Правна питања и одговори

Sreda, 9. Mart, 2011.| Autor: KATARINA MARTIĆ,KURIR

Posle pisanja Kurira o nepravdi koju trpi matematički genije Teodor fon Burg (18), ministar prosvete Žarko Obradović obećao da će mu dodeliti stipendiju i omogućiti studiranje kakvo zaslužuje u našoj zemlji

Učinićemo sve da zadržimo Teodora u Srbiji!

To je za Kurir rekao ministar prosvete dr Žarko Obradović i dodao da će matematičkom geniju Teodoru fon Burgu (18), učeniku trećeg razreda Matematičke gimnazije i Politehničke srednje škole, ovo ministarstvo uskoro dodeliti stipendiju.

– Naravno da ga treba nagraditi i, čim se završi rekonstrukcija Vlade, pozabavićemo se Teodorom i nastavkom njegovog školovanja. Nadam se da će se ipak predomisliti i odlučiti da fakultet upiše u Srbiji – kaže Obradović i dodaje da je juče na vestima čuo da je Kurir objavio članak o ovom mladom geniju. Prema njegovim rečima, uskoro će se formirati komisija koja će utvrditi zbog čega Teodor do sada nije bio nagrađen.

– Teodora i njegov rad cenim pre svega kao čovek, a potom i kao ministar prosvete, a način na koji nas on predstavlja u svetu nešto je što se ne može kupiti novcem. Zato ćemo mu se odužiti, odnosno dati mu ono što mu pripada – kaže ministar.

Međutim, Teodor, koji se nedavno vratio sa još jednom zlatnom medaljom iz Bukurešta, gde je proglašen najboljim među 100 mladih matematičara, ministrovo obećanje prihvata s rezervom.

– Toliko toga su mi mnogi obećavali i ranije, tako da u reči ministra ne mogu da poverujem dok se tako nešto i ne ispuni! Naravno da bih u slučaju dodeljivanja trajne stipendije postojala mogućnost da školovanje nastavim u Srbiji, ali o tome neću razmišljati sve dok mi se ne obrate s konkretnim predlogom – izričit je Teodor, koji se zahvaljuje svima koji su se nakon pisanja Kurira ponudili da mu daju stipendiju.

Teodor: Važniji je povratak!

– Činjenica je da univerziteti u Americi na koje nameravam da konkurišem pružaju bolje obrazovanje u odnosu na ono koje se nudi u Srbiji. Zato mislim da naša država ne treba da brine o tome da li ću otići, već da se pobrine da se vratim! Ne tražim ništa, osim da mi omoguće adekvatno zaposlenje na kojem bih mogao da primenim znanje koje bih stekao u inostranstvu – iskren je Teodor, s kojim je jedan američki univerzitet već kontaktirao s ponudom da školovanje nastavi kod njih.

Jovanović nudi pomoć

Posle teksta koji je pročitao u Kuriru o mladom genijalcu Teodoru fon Burgu, rektor univerziteta „Megatrend“ Mića Jovanović odlučio je da ovom vunderkindu dodeli stipendiju.

– Ovaj mladić ima izuzetan talenat i bila bi nam čast da mu pružimo materijalnu podršku koja bi mu olakšala dalje obrazovanje – rekao je Jovanović i pozvao Burga da se javi ukoliko je zainteresovan.

Ponedeljak, 7. Mart, 2011.| Autor: KATARINA MARTIĆ,КУРИР

Teodor fon Burg, osamnaestogodišnji matematički genije, planira da zauvek napusti Srbiju i školovanje nastavi u SAD

– Začet je u Kninu. Oca, novinara iz Švajcarske, Crveni krst je 1992. poslao da izveštava sa ratišta, a tu mu je Magda, moja ćerka, dodeljena kao prevodilac… I eto, posle devet meseci rođen je naš mali Knindža, matematički genije – šaljivo počinje priču za Kurir Olga, baka Teodora fon Burga (18), najboljeg matematičara koga je Srbija ikada imala!

