Štampanje knjiga stalo zbog birokratije
- Besplatni udžbenici za učenike od prvog do trećeg razreda najverovatnije neće biti odštampani do 1. septembra, jer Ministarstvo prosvete i nauke još nije potpisalo ugovore sa izdavačima, zbog čega ima nisu ni dostavljeni spiskovi o potrebama po školama. U izdavačkoj kući „Klet“ kažu da je prošle godine ugovor potpisan krajem juna, dok se ove godine kasni više od mesec dana.
Приватни медицински факултет у Београду, иако већ годинама ради без акредитације, и даље уписује нове генерације студената. Шестогодишње студије, како нам је речено на овој Америчкој школи медицине у Београду, коштају око 73.000 евра. А академци се на њих уписују на сопствени ризик, јер је неизвесно да ли ће ова установа да добије акредитацију
Август је традиционално резервисан за полагање поправних испита у основним и средњим школама, а ако је веровати дугогодишњој статистици, математика, физика, хемија, али и енглески језик, права су ноћна мора за српске школарце.
Макета будуће савремене школе
Влада велико интересовање за упис деце у основну школу "Драган Лукић" која се гради на Бежанијској коси, па су већ формирани разреди. Ова школа обара све рекорде јер ће бити, по свему судећи, изграђена за сто дана, примиће око 850 ђака, а прво звоно, очекује се, уредно, 1. септембра.
Šumarice... Jednodušna podrška da 21. oktobar postane državni praznik
Ne pamti se kada je neka inicijativa dobila zdušniju podršku u Srbiji, od one kojom su čitaoci Pressa predložili da se 21. oktobar, datum masakra u Šumaricama, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu
predsednik SANU Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Potpis... Nikola Hajdin / Antifašizam... Žarko Obradović
Dugačkom spisku javnih ličnosti koje su potpisale ovu inicijativu pridružili su se i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin i ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Hajdin je za Press istakao da 21. oktobar treba da bude dan pomirenja.
- Datum kada se dogodio zločin u Kragujevcu možemo da shvatimo kao dan pomirenja među Srbima. To je ružno sećanje, ali moramo da živimo s njim, jer život ide dalje - rekao je Hajdin.
Ово јединствено друштво, кроз које је прошло 26.000 чланова, скоро четири деценије окупља љубитеље ове наукеЛетња школа математике на Сребрном језеру – учење, рекреација и забава
Успешни млади математичари који нас сваке године обрадују са неколико медаља и похвала са светских такмичења, углавном су дугогодишњи чланови математичког друштва „Архимедес” које већ 37 година окупља љубитеље ове науке разних узраста. Теодор фон Бург, један од данас најуспешнијих српских младих математичара данашњице, шести на светској ранг-листи, још од трећег разреда основне школе баш у „Архимедесу” решава логичке и математичке проблеме.
Од октобра ће академци морати да положе све предмете да би остали на буџету. О трошку државе школоваће се само студенти са „очишћеном“ годином.Студенти од октобра неће више моћи да „преносе“ испите и уписују наредну годину са мање од максималних 60 бодова, ако хоће да остану на буџету. Бруцоши коју су овог лета уписали факултете прва су генерација која ће морати да положи све испите да би уписала другу годину о трошку државе. Исто ће да важи и за њихове старије колеге.
Док се већина младих Новосађана спрема за излазак у град, студент Мирослав К. (23) свако вече око поноћи долази до СУП-а на Булевару краља Петра I. Овај младић за новац чека у реду испред ове зграде, где људи проводе по целу ноћ како би ујутру што пре дошли на ред да предају папире за израду нових докумената.
| Zrenjanin | Inkluzivna nastava za mališane: Zrenjanin
Zrenjanin - U 19 zrenjaninskih vrtića, koliko pripada gradskoj Predškolskoj ustanovi, ove jeseni krenuće manje dece nego prethodnih godina. Do sada je, prema dostupnim podacima, prijavljeno 2.250 mališana koji treba od 1. septembra da počnu školsku godinu. Novina je inkluzivna nastava, koja je zaživela tokom završene školske godine, tako da će određeni broj mesta u zrenjaninskim vrtićima pohađati i mališani sa smetnjama u razvoju.
Mesečno na Mašinskom fakultetu za grejanje plaćaju 3,6 miliona dinara
Država nam danas duguje više od 100 miliona evra. Skoro sav novac koji je predviđen budžetom, troši se na profesorske plate, tako da za investicije i obnavljanje laboratorija ne ostane ništa. Nije realno da očekujemo da će nam taj novac biti vraćen, ali smatram da nije dovoljno da nam država plaća svega oko 30 odsto za materijalne troškove - kaže za „Blic“ profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.