Правна питања и одговори

ПОЛИТИКА

Следеће школске године почиње пилот програм новог система финансирања школа који ће узимати у обзир и величину школе, врсту грејања, густину насељености места, квалитет путева..

У новом систему финансирања по ученику новац који ће школа добијати зависиће пре свега од броја ђака, али и од броја одељења, годишта ученика, наставног плана и програма, локације школе, наставе на мањинским језицима… То значи да неће сваки ученик коштати исто и да ће узимати у обзир и величина школе, врста грејања, густина насељености места у којем се школа налази, квалитет путева…

Директор и школски одбор одлучиваће о потребном броју запослених на основу буџета, наставног плана и програма, величини и броја одељења. Да не би било великих разлика, плате ће бити одређиване на националном нивоу, а износ који ће школе добијати зависиће и од броја ученика с посебним потребама и броја ђака који долазе из социјално угрожених средина.

Др Десанка Радуновић, председница НПС, на чији је предлог и представљен овај нови концепт финансирања предуниверзитетског образовања, сматра да је добро да се на време чује шта је то што се припрема и евентуално дају неке сугестије, како после не би било непријатних изненађења.

По речима државне секретарке у Министарству просвете др Тинде Ковач Церовић, ово је само добра полазна основа на којој ће се још радити, а у радној групи биће и представници Министарства финансија и локалне самоуправе, јер се мора видети како ће то тачно да функционише и који су капацитети, будући да и општине и директоре очекује повећан обим посла.

Пилот пројекат би, по очекивању стручњака Министарства просвете, требало да крене следеће школске године, а према кровном закону о образовању, финансирање по ученику заживеће од школске 2014/15. године.

Како објашњава др Розалинд Левачић, консултантпројекта „Пружање унапређених услуга на локалном нивоу – ДИЛС” Министарства просвете и професорка Универзитета у Лондону, основни циљ који се жели постићи је транспарентни систем финансирања школа, затим праведност и ефикасност у расподели новца, већа укљученост родитеља и локалне заједнице…

– У новом систему директор и школски одбор планираће буџет школе, а директор ће уз помоћ рачуновође управљати буџетом и запошљавати раднике. Постоје два система финансирања: директно – када новац долази директно на рачун школе и општина не може да га преусмери и индиректно – у којем су општине посредници. Ја препоручујем овај други модел за Србију, јер је код првог неопходан добро развијен информациони систем, што није случај у вашој земљи – објашњава овај експерт Светске банке и каже да је тренутно таква ситуација да неке општине учествују у суфинансирању и то раде коректно, док неке не учествују уопште.

Она каже и да ће богате и сиромашне општине добијати различите износе новца од државе (од 80 до 100 одсто), а да ће општине онда финансирати остатак. По њеном мишљењу није добро да се локалној самоуправи дозволи потпуна самосталност, јер то може довести до тога да богате општине дају школама више пара, што је неправедно према школама и ученицима у неразвијеним регионима.

– У Великој Британији, где живим, овај систем добро функционише и то већ 20 година, а као успешан се показао и у Бугарској, Литванији, Словачкој, Грузији, Јерменији, Естонији, Мађарској – каже Розалинд Левачић. С друге стране, пилот пројекат није био успешан у Азербејџану у периоду 2005–2007. година, а слично је прошао и у осам покрајина у Румунији.

Чланови НПС, међутим, изражавају бојазан да ће у читавој причи страдати мале и сеоске школе и да ће све зависити од тога како су дефинисани критеријуми по којима ће се додељивати новац.

– Оно што наставнике плаши у овом систему јесте да ће нам плате бити исте, дакле и ономе који има 20 ученика и колеги који ради у сеоској школи са петоро ђака. Ако ће то бити тако, поставља се питање чему онда нови систем финансирања – пита Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије.

„Увек нам увале нечији модел који баш у тој земљи не функционише”, наставља Павловић и додаје да поуздано зна да је Словенија, која нам је врло слична, одбила овај систем, а да је у Бугарској 20 одсто људи остало без посла. По његовом мишљењу, овај систем може да се примени у средњем образовању, где су школе ипак сличније, али не и у основном.

Др Стеван Станковић, професор Географског факултета скептичан је када је у питању нови концепт финансирања, јер како каже, „не знамо ни колико нас има у Србији” – министарство говори о 107.000 просветних радника, синдикати о 128.000, а званична статистика о 135.076 просветара.

– До 2002. године без становника је остало 27 насеља, а од тада још десетак. Општина Чукарица има 16 основних школа, колико их је на територији општине Зајечар. Повећао се број пограничних и самим тим неразвијених општина. Ко ће одређивати квалитет путева, у многим местима још имамо макадам, а у Војводини и летњи пут. Бојим се да улазимо у непознато с много непознатих, а онда ће се то множити по некој формули – каже др Станковић.

