ПРОЈЕКАТ ДИГИТАЛНЕ ШКОЛЕ ОД 1. СЕПТЕМБРА
Модернизација наставе није неопходна само на факултетима већ и у средњим школама, јер мало који наставник данас успева да традиционалном наставом задржи пажњу ученика. Један од начина да се ђаци заинтересују за учење је што чешће коришћење рачунара у процесу учења. У томе ће од 1. септембра ученицима и наставницима помоћи пројекат Дигиталне школе “Дигиш”, коју је осмислио тим са Универзитета “Метрополитен”.Наиме, како млади већину времена проводе на интернету, идеја “Дигиша”је да обезбеди комуникацију између наставника и ученика на начин на који ученици умеју и воле да комуницирају, односно да се образовање приближи кроз интернет и рачунаре.
– Ова платформа је намењена свим средњошколцима, потпуно је бесплатна и преко ње ће они да комуницирају са својим професорима. Такође, омогућава размену материјала између наставника, праћење ученичких активности на предмету. Комуникацију треба преселити на рачунар, а то је идеја овог пројекта. У Србији већ има професора који су увидели да помоћу рачунара могу да заинтересују децу на учење и већ им осмишљавају тестове које на њима решавају – каже Матеја Опачић,асистент на Факултету информационих технологија, који је и осмислио овај пројекат.
Он је још додао да овај пројекат омогућава наставницима једноставно постављање материјала тестова, галерија и осталих елемената.
Пројекат дигиталне школе је националног карактера и већ су прикључене школе из Крагујевца, Ниша, Новог Сада, Ваљева и Београда. Сарадњу на овом пројекту најавили су Истраживачка станица Петница, Центар за таленте и друге институције за талентовану децу.
Б.Г.
ПРВО МЕСТО ЗА СОЛАРНИ ПУЊАЧ
Соларни пуњач, изум групе београдских студената, освојио прво место на такмичењу за Европску награду за обновљиву енергију у категорији потрошња.Група београдских студената која је изумела соларни пуњач за мобилне телефоне, Струбери дрво, освојила је прво место на такмичењу за Европску награду за обновљиву енергију, у категорији потрошња.У конкуренцији 310 пројеката из целе Европе, пројекат је најпре ушао у ужи избор од 27 финалиста.Награда ће бити уручена вечерас на церемонији у Бриселу. За ту прилику, јавни соларни пуњач постављен је испред зграде Европског парламента, тако да грађани Брисела ове недеље имају прилику да своје мобилне телефоне допуне на изуму српских студената.
Београдски студенти користе свој изум да би људима показали на који начин се све може искористити соларна енергија. „У Србији су људи ипак мало више одушевљени, јер је цела идеја и концепт нов и непознат нашим људима“, каже један од студената Милош Милисављевић.
„Овде су мање више чули, али и даље се изненађују, и даље је коментар да је идеја сјајна и да може бити јако корисна“, наводи Милисављевић.
Соларни пуњач из Обреновца није било могуће пренети, па су студенти морали да у кратком року инсталирају нови.
„Успели смо да направимо нови пуњач и да га намонтирамо овде у Бриселу, тако да и грађани Брисела и представиници Европске комисије и Европског парламента могу да виде оно што смо донели да им покажемо“, каже Милисављевић.
Београдски студенти су победили у конкуренцији 300 сличних пројеката, као најмлађи и једини финалисти изван ЕУ.
„То је предиван пример, јер је соларна енергија употробљена за пуњач мобилних уређаја, који на неки начин постаје место окупљања, пре свега младих. Надамо се да ће награда за пројекат београдских студената допринети његовој промоцији не само у Србији, већ и у целој Европи“, каже Патрик Ламберт, директор Европске агенције за конкурентност и иновације.
За тим 20 годишњака из Србије, чији симбол је јагода, био је ово успешан европски почетак.
„Јагода је симбол воћа које прво сазрева у пролеће и на неки начин симбол нашег почетка и наше младости, јер смо сви у тиму око 20 година и представља оно што ми заправо јесмо“, рекла је студенткиња Кристина Николић.
РАСПУСТ ОД 22. АПРИЛА ДО 3. МАЈА
Prolećni raspust za učenike osnovnih i srednjih škola ove godine je spojen sa uskršnjim i prvomajskim praznicima, pa će đaci imati poduži odmor – 12 dana, počev od 22. aprila.Prema kalendaru rada škola, raspust zvanično traje četiri dana, od 26. aprila do 29. aprila, neposredno posle uskršnjih praznika, koji su inače neradni dani, i nadovezuje se na Međunarodni praznik rada, do 3. maja.Prolećni raspust u Vojvodini biće, kao i u ostalom delu Srbije, od 22. aprila do 3. maja. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je prošle sedmice da će mala matura biti odložena za sedam do deset dana, ali da će datum biti preciziran naknadno. Đaci osmog razreda ove godine prvi put polažu završni ispit, pred upis u srednju školu.
