Правна питања и одговори

Za studente završne, druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici nije određen budžet, pa oni i pored dobrog proseka, moraju da plate školarinu

Subotica – Država je zaboravila 200 najboljih studenata druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici i nije predvidela kvotu za one koji će biti upisani na teret budžeta. Zbog toga svako od njih treba da uplati oko 80.000 dinara da bi mogao da overi letnji semestar i završi petogodišnje studije.

– Nama je obećano da ćemo biti oslobođeni plaćanja školarine, ali prošle sedmice na sajtu fakulteta je objavljeno da moramo da je platimo. Zbog toga smo se odlučili na proteste, ali pošto smo malobrojni, svesni smo da naše okupljanje ne bi izazvalo neki efekat, i jedini način nam je da se obratimo medijima – objašnjava nam Irina Basarić, student druge godine master studija sa prosekom ocena 9,25. Irina je osnovne studije završila sa prosečnom ocenom 9,5, dobitnik je stipendije vojvođanskog Fonda za mlade talente, ali sve to nije dovoljno za olakšice u plaćanju školarine i od nje se očekuje da na račun fakulteta popuni uplatnicu u iznosu od 80.000 dinara. Irina kaže da je plaćanja školarine oslobođeno samo 23 njenih kolega sa prosečnom ocenom 9,8 koji su dobili nagrade fakulteta.

Profesor dr Jelena Birovljev, prodekan za doktorske studije Ekonomskog fakulteta u Subotici, za „Politiku“ objašnjava kako se dogodilo da čitava jedna generacija zabunom ili previdom „ispadne“ iz kvote kojom Ministarstvo prosvete određuje broj budžetskih studenata.

– Mi smo prijavili studije po modelu tri plus dve godine, dok ekonomski fakulteti u Beogradu, Kragujevcu i Nišu rade po programu četiri plus jedna godina. Ministarstvo prosvete nam je odobrilo upisne kvote za studente na budžetu za tri godine osnovnih i samo za jednu godinu master studija, upravo po ugledu na većinu ekonomskih fakulteta u Srbiji, iako je naš program bio drugačiji – kaže profesorka Birovljev.

Tako je država u slučaju subotičkog Ekonomskog fakulteta zaboravila da odredi koliko će studenata druge godine mastera biti na budžetu, i tako „uštedela“ trošak za njih.

– Za najbolje studente smo odlučili da snosimo troškove studiranja i reč je o njih 23 sa prosekom ocena iznad devet, za koje smo izdvojili 2,5 miliona dinara. Pokušavali smo i dalje da nađemo rešenje i krajem prošle godine sklopili smo trojni sporazum sa Univerzitetom u Novom Sadu i pokrajinskim Sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj po kome će i oni učestvovati u finansiranju studenata sa dobrim prosekom, a načinjen je i plan kako ćemo snositi te troškove – ističe profesorka Birovljev.

Po tom dogovoru studenti sa prosekom ocena iznad 9 oslobađaju se školarine, onima sa prosekom između 8,5 i 9 školarina bi bila umanjena za 55 odsto, studentima sa prosekom nižim od 8,5 umaljuje se za 10 odsto. Tako bi Univerzitet i Pokrajina trebalo za najbolje studente da izdvoje 8,9 miliona dinara u školskoj 2010/2011. godini, a Ekonomski fakultet ukupno 4,1 milion dinara. Profesorka Birovljev objašnjava da je sporazum poštovan u novembru i decembru prošle godine, ali da su problemi nastali ove godine.

– Do sada smo poslali pet pisama i Univerzitetu i pokrajinskom sekretarijatu da ih podsetimo na naš dogovor, ali bez uspeha. Međutim, ne odustajemo i nastavljamo da tražimo rešenje za naše studente – kaže profesorka Birovljev. Kako bi se u budućnosti izbegle ovakve situacije, fakultet je spremio program reakreditacije kojim u novoj školskoj godini predviđa rad po programu četiri plus jedna godina, i očekuje odluku Komisije za akreditaciju fakulteta.

Studenti su ipak razočarani ovakvom situacijom.

