Правна питања и одговори

Недавном анализом Универзитета у Београду, коју је урадио Ректорат, утврђено је да студенти који се школују по болоњском систему имају знатно бољи просек оцена од својих колега који су се школовали „по старом“. Свакако је то вест која радује. Друго питање је колико је оцена меродавно огледало знања дипломаца.

Недавном анализом Универзитета у Београду, коју је урадио Ректорат, утврђено је да студенти који се школују по болоњском систему имају знатно бољи просек оцена од својих колега који су се школовали „по старом“. Свакако је то вест која радује. Друго питање је колико је оцена меродавно огледало знања дипломаца.

Када је реч о Болоњској реформи, ситуација умногоме подсећа на онај виц када (искрени) отац покушава да упосли сина. Пита га будући послодавац: „Је ли завршио неке школе?“ „Није“, одговара отац. „А је ли вредан?“ „Ма, тешка ленчуга.“ „Па је ли макар добар човек?“ „А више је вредан него што је добар човек.“

Другим речима, који год сегмент реформе високошколског образовања у Србији да се процењује, налази се да је он „мање неуспешан“ и „за нијансу применљивији“ од неког другог. Србија је потписница Болоњске декларације од 2003. године. Од тада се факултети, својим темпом, прилагођавају променама.

Но, понекад стижу вести да није све тако црно. Тамо где се „Болоња“ спроводи „по правилу“, студенти успевају да дају скоро све испите у јуну, учење им је знатно олакшано јер је оцена збир рада током целе године. Тачно је прописана количина дозвољене литературе, односно број страница који студент мора да зна (ту се поставља други проблем, односно питање представља ли то „средњошколизацију“ високог образовања).

Болоњски систем спроводи се на целој територији Европе. У Србији је својевремено жељно ишчекиван јер је план био да се повећа број оних који се упишу на факултет али и оних који стекну диплому, као и да не буде више „вечитих студената“. Такође, с тим циљем, Закон о високом образовању ограничио је време студија. Ако факултет траје четири године, мора се завршити за, максимално, осам година. У супротном, на тој високошколској установи губи се статус студента (свакако да је дозвољено „почети наново“ на наком другом факултету).

Анализе које је у последњих годину дана спровео Ректорат Универзитета у Београду говоре да добре стране реформе почињу да се показују.

ОДЛИКАШИ: У јануару ове године објављена је анализа ефикасности студирања генерације које ја факултет уписала 2006/2007. У анализи су приказани подаци о 11.414 студената на 22 факултета у саставу Универзитета у Београду. У податке спадају они који су до краја школске 2009/2010. завршили основне академске студије (или до 2008/2009, ако је у питању трогодишњи програм), као и просечна оцена коју су остварили.

Подаци говоре да су од укупног броја уписаних на четворогодишње студије 14,12 одсто активних студената диплому добили тачно у року (то је нешто више од 10 одсто укупно уписаних, али је одређеном броју престао активан статус, односно исписали су се са студија, искључени су или им је статус студента престао неуписивањем школске године. Занимљиво је да је, рецимо, на Рударско- геолошком факултету статус активног студента изгубило 104 од 189 уписаних, а на Правном 778 од 1812).

МЕЂУ НАЈБОЉИМА: Електротехнички факултет

На овом пољу, најјуспешнији су дипломци Електротехничког факултета где је 42,35 одсто од укупног броја активних студената завршило своје школовање у року. Близу је и Факултет за физичку хемију где је близу 40 одсто оних који су дипломирали у року од четири године, а затим следи Математички факултет. Према анализи ефикасности, на зачељу је Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (бивши Дефектолошки) где је око 2,5 одсто од 363 активна студента дипломирало у року, што значи да је 2009/10. укупно девет дефектолога „на време“ дало испите. На Факултету спорта и физичког васпитања укупно је троје „осветлало образ“ те високошколске установе, што је у процентима 1,56. На Техничком факултету у Бору (ушао је у анализу јер спада у београдски универзитет, иако се налази ван седишта Универзитета) и Шумарском, од прве болоњске генерације нико није дипломирао у року.

Међутим, иако су само три „дифовца“ завршила студије у року од четири године, њихов просек оцена износи 9,55. Високо на листи је и Православни богословски факултет чијим је дипломцима просечна оцена 9,40. Просечна оцена, када се разматрају сви студенти Универзитета, износи 8,74.

Пре две године она је износила 7,96. Занимљиво је да у том периоду ниједна високошколска установа није имала просечну оцену изнад девет, а сада их је шест. Исто тако, скоро сви факултети подигли су просек за једну оцену.