(Tanjug)
СРБИЈА МЕЂУ РЕТКИМА ГДЕ СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ НИЈЕ ОБАВЕЗНО
Oko 47 odsto dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, dok je taj procenat u EU više od 88 odsto
U izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta se navodi da je osnovnim obrazovanjem obuhvaćeno oko 98 odsto dece.Poslednjih godinu dana u 80 odsto škola uveden je brzi ADSL Internet priključak, a u 20 odsto škola to nije moguće uraditi zbog konfiguracije terena. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo započelo je akciju opremanja 2.700 računarskih kabineta u osnovnim školama širom Srbije, što će obuhvatiti 90 odsto objekata u kojima se izvodi nastava, uključujući i izdvojena odeljenja – navodi se između ostalog u izveštaju Nacionalnog prosvetnog saveta za 2010. godinu, koji donosi i najnovije podatke u vezi s predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem.
Oko 47 odsto dece uzrasta od četiri godine do polaska u školu uključeno je u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, dok je taj procenat u Evropskoj uniji više od 88 odsto. Postavljeni cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat u Srbiji bude bar 80, a u EU je planirano 95 odsto. Prema podacima NPS, koji su se čuli na poslednjoj sednici, najmanje su obuhvaćena deca iz porodica u kojima je glava porodice s nižim obrazovanjem. Takođe jedan od važnih razloga za nepohađanje predškolskih ustanova siromašne, romske i dece iz neurbanih naselja jeste i stav roditelja da to njihovoj deci nije potrebno.
Pripremnim predškolskim programom obuhvaćeno je 88 odsto dece, iako je ovaj program u trajanju od devet meseci obavezan i besplatan. Najmanji obuhvat je u centralnoj Srbiji – 50 odsto, a najveći u Vojvodini – 96,4 procenata.
U izveštaju se dalje navodi da je obuhvat dece osnovnim obrazovanjem oko 98 odsto. Olakšan je upis dece iz socijalno osetljivih grupa – ta deca se upisuju u školu i bez dokumenata. Od ukupnog broja upisanih đaka, oko 7,4 odsto su deca romske nacionalnosti. Podaci pokazuju i da je procenat romske dece upisanih u prvi razred porastao u odnosu na prošlu školsku godinu za 10 odsto, a za 6,6 odsto je porastao broj prvaka sa smetnjama u razvoju.
Osnovnu školu poslednje tri godine završava 99 odsto onih koji je upiše, navedeno je u ovom dokumentu.
Srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je oko 83 odsto učenika, a Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj srednje obrazovanje nije obavezno. Srednje škole manje pohađaju deca iz porodica u kojima je glava domaćinstva niskog obrazovnog nivoa, mladi iz siromašnih porodica, Romi, izbegla i interno raseljena omladina. Udeo mladih u Srbiji 2010. godine koji prerano napuštaju vaspitanje, obrazovanje i obučavanje (reč je o stanovnicima Srbije u dobi od 18 do 42 godine koji su završili osnovno obrazovanje i ne učestvuju više ni u obrazovanju ni u obučavanju) iznosi oko 30 odsto, a planirani cilj za 2020. godinu jeste da taj procenat bude manji od 15 odsto. U EU sada 15 odsto mladih napušta obrazovanje, a planirano je da taj procenat bude manji od 10.
Pre završetka srednjeg obrazovanja u trogodišnjim školama oko 23,5 odsto ih napušta, a u četvorogodišnjim taj procenat je 9,3. Najveće je osipanje dece iz ruralnih sredina, siromašnih porodica i romske dece, mada o tome nema preciznih podataka.
Kad je reč o stanju školskih objekata, NPS navodi da je 35 odsto školskih zgrada izgrađeno pre 1950. godine.
Pregled učešća na seminarima ukazuje da se najvećoj meri stručno usavršavaju zaposleni u osnovnim školama, gotovo 50 odsto njih, zatim u srednjim stručnim školama – 24 odsto, a najmanje u predškolskom obrazovanju i na kraju u gimnazijama.
Značajan deo izveštaja posvećen je i izdvajanju za obrazovanje. Kako se navodi, u poređenju sa EU, u Srbiji se više ulaže u osnovno i srednje, a nešto manje u predškolsko obrazovanje. Podaci kazuju da gotovo 52 odsto ukupnih javnih rashoda ide na osnovno obrazovanje, 32,2 na srednje i 18 odsto na visoko. Sredstva koja se izdvajaju za obrazovanje, najvećim delom se troše na plate i pokriće materijalnih troškova, a vrlo malim delom na razvojne programe.
S. Gucijan