Time je rešila misteriju prezimena svog unuka, pošto, kako nam je objasnila, njena ćerka Magda ne voli mnogo da priča o ocu svoga sina.

– Teodor zimi ide na skijanje kod njega, ali mu otac, koji trenutno piše govore za političare, nije baš oduševljen Teodorovim zanimanjem za matematiku. Kaže da bi više voleo da mu je sin novinar! – iskrena je Olga.

Kako god, Teodor, što znači „Božji dar“, krupnim koracima hrli ka planetarnom uspehu i odlasku iz Srbije. Poslednju zlatnu medalju osvojio je u Bukureštu, gde je među 100 najboljih matematičara proglašen apsolutnim pobednikom.

– Jedan američki univerzitet me je pozvao da me pita zašto se nisam kod njih prijavio. Nisu znali da sam treći razred Matematičke gimnazije i da imam još godinu dana do upisa na fakultet – objašnjava Teodor, koji je u svetu poznat ka prvi i jedini koji se kao učenik osnovne škole takmičio u kategoriji učenika do 20 godina!

Ovo je Teodor

Osam zlatnih medalja, sedam srebrnih i dve bronzane medalje na svetskim takmičenjima iz matematike.

Uz Matematičku gimnaziju, pohađa i srednju politehničku, tehničar za robotiku.

Omiljena hrana: kineska

Omiljeno piće: čaj

Alkohol i cigarete: nikada nije probao

Porok: skidanje filmova sa interneta

Hobi: Tekvondo

Muzika: uči uz klasičnu, opušta se uz rok i metal

Jezici: engleski i nemački

Promenio pet osnovnih škola jer su ga vršnjaci zbog njegovog talenta fizički maltretirali.

Zanimljivosti: sa šest godina popravio je vodokotlić, a iz prodavnice je donosio po dva balona vode. Sa sedam, radio matematiku za četvrti razred osnovne škole

Teško prihvata poraze, jedino može da ga rasplače bronzana medalja.

Da nije matematičar, bio bi K2 borac

Stipendija sanak pusti

Mama Magda podseća da je Ministarstvo nauke odbilo da Teodoru dodeli stipendiju, ali je uručilo učeniku privatne srednje škole koji je imao slabiji rezultat:

– Razočarana sam odnosom države i drago mi je što će Teodor školovanje, a nadam se i život, nastaviti u SAD. Kad država shvati da svako treba da dobije posao i položaj prema svojim rezultatima, tada će se naučnici vraćati u Srbiju.

ПРАВДА

Ставови Владе Србије и синдиката у образовању се не приближавају и док министар просвете апелује да је „крајње време“ да се штрајк обустави, са друге стране стижу најаве да ће своја права просветари тражити и у Стразбуру  утисак је после округлог стола „Куда иде образовање у Србиjе“, на коме је, уз министра Жарка Обрадовића, учествовао и председник ГСПРС „Независност“ Томислав Живановић. Он тврди да се и у оним школама које су престале да штрајкују, размишља о обнови штрајка и о потпуној обустави рада, док из министарства тврде да штрајк јењава.

– Ићи ћемо до краја, нема повратка. Највероватније ће одлучити суд у Србији, а можда и онај у Стразбуру. Нажалост, анкетирања су показала да већина школа најављује потпуну обуставу уколико дође до смањења плата онима који су штрајковали, па ћемо се тако и даље терати. По мени је излаз у потписивању другачијег, квалитетнијег колективног уговра рекао је Живановић.

Он је одбацио одговорност синдиката за неодржане часове.

– У образовање мора да се уведе вредновање квалитета и да такмичарски дух. Потребно је да они који квалитетније раде зараде више, дакле, не тражимо више пара, него бољу прерасподелу у оквиру буџета  рекао је Живановић.

