Reforma obrazovanja u Srbiji

Od naredne akademske godine studenti će godinu moći da upišu samo ako polože sve ispite

BEOGRAD – Od naredne akademske godine studenti će godinu moći da upišu samo ako polože sve ispite.

Zato je i za studente i profesore prioritet u 2012. godini nastavak procesa reforme, provera studijskih programa i usvajanje strateških dokumenata, kao što su nacionalni okviri kvalifikacije.

Studenti smatraju da je za akademsku zajednicu prioritet izmena Zakona o visokom obrazovanju, da nerešena pitanja treba rešavati sistemski, kako se, između ostalog, ne bi svakog oktobra javljali problemi oko upisa,prenosi RTS.

Potpredsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Marko Zeljković smatra da je za rešavanje problema neophodna reforma gradiva i predmeta, ali i pregovori sa Ministarstvom prosvete koji mora da pomogne fakultetima, studentima i univerzitetu da te reforme sprovede.

„Mora da se završi reforma nastave, treba da se vidi šta je problem što studenti ne mogu da ostvare 60 bodova na većini fakulteta nego tih 48, čak je možda i to mnogo i to ispuni oko 70 odsto studenata“, rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Profesori podsećaju i na to da su postojećim Zakonom studenti stavljeni u centar obrazovnog procesa, da reforma bez njih ne može da se sprovede, ali da ne treba zanemariti ni pitanje finansija.

„Apsolutno je neophodno menjanje svesti aktuelne politike po pitanju neophodnog hitnog povećanja procenta izdvajanja iz bruto nacionalnog dohotka, namenjenog obrazovanju u Srbiji“, rekao je dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Milovančević.

„Dok se nacionalni okvir kvalifikacija ne usvoji mi nećemo zakonski imati određeno ono što nam je neophodno, kako bismo znali šta nam piše u diplomi, šta možemo sa tom kvalifikacijom da obavljamo“, rekao je Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Ništa manje važna nije ni nadgradnja doktorskih studija po evropskim standardima. Jedan od imperativa je i uvođenje standarda za rangiranje univerziteta, jer se na narednim ministarskim konferencijama više neće rangirati države već univerziteti

Autor:

Ekipa Kurira

Dragi čitaoci,

svima vama koji danas proslavljate najradosniji hrišćanski praznik Božić neka je srećno i berićetno i u ovoj godini!

Hristos se rodi!

RODITELJSKA LJUBAV definitivno NAJBOLJA TERAPIJA – VUK TRAJKOVIĆ (12) ZVANIČNO proglaŠen za NAJNAPREDNIJE DETE SA DAUNOVIM SINDROMOM NA SVETU

Sveznalica Čita i piše ćirilicu i latinicu, računa, zna od reči do reči himnu „Bože pravde“, trenira džudo, igra košarku i ljubimac je cele škole. Obožava Đokovića: „Sve Noletove mečeve sam odgledao, sobu sam izlepio posterima, kad porastem biću teniski sudija“

Mali Vuk Trajković najbolji je na svetu. Baš kao i njegov idol Novak Đoković. Zvanično! Kažu da je fenomen, čudo od deteta, genijalac. A nije izgledalo da će biti tako…

Vuk ima 12 godina. Živi u Sremčici. Ima Daunov sindrom. Stručnjaci (svetski) kažu da je najnaprednije dete sa ovom bolešću u svetu. Ide u četvrti razred OŠ „Duško Radović“ u Sremčici i nimalo ne zaostaje za svojim zdravim vršnjacima koji ga obožavaju

Najviše voli fizičko

Za razliku od većine dece obolele od Daunovog sindroma koja imaju koeficijent inteligencije oko 50, Vuk je još sa šest godina imao 87 (donja granica za zdravu decu je 90). Čita i piše ćirilicu i latinicu, omiljeni predmet mu je srpski jezik, zna od prve do poslednje reči „Bože pravde“, boje srpske zastave, na pitanje ko je predsednik Srbije kao iz topa odgovara: „Boris Tadić.“

I bez pitanja odgovara da najviše voli Novaka Đokovića. Za Novu godinu nije poželeo nikakvu igračku, poželeo je da upozna Noleta. Samouvereno kaže da će kad poraste biti teniski sudija, a sudiće, kome drugo, Novaku i Nadalu.

