Правна питања и одговори

Првог дана школске 2012/13. године у клупама је 2.000 првака мање него прошле године, око 73.000, а демографска ситуација је условила да по Србији постоји велики број одељења са мало ђака, рекао је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.

Наша мрежа школа не одговара демографској ситуацији, људи су се, тражећи посао, селили породично, рекао је Обрадовић новинарима након посете ОШ „Краљ Александар И“ у Пожаревцу и најавио да ће 2014/15. почети примена модела финансирања по ученику.

Међутим, према речима министра Обрадовића, ако не буде обезбеђен кредит за социјално-економски програм, пошто се очекује вишак запослених у неким школским управама, овај модел неће стартовати.

Како каже, постојаће три нивоа финансирања, републички, покрајински и из локалне самоуправе. Обрадовић је навео да се у 16 школа спроводи пилот пројекат финансирања по ученику.

„До краја ове школске године биће направљена формула за обезбеђење финансијских средстава“, рекао је Обрадовић поводом почетка школске године.

Говорећи о безбедности деце, Обрадовић је рекао да је ситуација боља од када је крајем прошле године отворена СОС телефонска линија, за пријаву насиља над децом.

„Важна је сарадња родитеља, наставника, ученика и локалне самоуправе“, рекао је Обрадовић и подсетио да у школама постоје тимови за превенцију насиља.

Школска година за 900.000 ђака основних и средњих школа у Србији званично почиње данас.

У већини новосадских основних школа свечани пријем за ђаке прваке одржан је у петак, када су се упознали са својим учитељицама, новим другарима и окружењем, али и оним што их чека у даљем школовању.

РТВ

РТВ

Неки од вас сигурно се сећају плавих униформи које су биле обавезан „модни детаљ“ за основце. Да ли због униформе или васпитања – однос према учитељима и наставницима у то време био је другачији.

Данас у школама ђаци носе оно што желе, а неки се тако и понашају.

Међутим, постоје школе које су увеле кодекс облачења и понашања.

Око 900 хиљада ђака враћа се у школске клупе. Почетак школске године скоро два и по месеца распуста тешко ће пасти ђацима, па стручњаци позивају на стрпљење. Поједини синдикати просветних радника најављују протест.

После два и по месеца одмора, око 900 хиљада ђака је поново у школским клупама. Неки од синдиката просветних радника већ су најавили протест. Министар Жарко Обрадовић очекује да после ребаланса буџета синдикати потпишу протокол који предвиђа повећање октобарске плате за два одсто.

Обрадовић: Све школе крећу на наставу

Министар Жарко Обрадовић очекује да после ребаланса буџета синдикати потпишу протокол који предвиђа повећање октобарске плате за два одсто.

Обрадовић је рекао да за данас у Београду имају најаву штрајка једног синдиката од четири репрезентативна.

Међутим, како је рекао, ипак ће све школе кренути на време са наставом, јер су неки унутар тог синдиката одустали од своје првобитне намере и рекли да ће радити 30 минута.

„Очекујем да ће се тим примером повести и остали и да ће све школе радити на време“, навео је Обрадовић.

Док су током лета учионице биле празне, школска дворишта била су места за разбибригу – дружење, рекреацију, па и одмарање. Помисао на обавезе, код многих изазива отпор и нервозу.

Ђаци кажу да већ осећају притисак због обавеза које су пред њима, напомињући да ће се због топлог времена тешко натерати на учење.

Они млађи, прибојавају се петог разреда, и обимнијег градива. Кажу да би волели да има више спорта и учења кроз игру.

Повратак раду, чак и после много краћег одмора, ни одраслима не пада лако. То не заборављају наставници, па ће, кажу, имати стрпљења. То саветују и родитељима.

„Врло често чујемо како родитељи плаше децу. Е, сад је почела школска година, нема игре, дружења и томе слично. Наравно, тако ћемо створити отпор према школи. Школа је место где ће бити дружења, нових љубави, где ће овладавати новим знањима, новим вештинама“, напомиње школски психолог Гордана Косановић.

На школским састанцима договарају се новине, како би деци школа била занимљивија. Најављује се више учења у природи и практичне примене градива.

Директорка ОШ „Михајло Петровић Алас“ у Београду Весна Недељковић сматра да је примена функционалног знања најважнија, тако да се планира посета музејима и позориштима, амбијентална настава.

„Нама локација иде на руку, па се могу посећивати Калемегдан или Студентски парк, Кнез Михајлова улица, али у сврху знања и примене знања у оквиру света око нас, природе и друштва, историје или било ког другог предмета, додаје Недељковићева.

Почетак и ове школске године у знаку је незадовољства просветара.

Зоран Костић из Министарста просвете и науке поручује да свако нека тражи своја права, али у складу са законом.

„Нема једнодневне обуставе рада, тога нема у закону и ја упозоравам да се то не ради. Једночасовна опомена је оно што могу да раде, у многим школама то није ни најављено“, каже Костић.

Школско звоно данас се неће огласити само у школи у Турековцу крај Лесковца. Због реновирања, ђацима те школе година почиње 10. септембра.

РТС

У основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, 12 наставника учиће у петом разреду само једног ђака. Осећам се као да сам из краљевске породице, каже једанаестогодишњи Лазар.

У последњих 12 година број ђака у Србији смањен је за готово 200.000. Мањак ученика створио је вишак наставника, а у све више школа, највише сеоских, предавача има колико и ђака. Њих укупно 12 у основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, у петом разреду учиће ове године, само једно дете.

Једанаестогодишњи Лазар Цветковић из засеока Дубова на обронцима Жељина, има ту привилегију, или се бар за сада тако осећа.

„Осећам се као да сам из краљевске породице. Чак 12 наставника долази само да би мене учили, а неки прелазе и 60 километара“, каже Лазар.

Наизменично, три наставника сваког дана ће му држати дупле часове. План и програм су већ направили, а за наставу се припремају као да ће у учионици од од око тридесетак квадрата бити пуна ђака.

„Не могу потпуно да се изразим у одељењу са једним учеником, али све у свему, корисно и за њега и за нас“, каже Лазарева наставница биологије Весна Тошић.

Лазару неће недостајати ни друштво у школском дворишту. У шестом и осмом разреду је још 11 ученика. У седмом нема ниједног, а од ове године ни у првом. Нажалост, првака неће бити ни наредне године.

„Ако се школа затвори, следује нам Краљево и околна села, објашњава Александра Пеић, наставница енглеског језика.

Да би задржали дневнике и продужили живот овој сеоској школици, која је не тако давно имала и по 600 ђака, неки од наставника ушли су и у пројекат „Друга шанса“.

Четворо наставника је тренутно ушло у пројекат и већ су на обуци, потврдила је директорка матичне школе у Ушћу на Ибру.

Ништа против да седне у клупу, ако ће то да продижи и живот селу, нема ни домаћица школе Драгица Банковић.

Можда и не буде требало јер уз Лазара у породици Цветковић стасава мала Сара која ће, како каже њен брат, бар што се тиче образовања, имати третман „као у краљевској кући“.

ртс