Правна питања и одговори

У оквиру пројекта Дунаски транснационални програм, у организацији Привредне коморе Србије и Завода за унапређивање образовања и васпитања, 09.05.2018. године, је одржана радионица „Учење кроз рад – дуално образовање“ у чијем раду су учествовали и представници ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ.

Анализирајући визију дуалног образовања, уз сасгледавање могућности и претњи односно снаге и слабости, закључено је следеће:

• Политика и недоследност исте утиче на систем образовања као претња.
• Неодговорност привредних субјеката и чињеница да компаније нису спремне да одвоје средства у заједнички фонд, већ им је профит на првом месту, представња ризик и слабост у спровођењу концепта дуалног образовања.
• Захтев за амандманима на Закон о дуалном образовању (јер је нефлексибилан и непримењив у свим условима) је потврда да су превелика очекивања од привреде која је недовољно стимулисана.
• Подстицај за компаниије и интезивна, праворемена комуникација између учесника процеса је могућност укључивања већег броја ученика у процес дуалног образовања.
• Стипендије и запошљавање су кључни фактори за привлачење ученика.

Представници ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ су се посебно осврнули на актуелну ситуацију која се тиче Плана уписа ученика у средње школе 2018/2019 године. Истакнута је забринутост и неслагање са чињеницом да су поједини образовни профили предвиђени по концепту дуалног образовања супротно Уредби о утврђивању опасног рада за децу која је ступила на снагу 01.01.2018. године. Исказано је незадовољство исказано због ултимативне политике Министарства просвете, науке и технолошког развоја које је од школа захтевало да се определе између образовних профила  по дуалном концепту или да их се одрекну јер им класичан концепт образовања није дозвољен (на пример образовни профил Електромонтер мрежа и постројења).

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ ће руководећи се правима, како запослених, тако и ученика, од Министарства просвете, науке и технолошког развоја тражити образложење непоштовања Уредбе о утврђивању опасног рада за децу приликом предстојећег Плана уписа ученика у средње школе по концепту дуалног образовања.

                                                                                                Ружица Тодић Брдарић

Објава на сајту Уније синдиката просветних радника Србије у којој се наводи да су се „представници Савеза самосталних синдиката Србије и УГС НЕЗАВИСНОСТ на Социјално-економском савету Републике Србије, сложили да се просветним радницима ограничи право на штрајк“ је апсолутна лаж, а објављивање наведене лажи показује злу намеру колегиница и колега из Уније  СПРС јер су у супротном могли учинити напор и проверити код својих колега просветних радника у УГС НЕЗАВИСНОСТ да ли је то тачно. На седници Социјално-економског савета Републике Србије није био Нацрт закона о штрајку на дневном реду и то је непобитна чињеница. Када Нацрт закона о штрајку буде на дневном реду седнице Социјално-економског савета, УГС НЕЗАВИСНОСТ ће се према том документу одредити. Оно што је и сада јасно јесте, да Нацртом Закона о штрајку, који је отишао у јавну расправу, није испуњен основни циљ због којег су УГС НЕЗАВИСНОСТ ушли у Радну групу, а то је да овај закон буде системски/кровни закон  и да само он уређује штрајк. Желели смо да избегнемо да се читавим низом закона из области енергетике, образовања, здравства…ограничава право на штрајк што је до сада био случај. Предлагач закона, очигледно жели да задржи овакво стање јер је у образложењу  навео да се закон доноси због „међусобног усклађивања Закона о штрајку и посебних закона“.

Радна група није постигла договор око једног од најважнијих питања, а то су делатности од општег интереса, већ је предлагач само преписао члан 9. важећег Закона о штрајку. За нас је неприхватљиво предложено решење у којем се предвиђа да се штрајк упозорења и штрајк солидарности у делатностима од општег интереса мора најавити десет дана пре почетка штрајка, јер се на тај начин губи сврха самог штрајка.

Коначно, неприхватљив је начин на који је прекинут рад Радне групе, без утврђивања текста нацрта који иде на јавну расправу, без утврђивања питања о којима није било могуће постићи консензус, а која нису техничка већ суштинска. Свођење јавне расправе на три двочасовне дебате у Нишу, Београду и Новом Саду за један од најванијих закона из области радног законодавства је пример како не треба водити социјални дијалог и због тога као одговоран синдикат не желимо да учествујемо у симулацији социјалног дијалога који ће за крајњи резултат имати умањење права запослених у Србији.

Чеданка Андрић, извршна секретарка Уједињних гранских синдиката „Независност“

Реакција на објаву УСПРС

У организацији Форума београдских гимназија у Прес центру у Београду одржан је Округли сто „ Гимназија за 21. век “

Циљ Округлог стола  био је да се шира стручна јавност упозна са реформом гимназије коју спроводи Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Апсурдно је да је управо тој стручној јвности овако значајна иницијатива Министарства у највећој мери непозната и нејасна. Питање транспарентности од стране Министарства у спровођењу овог реформског процеса намеће се у самој немогућности да они који су непосредно заинтересовани и који ту реформу треба да изведу (факултети, школе, наставници..) учествују у одлучивању о њој. Професори гимназија, синдикати просвете, присутни на Округлом столу и позвани као посебно заинтересовани, нису били у прилици да разумеју шта је циљ и модел новог образовања. Министар просвете Младен Шарчевић који је позван али нажалост спречен да присуствује овом Округлом столу, сигурно је најрелевантнији саговорник на ову тему (ни други представници Министарства нису били у прилици да дођу).

Други учесници Округлог стола, др А. Бауцал,  др С. Антонић, др О. Тошковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, др М. Зукорлић, председник скупштинског Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво и др Б. Ристић, члан Националног просветног савета испред Удружења послодаваца Србије, у недостатку информација и више сазнања, такође, нису успели да разјасне и одговоре на теме Округлог стола о новинама у гимназијском образовању: концепту опште матуре засноване на исходима учења и стандардима постигнућа у контексту факултетског образовања и интереса факултета. Или, у којој мери предвиђени изборни програми стварно реформишу гимназију? Какво је то ново гимназијско образовање које ће бити боља претпоставка даљем образовању?

Претпоставке изводљивости реформе као што су правна регулатива, финансијски ресурси, временска ограничења, остале су као произвољан доживљај. Нове разговоре, са више сазнања о овим темама, Форум је најавио што пре. Свакако је симптоматично у погледу карактера, смисла или неког циља овог покушаја реформе гимназијског образовања, а имајући у виду актуелниу Стратегију образовања, то да је управо члан Националног просветног савета испред удружења послодаваца Србије г. Б.Ристић био најкреативнији у одговорима а и најбоље информисан.

Извесно је, и јединствено је мишљење свих да гимназије у нашем образовном систему, култури и друштву уопште, имају велики значај и важно место, као и то да је реформа гимназије нужна.

                                                                                                                        Љ. Кузмановић