Матуре, од кича до вечери за памћење
Прославе матурских вечери у ресторанима и куповина скупе гардеробе су велика оптерећења за кућне буџете. Ипак, ученици и родитељи се не одричу те традиције, а културолози упозоравају да се прославе често претварају у кич који није примерен ученицима
Пред крај школске године ученици поправљају оцене, спремају се за завршне тестове и пријемне испите, али и за матурске прославе. Матура се обично слави у ресторанима, а ђаци и родитељи потроше много новца за прославу и гардеробу.
Вечера у ресторану кошта од две до седам хиљада динара, а нова гардероба и дотеривање су додатно оптерећење за породични буџет. Осим одела и матурских хаљина, новац се издваја и за фризуре, ципеле, али и за превоз до ресторана.
Културолози тврде да ресторански амбијент захтева галантност и раскош која иде до кича непримереног ученицима. Иза свега, кажу, стоји криза идеја, па зато плаћамо више.
„То је као нека врста преноса једног вулгарнијег венчања на средњошколски или основношколски ниво. Мени се чини да нам је потребна једна нова генерација организатора догађаја који ће стварно да осмишљавају неке нове концепте“, објашњава културолог Милена Драгићевић Шешић.
Естетичари кажу да би прослава била могућа и у џинсу ако би генерације имале јаког вођу. До тада, међу осмацима који по препоруци надлежних славе у школама, остаје жал за ресторанима.
Недовољно прикладног простора за прославе
Заговорници славља у ресторанима истичу да су школске сале често мале и загушљиве, и истичу како су претходне генерације славиле у ресторанима.
Иако је потреба да се матура прослави ван школе разумљива, најчешће није лако доћи до прикладног простора јер су друштвени простори приватизовани.
Мало је простора за младе, а домови омладине су притиснути захтевима културне политике да зарађују новац уместо да праве програме.
Неке школе имају вишедеценијску традицију прославе матуре искључиво у свом простору. У пипремама учествују и слављеници.
„Мислим да је јако важно да деца одлучују и учествују у томе да ли ћемо имати ди-џеја или живу музику. Дакле, не кажемо им дођите тада и тада и тако ће бити. Нама петаци долазе и питају да ли могу да помогну“, истиче психолог у Основној школи „Лазар Саватић“ Бранка Тишма.
Питање прославе у ресторану, кажу, нико не поставља. Једино о чему се сви брину и труде јесте да то буде вече за памћење.
RTS
Будућност је у новим технологијама
Сајам технике и техничких достигнућа је права прилика да видимо где смо када је реч о развоју технологије и њеној примени у производима јер је то највећа регионална манифестација када је реч о научним достигнућима, каже министар Жарко Обрадовић. И ове године бесплатни уџбеници за ђаке од првог до четвртог разреда основне школе, каже Обрадовић.
У Београду почиње 57. Међународни Сајам технике и техничких достигнућа на којој ће привредници моћи да се упознају с техничким достигнућима.
Госујући у Дневнуку РТС-а, министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је да ће на сајму учествовати више од 600 излагача из 22 земље.
„Посетиоци ће у наредним данима моћи да виде у ком смеру се креће развој технологије и које су могуће примене у производњи“, рекао је министар Обрадовић.
Мининситар очекује да ће се у наредном периоду улагати више у нове технологије што потврђују и разговори премијера Ивице Дачића са неким од најпознатијих произвођача из САД.
У претходном периоду успели смо да све основне школе опремимо са компјутерима али ту се неће стати, каже Обрадовић.
Осим опремања школа новим технологијама неспорно је и да наставници морају да буду адекватно обучени како би могли да ученицима објасне како се оне користе, сматра министар.
И Влада подржава развој ИТ сектора, а према речима Обрадовића један вид подршке биће и повећање броја студената на мастер студијама на оним факултетима који профилишу кадрове из ових области.
Министар Обрадовић је задовољан како је прошао пробни тест из мале матуре у суботу јер је излазност била око 99 одсто. Ученици су могли да виде где су а истовремену имају довољно времена до мале матуре да додатно учврсте знање.
