Новости

За неке тешка, за неке лака, за неке пуна дилема – одлука о томе коју средњу школу уписати није нешто преко чега треба олако прећи, али ни нешто због чега ђаци треба да паниче.Први корак у избору требало би да буде „Конкурс за упис у средње школе” у којем су наведене све средње школе у Србији и сви образовни профили који се у њима изучавају, и који би требало да буде објављен крајем априла или почетком маја. Ђаци би требало да погледају које им могућности нуде средње школе и издвоје оне које им делују најпривлачније.

Модернизација наставе није неопходна само на факултетима већ и у средњим школама, јер мало који наставник данас успева да традиционалном наставом задржи пажњу ученика. Један од начина да се ђаци заинтересују за учење је што чешће коришћење рачунара у процесу учења. У томе ће од 1. септембра ученицима и наставницима помоћи пројекат Дигиталне школе “Дигиш”, коју је осмислио тим са Универзитета “Метрополитен”.Наиме, како млади већину времена проводе на интернету, идеја “Дигиша”је да обезбеди комуникацију између наставника и ученика на начин на који ученици умеју и воле да комуницирају, односно да се образовање приближи кроз интернет и рачунаре.

Prolećni raspust za učenike osnovnih i srednjih škola ove godine je spojen sa uskršnjim i prvomajskim praznicima, pa će đaci imati [...]

Oko 47 odsto dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, dok je taj procenat u EU više od 88 odsto

U izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta se navodi da je osnovnim obrazovanjem obuhvaćeno oko 98 odsto dece.Poslednjih godinu dana u 80 odsto škola uveden je brzi ADSL Internet priključak, a u 20 odsto škola to nije moguće uraditi zbog konfiguracije terena. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo započelo je akciju opremanja 2.700 računarskih kabineta u osnovnim školama širom Srbije, što će obuhvatiti 90 odsto objekata u kojima se izvodi nastava, uključujući i izdvojena odeljenja – navodi se između ostalog u izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta za 2010. godinu, koji donosi i najnovije podatke u vezi s predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem.

До средине седмице требало да буде познато да ли је постигнут договор о социјалном споразуму, рекао је министар Расим Љајић. Разговори представника послодаваца, синдиката и ресорног министарства биће настављени сутра.

Направиљени су распореди надокнаде пропуштене наставе суботама и продужењем школске године. Родитељи, међутим, сматрају да су деца у овој ситуацији испала колатерална штета и да одлука о надокнади пропуштених часова није услуга ђацима. Тако мисле и средњошколци у Крагујевцу и другим градовима, који су се побунили што ће у клупе морати и викендом.

Према анкети коју је урадио “Блиц”, а у којој је учествовало 40.000 људи, нешто мање од 50 одсто испитаника изјавило је да им је требало од пет до седам година да заврше факултет. Читаоци сајта најодговорније за дуго студирање у Србији сматрају Министарство просвете, затим професоре, а тек на крају студенте. Више од три хиљаде људи гласало је да студенти морају редовније да уче, док је готово исти број читалаца сајта гласао да професори морају да модернизују наставу. Највише анкетираних (70 одсто) сматра да Болоња у Србији није добро примењена, што се може узети као један од узрока што студирање у Србији траје толико дуго.