Правна питања и одговори

УГС

Вести УГС НЕЗАВИСНОСТ

Анкета о примањима и трошковима запослених користиће синдикатима који ће у преговорима тражити да се уместо две корпе – минималне и просечне, дефинише једиствена протошачка корпа довољна за достајанствен живот

Данас би требало да започну преговори о износу минималне зараде за 2026. годину а тим поводом два репрезентативне синдикалне организације – Уједињени грански синдикати “Независност“ и Савез самосталних синдиката спровели су анкету о зарадама и трошковима запослених, као и о њиховим проценама реалног обима потрошачке корпе.

Саветник за економска питања у УГС „Независност“ Зоран Ристић изјавио је за агенцију Бета да је примарни циљ анкете да се утврде потребе грађана и упореде са статистичким подацима о минималној и просечној потрошачкој корпи.

„На основу тога ћемо конципирати јасније захтеве о потрошачкој корпи и тражићемо да се дефинише једна корпа уместо две – минималне и просечне“, објаснио је Ристић.

Он је истакао да би та јединствена потрошачка корпа требало да задовољи потребе грађана за пристојним и достајанственим животом.

Ристић је навео да већина земаља ЕУ има јединствену потрошачку корпу, уместо да дели грађане по основу садржаја две корпе – минималне и просечне, што је одомаћена пракса у Србији. Осим тога, логично је да и Србија има јединствену потрошачку корпу ако заиста жели да се прикључи Европској унији.

Одавно је став репрезентативних синдиката да минимална зарада треба да буде довољна за подмиривање основних потреба запосленог и његове породице, односно да се приликом њеног дефинисања мора уважити кретање животних трошкова и реална инфлација.

Иако коначну одлуку о износу “минималца” у 2026. треба да донесе Социјално-економски савет, председник Србије Алекандар Вучић је средином лета рекао да ће минимална зарада од 1. јануара бити 550 евра. То ће бити обезбеђено повећањем неопорезивог дела зараде за нешто више од 15 одсто.

С. Р.

Одбранимо

После низа лоших потеза, в. д. директорка Дома културе Студентски град Дубравка Томић решила је да исели Академски филмски центар из Студија 28, простора у ком ова редакција успешно делује годинама. На тај начин Дубравка Томић угрозила је рад једне од најважнијих институција за српски филм.
Академски филмски центар Дома културе Студентски град (АФЦ), деценијама уназад, представља место окупљања, инспирације, стварања и едукације, пре свега за студенте и младе љубитеље филма, али и за искусне ауторе, те место сусрета младих са највећим светским стручњацима из области филма, као и филмским ауторима. Исељење АФЦ-а није само пуко пресељење, већ симболичан ударац на слободу уметничког изражавања. Овај чин је покушај да се угаси простор у којем су се стварале, развијале и неговале идеје које су пресудно утицале не само на српску или регионалну кинематографију, већ и на ауторе из Европе и целог света. АФЦ је једно од међународно најпризнатијих и најповезанијих културних чворишта у Србији – то је центар чији људи годинама и генерацијама улажу напоре да Србија и српска уметност остану културно равноправан и цењен део света, и у томе успевају.
АФЦ-ов Студио 28 је више од обичне канцеларије — то је место које наставља традицију киноклубашке филмске праксе. То је простор у коме се заједнички гледају и анализирају филмови, креирају нове идеје и рађају пријатељства. У том простору су се, поред радионица, предавања и пројекција, организовали фестивалски центри „Балканиме“ и „Алтернативе филм/видео“, а са тих окупљања се изродио велики број нових филмских идеја, сарадњи, публикација, књига, предавања…
Од 1958. у овом клубу су започели свој рад најзначајнији филмски уметници Југославије и Србије, међу којима ћемо издвојити, хронолошким редом којим су остваривали своје филмове у клубу, Марка Бапца, оснивача катедре за монтажу ФДУ, Војислава Кокана Ракоњца, филмског редитеља, Живојина Жику Павловића, редитеља и проф. ФДУ, Драгослава Лазића, филмског и ТВ редитеља, Милорада Јакшића Фанђа, филмског сниматеља, Саву Трифковића, редитеља, Томислава Готовца, визуелног уметника и аутора низа филмских пројеката, и многи други. Из клуба су потекли И бројни професори који су утемељили различите дисциплине на Факултету драмских уметности: Јелена Ђокић, Милорад Глушица, Андрија Димитријевић, Милан Милетин, Горан Терзић…
Захваљујући овом простору, АФЦ је опстао, развио се и успешно делује у 21. веку као редак пример наслеђа кино-клубова из Југославије. У њему су стварали млади аутори, студенти, али и искусни филмски ствараоци. Ту су се одржавале радионице, пројекције, предавања, званични и незванични састанци са којих се кренуло у реализацију важних пројеката и уметничких дела… Резултат тог преданог рада је, између осталог, и велики број награда које су освојили филмови аутора АФЦ-а, као и АФЦ у целини, укључујући и последњу награду „Небојша Поповић“ за допринос српском филму, која му је додељена 2024. године од стране најважнијих националних институција за филм.
Исељење АФЦ-а из Студија 28 практично значи укидање могућности за слободно деловање и стварање студентима, укидање још једног слободног студентског простора. Иако је Дубравка Томић дала немушто и неубедљиво образложење да је реч о “реорганизацији и бољем функционисању посла”, јасно је да боље функционисање нема везе са бесмисленим премештајима људи и намештаја.
Несумњиво је реч о удару на слободан студентски простор и покушају да се место слободе и студентске критичке мисли растури.

У овом критичном тренутку, не смемо да ћутимо. Морамо да бранимо слободу уметничког стваралаштва, студентског окупљања, међугенерацијске и међународне размене. Позивамо све колеге, љубитеље филма и све грађане да се придруже борби за очување Академског филмског центра. Не смемо дозволити да се уништи оно што је генерацијама филмских стваралаца служило као други дом.

Подршку можете потписати на следећем линку:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdNqxt3NyCMhvtvhoImhsHXrF8-swJjvbXw9J0x52Q2c9FnKQ/viewform?usp=dialog

У петицији подршке, коју су организовали наши блиски дугогодишњи сарадници, већ се налази пар стотина потписа бројних угледних личности из земље и света: ту су наши бројни филмски уметници и уметнице, од редитеља Слободана Шијана, академика, затим Срдана Голубовића, Сенке Домановић, Стефана Иванчића, Срђана Кече, који је и редовни професор Универзитета Стенфорд, Милоша Томића, Ивана Рамљака, Димитрија Војнова, Маје Пелевић, Павла Зелића, преко универзитетских професора Павла Левија са Стенфорда, Соње Божић из Њујорка, Татјане Симеуновић из Базела, професора и наставника са Универзитета уметности Андреја Долинке, Ирене Ристић, Огњена Ракчевића, Романе Вујасиновић, дизајнера Борута Вилда, теоретичара филма и кустоса Петре Белц Крњаић, Грега де Кјура, Јурија Медена, све до доктораната и истраживача на најпознатијим светским и српским универзитетима и институтима, наших драгих бивших колега Маиде Груден, Марије Ковачине, Миодрага Милошевића, па и композитора и извођача Стефана Ђурића Расте, чији је филм отворио један фестивал и премијерно приказан у оквиру филмског програма управо овде.

Синдикат „Независност“
Дом културе „Студентски град“
Милан Милосављевић, главни повереник