Министар Обрадовић, међутим, јуче је изразио наду да ће решење би¬и пронађено врло брзо.

– Имамо три синдиката и њихови предлози су различити, па ћемо у среду са тим имати нове разговоре рекао је Обрадовић. Он оцењује да је штрајк изашао из оквира напора за побољшање статуса и да је прерастао у борбу за синдикално чланство.

– Постоји теза неких синдиката да водим рат против њих. Овде се ради о поштовању закона. Чињеница је да је један број школа обуставио рад и упозоравам да је то противзаконито –рекао је министар прсвете.

Д. Б.

BLIC

– Reprezentaivni prosvetni sindikati u Srbiji koji štrajkuju od 28. januara, danas će održati zajednički sastanak, na koji su pozvani i predstavnici još nekih sindikata iz javnog sektora.

„Očekujemo da nam se i još neki sindikati iz drugih javnih službi pridruže i podrže naš štrajk“, rekao je agenciji Beta predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Tomislav Živanović. Prosvetni sindikati ranije su najavljivali da će 9. marta ponovo potpuno prekinuti nastavu, ako im zbog štrajka zarade budu umanjene. Međutim, juče im je uplaćena pun iznos prvog dela februarske

zarade.

Kako je najavio Živanović, sindikati će sada sačekati da vide da li će im drugi deo februarske plate biti umanjen, a nakon toga odlučiće o daljim koracima i eventualnoj radikalizaciji štrajka. Ministarstvo prosvete Srbije ranije je najavilo da će prosvetni radnici koji su štrajk nastavili posle 7. februara biti plaćeni po

učinku. Sindikati u štrajku smatraju da je ova odluka nezakonita.

Predstavnici vlade i prosvetnih sindikata danas nastavljaju pregovore o posebnom kolektivnom ugovoru. Ovi pregovori nemaju veze sa štrajkom prosvetnih radnika, pošto se posebnim kolektivnim ugovorom ne rešava pitanje zarada, već se definišu ostala prava iz radnog odnosa, poput godišnjeg odmora.

Ministar Žarko Obradović rekao je agenciji Beta da se od sindikata očekuje da na današnjem sastanku obrazlože svoje ideje i predloge u vezi sa tim dokumentom, a očekuje se jedinstven predlog kolektivnog ugovora s kojim će se složiti sva četiri reprezentativna sindikata. Skraćenjem časova na 30 minuta štrajkuju tri sindikata: Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti. Sindikat obrazovanja Srbije jedini je prihvatio dogovor sa vladom i prekinuo štrajk.

DANAS

Da li su prosvetni radnici u Srbiji relativno dobro plaćeni u odnosu na kolege u regionu

Kovač: Po paritetu kupovne moći ne možemo biti mnogo nezadovoljni * Skrobonja: Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama pet do deset puta veće nego u Srbiji

Srbija mnogo ne zaostaje za okruženjem u zaradama po paritetu kupovne moći, objasnio je nedavno zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Prema toj računici, na koju su odmah negativno reagovali naročito zaposleni u javnom sektoru, posmatrano u odnosu na prosek 27 zemalja, članica EU, prosečna srpska plata iz decembra od 375 evra bila je „ekvivalentna“ kupovnoj moći od 1.014 evra. Ako bi se prihvatilo takvo poređenje, Slovenija, Mađarska i Hrvatska „beže“ Srbiji za samo oko 150 evra, dok su Bugarska i Rumunija u debelom zaostatku (602 i 699 evra).

Da li to znači da i srpski prosvetari, koji su prethodnih nedelja više štrajkovali, nego što su bili na nastavi, zapravo i ne žive mnogo gore od kolega u regionu? Sindikati prosvetnih radnika različito tumače ovu statistiku.

