни морају да сачекају потврду да су изашли на завршни испит у матичној основној школи, јер то је део документације коју треба да доставе средњој школи где настављају образовање, па и музичкој – објаснила је Слађана Шегавчић, директорка Музичке школе „Даворин Јенко”.

Прелиминарни резултати пријемног у Балетској школи „Лујо Давичо” освануће 15. јуна. Од 8 до 16 сати кандидати незадовољни успехом моћи ће да поднесу приговоре, а дан каније почиње подношење потребне документације за пријем балетских уметника у средњу школу.

Савети осмацима

Душко Бабић, директор Филолошке гимназије: „Ко се спремао не треба да се плаши. На пријемном ће бити искључиво градиво које су ђаци учили у основној школи.”

Ненад Младеновић, директор школе „Техноарт Београд”: „Најважније је да се деца опусте. Сваке године долазе на пријемни под таквим стресом да не знају да попуне основне податке – име, презиме, име оца – на папиру којим дешифрујемо радове јер комисија их прегледа под шифром и не зна ко су аутори. Памтим кад је клинац пред почетак полагања пао у несвест, стигао у Хитну помоћ и после примљене инфузије се вратио да уради пријемни – толико му је било стало да положи.”

Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије: „Због треме, деца често ураде пријемни много слабије него што би могла. Највише ће им значити да на тест дођу растерећени, да пажљиво читају задатке и раде полако да би у одлучивању који ће понуђени одговор да заокруже пресудило знање, а не трема”.

Миленија Симић-Миладиновић