Иако је експерт Светске банке рекла да ће у новом систему због више надлежности одговорности директорима следовати и веће плате, чланови НПС питали како ће се набавити додатни новац за све то када се већ годинама готово цео буџет за образовање троши само на плате просветних радника.

Сандра Гуцијан

РТС

Представници три просветна синдиката затражили су наставак преговора са Владом Србије, у супротном прете протестом и могућношћу штрајка глађу.Синдикати просвете који од краја јануара штрајкују, незадовољни материјалним положајем и стањем у образовању, затражиће наставак преговора са Владом о њиховим захтевима, а 25. марта организоваће и протестни митинг у Београду.

То је одлучено на заједничкој седници главних одбора три синдиката у штрајку, рекао је агенцији Танјуг председник синдиката „Независност“ Томислав Живановић и најавио да ће се наставак преговора тражити у допису који ће у понедељак, 14. марта, бити прослеђен министру Жарку Обрадовићу.

Живановић је рекао да ће допис бити упућен и председнику Србије Борису Тадићу и додао да ће 25. марта у школама чланицама три синдиката бити организована потпуна обустава рада.

„Уколико преговори не буду настављени, чланови главних одбора синдиката ступиће у штрајк глађу, а остало чланство подржаће их потпуном обуставом рада“, рекао је Живановић.

Седница главних одбора Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката радника у просвети Србије и Синдиката „Независност“ одржана је у Првој београдској гимназији и трајала је два и по сата.

Министар просвете Жарко Обрадовић у изјави агенцији Танјуг кратко је рекао да није упознат са данашњим одлукама синдиката и да ће њихове захтеве коментарисати када добије допис.

Захтеви синдиката

Синдикати траже повећање зарада од мајске и октобарске плате за по пет одсто, као и усклађивање зарада с индексом потрошачких цена, односно повећање зарада на годишњем нивоу за 18 до 20 одсто.

Просветни радници не одустају ни од захтева за измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања и измене Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика, о коме су преговори у току.

Влада је о захтевима три синдиката наставила преговоре и након потписивања Протокола о побољшнају материјалног положаја, којим је предвиђено повећање зараде од око 13 одсто, уз услов да се у буџет средства сливају по планираној динамици.

Последњи пут преговори са синдикатима одржани су половином фебруара, када је министар Жарко Обрадовић рекао да се о зарадама више неће разговарати, јер ће плате, како је рекао, зависити од економске ситуације.

Синдикат образовања Србије прихватио је Протокол и изашао из штрајка, а запосленима у просвети који су наставили протест, Министарство просвете је поручило да ће добити умањене зараде, односно да ће им плате бити исплаћене у складу да реалним временом рада.

Просветарима први део фебруарске плате, исплаћене 7. марта, није умањен, али, како је најављено само из техничких разлога, јер је исплаћена аконтација, односно да ће други део фебруарске зараде 20. или 21. фебруара бити умањен.

Dijalog… Sindikati traže nastavak pregovora.

Predstavnici tri prosvetna sindikata, koji štrajkuju od 28. januara, zatražili su juče nastavak pregovora sa Vladom, a u suprotnom prete protestom, pa i štrajkom glađu!Takav stav je, prema rečima predsednika granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Tomislava Živanovića, zauzet na jučerašnjem sastanku predstavnika sva tri reprezentativna sindikata. On je najavio da će sindikati tražiti od Borisa Tadića da se uključi u pregovore.

– Od Vlade tražimo da se bezuslovno nastave pregovori o našim zahtevima. U suprotnom, 25. marta organizovaćemo protest ispred Vlade Srbije na kojem očekujemo vise od 20.000 naših kolega – kazao je on. – Ako i posle toga ne bude dogovora sa Vladom, sindikati će demonstrirati u Beogradu 26. i 27. marta. Posle toga, razmotrićemo mogućnost da članovi glavnog odbora sindikata stupe u štrajk glađu, dok bi ih ostali prosvetni radnici podržali opštim štrajkom.

Sindikati su ranije najavili da će, ako im plate budu smanjene zbog dosadašnjeg štrajka, 25. marta obustaviti nastavu u celoj zemlji i demonstrirati u Beogradu. Ministarstvo prosvete je najavilo da će prosvetni radnici koji su štrajk nastavili posle potpisivanja kolektivnog ugovora koji je 7. februara prihvatio jedan reprezentativni sindikat, biti plaćeni po učinku. Štrajkači smatraju da je ta odluka nezakonita.

Pored povećanja plate za oko 20 odsto do kraja godine, oni traže i izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, potpisivanje kolektivnog ugovora i isplatu jubilarnih nagrada za 2009, 2010. i 2011. godinu. Skraćenjem časova na 30 minuta štrajkuju tri sindikata: Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti. Sindikat obrazovanja Srbije jedini je prekinuo štrajk.