Правна питања и одговори

Немотивисаност ђака доводи до узимања часова

Београдски средњошколци ужурбано поправљају оцене, час математике или хемије око 1.000 динара. Немотивисан ђак и који често одсуствује са наставе не може да савлада градивоТрећина београдских средњошколаца узима приватне часове, а „изнајмљивање“ професора је чешће пред крај школске године, сазнајемо у Форуму средњих стручних школа. Највише главобоље ђацима задају математика, физика и хемија, па је из ових предмета највећи број приватних часова. Цена индивидуалног часа најчешће је око 1.000 динара.

Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа, готово нема ученика који траже додатну помоћ из друштвених предмета. Иако се током целе школске године траже услуге приватних професора, пред летњи распуст предавачи имају пуне руке после јер треба одговарати и поправити оцену, како се не би чекао август и поправни испит.

ИСТРАЖИВАЊА

Истраживања су показала да су најконцентрисанији на трећем и четвртом часу и да тада у распореду часова треба да буду тежи предмети. Најмања концентрација ђака је на првом и последњем часу. Иако се, углавном, плаћају професори за предмете из природних наука, пред полагање пријемног испита за упис у средње школе има ђака који узимају приватне часове и из српског језика.

– У мају и јуну ђаци узимају приватне часове два и три пута недељно – каже Антић. – Разлози због којих родитељи плаћају професоре је недолазак ученика на допунску наставу која је обавезна, као и учестало бежање из школе. Не може ђак савладати градиво, ако је на полугодишту било више од 80 изостанака по ђаку, што чини чак три радне недеље.

Како наводи наш саговорник неопремљеност кабинета за физику, хемију, математику или биологију је, такође, разлог што ђаци узимају приватне часове.

– Томе треба додати и немотивисаност наставника да раде са њима, као и неприлагођене уџбенике и неадекватне наставне планове и програме – истиче Антић. – Настава се махом одвија уз помоћ табле и креде, што је ђацима досадно и не мотивише их да се потруде и нешто науче.

Антић наводи да приватне часове држе и наставници који раде у школама, јер је то начин да обезбеде додтане приходе. Он истиче да је најисплативије када се ради са групом од пет ученика.

– Обично часове тада држе у стану код наставника, а цена је од 600 до 800 динара по ученику за двочас – наводи наш саговорник. – Тако наставаник заради минимум 3.000 динара, па је групна настава исплативија за наставника и јефтинија за ђаке. Када један ученик узима приватни час то кошта од 1.000 до 1.200 динара.

Б.БОРИСАВЉЕВИЋ

Школа „Четврти краљевачки батаљон“ једна од најтеже оштећених

Ђаци краљевачких основних и средњих школа и наредне године гураће се, по свему судећи, у ходницима, слушати наставу у подрумима, бити подељени на по три локације, лишени стручних кабинета, а практична знања стицати захваљујући љубазности приватника јер до данас држава Србија није званично рекла одакле ће да одвоји 150 милиона динара, који су по грубим проценама потребни да се санира све што је земљотрес још прошлог новембра урадио на зградама у којима знање стичу будуће генерације из Краљева и околине.

Гимназија, Електросаобраћајна школа “Никола Тесла”, Економска, Основна школа “Чибуковачки партизани” само су неке од оштећених школа чији ђаци су похађали наставу у ванредном стању. За већину школа потребно је најмање седам до осам милиона динара за реконструкцију. Све што је до Краљевчана, урађено је и пројекти за реконструкцију су готови. Одобрио их је углавном у свим случајевима Грађевински факултет у Београду.

– Пројекат је одобрен још 31. марта. Тада смо добили документ и процену коштања радова. Око седам милиона за основне и још око два милиона за додатне радове јер после уређења статике и свега што је неопходно, школу треба и окречити, средити степенице, јер све то не потпада под обавезне радове. Када смо добили потврду да је пројект прошао, послао сам допис министарству. Како тада, тако и сада. Ни речи о томе има ли пара. А без обезбеђених пара нема ни расписивања тендера, ни тражења извођача, ни почетка радова – каже Петар Лишанин, директор Електро-саобраћајне школе “Никола Тесла”.

Зграда ове школе тешко је оштећена на више места. Прочеље које лежи на стубовима је дословце забрањена зона, али су и оштећења која воде из задњег дела ка школској сали огромна. Да се сутра заврши тендер, а потребно је најмање месец дана по обезбеђивању пара да буде одабран извођач, треба најмање два месеца да се жестоко ради како би школа била доведена у стање да ђаци поново кроче у њу. Судећи по садашњем стању, саобраћајци ће бити и у септембру подстанари у Основној школи “Четврти краљевачки батаљон” на Машинском факултету и у школи “Јово Курсула”.

Још више пара треба да се реновира зграда где су Гимназија и Економска школа, скоро 24 милиона само да буде статички сигурна, а после тога…

Побеђују и без школске зграде

Иако подстанари лишени приступа стручним кабинетима, ђаци Електросаобраћајне школе “Никола Тесла” на недавном државном првенству школа исте класе, успели су да освоје сјајно друго место у екипној конкуренцији, а бројни ђаци су се вратили и са златним медаљама.

