Правна питања и одговори

Влада Србије се нашла у процепу између захтева синдиката и ММФИзвесно је да ће априлске плате у јавном сектору и пензије бити повећане више него што је било очекивано, па уместо 2,95, може се очекивати раст од четири одсто. Разлог неће бити одлука државе да прекрши оно што је зацртала, него већа инфлација, која ће појести овај неочекивани раст. Крајем априла знаће се да ли ће бити неке додатне једнократне поделе јавном сектору и пензионерима од вишка у буџету.

Влада Србије ове године је планирала три повећања плата – у јануару, априлу и октобру – која ће зависити од инфлације у овој години и раста бруто друштвеног производа (БДП) у 2010. години. Пројекције су говориле да се у априлу може очекивати раст од 2,95 одсто, а у јануару и октобру по два посто.

Али већ у априлу биће промена јер је инфлација после прва два овогодишња месеца била скоро три одсто, а у Министарству финансија тек ће средином месеца знати колика је била мартовска инфлација, а самим тим и повећање. Крајем априла у том министарству ће знати има ли вишка у буџету и како ће га поделити.

Раније су постојале две опције за поделу вишка: увећање планираних процената или једнократна подела. Управо је подела вишка задала Влади Србије велике проблеме захваљујући штрајковима у полицији и просвети.

Наиме, Влада је помало неспретно почетком године, осим планираних процената, обећала додатни раст зарада и пензија ако у буџету буде више пара, при чему је споменуто да ће бити у плусу неких 10 милијарди динара. Притисци синдиката су се појачали, па се јавио и ММФ са опоменом да ће склопљени аранжман пропасти ако се повећају законски утврђени проценти јер ће то повећати јавну потрошњу. Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, истиче да се прво треба запитати да ли ће бити вишка у буџету, па тек онда како га поделити. Закони кажу да плате и пензије у априлу могу да буду повећане у износу тромесечне инфлације, која ће вероватно бити око четири одсто, а држава је планирала да ће повећање бити око 2,95 одсто. Због тога ће бити већи расходи по овом основу, што ће умањити евентуални вишак у буџету.

– Због инфлације су повећани приходи, али и расходи, то заборављају многи. Очекивање вишка пара у буџету је илузија – опомиње Арсић.

Он истиче да, ако има вишка пара у буџету, онда треба размислити да ли је оправдано потрошити их на повећање плата у јавном сектору и пензија јер су инвестиције много важније и даће више резултата на дужи рок, и то за све. – Ако се на крају ипак реши да се вишак потроши на веће плате, онда је најмање лоше решење да то буде једнократно, а не повећање основице, што ће нас скупо коштати наредних година јер ћемо, уместо смањења, имати повећање јавне потрошње. Где нас је таква политика из претходних година довела, сви видимо – подсећа члан Економског савета премијера.

Мере Владе Србије оцениће борд директора ММФ-а, који за неколико дана одлучује о завршетку сарадње с нашом земљом. У писму о намерама, које је Влада Србије послала ММФ-у, пише да ће евентуални вишак искористити за једнократну исплату. – То би требало да задовољи ММФ. наводи извор из Владе Србије.

Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику, каже да ММФ очекује од Владе извештај како ће поступити с притисцима синдиката.

Е. Б.

Поштовани/е чланови/це

Молимо вас да нам у што краћем року доставите ваше предлоге измена и               допуна Закона о основама система образовања и васпитања

Више стотина крагујевачких средњошколаца јуче је одбило да присуствује настави, а уместо да седе у школским клупама прошетали су улицама, протестујући због одлуке Министарства просвете да часове изгубљене током двомесечног штрајка просветних радника сада треба надокнадити. Ученици средњих школа, у којима јуче није одржан ниједан час, захтевају да се укине одлука о похађању наставе суботом, као и да школска година не буде продужена за једну радну недељу.Према њиховим речима, школска година је нерегуларна после штрајка професора, због чега су надлежнима предочили захтеве да ове године не буде понављача, то јест да свим ђацима који тренутно имају недовољан успех јединице буду претворене у позитивне двојке.

– Немамо времена да поправимо оцене, а у најтежој ситуацији су они са више „кечева”. Професори само предају градиво и кажу да немају времена да нас питају – тврди Светлана Ђорђевић, ученица Друге техничке школе.

После шетње градским улицама, ученици су се окупили испред седишта локалне управе, захтевајући да их прими градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, а тражили су и „хитан састанак” и с директорима школа које похађају.

– Знам да протести нису решење, али ми немамо другог начина да искажемо незадовољство. Како да у овом хаосу, када смо изгубили много часова, сада будемо спремни да полажемо пријемне испите на факултетима – запитао се матурант Прве гимназије Ђорђе Стевановић.

