Образовање и привреда у Србији треба да буду јаче повезани, поручили учесници скупа „Јавно – приватно партнерство и образовни систем Србије“.

Привреда и образовање у Србији морају бити у јачој вези, поручили су учесници скупа „Јавно – приватно партнерство и образовни систем Србије“, истичући да је држава та која мора да повеже приватни и јавни сектор у образовању.

Учесници овог скупа истакли су да је крајње време да се ова два сектора у образовању повежу, да ће оба имати користи од тога, али да се чини да држава још за то нема довољно слуха.

Ректор Универзитета Сингидунум Милован Станишић оценио је да је српско друштво успавано, да се плаши свих промена и да би од повезивања јавног и државног сектора, оба сектора имала користи.

Он сматра и да на државним факултетима треба рационалније да се управља средствима, поручујући да би вишак простора требало да се издаје или прода.

Станишић је упитао и како је могуће да поједини државни факултети који добијају новац за материјалне трошкове, опрему и буџетске студенте немају да плаћају режије, а да приватни који наплаћују школарину од 1.200 до 1.500 имају и да улажу у даљи развој.

Саветник министра привреде Душан Павловић рекао је да је неопходно подићи праг знања који је потребан за упис на факултете, јер, како је оценио, због лаког уписа мало деце се одлучује да се запосли после средње школе, додајући да управо ти кадрови највише требају привреди.

„Истраживања послодаваца кажу да им недостају радници првог, трећег и четвртог степена образовања. Ти радници су потребни тржишту, а њих нема“, истакао је Павловић.

Упитао је и због чега већина деце жели да упише гимназије, а не средње струковне школе.

„То је због тога што је студирање у Србији јефтино. Држава која одређује висину школарина не дозвољава факултетима да је повећају, као ни да сами пропишу уписну квоту“, истакао је Павловић додајући да се сваке године уписује на готово свим факултетима много више студената него што је потребно.

Привреда има много проблема, а један део проистиче управо из образовања, закључио је Павловић.

Мање ученика, вишак запослених

Учесници скупа су напоменули да у образовном систему има вишка запослених због све мање деце у школама, као и вишка простора.

Вишак простора требало би, према њиховом мишљењу, издавати или продати и на тај начин решити бројне проблеме у овој области.

На то је државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Зоран Машић рекао да је од школске 1990/91 до 2008/09 смањен број ученика за 215.000, а да је затворено 86 објеката у којима су се та деца школовала.

„Највећи број вишка тог простора је у руралним крајевима Србије. Треба наћи и модел финансирања тог простора како не би било злоупотреба“, рекао је Машић.

Осврнуо се и на Павловићев предлог да се подигне праг знања за упис на факултете и поручио да је Србија Стратегијом образовања до 2020. године предвидела да се повећа број високообразованих, па самим тим и студената.

Машић је сагласан да привреда треба да каже који јој профили недостају, подсећајући да је недавно исказана потреба за школовањем више ИТ стручњака и да је то држава и дозволила.

РТС

Баш када су научили прве речи на кинеском, појединим основцима и средњошколцима, који су учење овог језика почели прошле године, настава је заустављена. У Министарству објашњавају да је реч је о кратком одлагању јер неки професори још нису стигли из Кине.

У већини школа широм Србије настава кинеског је почела, али у једној београдској школи ђаци нестрпљиво очекују професорку Гау Чен која им је до сада држала часове. На телефон се не јавља, а нису сигурни ни да ли ће она уопште доћи или ће добити новог професора.

Директорка ОШ „Владан Аксентијевић“ Слободанка Матковић каже да се у ту школу уписао један мали Кинез управо због тога што су његови родитељи очекивали да ће бити наставе кинеског.

С обзиром на то да овај пројекат финансира амбасада Кине, а Србија обезбеђује само здравствено осигурање наставника, из Министарства поручују да треба бити стрпљив. Кажу, наставе ће бити чим стигну професори.

„Имамо знаке из кинеске амбасаде да ће то бити у скорије време, јер је неколико наставника којима је истекао по њиховом закону уговор овде отишло у Кину и сада долазе нови. Ту има наравно и једна, две младе професорке које су се из личних разлога вратиле, а доћи ће друге на њихово место“, објашњава помоћница министра просвете Весна Фила.