Што се тиче студената који су 2006/2007. уписали студије у трогодишњем трајању, више од 35 одсто активних завршило је до краја 2008/2009. По овом критеријуму, убедљиво на првом месту налази се Архитектонски, где само 31 активни студент од њих 253 није завршио студије у року, а најлошије стоји Факултет безбедности, на којем ниједан дипломац није на време добио односно заслужио диплому.

Студенти друге болоњске генерације уписане на трогодишње студије 2007/2008. лошији су од својих претходника. Њих око 29 одсто завршило је све како је предвиђено. Један студент Факултета безбедности је у року од три године дао све испите, а са трогодишњег програма на Православном богословском факултету нема никог са „правовременом“ дипломом.

Коначно, несумњиво је да, укупно говорећи, академци имају знатно бољи просек оцена од студената који су учили по старом систему. Но, питање које би се могло поставити односи се на „подударност“ знања и оцене. Оцена, сама по себи, не може говорити о квалитету наученог нити о примени истог. Колико је „комплетно“ знање које се добија, колико је адекватна (савремена) литература без правог осврта на основе, и да ли је ипак дошло, захваљујући Болоњи, до веће оспособљености дипломаца? Све су то теме које морају доћи на дневни ред. За сада је добро што су студенти, барем судећи по анализама, вреднији него раније.

Јелена Јоргачевић

Извор: „Vreme“

Više od 1.000 srednjoškolaca u Kragujevcu protestovalo zbog odrađivanja nastave subotom. Razišli se posle razgovora sa predstavnicima škola i grada, koji su obećali da će razmotriti njihove zahteve.Kragujevački srednjoškolci obustavili su protest koji su danas započeli u Velikom parku u tom gradu, pošto su s predstavnicima škola i grada postigli dogovor da se razmotre njihovi zahtevi.

Taj dogovor je delegacija učenika postigla na sastanku s načelnikom školske uprave za Šumadiju Radojkom Damjanovićem, gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem i direktorima srednjih škola, pa su se, oko 14 sati, razišli sa platoa ispred Skupštine grada Kragujevca.

Učenici kragujevačkih srednjih škola traže da ne idu na nastavu subotom kako bi nadoknadili izgubljene časove koje su propustili za vreme štrajka prosvetnih radnika, kao i smanjenje gradiva.

Oni su se oko podneva okupili u Velikom parku, a potom prošetali gradskim ulicama do Skupštine grada, gde su istakli svoje zahteve.

„S obzirom na to koliko je dug bio period štrajka prosvetnih radnika, nastavni proces je bio neregularan pa učenici sa nedovoljnim ocenama nisu imali mogućnosti da kroz vidove nastave pokažu svoje znanje i poprave ocene“, naveli su u peticiji učenici Trgovinsko-ugostiteljske škole „Toza Dragović“.

Oni ističu da „s pravnog stanovišta, školška godina 2010/2011. nije imala regularan tok, a učenici nisu regularno ocenjeni“, zbog čega traže da školska uprava naloži rukovodstvima šrednjih škola da se nedovoljne ocene učenika poprave.

Na zajedničkom sastanku u gradskoj upravi, direktori srednjih škola su rekli da su učenici svoje zahteve trebalo prvo da dostave rukovodstvu svojih škola i da nije trebalo da izađu na ulice.

Kragujevački srednjoškolci su, u šetnji ulicama Kragujevca, nosili transparent „Ako se može njima, može se i nama“.

Dok su bili okupljeni u Velikom parku, učenici su rekli novinarima da će nastaviti proteste i narednih dana, i da će se o tome dogovarati na svojoj internet strani, koju su otvorili na Fejsbuku pod naslovom „Štrajk svih škola u Kragujevcu“.

U Kragujevcu ima 11 srednjih škola, sa oko 8.000 učenika, među kojima su i dve specijalne škole.

(Tanjug)

Danas se obeležava Dan studenata, 4. april

BEOGRAD – Dan studenata, 4. april, Univerzitet u Beogradu obeležiće danas koncertom Omladinskog orkestra Evropske unije u Centru Sava, u prisustvu predstavnika javnog, kulturnog i političkog života zemlje, rektora univerziteta u Srbiji, kao i studenata i studentskih organizacija.

Student prorektor Milan Popović ocenio je, povodom studentskog dana, da reforma visokog obrazovanja još nije u potpunosti sprovedena, a da studenti, kada je reč o standardu, „dele sudbinu” svih koje je pogodila ekonomska kriza.