– Sve Đokovićeve mečeve sam odgledao. Sobu sam izlepio njegovim posterima. Očekujem da dođe da se upoznamo, da vidi i moje drugare iz škole. Našao sam neki njegov broj, počinje sa 011, ali nisam uspeo da ga dobijem. Znam da će mi, kada me bude upoznao, reći da sam fantastičan – pričao nam je Vuk ushićeno.

Zajedno uspeli …. Vuk sa ocem Vuletom

Obišli smo ga u školi i uverili se da je ljubimac svih. Dok pričamo, prilaze deca, nastavnici, svi bi da dodaju koliko je pametan, kažu da se ponose njim.

– U školi najviše volim fizičko. Treniram džudo, ali volim i košarku – nastavlja Vuk, i dodaje, kao da daje hiljaditi intervjuu u životu, da glumi, voli da piše i bude upućen u sve događaje: „Od ocena priznajem samo peticu, eventualno pet minus“, izmamljujući nam ko zna koji po redu osmeh ovaj mali-veliki čovek.

„Titulu“ najnaprednijeg deteta sa Daunovim sindromom Vuku je dodelila Raisa Venalainen iz Finske, predstavnica Svetske organizacije za sprovođenje inkluzije, koja je bila u Srbiji.

Veliko srce učiteljice

Dečakov otac Vule kaže da ona nije krila oduševljenje:

– Iz Ministarstva prosvete poslali su je da vidi kako se sa decom sa posebnim potrebama radi u Vukovoj školi. Prisustvovala je času i ostala bez reči kada je videla šta zna i kako su ga deca prihvatila, kako on komunicira sa okolinom, da ume da čita, piše, računa. Rekla je da takvo dete nigde na svetu nije srela.

Ima simpatiju

Vuk, kako i dolikuje njegovim godinama, ima i simpatiju. Moli nas da ipak „još ne otkrivamo“ njeno ime.

– Kad porastem venčaćemo se i ljubićemo se u usta – kaže Vuk.

Praksa, nažalost, pokazuje da veliki broj dece sa Daunovim sindromom već po rođenju biva smešten u dom za decu sa posebnim potrebama. S obzirom na to da je za tako nešto ipak ključna odluka roditelja, Vuk nije u domu proveo ni dan. Odrastao je okružen ogromnom ljubavlju koja je, eto, uspela da učini nemoguće. To je, pričaju roditelji Milica (36) i Vule (44) upravo ono što ovoj deci najviše treba.

– Hteli bismo da poručimo ostalim roditeljima koji imaju takvu decu da se ne obeshrabruju, već da imaju snage i volje da u njih ulože maksimalnu ljubav i trud. To će dati rezultat. Mi smo Vuka odmah ubacili u svet – sećaju se hrabri roditelji.

– Kada se rodio i kada nam je rečeno od čega boluje, nismo ni sanjali da s njim možemo ovoliko da postignemo. Ali, uspeli smo mnogo za ovih 12 godina. Sa njim je od treće godine kod kuće radio logoped, koji ima ogromnu zaslugu za njegov uspeh. Izuzetno je važno što se dokazalo da ova deca zaista mogu mnogo – pričaju oni.

Direktor OŠ „Duško Radović“ Đurađ Plavšić kaže da ne može ni da zamisli školu bez Vuka.

– Od tetkica, preko dece, do učitelja i nastavnika, baš svi ga obožavaju – navodi Plavšić, i napominje da je za Vukov uspeh „kriva“ i njegova učiteljica:

– Kod nas je inkluzija počela da se primenjuje pre četiri godine, dok to još zakonom nije ni bilo propisano. Imali smo učiteljicu kakve, garantujem, nema u celom gradu. Pošto nismo imali odgovarajuću literaturu, ona ju je noćima tražila na internetu.

Ponosan … Novinarka Pressa uručila Vuku Noletov poklon

Učiteljica velikog srca Vesna Dmitrašinović kaže da je nju upravo Vuk podstakao.

– Prvo zato što je jedno veoma drago dete, izuzetno motivisano za školu. Istrajan je, ne odustaje, u stanju je da radi i kad je pod temperaturom. Najveća kazna mu je ako ne ide u školu. Drugari ga obožavaju, a i on njih. Zabavlja ih, zasmejava, u svemu se ravnopravno igra sa njima – priča Vesna.