„То је сјајна ствар да неколико недеља пре мале матуре они виде где су у овом тренутку и да онда тих неколико недеља искористе да унапреде своје знање“, рекао је Обрадовић.
И ове године на бесплатне уџбенике моћи ће да рачунају ђаци од првог до четвртог разреда основне школе а када буде више новца у буџету та акција министрсттва биће проширена и на пети разред рекао је Обрадовић.
RTS
Осам одсто ученика пробало дрогу
Млади у Србији имају све већи приступ психоактивним супстанцама, а истраживања су показала да је осам одсто шеснаестогодишњака у току живота пробало дрогу, упозорила је министарка здравља Славица Ђукић Дејановић.
Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић навела је да резултати истраживања показују да је осам одсто шеснаестогодишњака пробало дрогу у току живота.
На свачаном отварању твининг пројекта ЕУ „Имплементација националне стратегије за борбу против дрога“, министарка је нагласила да употреба психоактивних супстанци међу шеснаестогодишњацима ипак није у порасту и да је нижа у односу на просек у 30 европских земаља који износи 17 одсто.
„Најчешће коришћена дрога је марихуана и седам одсто ученика је бар једном пробало марихуану, док је седативе без препоруке лекара бар једном током живота користило 10 одсто девојака и пет одсто младића у старосној доби од 16 година“, навела је Салвица Ђукић Дејановић.
Министарка је објаснила да се дрога највише користи у животном добу од 25 до 34 године и истакла да је уложено доста напора на лечењу и ширењу мрежа метадонских центара.
По њеним речима, у лечење је укључен недовољан број интравенских корисника и на томе се мора радити у наредном периоду.
Државни секретар у МУП-у Владимир Божовић истакао је да је од свих дрога марихуана највише коришћена и да је у експанзији, као и да је 78 милиона Европљана од 15 до 64 године пробало марихуану.
Божовић је нагласио да се у Европи годишње заплени 700 тона конопље, као и да је у Србији од почетка године повећана заплена дроге свих врста у односу на исти период прошле године.
По његовим речима, у Србији постоји консензус око нулте толеранције према дрогама.
Говорећи о промету дроге кроз Србију, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михаиловић указала је да је Србија због свог геостратешког положаја одлична и за кријумчарење дроге.
Процењује се, како је навела, да у Србији има 170.000 ужиаваоца дроге, као и да се свега шест одсто њих лечи.
Шеф Делегације ЕУ у Београду Венсан Дежер подсетио је да је Србија на рути трговине хероином из Авганистана и кокаином из Јужне Америке, који преко региона одлазе на тржишта западне Европе, као и да су последњих година у Србији почеле да се производе марихуана и синтетичке дроге.
Дежер је оценио да су, у напорима за сузбијање наркотика, од кључног значаја превенција, која подразумева и упозоравање младих на опасности и штетности дроге; јачање капацитета за борбу против дроге, полиције, правосуђа и других органа, као и регионална и међународна сарадња на том плану.
Немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм изјавио је да је дрога једна од највећих претњи друштву и упозорио да овако сложена борба захтева одговрајућу стратегију, која обухвата све сегменте друштва.
Вилхелм је оценио да је Влада Србије свесна овог задатка и рекао да је уверен да ће започети твининг пројекат, преко којег чланице ЕУ помажу другим земљама преносећи им своја знања, искуства и информације, знатно допринети заштити здравља и друштва у Србији.
С његовом оценом сложили су се и Вероника Сењакова, представица амбасаде Чешке у Београду, као и Алберт Керн из немачког Министарства здравља и Јиндрих Воборил, координатор чешког Националног центра за борбу против дрога.
СТУДЕНТИМА УКИДАЈУ ПО ЈЕДАН ИСПИТНИ РОК
Studenti univerziteta u Srbiji od sledeće školske godine imaće jedan ispitni rok manje, dok će za upis na budžet biti potrebno 50 bodova, što je dva više nego dosad.
