Правна питања и одговори

ДАНАС 

Највише средстава из буџета Србије што се тиче улагања у просветни систем, чак више од 90 одсто, одлази на плате запослених, а највише се издваја за основно, а потом за средње и високо образовање. Иначе, на високо образовање улаже се нешто више од један одсто бруто домаћег производа (БДП), истакао је јуче државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић.
На конференцији Danas konferens центра на тему „Просветни систем Србије – Европски модели финансирања“, Митровић је указао да се у Србији из године у годину смањује број одељења у школама, па је тако за последње две године тај број нижи за скоро 1.200. Према његовим речима, у основним школама „најкритичнији је шести разред“ што се тиче броја ђака, док у средњим школама број ученика „драстично опада“ од првог до четвртог разреда.

– Велики је број школа које имају по одељењу мање од 15 ђака, међу којима скоро 1.000 и са мање од пет. У циљу проналажења ефикасног решења и уштеде по том питању договарамо се са локалним самоуправама, али не може се пронаћи идентично решење за сваку средину. Један од модела је куповина превозних средстава, како би деца из више школа била прегруписана у једну – истакао је Митровић.

Он је додао да се у Србији планира измена досадашњег модела финансирања у образовном систему и да већ постоји неколико могућих модела, али да је ипак потребно времена и разговора са представницима из ове области како би се пронашло адекватно решење. Митровић је нагласио и да се реформе у образовном систему успешно спроводе, што би могло да резултира привлачењем хиљада страних студената и ученика за специјализоване средње школе. Како је рекао, реч је о ученицима из Либије, Конга и других афричких земаља.

Ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић навео је да држава приватне универзитете опорезује неповољније од предузећа, иако се воде ови универзитети воде као непрофитне установе, као и да немају попусте као предузећа за улагања у опрему и зграде.

– Не треба да постоји вештачка подела на приватне и државне универзитете већ је неопходно да заједно развијамо ресурсе и привлачимо стране студенте. Такође, Комисију за акредитацију високошколских установа треба да у подједнакој мери чине послодавци, професори и експерти – нагласио је Станишић.

Декан Факултета за пословне студије у Београду Универзитета Мегатренд Ана Ланговић Милићевић такође сматра да факултете треба посматрати према квалитету образовних програма, а не по томе да ли су у државном или приватном власништву.

Застарели школски програми

Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа, истакао је да су школски програми у Србији застарели и не школују радну снагу за потребе привреде. Како је додао, производи се кадар који на овом технолошком нивоу не задовољава потребе тржишта, док за неке врсте образовање „држава никад неће бити способна“.

Б. Ц.

Izvor: Beta

Prosvetari poručuju da će prekinuti pregovore sa Vladom ukoliko im plate budu smanjene

Prosvetni sindikati će prekinuti pregovore ako se zaposlenima koji su posle 7. februara nastavili štrajk, plate smanje time što bi bile obračunate po učinku.

Mogućnost prekida pregovora najavio je predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Tomislav Živanović.

„Ako se to obistini, ponovo ćemo potpuno obustavljati nastavu od 9. marta, a postoji mogućnost i da prekinemo sve pregovore“, kazao je Živanović agenciji Beta.

Predhodno su tri reprezentativna sindikata koja štrajkuju skraćenjem časova na 30 minuta saopštila da bi odluka o obračunavanju plata po učinku bila protivzakonita, pošto od 7. februara nije ni bilo potpune obustave rada.

Skraćenjem časova štrajkuju Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti.

Od četiri reprezentativna sindikata, jedino je Sindikat obrazovanja Srbije prekinuo štrajk i prihvatio vladin predlog protokola.

Reprezentativni sindikati prosvetnih radnika danas su o izmenama i dopunama posebnog kolektivnog ugovora razgovarali sa preštavnicima ministarstava prosvete, finansija, rada i socijalne politike.

Prosvetni sindikati trebalo bi da do četvrtka. 3. marta, Ministarstvu prosvete dostave predlog posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, kazao je Živanović.

Pošto bude dostavljen jedinstven predlog, razgovori o usvajanju tog dokumenta trebalo bi da budu nastavljeni 9. marta.

Živanović je podsetio da poseban kolektivni ugovor nema veze sa zahtevima prosvetnih sindikata koji štrajkuju od 28. januara tražeći povećanje zarada, tim dokumentom se regulišu ostala prava iz radnog odnosa, poput prava na godišnji odmor, i regulisanje problema tehnoloških viškova.

Ministarstvo prosvete saopštilo je da je na današnjem sastanku konstatovano da su reprezentativni sindikati dostavili različite predloge posebnog kolektivnog ugovora i da treba sačiniti jedinstven predlog.