– Економци су се некако сместили у Медицинску, а ми смо се расули по основним школама у Рибници и на Берановцу. Ситуација је веома тешка. Све папире да се крене у санацију и обнову имамо, али засада ништа од тога – каже Мирослав Видић, директор краљевачке гимназије.Сем тога да за реконструкцију свих школа треба око 150 милиона динара, да се ситнији послови већ раде, да су неке школе које су мање оштећене, углавном на сеоском подручју, враћене у стање погодно за наставу, начелник Одељења школске управе у Краљеву Жарко Милосављевић није могао да нам каже ништа опширније.- Треба заиста пуно новца, али о томе одговор треба да да министарство – каже он.

Иако смо покушавали да дођемо до Зорана Трнинића, задуженог у Министарству просвете за финансије, он јуче није био доступан.

Србо Трифуновић

За специјализоване школе

Осмаци који желе да се упишу у уметничке или школе за ученике са посебним способностима, полагаће пријемне испите од 10. до 12. јуна, али ће пре уписа у те школе морати да изађу и на завршни испит, 23. и 24. јуна. У школама за талентоване ученике има места за око 3 хиљаде ђака, а на пријемном испиту проверавају се посебне способности кандидата неопходне за одређену школу, односно профил.За упис у филолошке гимназије на пријемном се полаже посебан тест из српског, односно матерњег језика и књижевности и тест из страног језика.

Коначни резултати пријемних испита биће познати до 17. јуна, а сви који положе тај тест рангирају се према броју бодова на пријемном, успеху из основне школе, броју поена са завршног испита и бодова са такмичења.

Упис у школе за таленте обавиће се 1. до 3. јула, али пре тога сви осмаци који желе да наставе школовање у било којој срењошколској установи, па и у школама за таленте, морају изаћи на завршни испит, једна је од новина уведена овогодишњим конкурсом за упис.

Тест из српског (матерњег) језика полагаће се 23. јуна, а наредног дана из математике. Једну од три комбинације са питањима и задацима, извући ће министар просвете и науке или неко од његових сарадника, непосредно пре почетка испита, у директном преносу на РТС-у, речено је у Министарству просвете и науке.

Tanjug

Autor: Agencija TANJUG

BEOGRAD – Fizika, iako najfundamentalnija nauka, nije popularna u našim školama, a predsednik Društva fizičara Srbije (DFS) Ilija Savić tu činjenicu pripisuje nastavnom kadru koji, kako kaže, ne može da zainteresuje mlade za ovu nauku. – Fizika kod naših đaka nije popularna zato što tu nauku mogu da predaju i prenose znanje ljudi koji, pre svega, razumeju i vole fiziku, a taj broj nastavnika je u suštini mali, rekao je Savić.

– Izvestan, mali broj učenika uspešno ovlada teorijom i svim zakonitostima ove nauke, pokazuje odlične rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima, ali njihov uspeh je uglavnom rezultat sopstvenog entuzijama, pomoći roditelja i privatnih časova, istakao je Savić.

Takvi đaci kasnije nastavljaju školavanje na fakultetima gde uglavnom i ostaju ili odlaze u inostranstvo, a veoma mali broj njih se vraća u prosvetu, dodao je Savić.

Prema njegovim rečima, nastavnici fizike imaju završene fakultete, ali uglavnom neodgovarajuće, pa se veliki broj njih doškolovavao, a dodatni problem je i njihova motivacija za rad – da predaju fiziku.

Pored toga, učenici se ocenjuju na osnovu pismenih vežbi, što stvara odbojnost, rekao je Savić, smatrajući da je fizika sama po sebi veoma zanimljiva i da, ukoliko fiziku predaje neko ko to ume, može da zainteresuje svakoga.

On kao dodatnu opasnost ističe to što je u predloženim nastavnim planovima za reformu gimnazija, koja je u međuvremneu odložena, namera bila da se smanji broj časova fizike.

„Šteta bi bila da fizika dobije položaj koji će negatino da utiče na tehničku pismenost budućih generacija, jer ako đaci ne dobiju osnove iz fizike, kasnije to teško mogu da nadoknade“, rekao je predsednik DFS.

On je naveo rezultate studije prema kojoj, na primer, inženjeri elektrotehnike, kojima je smanjen fond časova fizike, „nisu istog kvaliteta od ranijeg“, kada su imali više fizike.

Savić je podsetio da fizički fakulteti, koji se zbog svog naziva neretko mešaju sa fakultetima sporta i fizičkog vaspitanja, godinama ne mogu da popune upisnu kvotu.

Broj studenata fizike je sve manji, pa fakulteti pokušavaju da uvedu nove smerove koji će zainteresovati mlade, rekao je on.

Savić je ukazao da je DFS, iako organizator takmičenja iz fizike za osnovce i srednjoškolce, u sve nepovoljnijem finansijskom položaju.

„Poslednjih godina imamo finansijskih problema, čak i sredstva predviđena ugovorima nisu nam isplaćena, pa se postavlja pitanje da li ćemo moći da pošaljemo našu ekipu na 42. međunarodnu olimpijadu iz fizike na Tajlandu, tokom jula“, rekao je Savić.

Sredstva od Ministarstva prosvete i nauke podmiruju 50 odsto naših potreba, pa ćemo pokušati da nađemo donatore, ali može da se desi da prvi put naša ekipa ne ode na Olimpijadu , što bi bio presedan, rekao je Savić.