I za kraj, direktor moli da pomenemo da je školi, da bi radila sa decom sa posebnim potrebama na pravom nivou, potrebna finansijska pomoć:

– Teško je, da se simbolično izrazim, graditi kuću na tri sprata, a imati novac samo za prizemlje.

Zakazan susret čim se Novak vrati – Đoković poslao novogodišnji poklon

Nole će mi biti kum na svadbi

Ovu Novu godinu mali Vuk sigurno neće zaboraviti. Press ne bi bio Press da se nije potrudio da mu makar delimično ispuni najveću želju.

Genijalac iz Sremčice žarko želi da upozna Novaka Đokovića, a najpoznatiji Srbin, kada je čuo priču o ovom mališanu, poželeo je isto – da se sretne s Vukom. Susret će, naravno, pričekati da se Novak vrati u Srbiju, ali Nole se potrudio da, uz pomoć našeg lista, dečaku na svoj način čestita Novu godinu i najavi da će se videti s njim čim dođe u Beograd.

Ekipa Pressa rado je obavila kurirski zadatak i Vuku odnela ogromnu tenisku loptu sa Noletovim potpisom i specijalnom posvetom Vuku.

– Znam, sto posto mi je to poslao Novak – uzviknuo je Vuk čim nas je video na vratima, iako je lopta bila dobro „maskirana“ u velikoj kesi:

– Hvala mu puno. Možete li da mu poručite da želim da i sledeće godine, i svake posle toga, bude prvi, najbolji na svetu. A onda da mi bude kum na svadbi.

Ljubinka Račić, Beograd

Ministarsvo prosvete i nauke planira da januara na sajtu objavi predlog nacionalne strategije obrazovanja, a potom će biti javna rasprava o tom dokumentu, najavio je ministar Žarko Obradović.

„Posle rasprave bi taj dokument trebalo da bude uobličen u martu“, kazao je Obradović agenciji Beta.

Ministar je rekao da na strategiji radi veliki broj raznih stručnjaka i da su prve rekcije stručne javnosti veoma povoljne.

Predlog strategije biće objavljen, najverovatnije, do 15. januara na sajtu www.mpn.gov.rs

„Strategija će biti usaglašena sa svim evropskim i svetskim trendovima“, naveo je Obradović.

BLIC

БЕОГРАД – Они су талентовани за математику, имају 13 и 14 година и иду у седми и осми разред основне школе. Ипак, за осамдесетак дечака и девојчица из седмог и осмог А и Б одељења Математичке гимназије у Београду никако се не може рећи да су класични основци. Самом чињеницом да последња два разреда основне школе завршавају у Математичкој гимназији ови млади људи многе збуњују чињеницом да се истовремено може бити и основац и гимназијалац.

Већ осам година у, по до сада постигнутим резултатима, најбољој средњој школи у Србији, постоје одељења седмог и осмог разреда у које иду талентовани ученици за математику и природне науке.

– Услов за упис у ова одељења је полагање пријемног теста из математике. Осим у Београду, овакав модел школовања постоји и у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу – каже директор Срђан Огњановић, који истиче да су седмаци и осмаци по понашању и учењу равноправни ђаци Математичке. Да би било омогућено да основци похађају гимназију, Скупштина Србије је пре неколико година усвојила закон по коме је то изводљиво и са правне тачке.

– Досадашња искуства са генерацијама седмака и осмака у нашој школи више су него позитивна, а задовољни су и њихови родитељи. Интересовање је велико, а постоји занимање и једног ученика српског порекла који живи у Сан Франциску да осми разред заврши код нас – каже Огњановић.

Уколико се неки основац баш и не снађе у новом окружењу и гимназијским водама, има могућност да се врати у школу из које је дошао, али директор наглашава да је то врло редак случај.

– У скоро сто одсто случајева ови ученици када заврше осми разред остају у нашој школи и настављају да похађају први разред гимназије. Полажу пријемни за средњу школу и ни по чему при упису нису привилеговани у односу на остале вршњаке који желе да упишу Математичку – каже директор Срђан Огњановић.

Да ови основци воле статус средњошколаца сведочи и разред „седмо А“ који је екипа „Правде“ посетила током часа српског језика и књижевности. Иако је било у пуном јеку закључивање оцена за крај првог полугодишта, са радошћу су пристали да поделе утиске о првим месецима проведеним у гимназији.

Катарина Петровић је шести разред завршила у Основној школи „Старина Новак“, а онда је пожелела да школовање настави међу највећим математичким талентима.