– Mi smo pioniri „Bolonje”, druga generacija koja radi po tom programu, koji predviđa mnogo više učenja i rada. Niko od nas nije preneo ni jednu godinu, svi smo bili odgovorni i disciplinovani studenti, većina nas je sa dobrim prosekom, a sada smo došli u situaciju da se pitamo da li je uopšte trebalo da završavamo master i da li smo potrebni državi kada nas ovako omalovažava – pita se Irina Basarić.

Aleksandra Isakov

Iz Srbije bi da odu dve trećine studenata

Rezultati – Oko 63 odsto studenata sebe posle studija vidi u inostranstvu, 56 odsto nema poverenje ni u jednu instituciju, 40 odsto smatra da je za posao najbitnija veza…

Iz Srbije bi da odu dve trećine studenata

Gotovo dve trećine studenata po završenom školovanju želi da napusti Srbiju, pokazalo je istraživanje na Beogradskom univerzitetu, u kojem je stavove iznosilo 1.300 studenata sa 27 državnih fakulteta.

Istraživanje koje je po osmi put sprovela Marketing radionica Ekonomskog fakulteta, uz pomoć agencije „Sors“, pokazalo je i da većina studenata smatra da je veza presudna prilikom zapošljavanja, a čak 53 odsto akademaca nema poverenja ni u jednu instituciju u državi!

Broj studenata koji želi da napusti zemlju, iako veliki, blago je pao u odnosu na prošlu godinu (sa 66 na 63 odsto), a kao najčešći razlozi za odlazak preovladavaju ukazivanje prilike i dalje školovanje.

Diploma nije važna

– Možda je na to uticala činjenica da čak 39,8 odsto studenata smatra da je prilikom zapošljavanja najbitnija veza. Oko 28 odsto misli da je ključan faktor za posao lična sposobnost, 20,9 odsto bitnom smatra diplomu, dok je preporuka važna za 11 odsto studenata – objašnjava Jelena Trbović iz marketing radionice.

Psihoterapeut Zoran Milivojević ovoliki broj studenata koji želi da ode tumači činjenicom da država ne podržava dovoljno mlade i obrazovane ljude.

– Mlad čovek ima određene potrebe nakon što je godinama učio i trudio se. Želi da se zaposli, da od plate može da živi, da ima perspektivu u smislu napredovanja i povećanja zarade, ali i da u dogledno vreme može da osnuje porodicu i kupi svoj stan. A kod nas postoji močvara i svaki pomak nabolje je previše spor. Postoji i arogancija države prema građanima i sve to u kombinaciji sa ekonomskom krizom za posledicu ima rast pesimizma kod mladih i želju za odlaskom. Država bi trebalo ozbiljno da se zabrine zbog ovakvih podataka jer joj odlazi najobrazovaniji deo populacije – upozorava Milivojević.

Istraživanje marketing radionice pokazalo je i da gotovo 46 odsto studenata pouzdano zna za konkretan primer korupcije na fakultetima ili je čulo glasine o tome. Međutim, interesantno je da se broj studenata koji su na svojoj koži osetili diskriminaciju profesora zbog izgleda, pola, nacionalnosti, akcenta ili iz nekog drugog razloga, sa prošlogodišnjih 47 odsto sada smanjio na svega 15. Njih 35 odsto, međutim, čulo je za takve primere.

– Zanimljiv je podatak koji se odnosi na mesečne izvore finansiranja, jer najveći procenat, čak 77,3 odsto studenata, izdržavaju roditelji – ističe Anita Milijić, član marketing radioni

Odgovori na pitanje po čemu Srbiju prepoznaju u svetu

Sportisti

Rakija

Egzit

Guča

Noćni provod

Lepe devojke

Ratna zbivanja

Šokantan je podatak da većina studenata nema nimalo poverenja u državne institucije!

Nikom ne veruju

– Poverenje studenata u institucije je poljuljano, jer je čak 56,3 odsto ispitanih studenata odgovorilo da nema poverenja ni u jednu instituciju u državi. Nešto veće poverenje među ostalim institucijama uživaju Srpska pravoslavna crkva sa 15,3 odsto podrške i vojska sa 10,5 odsto podrške – kaže Anita.

