Правна питања и одговори

Tokom marta Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine biće na javnoj raspravi posle čega sledi usvajanje dokumenta

Preporuka je da se razmotri kada bi bilo moguće da srednje obrazovanje postane obavezno

Povećanje broja dece u predškolskom obrazovanju, uključivanjem mališana iz marginalnih grupa, veći broj osnovaca koji se opredeljuje da upiše gimnaziju, razmatranje preporuke da srednja škola bude obavezna, osnivanje posebne agencije koja će se baviti akreditacijom visokoškolskih ustanova, uz razvijen koncept celoživotnog učenja, neki su od problema, preporuka i rešenja koje obrađuje Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Profesor dr Vlastimir Matejić, član vladine radne grupe za izradu strategije, kaže da bi dokument trebalo da se nađe na javnoj raspravi tokom marta, kao i da bi to moglo potrajati i do aprila. Posle toga, strategija će biti predata Vladi Srbije na usvajanje.

– Sve je praktično urađeno, sada dobijamo nalaze stranih recenzenata i razmatramo šta od toga treba da unesemo u tekst strategije. Osnovni koncept je koncept celoživotnog učenja koji podrazumeva da je svaki nivo obrazovanja otvoren svakome ko hoće da nastavi sa obrazovanjem. Takođe, strateško načelo koje se provlači kroz celu strategiju je da sistemom finansiranja ili bilo čim drugim niko ne sme biti diskriminisan po ekonomskoj osnovi. Ako je neko dobar student, a potiče iz ekonomski siromašnije sredine, on neće biti sprečen da studira, naprotiv, biće potpomognut od države da bude uspešan akademac – kaže prof. dr Matejić.

Preporuka je da se razmotri kada bi bilo moguće da srednje obrazovanje postane obavezno budući da ostvarivanje takve ideje zahteva dobru finansijsku potporu, a jedan od ciljeva strategije je i da se 50 odsto osnovaca po završetku škole opredeljuje za gimnazije.

– Sada, otprilike, jedna četvrtina upisuje gimnaziju, a tri četvrtine srednje stručne škole. Strategija predviđa da se u strukturi ukupnog broja studenata ojača učešće akademskih studija, a osnovni izvor za studiranje na akademskim studijama su gimnazije, pa zato želimo da povećamo broj onih koji ih upisuju. Takođe, da se ne bi desilo da se obrazuju ljudi za nešto što nije potrebno razvoju zemlje, i u srednjim školama i na fakultetima, neka od postojećih institucija, na primer, Nacionalna služba za zapošljavanje ili nova republička institucija bavila bi se pouzdanim utvrđivanjem potreba za obrazovanjem u Srbiji i davanjem osnovnih smernica na bazi činjenične evidencije. Time želimo da sprečimo da obrazujemo kadrove koji posle ne mogu da se zaposle – ističe prof. dr Matejić.

Neke od glavnih smernica u vezi sa visokoškolskim obrazovanjem su i postizanje veće efikasnosti studiranja, poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja, dok se, što se tiče sistema finansiranja predviđa da postoje, kao i do sada, budžetski studenti koji ne plaćaju nikakvu školarinu i formiranje posebnih sredstava iz kojih će moći da se kreditira studiranje.

– Strategija se dosta bavi kontrolom i unapređenjem kvaliteta obrazovanja. Predviđa se formiranje nezavisne agencije koja bi se bavila akreditacijom visokoškolskih ustanova. Akreditaciji će biti podvrgnute ne samo domaće visokoškolske institucije, već i sve strane koje sada rade ili će raditi u budućnosti na teritoriji Srbije. Zatim, utvrđuju se oštriji zahtevi u pogledu organizovanja doktorskih studija, planira osnivanje zajedničkih doktorskih studija između više univerziteta u zemlji ili u zajednici sa stranim univerzitetima i uspostavljanje centara za doktorske studije na nivou cele zemlje. Zamisao je i da se ojača naučnoistraživački rad na fakultetima. Strategija se ne bavi obrazovanjem kao jednim za sebe zatvorenim sistemom nego kao sistemom koji je u punoj interakciji sa privredom, javnim službama i istraživačkom aktivnošću u Srbiji – objašnjava prof. dr Matejić.

J. Čalija

У Србији не постоји национални оквир квалификација, тако да послодавци често не препознају многа занимања, а око 60.000 младих људи не може да нађе посао. На проблем указују студенти и професори, а требало би да га реши држава променом закона.

Ректорски савет Конференције универзитета Србије упозорио је да у Србији још не постоји национални оквир квалификација и да га што пре треба усвојити како би млади могли да се запосле. Такође, подржана је студентска иницијатива за измену и допуну Закона о високом образовању.

Процењује се да због непостојања националног оквира квалификација око 60.000 људи нема своје место на тржишту рада, јер их послодавци не препознају. Универзитет у Новом Саду предложио је да се измене одређени стручни и академски називи.

Ректор Универзитета у Новом Саду Мирослав Весковић сматра да је проблем настао много раније.

„Ми смо, заправо, ушли у реформу пре него што смо донели национални оквир квалификације а да између Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању није извршено одређено усаглашавање“, сматра професор Весковић.

„За сада највећи проблем имају они који се запошљавају у државним институцијама и они који се запошљавају у школама из разлога што школе имају прецизне правилнике по којима се запошљавају наставници по старом систему и не садрже ништа од нових образовних профила“, сматра Вера Дондур, председник Националног савета за науку.

Професори кажу да у посао треба да се укључе и ресорна министарства, да није довољно да се тиме бави само академска заједница.

„То је проблем законске регулативе, а ми га нисмо ставили у закон. Зашто нисмо не знам. Национални савет је донео неку листу звања који треба да постоји у прелазном режиму док се не донесе национални оквир квалификација. Код нас је прелазни режим од 2005. до данас. То је недозвољено дуго“, истиче Бранко Ковачевић, председник Конференције универзитета Србије.

Професори подсећају и на то да би реформу високог образовања требало довести до краја и обезбедити више средстава за ту област. Код нас се издваја 0,9 одсто бруто домаћег производа, а у свету од седам до двадесет одсто. А да би били конкурентни на светском тржишту, до 2020. године требало би да имамо 40 одсто високообразованог становништва.

РТС