– Волим математику и одувек ми је добро ишла. Када сам саопштила другарима из дотадашњег разреда да сам уписала Математичку гимназију сви су ми честитали укључујући и разредну. Многи рођаци и пријатељи нису знали да сам уписала ову школу и када су ме питали како ми је у седмом разреду, тотално збуним свакога – кроз смех каже Катарина, која осим математике воли и књижевност, а у слободно време пише и песме.

– Волим да читам, а пишем и поезију и надам се да ћу једног дана објавити збирку – каже математичарка и песникиња Катарина.

Да уметност и математика могу и те како да иду заједно сведочи и Марко Дивјак, такође ученик седмог А разреда. Осим сјајних резултата које постиже из математике, свира и виолину као ученик Музичке школе „Мокрањац“.

– Шести разред сам завршио у Основној школи „Краљ Петар Први“ и математика ми је увек била један од омиљених предмета. Често сам и другарима у разреду помагао да савладају градиво. Када сам сазнао да седми разред могу да упишем у Математичкој гимназији одмах сам почео да се спремам за пријемни – прича Марко, који је наставио да похађа и музичку школу. Свира виолину, а осим математике и музике, активно се бави и спортом.

– Волим многе спортове. Фудбал и кошарка су само неки од њих. Није тачно да ученици Математичке гимназије само уче по цео дан и никуда не излазе или се не друже. Када се све организује нађе се времена и за учење, и за друге ствари – каже Марко.

Његова другарица Јелена Ракић чињеницу да седми разред похађа у Математичкој гимназији види као велики изазов и никада се више не би вратила у класичну основну школу.

– До пре неколико месеци ишла сам у Основну школу „Филип Вишњић“ и иако ми је тамо било лепо и волела сам другаре из разреда, ипак нисам могла да одолим изазову Математичке гимназије. Када сам положила пријемни није било срећније особе од мене. Старо друштво не могу да заборавим, али искрено не могу да замислим да се вратим у стару школу – у даху каже Јелена.

Да је у Математичкој боље него у основној школи мисли и Божидар Митровић, који је дошао из школе „Филип Филиповић“.

– Било ми је лепо у старој школи, ипак сам шест година провео тамо и стекао другаре. Али Математичка гимназија је нешто посебно. Планирам да после осмог разреда овде останем и надам се да ћу и ја донети неку медаљу са светских такмичења у наредним годинама и тако допринети сјајним резултатима школе – самоуверен је Божидар.

Да љубав према математици и решеност да се похађа једна од најбољих средњих школа у Србији могу да буду изузетно јаке, сведочи и пример Марка Шушњара, који свако јутро путује из Панчева.

– Није ми тешко јер Панчево и није тако далеко од Београда. Мој старији брат такође иде у Математичку гимназију и он је прави средњошколац, а трудићу се да кад завршим осми разред наставим овде школовање – каже Марко.

Срећко Миловановић

Антрфиле

Задовољство је с њима радити

Да су седмаци из Математичке гимназије ученици за пример потврђује и професорка српског језика Душица Антанацковић.

– Деца су сјајна, добро васпитана, одлични ђаци и задовољство је радити с њима. Веома су се лепо уклопили у нову средину, никаквих проблема нема, а приметила сам да када су радили писмени задатак, већина веома лепо пише и има и литерарни дар – хвали своје ученике професорка Антанацковић.

Дружили бисмо се још дуго са малим математичарима, али нас је школско звоно омело. За неке је то „Звонко спасић“, али не и за ученике седмог разреда у Математичкој гимназији, који воле да уче, али и да се друже као права мала породица. И не љуте се ако их некад назову и „штреберима“ јер су свесни да градиво ове школе изискује више времена проведеног над књигом него у „обичним“ основним школама. Ипак, за разлику од својих вршњака, они са поносом могу да кажу да су већ постали и гимназијалци и да осете како то гордо звучи.

БЕОГРАД – Исплата јубиларних награда је обавеза сваке локалне самоуправе и свако ће морати да из своје касе одвоји средства за то. Захваљујући законима који су усвојени у Скупштини и већим средствима за локалне самоуправе, створен је и правни оквир за исплату јубиларних награда – каже у интервјуу за „Правду“ министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

– Током ове године неколико пута смо обавештавали локалне самоуправе да обезбеде за ове намене средства у буџету, а да се, уколико имају проблема, обрате Министарству финансија. Али, неки градоначелници и председници општина пренебрегли су ту чињеницу. Они та средства вероватно користе за друге намене и очекују да им држава пребаци додатна средства. Ако је могао Београд то да уради, онда нема разлога да то не учине и друге локалне самоуправе.