Studenti će sledeće školske godine ispite moći da polažu tokom pet umesto dosadašnjih šest ispitnih rokova, predviđeno je Zakonom o visokom obrazovanju. Koji ispitni rok tačno će biti ukinut, još nije precizirano. Kako predviđa Zakon, od 2014/15. godine trebalo bi da uslede još strože mere, jer je predviđeno da se broj ispitnih rokova u toj godini smanji na četiri, a da se granica za budžet poveća na svih 60 bodova, odnosno “očišćenu godinu”. Međutim, o ovoj izmeni se još polemiše i postoji mogućnost da bude izbačena iz Zakona.
„Veliki broj ispitnih rokova ne povećava prolaznost na ispitima, jer studenti obično čekaju poslednji rok. Na evropskim i američkim univerzitetima postoje samo dva ispitna roka“, kaže prof. dr Branko Kovačević, dekan ETF-a.
Prof. dr Vladimir Bumbaširević, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da je podizanje granice za budžet odranije poznato studentima i da se zato nada da će većina njih ispuniti taj uslov.
„To je norma koja zavisi od fakulteta do fakulteta, pa samim tim fakulteti treba da vode računa koliko njihovih studenata uspeva da sakupi potreban broj bodova i gde su najveći problemi“, kaže Bumbaširević.
I dok se kriterijumi za studente pooštravaju, brojni problemi poput preobimnih predmeta i uskih grla na fakultetima nisu rešeni. Na većini fakulteta ni posle sedam godina od uvođenja bolonje nije omogućeno da se ispiti polažu preko kolokvijuma i predispitnih obaveza.
„Dobili smo obećanje da će do upisa 2014/15. godine biti donet novi zakon o visokom obrazovanju ili će izmeniti postojeći. Ove godine će granica za upis na budžet sigurno biti povećana na 50 bodova i verovatno je da će doći do smanjenja broja ispitnih rokova, ali ono što dalje predviđaju za 2014/15. nećemo dozvoliti da tek tako prođe“, kaže Vladimir Smuđa, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.
Iako se o ovim izmenama govorilo još pre godinu dana, mnogi studenti ne znaju da će one zaista i zaživeti.
„I ovako je dovoljno teško, a da bi se pooštrili kriterijumi za upis, potrebno je da se reformiše nastava, da imamo više kolokvijuma i da se gradivo sa kolokvijuma ne ponavlja na ispitu“, kaže Katarina Blagojević, studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu.
„Vrlo su rigorozne mere, jer nam je malo i šest rokova. Bolonja je loše primenjena, ali o tome niko ne želi da govori“, kaže Filip Stanić (25), student istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Izvor: Blic
ХУМАНОСТ СЕ УЧИ ОД МАЛИХ НОГУ
U školama je sve više akcija u kojima đaci prikupljaju novac, polovnu garderobu, školski pribor za najugroženije porodice i obolele vršnjake
Učenici Osnovne škole „Veljko Dugošević” sa beogradske Zvezdare prikupili su 184.640 dinara za pomoć maloj Tijani Ognjanović. Đaci sedmog razreda Osnovne škole „Ratko Pavlović Ćićko” zajedno sa nastavnicom građanskog vaspitanja Draganom Gajić posetili su decu na Odeljenju pedijatrije prokupačke Opšte bolnice „Dr Aleksa Savić” i poklonili im igračke.
Gimnazijalci u Ćupriji su prikupili više od 50.000 dinara za njihovu sugrađanku Taru Milovanović, koja ima samo pet i po godina i boluje od celebralne paralize.
Ovo su samo neki primeri humanosti naših đaka i studenta koji bez mnogo medijske pompe, prikupljaju pomoć i šalju tamo gde je ona najpotrebnija. Da li smo mi kao društvo postali humaniji ili je ta pomoć u vreme društvenih mreža vidljivija nego ranije i koliko se humanosti đaci uče u školi?
Danica Murganić, sekretar Crvenog krsta u Rakovici, kaže da su škole osnovni saradnik u njihovim aktivnostima i da se trude da probude svest kod đaka da treba da se pomogne i kako da se pomogne.
