Правна питања и одговори

Прославе матурских вечери у ресторанима и куповина скупе гардеробе су велика оптерећења за кућне буџете. Ипак, ученици и родитељи се не одричу те традиције, а културолози упозоравају да се прославе често претварају у кич који није примерен ученицима

Пред крај школске године ученици поправљају оцене, спремају се за завршне тестове и пријемне испите, али и за матурске прославе. Матура се обично слави у ресторанима, а ђаци и родитељи потроше много новца за прославу и гардеробу.

Вечера у ресторану кошта од две до седам хиљада динара, а нова гардероба и дотеривање су додатно оптерећење за породични буџет. Осим одела и матурских хаљина, новац се издваја и за фризуре, ципеле, али и за превоз до ресторана.

Културолози тврде да ресторански амбијент захтева галантност и раскош која иде до кича непримереног ученицима. Иза свега, кажу, стоји криза идеја, па зато плаћамо више.

„То је као нека врста преноса једног вулгарнијег венчања на средњошколски или основношколски ниво. Мени се чини да нам је потребна једна нова генерација организатора догађаја који ће стварно да осмишљавају неке нове концепте“, објашњава културолог Милена Драгићевић Шешић.

Естетичари кажу да би прослава била могућа и у џинсу ако би генерације имале јаког вођу. До тада, међу осмацима који по препоруци надлежних славе у школама, остаје жал за ресторанима.

Недовољно прикладног простора за прославе

Заговорници славља у ресторанима истичу да су школске сале често мале и загушљиве, и истичу како су претходне генерације славиле у ресторанима.

Иако је потреба да се матура прослави ван школе разумљива, најчешће није лако доћи до прикладног простора јер су друштвени простори приватизовани.

Мало је простора за младе, а домови омладине су притиснути захтевима културне политике да зарађују новац уместо да праве програме.

Неке школе имају вишедеценијску традицију прославе матуре искључиво у свом простору. У пипремама учествују и слављеници.

„Мислим да је јако важно да деца одлучују и учествују у томе да ли ћемо имати ди-џеја или живу музику. Дакле, не кажемо им дођите тада и тада и тако ће бити. Нама петаци долазе и питају да ли могу да помогну“, истиче психолог у Основној школи „Лазар Саватић“ Бранка Тишма.

Питање прославе у ресторану, кажу, нико не поставља. Једино о чему се сви брину и труде јесте да то буде вече за памћење.

RTS

Сајам технике и техничких достигнућа је права прилика да видимо где смо када је реч о развоју технологије и њеној примени у производима јер је то највећа регионална манифестација када је реч о научним достигнућима, каже министар Жарко Обрадовић. И ове године бесплатни уџбеници за ђаке од првог до четвртог разреда основне школе, каже Обрадовић.

У Београду почиње 57. Међународни Сајам технике и техничких достигнућа на којој ће привредници моћи да се упознају с техничким достигнућима.

Госујући у Дневнуку РТС-а, министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је да ће на сајму учествовати више од  600 излагача из 22 земље.

„Посетиоци ће у наредним данима моћи да виде у ком смеру се креће развој технологије и које су могуће примене у производњи“, рекао је министар Обрадовић.

Мининситар очекује да ће се у наредном периоду улагати више у нове технологије што потврђују и разговори премијера Ивице Дачића са неким од најпознатијих произвођача из САД.

У претходном периоду успели смо да све основне школе опремимо са компјутерима али ту се неће стати, каже Обрадовић.

Осим опремања школа новим технологијама неспорно је и да наставници морају да буду адекватно обучени како би могли да ученицима објасне како се оне користе, сматра министар.

И Влада подржава развој ИТ сектора, а према речима Обрадовића један вид подршке биће и повећање броја студената на мастер студијама на оним факултетима који профилишу кадрове из ових области.

Министар Обрадовић је задовољан  како је прошао пробни тест из мале матуре у суботу јер је излазност била око 99 одсто. Ученици су могли да виде где су а истовремену имају довољно времена до мале матуре да додатно учврсте знање.

„То је сјајна ствар да неколико недеља пре мале матуре они виде где су у овом тренутку и да онда тих неколико недеља искористе да унапреде своје знање“, рекао је Обрадовић.

И ове године на бесплатне уџбенике моћи ће да рачунају ђаци од првог до четвртог разреда основне школе а када буде више новца у буџету та акција министрсттва биће проширена и на пети разред рекао је Обрадовић.

RTS

Млади у Србији имају све већи приступ психоактивним супстанцама, а истраживања су показала да је осам одсто шеснаестогодишњака у току живота пробало дрогу, упозорила је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић навела је да резултати истраживања показују да је осам одсто шеснаестогодишњака пробало дрогу у току живота.

На свачаном отварању твининг пројекта ЕУ „Имплементација националне стратегије за борбу против дрога“, министарка је нагласила да употреба психоактивних супстанци међу шеснаестогодишњацима ипак није у порасту и да је нижа у односу на просек у 30 европских земаља који износи 17 одсто.

„Најчешће коришћена дрога је марихуана и седам одсто ученика је бар једном пробало марихуану, док је седативе без препоруке лекара бар једном током живота користило 10 одсто девојака и пет одсто младића у старосној доби од 16 година“, навела је Салвица Ђукић Дејановић.