On je Tanjugu rekao da je sprovođenjem Bolonjske reforme vreme prosečnog studiranja delimično skraćeno, ali da još uvek nije dostignut cilj – a to je da oko 80 odsto akademaca studije završava u roku.

Popović je kazao i da je veoma značajno olakšati mobilnost studenata, jer veoma mali broj njih iz Srbije svoje studije nastavlja u inostranstvu.

Predsednik Studentskog parlamenta Aleksandar Tolić kazao je Tanjugu da nisu svi fakulteti u istom položaju kada je reč o tehničkoj opremljenosti.

„U zavisnosti od prihoda, fakulteti izdvajaju sredstva za opremanje laboratorija, učionica, a oprema na kojoj rade studenti je često starija od 20 godina”, rekao je Tolić.

Dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije koje su studenti u Beogradu organizovali 4. aprila 1936. godine, kada je u protestu, zbog jačanja fašizma u Nemačkoj, ubijen student prava Žarko Milanović. Univerzitet u Beogradu obeležiće Dan studenata koncertom Omladinskog orkestra Evropske unije, jednog od najprestižnijih i najdinamičnijih orkestara u svetu, koji ujedinjuje najtalentovanije mlade muzičare iz 27 zemalja EU, pod dirigentskom palicom najpoznatijih svetskih dirigenata, objavljeno je na sajtu Univerziteta u Beogradu.

Koncert će biti održan u Centru Sava, sa početkom u 20 časova, a, kako je najavljeno, prisustvovaće i ambasadori zemalja članica EU i drugih zemalja sveta, predstavnici evropskih institucija u Srbiji, javnog, kulturnog i političkog života zemlje, rektori univerziteta u Srbiji, kao i predstavnici studenata i studentskih organizacija, a na programu su dela Vagnera i Lista.

Univerzitet u Beogradu u svom sastavu ima 31 fakultet, organizovane u četiri grupacije – društveno-humanistički, medicinski, prirodno-matematički i tehničko-tehnoloških nauka, 11 naučnih instituta, Univerzitetsku biblioteku i sedam centara.

Na fakultete Univerziteta u Beogradu svake godine upiše se blizu 15.000 novih studenata, a akademcima je na raspolaganju 11 studentskih domova, restorani, zdravstvena ustanova, sportski centar, dom kulture, dva kulturno-umetnička društva i razne studentske organizacije.

Politika

Izvor: B92 

Kragujevac — Preko 2000 kragujevačkih srednjoškolaca najavilo je da će prisustvovati sutrašnjem okupljanju u znak protesta zbog najave ministarstvo o nadoknadi gradiva.

Okupljanje kragujevačkih srednjoškolaca zakazano je sutra u podne u Velikom parku.

Đaci nekoliko kragujevačkih škola nezadovoljni su činjenicom da će časovi izgubljeni tokom štrajka profesora morati da budu nadoknađeni subotom, kao i mogućnošću da školska godina bude produžena.

Učenici Druge kragujevačke gimnazije kao i gotovu svih drugih srednjih škola u petak su se spontano na odmoru dogovorili da se toga dana ne vraćaju na nastavu, nakon čega su se uputili ka Velikom parku i zakazali novi susret za danas.

Na Fejsbuk stranici događaja nazvanog „Štrajk svih škola u Kragujevcu“ preko 2 200 đaka se prijavilo da će prisustvovati skupu u znak protesta zbog nadoknade časova.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović i predstavnici tri reprezentativna sindikata u prosveti potpisali su Sporazum kojim su stvoreni uslovi da se nastava u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji obavlja u punom obimu, ali i da se izgubljeni časovi nadoknade.

„Svi radnici u prosveti, kojima je plata umanjena zbog štrajka, dobiće nadoknadu kada dostave izveštaj o nadoknađenim časovima“, rekao je Obradović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije posle potpisivanja Sporazuma.

Prema njegovim rečima, to bi trebalo da se desi u najkraćem roku, ali odgovornost za nadoknadu časova je sada na direktorima škola.

Beta

Sindikati sa područja bivšeJugoslavije osnovali su regionalni sindikalni savet, saopšteno je danas u Ljubljani.Pod pokroviteljstvom nemačke fondacije Fridrih-Ebert-Stiftung krajem nedelje je održana konferencija sindikanih centrala sa područja bivše zajedničke države.

„Sindikalne centrale su osnivanjem regionalnog saveta želele da potvrde dosadašnju dobru saradnju i dogovorile su se da će redovno razmenjivati iskustva i dobre prakse u rešavanju pojedinih problema u cilju poboljšanja radnih, materijalnih i socijalnih uslova radnika čije interese zastupaju“, navodi se u saopštenju.