ЗАХТЕВ ЗА БРИСАЊЕ ОДРЕДБИ О ШТРАЈКУ У ЗАКОНИМА О ОСНОВНОМ И СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА
ПОСЛАНИЧКЕ ГРУПЕ
Предмет: Захтев за брисање одредби о штрајку у законима о основном и средњем образовању и васпитању
Поштовани,
Поводом припрема за доношење Измена и допуна Закона о основном образовању и васпитању и Измена и допуна Закона о средњем образовању и васпитању, добили смо од ресорног Министарства просвете, науке и технолошког развоја предлоге наведених закона.
Потребно је истаћи да смо, као ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, учествовали у изради измена и допуна неведених закона, али нисмо били упознати са коначном верзијом истих, што је уобичајена пракса када је реч о прописима у области образовања и васпитања.
У предлозима оба закона је на идентичан начин регулисано питање права запослених на штрајк, што је, по нашем дубоком уверењу, у супротности са ратификованим конвенцијама МОР-а и позитивним прописима у Републици Србији, као што су важећи Устав Републике Србије и Закон о штрајку, који су до сада регулисали ово питање.
Сматрамо да је важно истаћи да је у процедури доношење новог Закона о штрајку и да су сви синдикати предложили да се институт минимума процеса рада искључиво уређује у оквиру Колективног уговора, осим за 5 делатности од јавног интереса, што је и препорука МОР-а.
Прихватањем предложених одредби минимума процеса рада у делатностима просвете, обезвредио би се инструмент штрајка као основни вид синдикалне борбе запослених за остваривање својих права, зато што би штрајк, по нашем дубоком уверењу, на овај начин практично био укинут.
Из наведених разлога је Извршни одбор ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ донео одлуку да се за мишљење и помоћ обратимо МОР-у, Интернационали образовања и Савету Европе у циљу добијања мишљења о усклађености наведених предлога минимума процеса рада са европским стандардима и донетим резолуцијама МОР-а.
Имајући наведено у виду, предлажемо да се спорне одредбе о штрајку избришу из закона и то у следећим члановима:
У Закону о основном образовању и васпитању – чланови: 78. и 79.
У Закону о средњем образовању и васпитању – чланови: 91. и 92.
У Београду, 20.10.2017.г. За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
проф. др Томислав Живановић, председник
ДОПИС МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА
Министру Младену Шарчевићу
Поштовани,
Обраћамо Вам се, како би смо указали на системске грешке које је Влада Републике Србије правила у претходном периоду и Ви као део Владе са циљем како се не би поновиле исте грешке у наредној буџетској години.
Као што Вам је познато, октобра 2014. године смањене су плате за 10% запосленима у образовању па тиме и запосленима у ученичком и студентском стандарду. Повраћај у основним и средњим школама и домовима ученика извршен је у два наврата и то у износу од 4% и 6%, док је у студентским домовима и високом образовању повраћај био у износу од 2% и 3%.
Такође у предшколским установама, Влада је декларативно вратила смањених 10% у два наврата у износу од 4% и 6%. С обзиром да су ту обавезу требале да спроведу локалне самоуправе, реализација је била таква да је у неким локалним самоуправама враћено 4% у некима 6%, а у мањем броју 4% и 6%, док у већини локалних самоуправа није било реализације.
Законом о буџету Републике Србије за 2017. годину члан 16. суспендован је Закон о раду (додаци на плату), Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, члан 22. и члан 28., као и Посебан колективни уговор за запослене у установама студентског стандарда чији је оснивач Република Србија, члан 19. и члан 20.
Зато од Вас захтевамо да узмете учешће у системским решењима како не бисмо дошли у ситуацију да се запослени у образовању различито третирају и суспендују основна права запослених.
У Београду, 19.10.2017. г. За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
проф. др Томислав Живановић, председник
РАШОМОН ЕФЕКАТ ИЛИ, ИПАК, САМО НЕИСТИНА…
Доласком на место министра просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић је према својој изјави затекао хаос, али је за кратак период свог рада успео да то стање, према процени запослених у просвети, погорша. Да је то тако потврђују сва законска решења, почев од новог ЗОСОВ-а, нацрта закона о предшколском, основном и средњем образовању и васпитању, а нарочито предлог Нацрта закона о запосленима у јавним службама. Министар, изгледа, мисли да ће стварањем пуких чиновника, са једне стране, а са друге – сиромаха и просветних просјака, решити проблеме српског образовања. Може се запазити да „притезање“ образовног система кроз брутално понижавање запослених доприноси ескалирању насиља у школама. Вероватно нико министру није рекао да просветни радници треба да буду слободни и креативни, а не понижени, омаловажени, застрашени и у горем положају него икада.
Након разговора о Закону о запосленима у јавним службама, коме су, поред министра просвете и министар државне управе и локалне самоуправе, присуствовали и репрезентативни синдикати у образовању, исказана је потпуна неистина о преговорима и усаглашавању ставова са синдикатима. Министри јесу усагласили ставове између себе, али не и са синдикатима. Круцијални захтев ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ – да Закон буде повучен јер је сувишан и непримењив у образовању, нису прихватили ресорни министри. Да је било тако, потврђује и дискусија на Социјално-економском савету, чији је члан НЕЗАВИСНОСТ, јер је изјашњавање одложено за следећу седницу. Таквом ставу је допринео јасан став НЕЗАВИСНОСТИ: Закон је као такав непотребан, Закон дерогира већ стечена права и омогућује злоупотребе и политизација јавне службе, у овом случају образовања.
У свим преговорима са представницима Владе и ресорног Министарства имали смо увек обећања да ће просвета добити највеће повећање плата, јер је као јавна служба најлошије плаћена и вреднована за свој рад. Последњи предлог повећања плата без социјалног дијалога, не потврђују те речи.
Неприхватљив став, мишљење и однос према просвети премијерка изражава непримереним изјавама и коментарима које је у претходних 100 дана Владе успела да упути просветним радницима: „Наставници читају новине на часу“, имају „зимски распуст месец дана, а летњи три или два и по месеца“ или да „раде по два – три сата дневно”. Далеко више нас забрињава став и мишљење ресорног министра који није председници Владе објаснио обим и значај рада сваког просветног радника како за децу тако и за целокупни развој друштва и државе у целини.
У ,,одбрану“ образовања Србије, када то неће да уради министар, стао је Пауло Кореа, менаџер за трговину и конкурентност Светске банке, који каже да се у Србији у овом тренутку школују високо квалитетни кадрови што представља један невероватан потенцијал за земљу. Ипак, они често одлазе из земље или су запослени на позицијама где не могу да допринесу економском развоју што представља велики губитак. На основу досадашњих мера и потеза Владе и ресорног министра, јавља се и сумња у министров циљ да побољша квалитет рада јавних школа.