– Kada pravimo listu najugroženijih, najbolji izbor informacija su naši saradnici u školama, učitelji i nastavnici, tako da se pomoć šalje gde je najpotrebnija – kaže Murganić.
Ona ističe da se deca od malih nogu uče da se ne ogluše o pozive za pomoć i da jednog dana budu društveno odgovorni građani.
– Đaci prikupljaju polovnu garderobu, neki donose sa roditeljima direktno kod nas, neki organizovano preko škola, a u septembru sve škole prikupljaju školski pribor, a mi raspoređujemo gde je najpotrebniji – kaže Murganić i dodaje da je slična situacija u manje-više svim opštinskim organizacijama Crvenog krsta.
Deca se tako od najranijeg uzrasta uče dobrovoljnom davalaštvu krivi, svake godine se organizuje i Trka za srećnije detinjstvo u kojoj učestvuju svi osnovci, a novac ide deci iz najsiromašnijih porodica… Za ove tri godine, više od 1.000 učenika je prošlo kroz program „Promocija humanih vrednosti”, akcije koja je postala zaštitni znak CKS-a, kaže sagovornica. Kako je iskustvo pokazalo, obično đaci koji prođu kroz ovaj program, potom se uključuju i u druge aktivnosti.
– Pored redovnog gradiva, naše đake učimo i humanosti i razvijamo osećaj da je važno pomagati drugima. Novembra prošle godine prikupili smo novac i za Dečju bolnici u Novom Sadu kupili inhalator za mališane obolele od astme. U gradu ima 35 škola i kada bi svaka organizovala humanitarnu akciju, novac bi se brzo prikupio – smatra Petar Narančić, direktor novosadske Osnovne škole „Svetozar Marković Toza”.
Poslednja u nizu akcija đaka ove škole bila je prikupljanje novca za lečenje četvorogodišnje Teodore Škrivanj i Stojana Kolarova (24), bivšem đaku ove škole, kojem je hitno potrebna operacija u Francuskoj. Za samo četiri dana, prikupljeno je više od 2.000 evra. Svako od 1.450 dečaka i devojčica je priložio po jedan evro. Njihov primer, na humanitarnom koncertu u školskom dvorištu, sledili su i nastavnici, roditelji i komšije iz susednih zgrada.
Po rečima državnog sekretara za omladinu Nenada Borovčanina, istraživanja pokazuju da je dve trećine mladih u Srbiji spremno da volontira ukoliko bi im se prilika pružila. Zato je Ministarstvo omladine i sporta početkom 2010. godine pokrenulo program „Mladi su zakon” i od tada finansiralo više od 400 omladinskih volonterskih projekata koje su realizovali mladi.
– Svake godine se sve veći broj volonterskih grupa prijavljuje na naše konkurse što govori da su mladi sve više motivisani da se uključe u takve aktivnosti, a sve više se primećuje i doprinos sugrađana, škola, medija, privatnog sektora… – kaže Borovčanin i dodaje da su sve ove akacije promovisale solidarnost, humanost, toleranciju, razumevanje, podsticale međugeneracijsku saradnju i pokazale koliko je malo sredstava potrebno da se reše problemi sa kojima se zajednica suočava.
Jedna od tih akcija je i pobednički projekat za 2012. godinu „Humanost na delu”, neformalne omladinske grupe „Lučani u srcu”. Mladi iz ovog kraja, uglavnom srednjoškolci, organizovali su veliki humanitarni spektakl, a prikupljena sredstva poklonili devojčici oboleloj od dijabetesa.
– Nije bilo lako izgurati celu priču, na početku su nas sugrađani gledali sa nevericom, međutim kako je vreme odmicalo sve više ljudi je prepoznalo naš pozitivan duh i pridružilo nam se – pričaju Tamara Ivezić i Milan Mijailović. Kako objašnjavaju, ovom akcijom su pokrenuli lavinu, dali mladima elan da se organizuju i urade nešto za sebe i ljude oko sebe.