Предвиђено је да се настава кинеског језика одржава у 33 школе у осам градова Србије, тако што ће десетак наставника да циркулише по тим школама. Крајњи циљ обе државе је да кинески постане изборни језик у српским школама.

РТС

У средњој школи „Сезаи Сурои“ у Бујановцу отворено језичко одељење за наставу српског језика. Опремање је са 99.000 евра финансирала Амбасада Немачке.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм и заменица шефа Мисије ОЕБС у Београду Пола Тиде отворили су у средњој школи „Сезаи Сурои“ у Бујановцу кабинет за језике у ком ће ученици Албанци моћи да уче и српски језик.

Пола Тиде је на отварању ученицима који ће користити кабинет рекла да Мисија ОЕБС у Србији снажно подржава унапређење и заштиту људских и мањинских права, као и да верује да је потпуна интеграција националних мањина могућа само уз познавање званичног језика
држве.

Немачки амбасадор је рекао да је његова амбасада у филолошки кабинет уложила 99.000 евра са циљем да допринесе да што је могуће више ученика научи српски уз најсавременије методе.

„Знати нови језик је веома важно због могућности зближавања са другим људима и културама. С обзиром на то да живите у Србији веома је важно знати званични језик државе. Мислим да свака особа која живи у Србији, без обзира у ком крају и којој националности припада, треба да зна државни језик“, рекао је Вилхелм који је први пут посетио Бујановац.

Језички кабинет у школи „Сезаи Сурои“ опремљен је са 16 компјутера и слушалица. Отварању кабинета присуствовали су и шеф Координационог тела за опсстине Прешево, Бујановац и Медвеђу Зоран Станковић, председник Националног савета Албанаца Галип Бећири и председник општине Бујановац Нагип Арифи.

Станковић је најавио да ће са амбасадором Немачке у Србији Хајнцом Вилхелмом разговарати о даљим инвестицијама у те општине.  Нада се да ће с немачким амбасадором разговарати о просвети, здравству и социјалној политици, као и о евентуалном немачком инвестирању у Бујановцу и Прешеву.

Председник Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу рекао је да је 5.060 уџбеника на албанском језику заплењено, јер није постојала одговарајућа документација и да то није била полицијска акција већ активност Основног тужилаштва у Врању.

„Уџбеници нису праћени одговарајућом документацијом која се подразумева када са било које територије на ове просторе дођу уџзбеници. Ни директор и секретар школе нису знали да објасне одакле су ти уџбеници и када су дошли, што је веома неодговорно од њих“, рекао је Станковић у Бујановцу.

РТС

Студенткиња Ива Атанасковић била је један од 13 чланова француског тима који је победио на такмичењу у Бостону

Ива Атанасковић (Фото Петница)

Одржавањем Научног ђачког парламента у Народној скупштини, Србија трећи пут обележава Светски дан науке. У свету, тај дан се слави од 2002. године.

Светски дан науке обележава се данас у Србији одржавањем Научног ђачког парламента у Народној скупштини Републике Србије.

Како се наводи у саопштењу Центра за промоцију науке, ове године Светски дан науке одржава се са поруком да истакне потребу за јачањем дијалога и размене између студената и научника, као и  упознавањем ученика са парламентарним процедурама за науку и истраживања.

Научни ђачки парламент одржава се од петка, 8. новембра до недеље, 10. новембра, у Дому Народне скупштине Србије.

Током три дана, ученици су се упознали са парламентарним процесима одлучивања кроз симулацију рада скупштине. Кроз радне групе и у раду са научницима, ђаци су дискутовали о најновијим питањима на тему „Будућност нашег града“.

Око 2.000 ученика из целе Европе учествоваће у 20 националних парламената. Сто одабраних ће имати прилику да учествује на завршном Европском ђачком парламенту, који ће се одржати током конференције Европског научног форума у Копенхагену 2014. године.

Поред Светског дана науке, који Република Србија обележава као чланица УНЕСКО, 2011. године је, одлуком Владе, установљен и национални Дан науке, 10. јул, дан рођења Николе Тесле.

Светски дан науке је датум који је предложен на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999. године, са циљем да се скрене пажња на потребу за новом везом између науке и друштва.

Тим поводом УНЕСКО је установио Светски дан науке за мир и развој, који је први пут обележен 10. новембра 2002. године.

У Србији је овај дан први пут прослављен 2011. године, на иницијативу Центра за промоцију науке.