Да ли сте задовољни средствима из буџета издвојеним за просвету за 2012. годину?

– Нисам задовољан. Уколико желимо квалитетније образовање у будућности, морамо да будемо спремни да издвојимо више новца. У науци сва средства одлазе на финансирање институција, пројеката, набавку опреме. У просвети 95 одсто средстава одлази на личне дохотке, док само пет одсто одлази на усавршавање наставника, квалитетније образовање, награде, посебне програме за талентоване ученике. Чињеница је да плате нису касниле у протекле четири године, да нисмо били предмет рестрикције Међународног монетарног фонда, једино смо незадољни тиме што не можемо свима да помогнемо.

На шта конкретно мислите?

– Образовање је такво да, када нешто радите данас, резултати се могу видети тек за четири или пет година. Практично, са завршетком мандата имаћемо 25 потпуно нових школа, око 850 пројеката које смо завршили од 2008. године, за које је из буџета издвојено 2,86 милијарди динара. Отворили смо пет државних високошколских установа, повећали смо број студената, финансирамо мастер студије и први пут докторске студије. У пројекту бесплатних уџбеника, 228.000 ђака првог, другог и трећег разреда на коришћење је добило више од два милиона књига. Смањили смо функционалну неписменост са 51 на 32 одсто, што се сматра првим показатељем да се систем креће напред.

Замерају вам да не водите довољно рачуна о талентима.

– Заборавља се, при том, да ми плаћамо трошкове припреме, професоре које им дају часове, посебне програме за младе таленте, да додељујемо награде и понекад трошкове за такмичења. Не увек, јер од разних удружења очекујемо да нам кажу која су то такмичења у току године најзначајнија, како бисмо за њих обезбедили новац.

Одлазак талената на Олимпијаду у Дурбану био је неизвестан до полетања, а родитељи су платили карте за путовање?

– Удружења – организатори путовања често нам касно достављају план такмичења, па зато нека средства плаћају они из својих извора или родитељи ових ђака, што ми накнадно рефундирамо. Нормално је да су родитељи плаћали трошкове путовања за своју децу, јер желе да се она покажу и постигну резултате. Нажалост, ми не можемо да сва такмичења платимо, јер једноставно немамо толико новца.

Талентовани математичар Теодор фон Бург најавио је да напушта Србију због лошег односа државе према талентованој деци?

– Поставља се питање шта Теодор очекује од државе, јер је он од Министарства омладине и спорта добио укупно око милион динара, а само му је Београд исплатио 800.000 динара. Такође, добитник је Светосавске награде и вредног златника, као и стипендија од многобројних донатора и предузећа. Теодор, наравно, уколико жели, може отићи у иностранство, како би више научио и своје знање усавршавао, али немојте да ми будемо оправдање за његов одлазак.

Протеклу годину обележио је пораст вршњачког насиља. Какви су учинци нове СОС линије?

– Од 8. децембра, када је отворена СОС линија, било је 411 позива, који су се односили на насиље, док се 100 позива односило на питања лоше материјалне ситуације и друге теме. Ђаци су се највише жалили на вербално насиље, а било је и случајева да се родитељи понашају непримерено. Замерки има и на оцењивање градива, окупљање и понашање деце у школи и вређање на националној основи или због материјалног стања.

Каква су ваша очекивања од предстојеће изборне године?

– Очекујем бољи резултат него на претходним изборима и да ћемо са истим коалиционим партнерима, или евентуално нешто измењеним, формирати владу. Наравно, грађани ће оценити на изборима вредност сваке партије и дати суд о њиховом раду. Можда нам је потребно мало више спремности да чујемо једни друге, да се договарамо, јер, када бисмо постигли договор о важним државним стварима, онда би, чини ми се, свима било лакше.

Милица Бјелановић

Prvo polugodište za đake u Srbiji završilo se u petak, a osnovci i srednjoškolci u školske klupe treba da se vrate 16. januara.- Đaci će se prvo odmarati za vreme novogodišnjih praznika, a zatim od 4. janura zvanično počinje zimski raspust.