Samo 2,9 odsto studenata ima poverenja u Vladu Srbije, 1,9 odsto u Skupštinu Srbije, tri odsto u predsednika, 2,4 odsto u zdravstvo, 2,5 odsto u školstvo i 2,1 odsto u policiju.

Brojke

41 % ispitanih studenata je iz Beograda

45,6 % odsto smatra da Srbija treba da sarađuje sa Rusijom i Kinom

42,5 % odsto je za neutralnost

9 % smatra da Srbija treba da se priključi NATO-u

44,6 % na ispitima koristi puškice, bubicu ili prepisuje

75,8 % putuje isto ili manje otkad su ukinute vize

52,3 % smatra da je uticaj gej parade u Beogradu negativan

36,6 % bi zaveštalo svoje organe

7,9 % nikada ne koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa

37,3 % uvek koristi zaštitu

15,8 % ne upražnjava seks

31,8 % posećuje pozorišne predstave

34,6 % ide u bioskop

15,7 % ide na koncerte

12,1 % uopšte ne posećuje kulturne događaje

38,2 % studenata je bilo u inostranstvu do tri puta

50,4 % bilo je u inostranstvu više od tri puta

10,8 % nijednom nije bilo u inostranstvu

20,8 % uopšte ne gleda TV

Ana Vlahović

Већина нема поверења ни у државне институције

Готово две трећине или 63 одсто студената Универзитета у Београду жели да напусти земљу после завршетка школовања, а 56, 3 одсто њих нема поверења ни у једну државну институцију, показало је истраживање Маркетинг радионице Економског факултета. У анкети је учествовало 1.300 академаца са 27 факултета Београдског универзитета, а изјашњавали су се о друштвеним и политички темама, као и о условима студирања.

Највише поверења студенти имају у Српску православну цркву за шта се изјаснило 15,3 одсто испитаника. Влади Србије верује 2,9 одсто студената, Скупштини Србије – 1,9, у председника Србије – три одсто, у Војску – 10,5 одсто, у полицију – 2,1 одсто, у судство – један одсто, у здравство – 2,4, у школство – 2,5 одсто.

КОРУПЦИЈА

На питање о корупцији на факултетима, 18,2 одсто студената је рекло да зна за конкретан пример, а 27,7 одсто њих је чуло за неки од примера. Пушкице на испитима користи 39,4 одсто студената, 3,9 одсто бубицу, а 1,3 одсто преписивање. Више од трећине студената је чуло за неки облик дискриминације на факултетима, а 15 одсто испитаника је дискриминисано.

Од политичара највише поверења дали су Борису Тадићу и то 5,8 одсто испитаника, следи Томислав Николић са четири одсто, Драган Шутановац са 2,2 одсто и Драган Ђилас са 1,3 одсто испитаних. Када би се сада одржали избори њих 39,7 не би гласало, а од оних који би изашли 19,9 одсто би гласало за Демократску странку, 8,7 за Српску напредну странку, 6,3 одсто за ДСС, 3,3 одсто за ЛДП, 2,4 одсто за Г 17 плус …

Половина испитаника сматра да се у судовима не суди поштено и праведно. Што се тиче војне политике, 45,6 одсто академаца се изјаснило да Србија треба да сарађује са Русијом и Кином, за неутралност је 42,5 одсто њих, док девет одсто испитаника мисли да треба да се прикључимо НАТО-у. По питању кризе у Либији више од половине испитаника се изјаснило да наша земља треба да подржи народ Либије.

Кључни фактор приликом запошљавања, према мишљењу студената је веза сматра 39,8 одсто њих, следи лична способност са 28 одсто гласова, диплома са 20,9 одсто и препорука са 11 одсто. За више од половине студената су испуњена очекивања у вези са наставним плановима, предавањима и професорима.

Б.Б.