Министарка је објаснила да се дрога највише користи у животном добу од 25 до 34 године и истакла да је уложено доста напора на лечењу и ширењу мрежа метадонских центара.

По њеним речима, у лечење је укључен недовољан број интравенских корисника и на томе се мора радити у наредном периоду.

Државни секретар у МУП-у Владимир Божовић истакао је да је од свих дрога марихуана највише коришћена и да је у експанзији, као и да је 78 милиона Европљана од 15 до 64 године пробало марихуану.

Божовић је нагласио да се у Европи годишње заплени 700 тона конопље, као и да је у Србији од почетка године повећана заплена дроге свих врста у односу на исти период прошле године.

По његовим речима, у Србији постоји консензус око нулте толеранције према дрогама.

Говорећи о промету дроге кроз Србију, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михаиловић указала је да је Србија због свог геостратешког положаја одлична и за кријумчарење дроге.

Процењује се, како је навела, да у Србији има 170.000 ужиаваоца дроге, као и да се свега шест одсто њих лечи.

Шеф Делегације ЕУ у Београду Венсан Дежер подсетио је да је Србија на рути трговине хероином из Авганистана и кокаином из Јужне Америке, који преко региона одлазе на тржишта западне Европе, као и да су последњих година у Србији почеле да се производе марихуана и синтетичке дроге.

Дежер је оценио да су, у напорима за сузбијање наркотика, од кључног значаја превенција, која подразумева и упозоравање младих на опасности и штетности дроге; јачање капацитета за борбу против дроге, полиције, правосуђа и других органа, као и регионална и међународна сарадња на том плану.

Немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм изјавио је да је дрога једна од највећих претњи друштву и упозорио да овако сложена борба захтева одговрајућу стратегију, која обухвата све сегменте друштва.

Вилхелм је оценио да је Влада Србије свесна овог задатка и рекао да је уверен да ће започети твининг пројекат, преко којег чланице ЕУ помажу другим земљама преносећи им своја знања, искуства и информације, знатно допринети заштити здравља и друштва у Србији.

С његовом оценом сложили су се и Вероника Сењакова, представица амбасаде Чешке у Београду, као и Алберт Керн из немачког Министарства здравља и Јиндрих Воборил, координатор чешког Националног центра за борбу против дрога.

Studenti univerziteta u Srbiji od sledeće školske godine imaće jedan ispitni rok manje, dok će za upis na budžet biti potrebno 50 bodova, što je dva više nego dosad.

Studenti će sledeće školske godine ispite moći da polažu tokom pet umesto dosadašnjih šest ispitnih rokova, predviđeno je Zakonom o visokom obrazovanju. Koji ispitni rok tačno će biti ukinut, još nije precizirano. Kako predviđa Zakon, od 2014/15. godine trebalo bi da uslede još strože mere, jer je predviđeno da se broj ispitnih rokova u toj godini smanji na četiri, a da se granica za budžet poveća na svih 60 bodova, odnosno “očišćenu godinu”. Međutim, o ovoj izmeni se još polemiše i postoji mogućnost da bude izbačena iz Zakona.

„Veliki broj ispitnih rokova ne povećava prolaznost na ispitima, jer studenti obično čekaju poslednji rok. Na evropskim i američkim univerzitetima postoje samo dva ispitna roka“, kaže prof. dr Branko Kovačević, dekan ETF-a.

Prof. dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da je podizanje granice za budžet odranije poznato studentima i da se zato nada da će većina njih ispuniti taj uslov.

„To je norma koja zavisi od fakulteta do fakulteta, pa samim tim fakulteti treba da vode računa koliko njihovih studenata uspeva da sakupi potreban broj bodova i gde su najveći problemi“, kaže Bumbaširević.

I dok se kriterijumi za studente pooštravaju, brojni problemi poput preobimnih predmeta i uskih grla na fakultetima nisu rešeni. Na većini fakulteta ni posle sedam godina od uvođenja bolonje nije omogućeno da se ispiti polažu preko kolokvijuma i predispitnih obaveza.

„Dobili smo obećanje da će do upisa 2014/15. godine biti donet novi zakon o visokom obrazovanju ili će izmeniti postojeći. Ove godine će granica za upis na budžet sigurno biti povećana na 50 bodova i verovatno je da će doći do smanjenja broja ispitnih rokova, ali ono što dalje predviđaju za 2014/15. nećemo dozvoliti da tek tako prođe“, kaže Vladimir Smuđa, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.

Iako se o ovim izmenama govorilo još pre godinu dana, mnogi studenti ne znaju da će one zaista i zaživeti.

„I ovako je dovoljno teško, a da bi se pooštrili kriterijumi za upis, potrebno je da se reformiše nastava, da imamo više kolokvijuma i da se gradivo sa kolokvijuma ne ponavlja na ispitu“, kaže Katarina Blagojević, studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu.

„Vrlo su rigorozne mere, jer nam je malo i šest rokova. Bolonja je loše primenjena, ali o tome niko ne želi da govori“, kaže Filip Stanić (25), student istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Izvor: Blic