Nakon zimskog raspusta osnovce i srednjoškolce očekuje prolećni odmor koji će trajati do 9. do 16. aprila.

Školska 2011/12. za učenike osmog razreda završava se 25. maja2012, odnosno 8. juna za djake od prvog do sedmog razreda.

Maturanti gimanzija raspuštaju se 18. maja, a maturanti srednjih stručnih škola 25. maja, dok ostali srednjoškolci na letnji raspust odlaze 15. juna.

Požarevac – Marija Vujić (41), profesor informatike u Požarevačkoj gimnaziji posle uspešne operacije u Italiji tumora karličnih kostiju i ugradnje živih kostiju donora iz banke kostiju, vraća se na radno mesto. Njena operacija u Bolonji koštala je 15.000 evra a otišla je zahvaljujući pomoći učenika kojima je ona razredni starešina. Oni su animirali profesore, mnoge firme i grad Požarevac i sakupili novac za njeno izlečenje.

Razrednoj su odneli bombone, sokove i tortu : učenici III/3

– Svima sam neizmerno zahvalna a posebno ortopedu Nikoli Fabriju koji me je operisao i čije sam stope ljubila posle operacije. U bolnici sam provela pet dana i desetak dana ostala u Bolonji a onda sam se u oktobru vratila u Požarevac. Na kontroli u Bolonji bila sam u novembru i tada mi je rečeno da sve ide po planu, da nove kosti lepo srašćavaju i da obnavljanja tumora nema. Štake sam ostavila, sada normalno hodam a nova kontrola očekuje me u martu iduće godine – priča vesela profesorka Marija koja sa nestrpljenjem očekuje susret sa đacima u drugom polugodištu.

Marija je pre neko veče prvi put od odlaska na operaciju posetila Gimnaziju. Susret je bio dirljiv, a nisu izostale i suze radosnice. Danijela Žukovski direktor Gimnazije kaže da je za kolektiv pojavljivanje Marije bilo iznenađenje.

– Svi smo verovali da će ona uspešno da savlada tešku bolest i ponovo se vrati u naš kolektiv. Svi smo zbog toga srećni a naročito učenici njenog odeljenja III/3 koji su do sada promenili nekoliko odeljenskih razrednih starešina, – kaže direktorka Žukovski.

Marija Vujić (desno) s koleginicom

Njen povratak u školu sa nestrpljenjem očekuju učenici III/3 kojima je ona razredni starešinaa a po povratku sa operacije oni su je prvi posetili u njenoj kući.

– Kada sam izašla sa štakama videla sam sve svoje učenike, njih 33, i svako je držao u ruci crveni balon u obliku srca. Doneli su i sokove i veliku tortu, koju su same umesile devojčice, na kojoj je pisalo “Voli vas vaše III/3.” Iako sam imala bolove stisla sam zube i sa njima ostala čitav sat i tu održala jedan razredni čas, – kroz suze priča srećna profesorka.

Učenica Dragana Grujić kaže da su po saznanju o kojoj se bolesti radi bili tužni ali da ih je profesorka bodrila i govorila da će sve biti u redu.

– U njenom odsustvu imali smo dve zamene razrednog starešine ali nas niko nije razumeo kao ona. Ona je sa nama umela da rešava sve probleme, da nam daje pametne savet i usmerava nas, ukratko to je razredna koju bi poželeo svaki učenik, hvali je učenica Dragana.

Zaposleni u Požarevačkoj gimnaziji

Operacija i lečenje u Bolonji koštali su više od 15.000 evra. Toliki novac Marija sama nije mogla da obezbedi i zato je svima koji su joj pomogli poslala pisma zahvalnosti sa specifikacijom troškova. Posle toga bilo je i onih firmi koje su ponudile novu pomoć.

– Sada sam na pozitivnoj nuli i mislim da ću od svoje profesorske plate moći normalno da živim. Na kontrole odlazim redovno i uvek se prijatno iznenadim kada vidim kakvu oni pažnju i brigu posvećuju pacijentu. Lekar Nikola Fabri, koji me je operisao, sve pacijente obilazi pre i posle podne a nekada dolazi i u večernjim satima. On mi je dao broj svog telefona i mejl adresu i sa njim sam stalno u kontaktu i obaveštavam ga kako se oporavljam a on mi daje savete. Zahvaljujući tome ja nepuna tri meseca posle operacije hodam i svima sam im neizmerno zahvalna, ističe Marija.

BLIC

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