Градоначелник Стевановић је објаснио да мере за надокнаду изгубљених часова нису у ингеренцији локалне управе, већ да је тај проблем у надлежности државе, односно Владе Србије и ресорног министарства. Он је позвао све ученике да се врате у школске клупе и да у разговору с директорима нађу решење које би прихватиле обе стране.

Ученички протести и захтеви изненадили су и начелника Школске управе Крагујевац Радојка Дамјановића, који је на јучерашњем састанку код градоначелника тражио да се „сви ђаци врате у школе”, јер је то једино место где овакве проблеме треба решавати.– Ми ћемо брзо реаговати, али ови проблеми треба да се решавају у свакој школи појединачно, будући да нису све изгубиле исти број радних дана и часова – рекао је Дамјановић.

Због најаве ученика да се у школске клупе неће враћати док њихови захтеви не буду испуњени, начелник Школске управе јуче није могао да прецизира када ће у Крагујевцу бити нормализована настава.

Протест ђака изазвао је недоумицу и код директора крагујевачких средњих школа, који су тешком муком направљени план и програм надокнаде часова већ проследили Министарству просвете.

– Нека нам сада неко каже шта да радимо, а ја питам и ученике који протестују како да решимо овај проблем. Директори нису били упознати са захтевима ђака, нити су ђачки парламенти најавили да ће доћи до бојкота наставе. Неко мора да нам каже шта да предузмемо – нагласио је директор Политехничке школе Синиша Којић.

Б. Карталовић

Професор Мачванске средње школе у Богатићу Срећко Чупић (34), инвалид друге категорије, писмено је обавештен да остаје без посла у овој установи, а каже да је до тога дошло јер је прошле године спречио директора да на његово место запосли бившег председника општине.Срећко Чупић каже да је тежак епилептичар и да у Мачванској средњој школи од 1. септембра 2009. године предаје патологију и заразне болести. У току прошле године радио је 25 одсто фонда часова, док је ове године добио 95 одсто, да би пре три дана био шокиран обавештењем о престанку радног односа.

– У њему стоји да је школски одбор донео одлуку да на моје место запосли другу колегиницу. Зашто и због чега, нигде не пише. Ја би, наводно, образложење требало да добијем у понедељак, а имам и право на жалбу у року од осам дана од пријема обавештења – каже Чупић.

Према његовим речима, директор школе Милисав Јоксимовић је школском одбору саопштио „да је Чупић увредио њега и школу“.

– Ако се то може назвати увредом, или сукобом, имао сам га са њим у августу прошле године када је он на моје место хтео да доведе бившег председника општине, коме се измакла столица. Тада сам се обратио начелнику Републичке просветне инспекције, који је директору издао наређење да не сме то да ради. Други разлог не постоји – тврди Чупић.

Директор Мачванске средње школе Милисав Јоксимовић демантовао је Срећкове наводе уз образложење да он остаје без посла зато што је „са њим врло тешко сарађивати, да његов однос према деци није на нивоу који се захтева, као и да је лоше урадио тестове Националне службе за запошљавање“.

– На његово место требало је да буде доведен други човек, али то није бивши председник. У целој причи има толико неистина, а Срећка сам прихватио као своје дете – рекао је за Пресс Јоксимовић.

Љ. Р.

Извор: Press

Недавном анализом Универзитета у Београду, коју је урадио Ректорат, утврђено је да студенти који се школују по болоњском систему имају знатно бољи просек оцена од својих колега који су се школовали „по старом“. Свакако је то вест која радује. Друго питање је колико је оцена меродавно огледало знања дипломаца.

Недавном анализом Универзитета у Београду, коју је урадио Ректорат, утврђено је да студенти који се школују по болоњском систему имају знатно бољи просек оцена од својих колега који су се школовали „по старом“. Свакако је то вест која радује. Друго питање је колико је оцена меродавно огледало знања дипломаца.

Када је реч о Болоњској реформи, ситуација умногоме подсећа на онај виц када (искрени) отац покушава да упосли сина. Пита га будући послодавац: „Је ли завршио неке школе?“ „Није“, одговара отац. „А је ли вредан?“ „Ма, тешка ленчуга.“ „Па је ли макар добар човек?“ „А више је вредан него што је добар човек.“

Другим речима, који год сегмент реформе високошколског образовања у Србији да се процењује, налази се да је он „мање неуспешан“ и „за нијансу применљивији“ од неког другог. Србија је потписница Болоњске декларације од 2003. године. Од тада се факултети, својим темпом, прилагођавају променама.