Prema podacima Miodraga Skrobonje iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, prosečna zarada u prosveti iznosi 36.500 dinara. Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije tvrdi da je prosečna plata od 38.000 do 40.000 dinara, i to je, kako kaže, „čista plata“ bez dodataka za minuli rad, odeljensko starešinstvo, rad u kombinovanim odeljenjima i drugo.

Skrobonja i Kovač se slažu da su zarade u prosveti niske, ali ne i oko toga da li srpski prosvetari zaostaju po paritetu kupovne moći u odnosu na kolege iz bivših jugoslovenskih republika.

Zdravko Kovač, međutim, upozorava da podatke o prosečnim platama treba uzeti s rezervom i da poređenje sa drugim zemljama nije jednostavno, jer nastavnici u osnovnim i srednjim školama nisu isto plaćeni u svim državama. Sem toga, ne postoji jedinstveno rešenje oko toga da li se novac za zarade izdvaja iz državnog budžeta ili u tome participiraju i lokalne samouprave. U nekim državama postoje razlike i među oblastima, kantonima ili županijama, ali i u platama početnika i nastavnika sa dužim radnim stažom.

– U najvećem broju zemalja u svetu plate prosvetnih radnika su ispod ili na nivou prosečnih plata u državi. Svuda se obrazovanje shvata kao potrošnja, a ne kao investicija. Retko gde su prosvetni radnici dobro plaćeni. Izuzetak su, recimo, Finska i Austrija. Međutim, kada se kao parametar uzme paritet kupovne moći, odnosno koliko roba i usluga može da se kupi za tu platu, onda mi i nismo toliko loši i ne možemo biti toliko nezadovoljni, kaže Zdravko Kovač, generalni sekretar Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Miodrag Skrobonja, međutim, tvrdi da je to „naručena statistika” i da je situacija obrnuta, jer je u poslednje dve godine inflacija dostigla 18,3 odsto, došlo je do drastičnog pada kupovne moći i do pada kursa dinara.

– Hrana u Srbiji je najskuplja u Evropi. Ljudi ne ulaze u prodavnice, sve se svodi na puko preživljavanje, kaže Skrobonja.

On ističe da su, prema visini prosečne plate u obrazovanju, među zemljama u okruženju od nas gori samo Rumuni i Bugari. S druge strane, prosvetari u Sloveniji i Hrvatskoj stoje neuporedivo bolje.

– Oni su na vreme započeli reformu obrazovnog sistema i imaju bolje organizovan obrazovni sistem. Plate prosvetnih radnika u evropskim zemljama su od pet do deset puta veće nego kod nas. Prosvetni radnici u Evropi na godišnjem nivou zarade između 20.000 i 50.000 evra, a u Srbiji od 4.000 do 5.000 evra, ukazuje Skrobonja.

Prestigli nas u BiH i Crnoj Gori

Prema podacima sindikata, jedino su prosvetni radnici iz Rumunije, Bugarske i Makedonije lošije plaćeni od srpskih prosvetara, dok svi ostali imaju veće plate. Tako prosečna plata u Sloveniji iznosi oko 1.200 evra, u Hrvatskoj 750 evra, U BiH oko 450 evra, a Crnoj Gori od 450 do 500 evra.

Dogovor prekida štrajk

Beograd – Reprezentativni sindikati prosvetara nastavljaju danas pregovore sa predstavnicima Vlade oko izmena Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim, srednjim školama i domovima učenika. Ukoliko te izmene budu zadovoljile sindikate, štrajk u školama bi uskoro mogao da bude prekinut. Predsednik GSPRS „Nezavisnost“ Tomislav Živanović kaže za Danas da bi „kvalitetan kolektivni ugovor mogao da bude osnov za prekid štrajka“, ali da će sindikati nastaviti borbu za rešavanje gorućih problema u obrazovanju. Iako tvrdi da ovakav stav „manje ili više dele svi sindikati“ koji već pet nedelja štrajkuju, Leonardo Erdelji, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da je izmena kolektivnog ugovora „samo jedan od zahteva sindikata“. V. A.