SOFIJA STEFANOVIĆ OSVOJILA PRVO MESTO

JAGODINA: U organizaciji Elektro tehničko građevinske škole ,,Nikola Tesla,, I Ministarstva rudarstva i energetike održano je takmičenje na temu ,,Energiju štedim JA više vredim,,. Osnovci i srednjoškolci dobili su vredne nagrade, poklon Minisratsva energetike i najpozantijeg pomoravskog distibutera računara ,,Crvenog džina,,

Na ovom takmičenju učestvovali su pojedinačno učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola i ekipno učenici srednjih škola I to u tri discipline, multimedijalna prezentacija, kratka priča i plakat ili strip. Prvu nagradu za multimedijalnu prezentaciju dobija je učenica OŠ,,Boško Đuričić,, Sofija Stefanović sa nastavnikom Predragom Stevanovićem.

,,Nisam očekivala prvo mesto kao ni nagradu laptop koji će mimnogo pomoći u daljem radu i prezadovoljna sam. Prijavila sam se na takmičenje da vršnjacima ukažem na to koliko je štednja energije važna. Sa internet sam skinula fotografije i skice, koristila sam lireturu u knjigama i uradila multimedijalnu prezentaciju, kaže Sofija.

Drugu nagradu dobila je Sonja Milosavljević sa nastavnicom Ljiljanom Glođović Pantović (OŠ ,,Rada Miljković,,) a treće mesto dele Marija Mladenović i Milica Ljubanić sa nastavnikom Predargom Stevanovićem (OŠ ,,Boško Đuričić,,). Nagrade za srednje škole dobila je ekipa EGŠ ,,Nikola Tesla,, u sastavu Dušica I Pavle Aksentijević, Milan Micković I mentor Zoran Miljković, druga nagrada pripala je Gimnaziji Svetozar Marković I to ekipi u sastavu Strahinja Milojević, Viktorija Jeremić, Stefab Nikodijević I mentor Nadica Kušić dok je treća nagrada pripala EGŠ ,,Nikola Tesla,, I to ekipi u sastavu Vladimri Antić, Filip Miletić, Stefan Rakić i mentor Bojan Antić.

,,Imamo plan da ovo takmičenje postane konkurs na nivou države. Deca razumeju ovu temu, oni se već prijavljuju i na druge konkurse. EGŠ Nikola Tesla pokrenula je ovo takmičenje pre par godina i sada već imamo učešće Ministarstva rudarstva i energetike kroz podršku i eto prvu nagradu, kaže Marija Bogdanović, profesor EGŠ ,,Nikola Tesla,,.

Sonja Milosavljević rekla je da je uz pomoć slika i teksta pokušala da ljudima objasni šta znači štednja energije. Vladimir Antić učestvovao je u izradi multimedijalne prezentacije I pokušao je da skrene pažnju na potrošnju.

,,Nekih stvari oko štednje se pridržavamnekih ne. Na primer imam u kući štedljive sijalice, ali zato mi je kompjuter uključen tokom celog dana, rekao je Vladimir.

Viktorija Jeremić objasnila je da je njena ekipa već učestvovala na takmičenjima i da su oni jako zainteresovani za ovu temu. On su na šaljiv način pričom ,,Uključite se slobodno,, ukazali na problem potrošnje električne energije. Prema rečima profesora Predraga Stefanovića deca imaju svest o štednji ali u tome mora da učestvuje cela porodica kako bi se njihov znanje prenelo na svakodnevni život.

A.Đ.

CRVENI DŽIN UVEK PODRŽAVA DEČJA INTERESOVANJA

Zanimljivo je da su nekadašnji đaci EGŠ ,,Nikola Tesla,, sada uglavnom vlasnici firmi koji zapošljavaju svršene učenike ove škole a većina njih su i sponzori ove nagrade. Jedan od njih je i ,,Crveni džin,,

,,Drago mi je da mogu da pomognem đacima, da podržim njihovo inetersovanje za elektrotehniku I sve što ona obuhavata. Kao vlasnik firme koja distribuira i servisira kompjutersku opremu, znam šta deci treba a to su kompjuteri, tastature, prateća oprema. Mi smo kao što je u Jagodini poznato, uvek tu da sponzorišemo dečja takmičenja jer je budućnost u njima I njihovom znanju, kaže vlasnik Crvenog džina Saša Milojević.