Но, понекад стижу вести да није све тако црно. Тамо где се „Болоња“ спроводи „по правилу“, студенти успевају да дају скоро све испите у јуну, учење им је знатно олакшано јер је оцена збир рада током целе године. Тачно је прописана количина дозвољене литературе, односно број страница који студент мора да зна (ту се поставља други проблем, односно питање представља ли то „средњошколизацију“ високог образовања).

Болоњски систем спроводи се на целој територији Европе. У Србији је својевремено жељно ишчекиван јер је план био да се повећа број оних који се упишу на факултет али и оних који стекну диплому, као и да не буде више „вечитих студената“. Такође, с тим циљем, Закон о високом образовању ограничио је време студија. Ако факултет траје четири године, мора се завршити за, максимално, осам година. У супротном, на тој високошколској установи губи се статус студента (свакако да је дозвољено „почети наново“ на наком другом факултету).

Анализе које је у последњих годину дана спровео Ректорат Универзитета у Београду говоре да добре стране реформе почињу да се показују.

ОДЛИКАШИ: У јануару ове године објављена је анализа ефикасности студирања генерације које ја факултет уписала 2006/2007. У анализи су приказани подаци о 11.414 студената на 22 факултета у саставу Универзитета у Београду. У податке спадају они који су до краја школске 2009/2010. завршили основне академске студије (или до 2008/2009, ако је у питању трогодишњи програм), као и просечна оцена коју су остварили.

Подаци говоре да су од укупног броја уписаних на четворогодишње студије 14,12 одсто активних студената диплому добили тачно у року (то је нешто више од 10 одсто укупно уписаних, али је одређеном броју престао активан статус, односно исписали су се са студија, искључени су или им је статус студента престао неуписивањем школске године. Занимљиво је да је, рецимо, на Рударско- геолошком факултету статус активног студента изгубило 104 од 189 уписаних, а на Правном 778 од 1812).

МЕЂУ НАЈБОЉИМА: Електротехнички факултет

На овом пољу, најјуспешнији су дипломци Електротехничког факултета где је 42,35 одсто од укупног броја активних студената завршило своје школовање у року. Близу је и Факултет за физичку хемију где је близу 40 одсто оних који су дипломирали у року од четири године, а затим следи Математички факултет. Према анализи ефикасности, на зачељу је Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (бивши Дефектолошки) где је око 2,5 одсто од 363 активна студента дипломирало у року, што значи да је 2009/10. укупно девет дефектолога „на време“ дало испите. На Факултету спорта и физичког васпитања укупно је троје „осветлало образ“ те високошколске установе, што је у процентима 1,56. На Техничком факултету у Бору (ушао је у анализу јер спада у београдски универзитет, иако се налази ван седишта Универзитета) и Шумарском, од прве болоњске генерације нико није дипломирао у року.

Међутим, иако су само три „дифовца“ завршила студије у року од четири године, њихов просек оцена износи 9,55. Високо на листи је и Православни богословски факултет чијим је дипломцима просечна оцена 9,40. Просечна оцена, када се разматрају сви студенти Универзитета, износи 8,74.

Пре две године она је износила 7,96. Занимљиво је да у том периоду ниједна високошколска установа није имала просечну оцену изнад девет, а сада их је шест. Исто тако, скоро сви факултети подигли су просек за једну оцену.

Што се тиче студената који су 2006/2007. уписали студије у трогодишњем трајању, више од 35 одсто активних завршило је до краја 2008/2009. По овом критеријуму, убедљиво на првом месту налази се Архитектонски, где само 31 активни студент од њих 253 није завршио студије у року, а најлошије стоји Факултет безбедности, на којем ниједан дипломац није на време добио односно заслужио диплому.

Студенти друге болоњске генерације уписане на трогодишње студије 2007/2008. лошији су од својих претходника. Њих око 29 одсто завршило је све како је предвиђено. Један студент Факултета безбедности је у року од три године дао све испите, а са трогодишњег програма на Православном богословском факултету нема никог са „правовременом“ дипломом.

Коначно, несумњиво је да, укупно говорећи, академци имају знатно бољи просек оцена од студената који су учили по старом систему. Но, питање које би се могло поставити односи се на „подударност“ знања и оцене. Оцена, сама по себи, не може говорити о квалитету наученог нити о примени истог. Колико је „комплетно“ знање које се добија, колико је адекватна (савремена) литература без правог осврта на основе, и да ли је ипак дошло, захваљујући Болоњи, до веће оспособљености дипломаца? Све су то теме које морају доћи на дневни ред. За сада је добро што су студенти, барем судећи по анализама, вреднији него раније.

Јелена Јоргачевић

Извор: „Vreme“